Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja nisam podnosio amandmane, a meni je ovako malo para ode negde balkanske igre. Možda bi bilo previše, možda bi imali previše zaslužnih sportista, ali mislim da biti prvak Balkana u sadašnjim uslovima, kada su oko nas zemlje EU koje imaju daleko veću ekonomsku moć, daleko veći ekonomski potencijal za razvoj sporta, mislim da je uspeh posebno, čini mi se da i Turska učestvuje u takvim igrama. Mislim da je izuzetan uspeh i kada osvojite medalju na balkanskom prvenstvu.
Meni je žao iz jednog drugog razloga zašto nisam podneo amandman, jer nisam bio dovoljno dosetljiv kada sam čitao ovaj zakon koji je poprilično obiman. Meni je žao što nisam uneo da pravo na to imaju sportisti koji na pripremama dožive težu povredu i zbog toga budu onemogućeni da učestvuju u osvajanju medalja, a da je ekipa u kojoj su bili na pripremama, tu medalju osvojila.
Dakle, žao mi je što nismo vodili računa o povređenim sportistima, koji se povrede tik pred takmičenje, a njihova reprezentacija osvoji medalju, a oni više nisu sposobni da se bave tom vrstom sporta. Zato mi je žao što nisam podneo ovaj amandman, ali bože moj, nadam se da će se naći neka druga mogućnost da obratimo pažnju na sportiste koji su, u želji da se što bolje pripreme za takmičenje gde smo osvojili medalju, doprineli da njihove kolege iz reprezentacije budu što spremniji u tom takmičenju i sticajem okolnosti zbog povrede ispadnu iz tog takmičenja.
S tim u vezi, mislim da smo trebali malo razmišljati i o njima. Ukoliko je ta povreda teže prirode i više ne mogu da se bave tim sportom, da u takvim situacijama i oni dobiju, jer je njima, pre svega, najviše neophodna ovakva vrsta pomoći da i oni dobiju pravo da posle 40 godine imaju priznanje koje bi svakako, kao delovi te selekcije usvojili, da na samim pripremama nisu bili onemogućeni da takvu medalju osvoje. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Ninoslav Girić.
Izvolite.

Hvala.
Ja ću samo par rečenica. Slažem se sa obrazloženjem ministra. Ovaj amandman svakako treba odbiti iz dva razloga. Dakle, vek trajanja sportiste i trenera se razlikuje. Treneri mogu i posle 40 godine života da nastave svoju karijeru u smislu edukacije, trenerskog posla itd, i proširivanje ovih nagrada, mislim, bi dodatno ugrozilo budžet Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 123. amandman je podneo narodni poslanik Milan Petrić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Milan Petrić.

Po nama je, što se tiče člana 123. stava 2, nelogično da se trenerima Republike Srbije na navedenim takmičenjima na kojim je reprezentacija, čiji su bili treneri, osvojila neku od medalja dodeljuje samo novčana, jednokratna pomoć, a da im se ne dodeljuje nacionalno sportsko priznanje.
Uspeh jedne reprezentacije, pogotovo u kolektivnim sportovima, u velikoj meri zavisi upravo i od trenera, a ne samo od sportista. Smatramo da je korektno da imaju isti status kao i sportisti.
Ja se nadam da ćete vi ipak razmisliti malo, jer našim amandmanom predviđamo da se u nekoliko disciplina samo dodeljuje dodatno nacionalno sportsko priznanje, i to su vaterpolo, rukomet, košarka, odbojka i fudbal. Ako državi ne predstavlja problem da dodeli nacionalna sportska priznanja, recimo timu od 20 sportista, kako je to onda problem da učini za jednog trenera? Ovde pričamo o grupi od pet ljudi i smatramo da to uopšte ne opterećuje budžet. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Vanja Udovičić.
Izvolite

