Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, pred nama su danas izmene i dopune Zakona o kulturi koji je na snazi od 2009. godine i neko ne upućen bi rekao da je ovo samo friziranje starog zakona. Međutim, kada uzmemo u obzir sve njihove izmene i dopune, njihov obim i suštinu, možemo slobodno reći da se ovde radi o jednom reformskom zakonu koji menja puno toga lošeg i stvara dobre osnove za maksimalno primenjivanje ovih rešenja u praksi što je bio i veliki problem dosadašnjeg zakona.
Ovo je krovni zakon i njegovim usvajanjem stvoriće se uslovi za donošenje državne strategije u kulturi, što je Srbiji definitivno nedostajalo dugo vremena. Treba odmah reći da je zakon prošao i proceduru posle više javnih rasprava i okruglih stolova, da je čak i Odbor za kulturu organizovao javno slušanje u Maloj sali Skupštine Srbije koje je bilo veoma posećeno i da na kraju komisija nije imala nikakve primedbe na ove izmene i dopune Zakona o kulturi.
U ovaj zakon se sada po prvi put definišu kulturne oblasti na pravi način, odnosno ovim izmenama i dopunama se na mnogo kvalitetniji način reguliše naš kulturni sistem i da je se mogućnost ravnopravnijeg i pravednijeg postupanja prema svim kulturnim delatnostima, što znači da će efekti ovog zakona biti mnogo bolji.
Sada bih se osvrnuo na nekoliko po meni najbitnijih stvari koje se ovim izmenama i dopunama regulišu na bolji način. Kao prvo, rad Nacionalnog saveta za kulturu. On je obrazovan kao stručno savetodavno telo koje Narodnoj skupštini, ministarstvu nadležnom za kulturu i Vladi treba da obezbeđuje stalnu podršku u očuvanju, razvoju i širenju kulture.
Kada pogledamo cilj i funkcije zbog kojih je i osnovan Nacionalni savet za kulturu, onda moramo i da članovima ovog zakona zakonski omogućimo uslove za normalan rad, što se ovim izmenama i dopunama upravo reguliše.
Mi smo na jednom Odboru za kulturu i informisanje imali priliku da direktno od članova saveta čujemo i sve probleme na koje oni u svom radu nailaze, kao i predloge za dalji rad. Ministarstvo za kulturu je to prepoznalo i predložilo izmene i dopune zakona kojima se povećava efikasnost rada Nacionalnog saveta za kulturu.
Između ostalog, postojeća rešenja u radu ovog tela pokazala su da neke oblasti kulture nisu adekvatno zastupljene u njihovom funkcionisanju i da zbog toga Nacionalni savet ne može da ostvari neke svoje ciljeve, pa se ovim predlogom stvaraju zakonski uslovi da se omogući ravnomerna zastupljenost svih kulturnih delatnosti time što se broj članova Nacionalnog saveta povećava i upotpunjuje.
Takođe, s obzirom da se članovi saveta biraju iz redova uglednih i afirmisanih umetnika i stručnjaka u kulturi i da oni svojim radom doprinose ukupnom kulturnom biću Srbije i kulturnoj slici, red bi bio i da ti ljudi dobiju neku novčanu nadoknadu za svoj angažman, što prethodnim zakonom nije bilo regulisano.
Ovim izmenama i dopunama se preispituju pitanja vezana za priznanja za vrhunski doprinos u kulturi, u narodu i javnosti poznato kao nacionalna penzija u oblasti kulture.
Moram da kažem da su većini građana Srbije potpuno nepoznati i nerazumljivi kriterijumi i način dobijanja ovih tzv. nacionalnih penzija i da je njihovo dodeljivanje uvek proizvodilo veliku buru u javnosti. Došlo je do devalviranja ovog procesa i mislim da je ukidanje ovih priznanja sa jedne strane iznuđen potez Ministarstva kulture. Tu odluku pozdravljam i dodao bih da u budućnosti treba napraviti bolja i pravednija rešenja kada su ovakva priznanja u pitanju, jer postoje ljudi umetnici, kulturni stvaraoci koji je zaista zaslužuju.
