Vreme, kolega Marinković. Reč ima ministar Vanja Udovičić. Izvolite.

Možda se nismo razumeli, ali onako kako smo ga mi čitali jeste da godina koja je prethodila dobijanje nacionalnog priznanja u visini od dve prosečne se ponavlja.
Šta to znači? Ja na primer, danas kada napunim 40 godina, u prethodnoj godini te dve prosečne ima, pa da kažem neku visinu iznosa i ako ću svake godine da dobijam taj iznos, to je jedan vid diskriminacije, jer za 30 godina onaj koji je…
(Miroslav Marinković, s mesta: Niste razumeli.)
Pa, moguće da se nismo razumeli, a naš odgovor u odnosu na visinu sredstava za nacionalna sportska priznanja zavisi od ukupnih mogućnosti budžeta Republike Srbije, jeste da je ova uredba i ne možemo očekivati da u odnosu na smanjenje budžeta ili u odnosu na smanjenje platežne moći, ili u odnosu na trenutnu situaciju, da ako se sve smanjuje za 50%, ne može visina nacionalnog priznanja da ostane ista. I upravo uredbom mi određujemo kolika je visina nagrade nacionalnog priznanja.
Znači, nesporno je da će neko dobiti nacionalno priznanje, ali visina se određuje uredbom Vlade i upravo zbog toga dajemo mogućnost u odnosu na visinu sredstava, tj. koliko u budžetu Republike Srbije sredstava, toliko možemo da isplatimo za tu godinu.
Vrlo je moguće da se nismo razumeli, jer svi koji su čitali vaš amandmana su ga čitali tako i zbog toga nismo prihvatili, a preciziranje u odnosu na amandman je moguće razmatrati, ali u ovom trenutku ovako kako je napisano mi smo shvatili da upravo dolazi do nejednakosti u primanjima u odnosu sportiste koji je osvoji pre 20 godina, tj. zaslužio nacionalno priznanje i ovaj posle 20 godina.

Po kom osnovu gospodine Marinkoviću?
(Miroslav Marinković, s mesta: Po amandmanu, vreme poslaničke grupe.)
Potrošili ste vreme. Nemate više vremena.
Na član 124. amandman je podneo narodni poslanik Momo Čolaković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Momo Čolaković.

