Zahvaljujem.
Reč ima ministar Vanja Udovičić. Izvolite.

Ne želimo da narušimo autonomiju nadležnosti šta radi Republika, šta radi AP, a šta radi jedinica lokalne samouprave. Dovelo bi do finansiranja iste delatnosti iz javnih izvora, što je zabranjeno kod ostalih programa.
Mislim da je ovde reč o nerazumevanju, jer smo mi jasno definisali šta to finansiraju AP, a šta to finansira jedinica lokalne samouprave. Upravo je navedeno u tim članovima zakona, mnogo detaljnije šta oni tačno finansiraju, jer mi imamo mogućnost sufinansiranja programa, ali delatnosti ne možemo, jer delatnost može da finansira samo osnivač i dovelo bi do ugrožavanja autonomije u ovom konkretnom slučaju. Jer, sve ovo što ste vi pričali, to je nadležnost i AP i jedinice lokalne samouprave je nenadležnost Republike, jer ste naveli delatnost a ne sam program.
Na kraju, nije navedena AP Kosovo i Metohija, verujem da vam se omaklo.

Po amandmanu, narodni poslanik mr Jovan Marković.
Izvolite.

Uvaženi ministre, nije mi promaklo, uvek kada sam pisao amandmane, hteo sam da kažem i Pokrajina Vojvodina, ali je iz iskustva iz prethodnih zakona to uvek odbacivano, pa sam smatrao da je to praksa i u ovom slučaju, a slažem se da treba da bude uneto ovde.
Kada sam predlagao ovaj amandman nisam toliko imao u vidu isključivo nadležnosti finansiranja Republike, Pokrajine ili lokalnih uprava, jer se smatra da je to jedna zajednička celina.
Zašto sam kao motiv imao takvo razmišljanje? Tačka 8. i 9. koja je sadržana u ovom članu kaže sledeće, tačka 8. – obezbeđivanje uslova za organizovanje i održavanje školskih i univerzitetskih sportskih takmičenja na nivou Republike Srbije. Znači, školskih i univerzitetskih.
Tačka 9. posebno važna – unapređenje sportske rekreacije, promocija i podsticanje i bavljenje sportom svih građana Republike Srbije, a naročito dece, žena, mladih i osoba sa invaliditetom.
Kada na kraju ovog člana zakona kažete, znači za ostvarivanje od opšteg interesa iz oblasti sporta iz stava 1. ovog člana, obezbeđuju se sredstva iz budžeta Republike Srbije, poštovani gospodine Rističeviću, a onda u nastavku se kaže – sredstva koja se u budžetu Republike Srbije ostvare privređivanjem igara na sreću, u skladu sa zakonom, koriste se za ostvarivanje opšteg interesa iz stava 1. ovog člana.
Uvaženi ministre, ja sam i ovaj član i sve druge amandmane, kao i načelnu raspravu oko osnovnih ciljeva za glasanje, za podršku ovom zakonu, doživeo kao jednu zajedničku celinu. Potpuno mi je nemoguće, odnosno neostvariva ideja i razmišljanje, da ćete vi samo iz finansiranja budžetom Republike Srbije, odnosno u ovom slučaju od prihoda koji se ostvare kroz igre na sreću, obezbediti sve programe i projekte koji se tiču opšteg interesa za Republiku Srbiju.
Ako je osnovni cilj ili od dva osnovna cilja o kojima smo pričali ovde nešto što je cilj čitavog društva, ja mislim da je nemoguće da se samo sredstvima Republike Srbije, odnosno budžeta Republike Srbije, finansira sve ovo o čemu pričamo.
Ako ne budete uključili i lokalne uprave, ako ovde govorite o školskom sportu, a ne napravite tu vezu sa lokalnim upravama, koje će kao prioritet izdvajanja sredstava za sport, preko sportskih saveza, imati ulaganje u školski sport, u decu, u masovni sport, onda vi imate jedan veliki prazan prostor, jednu rupu koju ne uvažavate kao potencijalnu mogućnost da ove ciljeve ostvarite kroz takvu vrstu ulaganja.
Zbog toga mi je jako važno bilo da ne samo u ovom članu, ja sam ovde naveo ovaj član, ali i u drugim članovima, i izvorne prihode lokalnih uprava koje se odvajaju za sport, ali i druge prihode koji su mogući kao aktiviranje potencijala na lokalnom nivou, usmerite u tom pravcu.
Ako imate mogućnost da od privrede, kroz sponzorstva, kroz finansiranje, ne znam, kao donacije banaka, osiguravajućih društva itd. usmerite taj novac, to možete najlakše da usmerite kroz te programe.
Nemoguće je i školski sport i masovni sport i uključivanje dece i žena i invalidnih lica ostvariti samo preko budžeta. Hvala.