Ovim izmenama i dopunama zakona na precizniji način se reguliše procedura izbora direktora u ustanovama kulture u Republici Srbiji. Postojećim zakonom to nije bilo dovoljno precizirano i zbog dvosmislenog regulisanja ovog postupka dolazilo je do neravnomerne primene ovog dela zakona u praksi.
Promenom mera se preciznije i jasnije definiše procedura javnih konkursa za izbor direktora i stvaraju se uslovi koji će dovesti do podizanja kvaliteta izabranih direktora. Naravno pitanje utvrđivanje opšteg interesa u kulturi, odnosi se na stvaranje osnova za pravilno obezbeđivanje budžetskog finansiranja određenih projekata i programa u kulturi, što opet izmenama i dopunama ovog zakona je bolje precizirano.
Tako predložne mere su usmerene ka cilju podizanja kvaliteta i efikasnosti u trošenju budžetskih sredstava, čime će se poboljšati položaj svih subjekata kulture koji su u poziciji da obezbede budžetsku pomoć za svoje projekte.
Na kraju, hteo bih da pohvalim Ministarstvo kulture koje je u izveštaju DRI dobilo pozitivnu ocenu za svoje poslovanje u 2014. godini. Naravno, u Danu za glasanje podržaću ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Branimir Rančić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre gospodine Tasovac, poštovani gosti iz Ministarstva kulture, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Niša i poštovani građani Gadžinog Hana. Zašto pominjem Gadžin Han? Zato što se tu održavaju svečanosti koje su posvećene srpskom Jesenjinu, Branku Miljkoviću, kao Miljkovićeve poetske svečanosti. Ali, vratimo se na zakone.

Danas se pred nama, narodnim poslanicima, u Narodnoj skupštini nalazi po meni jedan od krucijalnih, sistemskih zakona, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, koji je u Narodnu skupštinu stigao 7. avgusta 2015. godine, a danas je na dnevnom redu, na moje veliko zadovoljstvo.

Zakon o kulturi je na snazi od septembra 2009. godine, a počeo je sa primenom u martu 2010. godine. Pre njegovog donošenja oblast kulture nije bila regulisana jednim opštim aktom koji bi na sistematski način regulisao osnove na kojima funkcioniše kultura.

Prošlo je četiri godine od dana početka primene Zakona o kulturi, a imajući u vidu da je on bio prvi akt opšteg karaktera koji je uspostavio sistemske odnose za funkcionisanje naše kulture, njegova praktična primena je iskristalisala određene probleme u njegovoj primeni. Ja ću pomenuti samo neke probleme koje zakon treba da reši.

Prvo, osnovno pitanje je redefinisanje pojma kulturnih delatnosti i kulturnih oblasti. Naime, u Zakonu o kulturi se izbegava direktno definisanje pojma kulture zbog njene apstraktnosti i shodno tome i činjenica da postoji veliki broj definicija kulture. Ali, u osnovi kultura jedne nacije je ogledalo u kojem se odražavanje na svest, verovanje i tradicija. Ukratko, to je ključ pomoću kojeg se mogu otvoriti vrata svesti jednog naroda i njegovih institucija. Znači, kultura nije zamena, nego ključ života. Zbog toga se pristupilo rešenju po kome se ne vrši definisanje ovog pojma, ali se u okviru utvrđene sadržine kulture nabrajaju različite kulturne oblasti koje čine ovaj pojam u članu 8.

Drugo pitanje utvrđenja opšteg interesa u kulturi se odnosi na stvaranje osnova za obezbeđivanje budžetskog finansiranja određenih projekata i programa u kulturi. U dosadašnjoj primeni Zakona o kulturi pokazalo se da utvrđivanje opšteg interesa u kulturi nije bilo dovoljno jasno i u terminološkom i u sadržajnom smislu. To stvara probleme subjektima kulture u praksi, jer konkursi koji su se raspisivali na nivou Republike, pokrajine i jedinica lokalne samouprave za sufinansiranje programa i projekata u kulturi, zbog nedorečenosti dela zakona u kome se definiše opšti interes u kulturi, nisu mogli da pokriju sve kulturne aktivnosti subjekata kulture.

