Zahvaljujem.
Reč ima ministar Vanja Udovičić.

Hvala vam na iznetim pohvalama, sugestijama i činjenicama. Sigurno da i Obrenovac i Ub i drugi krajevi Srbije neće biti zaboravljeni i da ćemo posetiti u skorijem periodu i da vidimo šta je to još konkretnije što možemo da doprinesemo poboljšanju same situacije koja je zadesila i Obrenovac i Ub i okolna mesta.
U članu 98. stav 3, već je prošlo dosta vremena, naglasio sam, želim ponovo da naglasim, propisana je shodna primena za sve što važi za udruženje da važi i za savez. Samim tim se slažemo sa vama i podržavamo i mislim da je opšti konsenzus kada je reč o depolitizaciji, ali još jednom da naglasim, tamo da je prihvaćeno da depolitizacija u udruženjima apsolutno se odnosi shodnom primenom i na saveze. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 100. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Aleksandar Senić, akademik Ninoslav Stojadinović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, Ivan Karić i mr. dr Blagoje Bradić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, uvažene kolegnice i kolege, član 100. govori da nadležni nacionalni granski sportski savez utvrđuje sportska pravila u odgovarajućoj grani sporta, u skladu sa zakonom i sportskim pravilima nadležnom međunarodnog sportskog saveza. Dalje kaže da sportskim pravilima iz stava 1. ovog člana utvrđuju se, pa kaže - sistem, propozicije, pravila i kalendar takmičenja, uslovi i kriterijumi za učešće na nacionalnom ligaškom sportskom takmičenju, mere za sprečavanje negativnih pojava u sportu. Pod 9) medicinska zaštita sportista. Mi smo predložili da tačka 9) glasi: „rizici i opasnosti u konkretnoj grani sporta i medicinska zaštita sportista“.
Vi ste nas odbili sa obrazloženjem da je razlog toga naveden u obrazloženju za neprihvatanje amandmana na član 23. Član 23. kaže – predloženi amandman se odbija jer bi se njegovim prihvatanjem mogao stvoriti prostor za različito tumačenje i različitu primenu u praksi u pogledu definisanja šta su uobičajeni rizici i opasnosti bavljenja određenim sportom koji isključuje pravo sportista.
Stvarno ne razumem šta je bolje u definiciji „medicinska zaštita sportista“ i šta ste vi mislili pod tom medicinskom zaštitom sportista. U redu, prihvatam da ne prihvatate, vaše je pravo da ne prihvatate, ali mislim da je mnogo bolje objašnjenje: „rizici i opasnosti u konkretnoj grani sporta i medicinska zaštita sportista“, nego kao što ste vi rekli: „medicinska zaštita sportista“. Evo, mene zanima šta se podrazumeva, kako to sportskim pravilima se rešavaju medicinske zaštite sportista.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Vanja Udovičić. Izvolite.

Pričali smo na ovu temu, ali vodimo se time da ne možemo da obuhvatimo sve rizike koji mogu da se jave. Upravo iz tog razloga što opet ponavljam taj neki katalog ili lista svih mogućih rizika predviđenih, jer da li su samo, da li je štetno baviti se sportom ili šta to štetno donosi kada se bavi sport, ali rizik isto tako i povreda na radnom mestu ili povreda kada obavljate sportsku aktivnost. Zbog toga smatramo da je nemogućnost obuhvatanja svih rizika i pravljenje takve jedne evidencije, a ponavljam mnogo je veća mogućnost zloupotrebe kada bismo to omogućili i smanjivali bih odgovornost klubova prema sportistima i upravo, ponavljam zbog te zloupotrebe i mogućnosti zloupotrebe nismo prihvatili vaš amandman, samo iz tog razloga.

Zahvaljujem.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 112. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković, Dejan Nikolić, Jovan Marković, Vesna Martinović, Goran Ćirić, Balša Božović, mr Aleksandra Jerkov, Dragan Šutanovac i Vesna Marjanović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik mr dr Jovan Marković. Izvolite.