Poštovani predsedavajući, predsedništvo, poštovani ministre sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, poslanička grupa PUPS-a je preko uvaženih poslanica Veljković i Banić, iznela svoje stavove u vezi sa ovim zakonom.
Ja ću reći da je on veoma dobar, da je prihvatljiv, sveobuhvatan i da on uređuje mnogo bolje odnose u ovom sistemu sporta i fizičke kulture, nego što je zakon, za koji sam takođe glasao 2011. godine. Ja ću navesti samo nekoliko razloga pored ovih koje su navele uvažene poslanice, zašto mi to podržavamo.
Pre svega, on je veoma svestran, sveobuhvatan, on ukazuje i omogućava prostor za bavljenje sportom i fizičkom kulturom svih građana Srbije od dece do nas starijih i to je veoma bitno i značajno. Drugo, uređuje dobre odnose vezano za amaterski sport. Takođe veoma dobro uređuje odnose za profesionalni sport. Posebno ističem tu potrebu da on uređuje odnose jednakosti za bavljenje sportom bez diskriminacije.
Posebno ističem potrebu i molim ministra da se zakon o privatizaciji što je moguće pre pojavi pred ovom skupštinom. Zašto? Zato što i ovaj zakon neće moći u potpunosti da se ostvaruje ako ne budemo rešili najveće probleme u sportu, a to je pitanje privatizacije. Zbog toga mislim da je značajno i bitno da se on nađe što pre.
Vezano za amandman koji sam podneo, prihvatam obrazloženje koje ste dali, zašto se ne prihvata, uz zahvalnost što ste prihvatili ovaj prethodni amandman na član 123. Zašto? Zbog toga što lično mislim da bi jako dobro bilo, to ste vi u obrazloženju neprihvatanja amandmana istakli, da je potrebno o tome razgovarati, ali da u ovom momentu iz opravdanih razloga i zasluga sportista koji postiže takve rezultate, a prihvati državljanstvo i igra za reprezentaciju druge zemlje ne bi bilo adekvatno. Tu se u potpunosti slažem, ali imajte to u vidu prilikom donošenja podzakonskih akata.
Takođe, mislim da je veoma bitno i značajno da vam ukažem i na to, verovatno da tu postoje određeni problemi vezano za iskazivanje interesa države u celini, od lokalne samouprave do republike. Kada su u pitanju vrhunski rezultati amaterskih sportista i amaterskih klubova.
O čemu se radi? Jako dobro je regulisano šta lokalna samouprava, šta republika, ali mi imamo amaterskih sportskih organizacija i klubova koji postižu vrhunske rezultate, kako u našoj državi, tako i na međunarodnom planu. Zbog toga država mora izražavati i interes onih klubova i organizacija koje postižu izvanredne rezultate na međunarodnom planu, a amaterski se bave sportom.
Ja ću navesti samo jedan primer ženskog fudbalskog kluba „Spartak“ iz Subotice koji je prvak države u poslednjih pet, šest godina i postiže izvanredne rezultate u Ligi šampiona Evrope, a samo lokalna samouprava izražava interes i finansijski pruža određene pomoći, koja nije dovoljna. Lično mislim da bi bilo dobro, ništa ne predlažem da se sada menja, ali bi dobro bilo imati i to u vidu kada budete radili podzakonska akta.
I poslednja stvar koju želim da kažem jeste vama gospodine Udovičiću, posebno izražavam zahvalnost u ime nas starijih što ste prepoznali i shvatili da i mi možemo da se bavimo sportom i pružate nam izvanrednu šansu, pružate nam podršku i pomoć da imamo svoju olimpijadu koju organizujemo svake godine. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč?
Na član 132. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ivan Jovanović i Borislav Stefanović.
Da li neko želi reč?
Na član 136. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ivan Jovanović i Borislav Stefanović.
Da li neko želi reč?
Na član 138. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ivan Jovanović i Borislav Stefanović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Goran Vukadinoić.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, iako predlagači amandmana nisu u sali, jer stvarno ovaj 138. amandman stav 2. smatram da je neprihvatljiv i da je loše obrazložen. Javio sam se iz razloga da bih obrazložio šta znači projektno finansiranje i kako ono treba da funkcioniše.
Ne sasvim slučajno, zbog toga što sam u svojoj lokalnoj samoupravi iz grada iz koga dolazim, iz Leskovca, doskora bio i predsednik Komisije za dodelu sredstava u sportu, pa bih hteo da dam neke napomene kako bi puno ljudi u sportu videli, kada se bave sportom, da je sport ozbiljna stvar i da ima odgovornost za sve ono što radi.
Lokalna samouprava, što se tiče projektnog finansiranja, svi oni koji se javljaju na projekat moraju da zacrtaju cilj, jer nije samo lokalna samouprava iz budžeta da odobri sredstva i da nikom ne odgovaraju za to. Isto sam mišljenja da sve one koje ulaze u budžet grada, konkretno grada Leskovca, mislim da trebaju biti besplatne članarine, jer ako, opet uzimam naš primer, grada Leskovca, jer ako skoro 95% sredstava iz budžeta namenjeno je sportistima, znači, niko od sportskih radnika ili organizacija ne trudi se da nađe donatora ili bilo šta, nego direktno samo čeka projektno finansiranje i kada dobija te pare - on ih troši.
Baš zbog toga da bi vratili da sport bude svima dostupan, predlažem da budu besplatne članarine. Ono što sam ja mogao da učinim za sport u gradu Leskovcu jeste da konkretno odvojim sport od nekih stvari, gde sportom treba samo da se bave sportisti, odnosno onim sportskim delom. Onim drugim delom - organizacija utakmice, konkretno prevozom, mi iz lokalne samouprave posebno izdvajamo oko devet miliona dinara za prevoz koji se isto javljao putem projektnog finansiranja, odnosno kad imaju ljudi utakmice, odnosno kada klubovi imaju utakmice, oni u toku nedelje kažu destinaciju dokle idu i mi im odobrimo autobuse, znači, sigurni smo da će ta ekipa ili ta organizacija otići na takmičenje.
Zatim, uveli smo i besplatan lekarski pregled. Oko milion i po dinara izdvajamo za besplatan lekarski pregled. Ono što bih ja voleo u narednom periodu da naš grad i ostali gradovi i opštine u Republici Srbiji urade, to je da u svim klubovima, kada se jave na projektno finansiranje, da komisija iz budžeta grada plati kotizacije, sudijske troškove i sve ostalo, da bi znali da taj klub neće ući u dubiozu i da će platiti te sudijske troškove i normalno funkcionisati.
Dešavalo se da iz projektnog finansiranja kada se jave klubovi, da mnogo više sredstava zahtevaju i traže. Zbog toga se dosta troše npr. ta finansijska sredstva na neke druge račune, odnosno za neke druge namene, kao što su kafanski računi ili bilo šta, pa se dešava da pojedini klubovi ostanu bez plaćenih sudijskih troškova pa ne mogu da odu na putovanja, a negde se desi da čak i neki klubovi zbog toga propadnu.
Zbog toga bih apelovao vama iz Ministarstva, pre svega vama, ministre, da to imate u narednom periodu i da to sagledate. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Po kom osnovu, kolega Markoviću?
Ne možete, potrošili ste vreme.
(Jovan Marković, s mesta: Vreme poslaničke grupe.)
Ne možete. Potrošeno je vreme.
(Jovan Marković, s mesta: I ovlašćenog predstavnika?)
I ovlašćenog i poslaničke grupe. Potrošili ste sve, verujte.
Na član 145. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković, Dejan Nikolić, Jovan Marković, Vesna Martinović, Goran Ćirić, Balša Božović, Aleksandra Jerkov, Dragan Šutanovac i Vesna Marjanović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik mr Jovan Marković.