Ovim Predlogom o izmenama i dopunama Zakona o kulturi praktično će se proizvesti prilagođavanje vođenja kulturne politike vezane za raspisivanje različitih konkursa za sufinansiranje projekata i programa kulture na nivou Republike, pokrajine i jedinica lokalne samouprave, od čega će najveću korist imati subjekti kulture. Primera radi, ovakvim rešenjem bi se izbegao, da tako kažem, nesporazum u vezi sa nekim projektima, kao što je bio Džez festival „Nišvil“ u Nišu.

Na kraju da zaključim, sve što život stvara radi života, to je kultura. Svaki rad, svaki posao, svaki čin, to je kultura. Savremena kultura, ona koja ide sa vremenom, ne može, a da ne bude u svojoj suštini, tj. u svojim razvojnim težnjama internacionalna, univerzalna i opšteljudska. U Danu za glasanje glasaću za ovaj zakon. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jelisaveta Veljković. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Uvaženi ministre Tasovac, poštovani gosti iz Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, danas sam sa velikom pažnjom i interesovanjem pratio ceo tok sednice i sa tim utiskom ću otići kući. Otići ću kući veoma srećan i zadovoljan, zato što je, bez obzira na naše političke stavove, na naše političke različitosti, današnju sednicu Narodne skupštine pratio jedan veoma kulturan dijalog. Time smo pokazali poštovanje ne samo jedni prema drugima, podvlačim, bez obzira na političke i ma koje druge različitosti, već i jedno poštovanje prema temi koja se nalazi na dnevnom redu.
Videlo se da se mi razlikujemo, da se razlikujemo u načinu, u putu, u trasi, ali ono u čemu smo svi slični, u čemu su sve poslaničke grupe i svi ljudi koji su diskutovali slični, i ja sam im zaista beskrajno zahvalan, pokazali smo da smo slični u jednoj stvari, a to je cilj. Cilj je da kulturu postavimo u našem društvu tamo gde joj je i mesto, a to je u fundamentu, u temelju, u osnovi tamo gde joj je i mesto, gde joj je mesto u svakom društvu, pa i u našem društvu.
Žao mi je što ovu temu, današnju temu, jedan kvalitetan i kulturan dijalog nije pratilo veće prisustvo narodnih poslanika. To je prvenstveno kritika prema samom sebi i prema mojoj poslaničkoj grupi, ali i prema ostalim poslaničkim grupama. Verujem da su kolege i koleginice koje nisu tu na nekom mestu gde se odvija baš neki kulturni događaj. Voleo bih da je tako.
Ono o čemu bih govorio nakratko, dajući naravno podršku Zakonu o kulturi i ponoviću ono što su moje koleginice i kolege iz poslaničke grupe SNS rekli, da ćemo mi u Danu za glasanje podržati ovaj Zakon o kulturi i verujem da ćemo ga i izglasati, a to je jedno pitanje – šta mi činimo za kulturu, svako od nas pojedinačno, svako od nas pojedinačno ko je javna ličnost, neko ko je eksponiran u javnom životu ili u našim lokalnim sredinama? Ne možemo za sve samo da posmatramo kao nemi posmatrači i da samo gledamo ka Ministarstvu kulture. Šta smo mi to uradili? Šta su uradile lokalne samouprave, lokalne sredine? U redu je da je Ministarstvo kulture, naravno, krovna institucija, nešto što mora da podrži, ali proaktivan stav sa lokala mora da postoji.
