Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, poštovani predstavnici Ministarstva kulture i informisanja, drage kolege i koleginice narodni poslanici, važno je istaći na početku da je kultura pokretač razvoja jedne zajednice. Ona nije javni trošak, kako to mnogi levičari smatraju. Kultura je kapital za buduće generacije i samo kada smo toga svesni možemo krenuti napred.
Pojam kulture je apstraktan pojam i često ga ne možemo dovoljno definisati. Ne možemo ga dovoljno zakonski omeđiti i urediti. Kultura nije ista u prošlosti i danas u 21. veku. Upravo predložene izmene Zakona o kulturi idu u pravcu modernizacije kulturnih obrazaca. Na jedan nov i savremen način, zapravo uređuju koje su to nove oblasti, koji su to novi pojmovi afirmišući pri tom potrebe u kulturi.
Poslednje dve tačke na današnjem dnevnom redu o kojem danas raspravljamo, a tiču se prostorno kulturno istorijske celine, kompleksa Vojno-tehničkog zavoda u Kragujevcu za nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja, kao i Predlog odluke o utvrđivanju granica zaštićene okoline i mere zaštite prostorno istorijske celine Gradskog jezgra Sremski Karlovci, ide u pravcu potreba i trenda koji vlada u svetu, u kojoj se mi kao država moramo uključiti. Kreativna industrije, kreativne ekonomije svuda u svetu su pokretači lokalnog ekonomskog razvoja, razvoja turizma kroz kreiranje kvalitetnih kulturnih ponuda i dobrih turističkih sadržaja.
Projekti poput ovih, mogu da se iskoriste na najbolji mogući način. primeri pozitivne prakse imamo svuda u svetu. Podsetiću vas da jedna Velika Britanija bila prva zemlja koja se politički fokusirala na kreativne industrije i usvajanjem operativne grupe za kreativnu industriju u okviru odeljenja za kulturu, sport i medije još 1997. godine počeo da koristi termin u okviru državne kulturne politike.
Ona definiše kreativne industrije kao one industrije koje imaju poreklo u individualnoj kreativnosti, veštinama i talentu i koje imaju potencijal za kreiranje bogatstva i radnih mesta kroz generisanje i eksploataciju intelektualne svojine.
Upravo ovaj obrazac koji možemo primeniti na britanskom modelu, možemo ga primeniti i u Srbiji. Moramo uključiti advertajzing, arhitekturu, tržište umetnosti i antikviteta, stare zanate, dizajn, modni dizajn, film, video, fotografiju, kompjuterske igrice, muziku, izvođačke i vizuelne umetnosti, izdavaštvo, televiziju i radio.
Sve ove pozitivne primere moramo inkorporirati i u naše zakonodavstvo.
Predložene izmene i dopune Zakona o kulturi koji je donet 2009. godine sadrži određene nedorečenosti. Sadrži određene probleme koje smo imali i vi kao Ministarstvo, a i ostala javnost, direktori javnih institucija prilikom njihove primene.
Baziraću se na osnovne probleme koje ove izmene žele da uklone. Nacionalni savet za kulturu je važna institucija u Srbiji. On je upravo formiran ovim zakonom, krovnim Zakonom o kulturi iz 2009. godine.
Pri predlaganju jednog ovakvog Nacionalnog saveta za kulturu i njegovo inkorporiranje u zakonodavstvo Srbije, predlagači tada su vodili računa i on je predlagan po ugledu na britanski model.
Koliko se on u praksi pokazao ili nije pokazao kao delotvoran, vidimo da predlagači tadašnjeg zakona nisu se udostojili, upristojili da ovim vrednim ljudima obezbede nadoknadu, prostor i ostale uslove tehničke i administrativne koji su bili neophodni za njihov rad.
Imali smo ovde prethodne kolege i koleginice koji su govorili i kritikovali predložene izmene i dopune zakona. Želim samo da kažem jednu stvar, a to je da je na osnovu podataka koje smo dobili od strane Ministarstva kulture, na osnovu održanih javnih rasprava koje su bili u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, stiglo je ukupno jedan dve hiljade i jedan predlog izmena, da su u ovim izmenama učestvovali 74 predlagača, da je od 45 članova koji su predloženi, 17 prihvaćeno i uvršćeno u Vladin Predlog koji se danas nalazi pred nama.