Poštovani ministre, zaista mi je žao što su službe konstatovale da sam potrošio vreme, ali moramo to da proverimo. Mislim da vremena još sigurno moram da imam.
Veoma važna tema jeste programsko finansiranje. Želeo sam da kažem nekoliko rečenica u tom smislu, kakav bi koncept trebalo tu zauzeti i na šta treba obratiti pažnju. Znači, ovaj član 145. je, po meni, jako važan. Mislim da ste propustili priliku da precizirate što se tiče sportskih objekata ulogu svih činilaca. Pokušao sam kroz ovaj amandman za stav 2. člana 145, koji kaže da sportski objekat, pored prostora namenjenog sportskim aktivnostima, može da ima i prateći prostor, pa se navodi šta je taj prateći prostor. Smatram da treba brisati reč: „može“ i da se time daje jedna obavezujuća forma svima koji planiraju da izgrade sportski objekat ili da ih koriste ili da ih stave u funkciju sportskih takmičenja.
Želim da iskoristim priliku u ovom obraćanju, dobijam puno poruka koje se tiču ove rasprave i puno ljudi koje uvažavam i koji su mnogo uradili za sport, pogotovo u Užicu, jedan od njih je i ovaj prijatelj koji se javio i koji smatra da je propuštena prilika da se kroz ovaj zakon reši pitanje i privatizacije, da je propuštena prilika da se kroz ovaj zakon daje šansa i prilika svim onim ljudima koji bi ulagali u sport da se kroz olakšice u donatorstvu, u porezima i na svaki drugi način pomogne ulaganje i da oni imaju interesa. Kaže otprilike i utisak je svih da se ovde razmatraju neke sporedne teme i da su glavne teme ostale po strani.
Jel mi isteklo vreme?

Jeste, kolega Markoviću.
Samo bih vas zamolio, kolega Markoviću, da pre nego što iznesete sumnju, ovako javno, proverite kod službe koliko ste vremena potrošili.
(Jovan Marković, s mesta: Kako da proverim?)
Možete i u ovom trenutku da dođete, evo, ovde se vodi evidencija. U svakom trenutku u realnom vremenu možete da dođete i da proverite, jer ako iznosite sumnju da sam ja vama nešto uskratio, pravo poslaničko, upravo ste tu sumnju izneli jer ja sam vas opomenuo da nemate više vremena, kao poslanička grupa, molim vas da pre nego što iznesete sumnju ili uverenje da je neko nešto uskratio vama kao narodnom poslaniku proverite odmah kod službe. U realnom vremenu imate mogućnosti.
Reč ima ministar Vanja Udovičić. Izvolite.

Hvala vama na konstruktivnoj raspravi.
Ne bih se složio sa vama da mi ovde danas raspravljamo o sporednim temama. Možda su sporedne teme za nekog ko gleda ovo, ali mi raspravljamo danas o amandmanima koji su podneti i ne vidim da je ovo sporedna tema, već smatram da je svaki amandman izuzetno bitan da unapredi sistem sporta. Ne bi se složio da je nešto sporedno, ostavljeno po strani, ili se nešto slaže sa sporednim.
U odnosu na vaš amandman na član 145, on nije u skladu sa zakonom kojim se reguliše planiranje i izgradnja objekata. Ono što bi se dogodilo kada bismo izbacili „može se“, to bi značilo da sportski objekat mora da sadrži i prateće objekte. To znači da kada bi gradili trim stazu, trim staza bi morala da ima i prateće objekte – svlačionicu, mokri čvor, što nije ideja. Kada bi gradili otvoreni multifunkcionalni teren, koji se smatra sportskim objektom, to bi isto značilo da bi morao da ima tribine itd.
Slažemo se u vašoj ideji, ali mislim da je došlo do zabune jer moramo da obuhvatimo više, pod sportskim objektom su upravo i trim staze i otvoreni sportski tereni, pa čak i trenažne hale koje se prave. Zašto bi morale da imaju i tribine? One imaju svrhu samo za trenažni proces, a ne za gledanje, i da sadrže u sebi sve dodatne sportske objekte koje mora da sadrži i sportski objekat.
Zbog toga smo odlučili da ne prihvatimo vaš amandman, samo imajući u vidu celishodnost ove norme.