Odigrao sam mnogo takmičenja u životu i napravio značajne rezultate i u svakom od njih znam svoj doprinos i znam koliki je doprinos trenera koji nije bezmali, koji i te kako ima značajan uticaj kada je reč o osvajanju jednog takmičenja.
Želim da ponovim zašto smo odustali od prihvatanja ovog amandmana. Ne želimo da pravimo diskriminaciju u sportu i smatramo da izdvajanjem određenih sportova, iako je upravo u tim sportovima mnogo lakše definisati ko je bio taj trener i definisati njegovu zaslugu za osvajanje neke od medalja na evropskom i svetskog nivou. Smatramo da bi napravili jasnu razliku između tih sportova i nekih drugih, a nisu mali rezultati, sportove koje niste nabrojali. U ovom trenutku imamo u atletici, kajaku, veslanju, streljaštvu, rvanju, džudou itd, itd. ogromne rezultate, i to je bio stav pojedinaca kada se donosila ova uredba i kada nismo imali toliko sportskih rezultata u drugim sportovima.
Kada je reč o trenerima, mi smo ih i te kako prepoznali u nagradama i nagrade treneri dobijaju i izjednačeni su sa sportistima. Mislim da je to značajno za građane da znaju. Trener može da bude trener više sportista i ima duži životni vek, jer sportista u 35. više objektivno ne može da nastupa za reprezentaciju, a trener može dla vodi reprezentativce i da bude njihov trener jako dugo.
Imamo problem sa trenerima koji su treneri pojedinaca u klubu i trenere koji su nacionalni treneri. I dalje je zaslužan trener koji prati pojedinca u klubu devet meseci, deset ili samo onaj ko je nacionalni selektor i preuzme rad drugoga, a vodi se kao selektor i zvanično se vodi kao selektor.
Upravo zbog toga što ne može da se napravi razlika, ali isto tako i zbog druge strane što je duži vek trenera i što dobija nagrade i što jedan trener, dešava se, sada imamo da jedan trener dvojice sportista ima pravo na dve nagrede. Mislim da to ne treba nagrađivati sa nacionalnim priznanjem, a ne umanjuje značaj u osvajanju te medalje. Hvala vam.

Na član 124. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Aleksandar Senić, akademik Ninoslav Stojadinović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, Ivan Karić i mr dr Blagoje Bradić.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Marinković.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.
Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na član 124. poslanička grupa Boris Tadić – SDS, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije podnela je amandman i amandmansko rešenje ima za cilj da uvede red tj. da na neki način primereno uslovima u društvu te nagrade budu i određene. Radi se o vrhunskim sportistima. Kada sam pročitao obrazloženje, čini mi se, ministarstva da niste razumeli amandman, jer je odgovor u potpunoj suprotnosti sa onim što smo mi predložili.
Amandman glasi – u članu 124. posle stava 2. dodaju se novi stavovi 3. i 4. koji glase - mesečni iznos nacionalnog sportskog priznanja ne može premašiti iznos dve prosečne mesečne neto zarade u Republici Srbiji, utvrđen prema podacima organa nadležnog za poslove statistike za godinu koja prethodi godini u kojoj se dodeljuje nacionalnom sportsko priznanje. Iznos novčane nagrade iz člana 123. ne može premašiti iznos dve prosečne godišnje neto zarade u Republici Srbiji utvrđen prema podacima organa nadležnog za poslove statistike za godinu koja prethodi godini u kojoj se dodeljuje novčana nagrada.
U obrazloženju ste napisali da je amandman necelishodan, jer visina sredstava za nacionalna sportska priznanja zavisi od ukupnih mogućnosti budžeta. Znači, kao neko ko je radio u državnoj upravi, ako vi imate statistički podatak iz prethodne godine, vi ste u mogućnosti da u narednoj godini predvidite budžetska sredstva kojima ćete moći da izvršite.
Drugo, visina je ovde određena na osnovu prosečne, znači dva prosečna lična dohotka i to je u potpunosti srazmerno mogućnostima države, što znači u koliko taj prosečni lični dohodak bude razvojem države veći, tako će i ta priznanja. Ovde se ne radi o svim sportistima, nego se radi o nacionalnim priznanjima, odnosno sportistima koji su postigli, a znate šta…