Dolazim iz jedne male lokalne sredine, u kojoj ste vi, gospodine Tasovac, rado viđen gost. Rado viđen gost i onda kada smo otvarali Muzej banjskog lečenja ili Muzej balneologije. Rado viđen gost i kada su druge svečanosti u pitanju. Vrnjačka Banja je poznata po svom stavu da kulturno dobro može da bude deo turističke ponude Republike Srbije, da može da bude deo i turističke ponude Vrnjačke Banje, da se u Vrnjačku Banju ne dolazi samo zbog dobrog vazduha, najlepšeg parka u Srbiji, zbog mineralnih voda, zbog dobrih ljudi, već se dolazi i zbog kulturnog dobra, odnosno svega onoga što u Vrnjačkoj Banji može i da se vidi i čuje.
To je u okviru sto dana sto kulturnih svečanosti u Vrnjačkoj Banji, pa su tu i Međunarodni festival klasične muzike, pa „Književno leto“, „Pozorišni dani srpskog teatra“, Festival likovnog stvaralaštva Srbije i, naravno, Festival filmskog scenarija koji će ove godine doživeti svoju 40. godinu.
U kulturnom životu Vrnjačke Banje, mesta iz kojeg ja dolazim i sa ponosom nosim to ime, su svoja mesta u kulturnim dešavanjima utkali ljudi poput Boška Ruđinčanina, Milana Nikodijevića, Jelene Borović Dinić i to su ljudi koji već generacijama, već godinama, već decenijama rade na podizanju i na stvaranju nekih novih kulturnih dobara i na stvaranju jednog dobrog ambijenta kakav je u Vrnjačkoj Banji. Ja sam zaista tim ljudima, bez obzira na političku pozadinu, bez obzira na politička razmišljanja, beskrajno zahvalan i ti ljudi su i dan-danas veoma, veoma aktivni u kreiranju kulturnog života u samoj Vrnjačkoj Banji.
Da lokalne samouprave imaju dobrog sagovornika u Vladi Republike Srbije, i ne samo dobrog sagovornika, već i dobrog pokrovitelja, za projekte koje predlože je dobar primer Vrnjačka Banja. Vi, gospodine Tasovac, znate, kada smo pre nekoliko meseci obilazili Letnju pozornicu u Vrnjačkoj Banji, videli ste stanje u kojem je i zapuštenost u kojem smo je zatekli. Sada se na Letnjoj pozornici odvijaju uveliko radovi da ona dobije jedno novo ruho, koje naravno da ne bi mogla da dobije da nije podrške i vašeg Ministarstva, ali i kompletne Vlade Republike Srbije. Siguran sam da ćemo u avgustu ove godine u vreme održavanja jubilarnog 40. Festivala filmskog scenarija videti u Vrnjačkoj Banji jednu kansku atmosferu, videti crveni tepih, videti sve one ljude koje jedan takav festival i jedno takvo dešavanje i Vrnjačka Banja na kraju krajeva i zaslužuju.
Da Vlada Republike Srbije i vi lično, odnosno vaše Ministarstvo imate dobar sluh za one projekte koji dolaze iz lokalnih sredina pokazuje i kada smo takođe zajedno gledali sve one male tunele ispod crkvenog brda u centru Vrnjačke Banje i kao mogućnost da se tu smesti Muzej savremene umetnosti ili jedan deo Muzeja savremene umetnosti, samo da vas obavestim da aktivno radimo na tome, na samoj ventilaciji celog tog prostora, ali zaista mislim da može da bude jedna dobra ponuda, ne samo turističkog mesta, već dobra ponuda i naše celokupne države.
Naravno, tu je ideja smeštanja evropskih vrednosti i stvaranja jednog jezgra evropskih vrednosti takođe u Vrnjačkoj Banji, takođe u centru, razmeštanje tog prostora koji se nalazi u tim predratnim vilama, u kojem su nažalost smeštene u nekom periodu i socijalne porodice, u neuslovnim mestima za život. Jedna želja lokalne samouprave je da se prvenstveno te porodice razmeste, 32 su takve porodice, da dobiju adekvatne uslove za život, da dobiju dobre stanove, a da se u tom prostoru koji odiše i tom patinom i tom arhitekturom i svim onim što banja i jeste i što banja i znači, da tu zaista smestimo evropske vrednosti, da našim građanima pokažemo i na primeru onaj evropski put za koji su se i sami opredelili.