Rad Nacionalnog saveta i izmene koje se odnose na Predlog izmena i dopuna koji se odnose na Nacionalni savet i koji se danas nalaze pred nama, a koji su inkorporirani u Zakon o kulturi će učiniti da rad upravo ovog tela bude efikasniji, kako on sa pravom zaslužuje.
Preciznije će se utvrditi zakon i zakonski odrediti njihova ovlašćenja, kao i omogućiti ravnopravna zastupljenost svih kulturnih delatnosti u njegovom radu, sa ciljem prevazilaženja problema koji su zbog toga nastajali u praksi.
Stvoriće se zapravo prilika da svi kulturni stvaraoci iz svih oblasti kulture budu ravnopravno tretirani i na način kako bi mogli da ravnopravno ostvare svoja prava u okviru ovog Nacionalnog saveta.
Problemi koji su se takođe pojavljivali u dosadašnjoj praksi primene Zakona o kulturi, odnosio se i na procedure izbora direktora ustanova kultura. Upravo ove predložene izmene će ovo promeniti na taj način što će se na bolji način regulisati postupak i precizirati procedure izbora direktora ustanove kulture.
Predložene izmene i dopune Zakona odnosiće se i na izmene i delokruga da nadležnosti upravnih odbora, zatim ne samo upravnih odbora već i nadzornih odbora, njihove nadležnosti, njihove obaveze. Prestanak rada članova odbora su sada po prvi put jasno definisane i zakonski omeđene.
Takođe, postojaće uslovi koji moraju ispunjavati budući novoizabrani direktori u pogledu svoje stručnosti, iskustva u radu, stepena obrazovanja, čime će se stvoriti preduslovi za poboljšanje kvaliteta izabranih direktora.
Sve ove izmene su važne za građane Republike Srbije, kako se ne bi dešavala pojava koja je bila pre svega od usvajanja ovog zakona, pojava koja je vladala da jedna šaka ljudi odlučuje o svemu u oblasti kulture, od postavljanja direktora, preko dodela finansija, do odobravanja projekata, štampanja kataloga, naručivanja dela.
Drage kolege narodni poslanici, želim da vam ukažem na jednu izjavu koju je još američki istoričar Artur Šlezinger rekao kada je želeo da omeđi pojam kulture.
„Prvi korak prema uništenju jednog naroda jeste brisanje njegovog pamćenja. Uništimo knjige, kulturu i istoriju i onda naći nekog da napiše njegove knjige, proizvede novu kulturu i izmisli novu istoriju. Ta će nacija brzo početi zaboravljati šta jeste i šta je bilo“. Hvala Bogu pa su se desile promene 2014. godine, pa toj šačici jada nismo dozvolili da i dalje upravlja sudbinama kulturnih stvaraoca i umetnika u Srbiji.
Podsećanja radi šta je sve prethodilo donošenjem krovnog zakona 2009. godine, želim svoje kolege narodne poslanike da podsetim da je grupa intelektualaca, njih 15.000, potpisalo peticiju i nateralo tadašnju vlast da svoje predizborno obećanje dato na trgovima i gradovima širom Srbije ispuni, znači, devet godina od petooktobarskih promena i donet je zakon koji je počeo da se primenjuje 2010. godine.
Postavljam pitanje – šta je to sprečavalo aktuelne ministre kulture koji su se smenjivali, a bili su na listama Demokratske stranke, da ne usvoje nacionalnu strategiju o kojoj danas mnogo govore? Naravno, ne treba zanemariti i odgovornost aktuelnog Ministarstva i aktuelnog ministra po pitanju donošenja nacionalne strategije, te vas ja pitam – da li imate omeđeni neki vremenski rok kada očekujemo, nakon usvajanja izmena i dopuna Zakona o kulturi, da bi na dnevnom redu Ministarstva se našlo i usvajanje nacionalne strategije, koja nam je neophodna kako bi postali deo savremenog sveta, kako bi mogli u krajnjem slučaju da apliciramo na mnoge međunarodne projekte koje naši kulturni stvaraoci, naši umetnici zaslužuju?
Takođe, želela bih da kažem da se nad sećanjima građana Srbije nadvila neka vrsta paučine na neka imena koja su kreirala kulturnu politiku, koja su odlučivala o projektima koji će se finansirati, koji su uticali na sudbine svih nas, od autora, stvaraoca, do nas običnih konzumenata i ljubitelja kulture.