Gospodine Markoviću, vreme.
Reč ima ministar Vanja Udovičić.

Vi ste amandman podneli samo na tačku 14, pa ako proširimo diskusiju u članu 134. su potrebe i interesi građana u oblasti u autonomnim pokrajinama i u članu 137. potrebe i interesi građana u oblasti i sportu jedinici lokalnih samouprava.
U jednim i drugim potrebama su postavljeni prioriteti, razvoj školskog sporta, tako da nije samo Republika zadužena za razvoj školskog sporta već i jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine.
Mislim da je pravi primer, shodno i primene i zalaganja da se uspostavi jedinstveni sistem u Republici Srbiji je da smo krajem 2014. godine doneli strategiju razvoja sporta do 2018. godine i da je upravo tom strategijom opredeljeno da sve jedinice lokalne samouprave moraju da donesu svoje strategije o razvoju sporta, njih 145.
Mi smo imali obavezu da 6. januara uradimo izveštaj o realizaciji strategije i mogu sa ponosom da kažem da je 130 jedinica lokalnih samouprava donelo svoje strategije i svoje programe za razvoj sporta.
Mislim da sport upravo pokazuje da može da integriše i da može da napravi veći iskorak jer u mom ministarstvu, da ne pričam o drugim strategijama, to nije napravljena ni shodna primena niti su preuzele jedinice lokalne samouprave u toj meri sprovođenje nacionalne strategije, u ovom slučaju za razvoj sporta.
Kada uzmete da je 130 od 145 jedinica uradilo to, onda se pokazuje da vodimo ravnomerno računa o razvoju sporta. Ono što nam sad predstoji jeste detaljan rad i kontrola, jer jedno je doneti strategiju na nivou jedinice lokalne samouprave, drugo je sada obučiti ljude da sprovode na lokalu ono što je određeno samom strategijom.
Ali napravili smo ogroman korak. Napravili smo ogroman korak ka uređenju sistema i sprovođenju nacionalne strategije za razvoj sporta. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 123. amandman je podneo narodni poslanik Momo Čolaković.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 123. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić i mr Dejan Čapo.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 123. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković, Dejan Nikolić, Jovan Marković, Vesna Martinović, Goran Ćirić, Balša Božović, mr Aleksandra Jerkov, Dragan Šutanovac i Vesna Marjanović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik mr Jovan Marković. Izvolite.

U članu 123. stav1. smo predložili da se posle reči „Međunarodne teniske federacije“ dodaju reči „ili kao članovi sportske organizacije, kluba, osnovane u Republici Srbiji u skladu sa ovim zakonom osvajaju titule klupskih prvaka Evrope ili svetski kup u olimpijskim i paraolimpijskim sportskim disciplinama“.
Znači, ovaj amandman smo podneli posle dosta konsultacija, dosta razgovora sa mnogim sportistima, sa mnogim udruženjima. Ovaj amandman je na neki način iznikao iz njihove potrebe i želi da ukažu na ovaj problem i da na neki način traže vrednovanje svojih rezultata kroz podršku države i priznanje države na svaki način.
Obrazloženje smo dobili za odbijanje ovog amandmana, mada je naš utisak da je trebalo malo više razmisliti o njemu i prihvatiti zahteve ovih ljudi da se amandman usvoji. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Vanja Udovičić.
Izvolite.

Ne sporim da je izloženo veliko i značajno za sport, ali uspeh reprezentacije, što se nagrađuje i što se dodeljuje nacionalno priznanje, je uspeh Srbije, a uspeh kluba je samo uspeh kluba i tih pojedinaca koji su učestvovali u tom uspehu i kreiranju jedne tradicije samog kluba.
Ja sam pričao sa mnogim osvajačima najviših takmičenja u klupskom sportu i njihovo glavno je da se priznaju retroaktivno njihovi uspesi, jer njihov argument je – mi tada nismo bili dovoljno plaćeni kao što su sada plaćeni sportisti koji ostvaruju te iste rezultate. Sportista ima ugovor, u ugovoru su definisana njegova prava i obaveze i nisu mala sredstva pod kojim od nastupa i prezentuje taj isti klub. Sportista koji nastupa za reprezentaciju… Ne moram da pričam o značaju, i da je to apsolutno na volji pojedinca, nije samo na volji, nego je ogromna čast i privilegija predstavljati svoju zemlju na međunarodnom takmičenju i zato mi upravo i kažemo da dodeljujemo nacionalno priznanje. Ne možemo pod „nacionalno“ da podvedemo i uspeh klubova, a retroaktivno sigurno ne možemo da obuhvatimo one koji su to učinili, a u današnje vreme igrači, sportisti, su itekako dobro plaćeni za te rezultate.