Mnogo je mogućnosti, mnogo je želja, mnogo je projekata. Mislim da je neophodno da svi zasučemo rukave. Možda će neko reći – znate, tih nula zarez ne znam koliko procenata od budžeta Republike Srbije nije dovoljno za kulturu. Plašim se da je i deset puta veći procenat, da ne bi bio dovoljan ukoliko je taj budžet mali, ukoliko je taj budžet bolestan, ukoliko je taj budžet napadnut nekim i kamatama i obavezama stvorenim u prošlosti, ukoliko je taj budžet opterećen svim nekim stvarima i potrošenim prilikama takođe u prošlosti. Mislim da je neophodno da svi zasučemo rukave, da se svi borimo da prvenstveno taj budžet bude zdraviji, kao što uostalom i radi Vlada Aleksandra Vučića, čiji ste vi deo, gospodine Tasovac, a onda će tih nula zarez nekoliko procenata od mnogo zdravijeg i većeg budžeta biti i mnogo veći iznos i za kulturu, ali i za ostale stvari koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije.
Neophodne su nove ideje, neophodan je ovakav dijalog kao što je bio danas, da bez obzira na naše različitosti i na naše stavove možemo da pružimo jedni drugima ruku, možemo da kažemo – e, ovako je bolje, i da na taj način ne samo o ovoj temi koja je danas na dnevnom redu, već i o mnogim temama koje će nas sačekati u ovoj sali i u budućnosti na ovaj način razgovaramo i vodimo ovakav dijalog. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa pitam – da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Vesna Marjanović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Žao mi je što ove lepe reči uvaženog kolege Babića ću možda malo da prikažem u drugom svetlu. Govoriću vrlo kratko o izvrtanju činjenica i neistinama koje su izrečene nažalost tokom ove debate.
Meni je drago da se kolege iz SNS pojedine, koje su do pre nekoliko godina bile najveći protivnici EU, sada pozivaju na EU kao na vrhunski autoritet. Čuli smo čak da su se neki borili protiv JUL-a, iako danas je najveći funkcioner JUL-a deo ove Vlade, ali to zaista nema nikakve veze sa ovim zakonom, ali ima sledeće – da je Zakon o kulturi 2009. godine dobio pozitivne ocene EU u potpunosti i takođe, još bitnije, da kultura uopšte nije oblast koja je delo (ne razume se) i u najvećoj meri ona ne ide u harmonizaciju, te spominjanje EU u ovom kontekstu nije najadekvatnije.
Što se tiče neistina, gospodin Tasovac je izrekao nekoliko takvih neistina, prvo citirajući uvaženog gospodina Sašu Milosavljevića, direktora Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, direktno zloupotrebivši njegove reči na javnom slušanju. Naprotiv, on se zalagao za zadržavanje ustanove kulture od nacionalnog značaja, smatrajući da upravo treba tretirati ustanove koje imaju poseban značaj. Imao je velika očekivanja upravo od ovog instituta koji vi danas ukidate.
Druga stvar, kada opozicija postavi argumentovana pitanja ministrima ili poslaničkoj većini, mi kao odgovor dobijemo lične napade na pojedine funkcionere DS, to je sada već manir koji se stalno ponavlja. Ne želim nikoga da branim, niti mislim da za to ima potrebe, ali smatram da kada prozivate ili spominjete ličnosti koje nisu u stanju da daju obrazloženje je krajnje neumesno. Spominjala se Gorica Mojović. Pa, naravno, ona je bila poslanik u Skupštini, naravno, podnosila je amandmane, naravno da su neki usvojeni. Uostalom, gospodine Tasovac, ona je mene sa vama i upoznala. Dolazili ste u Skupštinu, tražeći podršku za Filharmoniju. Koliko mi je poznato, ona se potrudila da vam u tome i pomogne.