Poštovani ministre, mislim da je ovo jedan od ključnih amandmana, odnosno ključnih članova zakona koje smo želeli da promenimo i zaista bih zamolio vas za pažnju i tražio bih odgovor zbog čega nije ovaj amandman prihvaćen.
Naime, ovde se kaže da je opšti interes u oblasti sporta državni opšti interes, pa su navedeni razlozi tačke i 14 tačka kaže da je – opšti interes države delatnost i program i organizacije u oblasti sporta čiji je osnivač Republika Srbija.
Mi smo dodali da u nastavku da su to jedinice, da je to AP Vojvodina jedinica lokalne samouprave i insistiramo na tome da je ova terminologija jako važna kako bi se radilo na tome da se ostvari ovaj prvi cilj, koji imamo kao planiran cilj u Predlogu zakona, a to je povećanje i obuhvata građana Srbije koji se bave fizičkim aktivnostima.
Ako bismo izostavili ovu terminologiju, odnosno ako bi prošao predlog kako biste vi rekli onda je gotovo da ne postoje članovi zakona koji daju jedinicama lokalne uprave mogućnost ili obavezu da se u nekom trenutku uključuju. Ja vam tvrdim da bez jedinice lokalne uprave i bez lokalnih sportskih saveza nećete ostvariti, odnosno nećemo svi kao društvo ostvariti ovaj prvi cilj, a to je da uključimo građane bavljenjem sportom i da se na neki način rešavaju i zdravstveni problemi i svi oni problemi koje ste imali ili koje smo analizirali u obrazloženju zakona zbog čega zakon i usvajamo.
Mislim da su primeri negativne prakse koji su u poslednjih nekoliko godina prisutni u Srbiji, to ne mislim samo na politiku, pa od izbora do izbora i sada su primeri bili bolji ranije, a sada su lošiji u nekom periodu, mislim da svi negativni primeri prakse koji su zaista očigledni u Srbiji treba da nam daju signale kako da se u stvari ovo pitanje rešava.
Pokušao sam i u načelnoj raspravi da pominjanjem grada Užica i primera iz Užica ukažem na to koliko je loše i štetno da se odjednom napravi taj presek u podršci sportskim rezultatima, u podršci izgradnji sportske infrastrukture.Mi smo u nekih četiri godine od 2008/2012. godine završili, i stadion, i atletsku stazu, i arene, i bazen, završili smo ogromne poslove u izgradnji malih sportskih terena, izvršili smo velika ulaganja i što se tiče finansiranja klubova i podrške ne samo budžeta takmičenja sportista i klubova nego animiranjem uopšte gradske javnosti u smislu da se kroz privredne aktivnosti i svake druge vrste aktivnosti podrže oni sportisti koji zaslužuju podršku.
Doživeli smo da posle dve, tri godine nova garnitura ljudi koji su preuzeli rukovodstvo grada napravi ne zapamćen presek što se tiče podrške sporta. Fudbalski klub Sloboda koji se takmičio u prvoj ligi i igrala evropske utakmice je ispala u drugu ligu. Košarkaški klub koji je igrao super ligu je ispao u drugu ligu. Odbojkaški ženski klub koji je bio višestruki prvak države je ispao u drugu ligu. Dešavaju se primeri gde naši istaknutu sportisti moraju da idu da mole razne sponzore, razna osiguravajuća društva, razne banke, razne privrednike da ih podrže u nastojanjima da se održe u nekim takmičenjima.
Svi ti primeri govore koliko je problem u tome da se taj vrhunski sport podrži na lokalnom nivou i bez toga nema rezultata. S druge strane, imate ogromne primere, to sam vam isto u načelnoj raspravi govorio gde projekti kao što su Jedinstvena školska liga, gde smo organizovali takmičenje u školama gde su profesori fizičke kulture za veoma male dnevnice i svoje učešće animirali hiljade mališana koji su imali takmičenje i po školama.