Spominjali ste Voju Brajovića i Ivanu Stefanović, kao nekoga ko je grešio u primeni Zakona 2009. godine, a oni su bili na čelu Ministarstva 2007. godine i više nikada DS nije bila na čelu tog ministarstva. Hoću da kažem sledeće – spominjanje ličnosti koje nisu prisutne i koje ne mogu da pruže obrazloženja smatram zaista političkom nekulturom i žao mi je što je ova inače u velikoj meri kulturna rasprava nažalost ponovo obeležena i tim tonovima. Uostalom, pozivam vas, pozivam neke neutralne, objektivne organizacije da konačno utvrde činjenice, da vidimo ko je šta zaista uradio, ne samo u oblasti kulture, nego i u drugim oblastima. Kada je u pitanju kultura, koliko novca je u budžetu, koliko infrastrukture izgrađene, koliko premijera, koliko izložbi godišnje je bilo u vreme kada je DS vodila resor kulture, a koliko danas. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Zaista ne vidim da je razlog za tolikim jedom, za tolikom ljutnjom. Lepa je tema na dnevnom redu. Puno toga dobrog se čulo danas. Nema potrebe da sada, na kraju, da sve to nekako zamutimo, na žalost, onako ogoljenom politikom.
U jednoj stvari mogu da se složim sa uvaženom koleginicom da je spominjanje ličnosti koje nisu tu u negativnom kontekstu da je deo nekulture, ali čini mi se da u protekle četiri godine, a pamtim jako dobro te četiri godine, a u protekle dve naročito najspominjanije ime u Narodnoj skupštini Republike Srbije je ime Aleksandra Vučića, u svakoj prilici i za sve, pa čak i kada iskipi kafa u restoranu i tada je pominjan Aleksandar Vučić, naravno, u negativnom kontekstu. Nije mi jasno zašto se onda niste setili te nekulture, političke nekulture ili bilo kakve nekulture. Zašto tada niste i vas i ljude oko sebe opomenuli i rekli – pa, dobro taj čovek je u Vladi, naporno radi svakoga dana, pitaćemo ga kada dođe ovde. Ne, kada dođe ovde onda neki narodni poslanici imaju neka preča posla. Onda kažu – ne, nećemo da vodimo dijalog. Hrabri su pred maketama, hrabri su pred slikom, ali pred živim čovekom, bežanija.
Tako kada se neke reči upute, one su obično, a mogu i vas lično da pogode, mislim da je ova tema značajna tema. Mislim da moramo o njoj da razgovaramo češće. Moramo da zasučemo rukave. Moramo svi zajedno da radimo. Govorio sam o infrastrukturi u oblasti kulture koja je u Vrnjačkoj Banji izgrađena i radi se i ne bi mogla da se uradi da nema pro aktivnog stava i agilnosti i same lokalne samouprave ali i dobrog sagovornika u vidu Vlade Republike Srbije.

Zahvaljujem se.
(Vesna Marjanović, s mesta: Replika.)
Po kom osnovu koleginice?
(Vesna Marjanović, s mesta: Direktno pominjanje – u jednoj rečenici mogu da se složim sa uvaženom koleginicom.)
Koje je to negativno spominjanje koleginice?
(Vesna Marjanović, s mesta: Nije stvar u negativnom spominjanju.)
Sada ću da vam pročitam vaše pravo na repliku – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje. Kolega Babić se složio sa vama, znači, ne može pogrešno da protumači ako se složio sa vama.
Narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku.
(Vesna Marjanović, s mesta: Nije dobro protumačio.)
Ako se složio sa vama znači, ili sa mnom nešto nije u redu.
(Vesna Marjanović, s mesta: Nema potrebe da se raspravljate ili mi dajte repliku ili ne.)
Kažem vam, zašto ne ispunjavate pravo da dobijete repliku, za ovoliko godina naučite Poslovnik.
(Vesna Marjanović, s mesta: A vi prestanite da mi držite predavanje.)
Biću džentlmen.
Reč ima ministar Ivan Tasovac. Izvolite.