Postavljam pitanje, evo, bili ste na gradskom bazenu u Užicu, o kome smo pričali i u načelnoj raspravi koji je sigurno jedan od najlepših u Srbiji koji ima svoju funkciju prema građanima i koji je primere veličini grada i potrebama i ekonomskim mogućnostima za održavanje, zbog čega se kroz ovakve škole sporta koje bi bile finansirane od lokalne uprave i države ne bi deca grada danas angažovala i zašto oni ne bi imali u vreme zimskog raspusta i zašto oni ne bi imali besplatnu školu plivanja. Zašto mališani ne bi imali u gradu Užicu termine od 12,00 časova recimo do 15,00 časova ili 16,00 časova besplatno dolazili na baze i zašto ne bi danas ponuda škola i grada Užica bila u tom smislu da se desetine i stotine dece koje danas nemaju neke mogućnosti ako nema snega na Zlatiboru usmere u fizičke aktivnosti na bazenu. Na bazeni ima i drugih sadržaja. Sale postoje u gradu koje mogu da se aktiviraju i koje mogu da budu date na besplatno korišćenje deci.
Ako govorimo u tom kontekstu da lokalne uprave imaju veoma važnu ulogu da sve svoje potencijale i kadrovske i stručne i infrastrukturne usmerimo u tom pravcu onda ćemo imati efekte. Da bi se to desilo i da bi većinom, to govorim za neke manje sredine, za neke manje gradove, one kapacitet usmerili u tom pravcu da mi kao društvo ostvarujemo ove ciljeve. Onda ćemo dođi u situaciju da ne mogu direktori škola ili direktori predškolskih ustanova ili direktori sportske hale da sve posmatra kroz tržište i da oni odlučuju o tome kome će da izdaju neke objekte kome neće da izdaju. Problem što finansiranje o kome smo govorili u načelnoj raspravi je jako važan, ali da bi se desilo programsko finansiranje, da bi se uključili ljudi koji imaju znanje, koji imaju energiju, koji hoće nešto da urade morate ovo staviti u strateške ciljeve države.
Morate ove predloge staviti kao prioritet postupanja svih i institucija na lokalnom nivou i državnom i sportskih saveza i organizacija. Ako se to desi, onda po meni imamo šansu. Ako se to ne desi onda ćemo imati velike probleme, odnosno ovaj osnovni i prvi cilj o kome smo govorili po meni neće biti ostvaren. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.
Gospodo narodni poslanici, glasao bih za ovaj amandman vrlo rado s obzirom da je predlagač u opšti interes utvrdio sem organizacija čije je osnivač Republika Srbija i organizacije čije je osnivač pokrajina Vojvodina i jedinice lokalne samouprave.
Ali, je zaboravi na sledeći stav koji glasi – u zakonu za ostvarenje opšteg interesa u oblasti sporta iz stava 1. ovog člana obezbeđuju se sredstva u budžetu Republike Srbije. Dakle, delatnosti i programi organizacija mogu da se sprovode na celoj teritoriji Republike Srbije ukoliko osnivač njihove organizacije Republika Srbija. Ukoliko bi to bile lokalne samouprave, mislim da to ne bi bilo sprovodljivo.
Pod brojem dva, za tako nešto treba i nabaviti sredstva, a sve lokalne samouprave imaju svoja sredstva koja su namenjena sportu, dakle one mogu da se staraju o tim lokalnim organizacijama koje bi kada bi prihvatili ovaj amandman morale da se finansiraju iz Republike koja takođe nema neka značajna sredstva i time bi ukoliko bi glasao za ovaj amandman usvoji stav da lokalne samouprave i AP Vojvodina ne moraju ništa da finansiraju, ali bi Republika imala obavezu da iz ovog sirotinjskog budžeta sama finansira sve što je predlagač amandmana želeo da ubaci u ovo.
Stoga je za mene, bez obzira što živim na lokalu, neprihvatljivo da Republika finansira sve, a da uguramo lokalne organizacije, pokrajinske organizacije da ih finansira Republika. Hvala.