Vladajuća garnitura Demokratske stranke je toliko devastirala kulturu Srbije i Beograda da je njihovo delovanje teško popraviti u godinama koje nam dolaze. Neka imena smo totalno zaboravili. Neko je malopre pomenuo istaknutu funkcionerku Demokratske stranke gospođu Goricu Mojović, koja je bila bivša pomoćnica gradonačelnika Beograda za kulturu, bivša narodna poslanica, aktuelni član glavnog odbora Demokratske stranke, koja je svojom delatnošću u oblasti kulture započela još kao član Saveza komunista i po sećanjima ljudi iz ovog perioda je odlučivala maltene o svemu u oblasti kulture. Odlučivala je o tome koja dela će se štampati, koje delo će ugledati svetlost dana, a koje delo neće. Ona je bila čuvena sastavljačica strategija i dokumenata o kulturi, toliko da se dotična na neki način sakrila iz kruga dvojke u Beogradu, da ona i dalje iz senke pokušava da žari i pali i spletkari po obogaljenoj i na prosjačkom štapu dovedenoj beogradskoj kulturi, kojoj je sama ponajviše doprinela.
Poslednji put sam uspela da je sretnem na SOFEST-u slikajući se sa aktuelnim predsednikom opštine Sopot. Pozivam gospođu Mojović, a i sve članove iz opozicije, članove Odbora za kulturu i informisanje, da obiđemo ustanove kulture u Beogradu i da vidimo u kakvom stanju ih je Demokratska stranka ostavila.
Volim prosto da citiram čuvenog Momu Kapora, koji je na najbolji način opisao pojave koje su nam se dešavale u kulturi. „Grupa malih diktatora koji drže sva pozorišta, sve galerije, sve muzeje i sve institute, žuta kultura je nasledila crvenu“. Aktuelna predsednica Odbora za kulturu i informisanje je danas na sednici Odbora za kulturu i informisanje rekla i zapravo priznala da su političari i vlade vršili pritisak i ubacivali svoje ljude kojima tu nije mesto i da su sada svi ostali kažnjeni zbog toga, nesumnjivo priznajući delovanje Demokratske stranke u periodu pre 2013. godine.
Želim narodne poslanike da podsetim i na sledeću stvar, na jedan jako važan dokument, to je izveštaj o radu Ministarstva kulture i informisanja za period 2011. godine, koji je zahvatio period ministrovanja dva ministra Nebojše Bradića i Predraga Markovića. Šta su državni revizori našli? Bivši ministri kulture su 36% zaposlenih častili tri plate u ime solidarne pomoći. Građane Srbije želim da podsetim da se solidarna pomoć daje u slučaju teže bolesti zaposlenog ili nekog člana porodice. Šta to znači? To znači da je po proceni tadašnjih ministara kulture iz prethodnog režima 36% ljudi bilo teško bolesno ili su njihove porodice bile teško bolesne.
Takođe, želim da iznesem još jedan podatak. Dakle, 2,3 miliona dinara je dato za istraživanje potrebe izrade Strategije za razvoj kulture. Ta strategija ni dan danas nije ugledala svetlost dana. Takođe, avionske karte i hotelski smeštaj su platili 2,8 miliona dinara bez postupka javne nabavke. Bilo im je važnije da mogu da putuju, ali na neki drugi način su sprovodili taj postupak finansiranja mimo javne nabavke.
Kada smo se podsetili, a i moja koleginica gospođa Mirjana Dragaš je podsetila na stanje u kulturi, na zatvaranje biblioteka, na zapustošene domove kultura po Srbiji, podsetila vas je na to šta je sve činjeno kako su se kase Ministarstva kulture i informisanja praznile u prethodnim godinama. Ja pozivam nadležne institucije, pre svega Agenciju za borbu protiv korupcije, ali i ostale istražne organe, da provere imovinske karte tadašnjih predstavnika i tadašnjih lidera koji su kreirali kulturnu politiku Srbije.
Sada bih volela da se vratimo na predložene izmene i dopune krovnog Zakona o kulturi. Znamo da su tri osnovne funkcije kulture jedne zemlje: procesi identiteta, procesi socijalizacije i procesi institucionalizacije. Upravo su oni satkani i važni su da se nađu u postojećim izmenama i dopunama Zakona o kulturi.
Ono što ste vi malopre, gospodine ministre, rekli, a tiče se nacionalnih penzija, da više ne postoji način revidiranja nacionalnih penzija. Ono što mogu da kažem tim povodom kao član Odbora za kulturu i informisanje, mišljenja sam da je loša strategija koju ste nam dostavili u obrazloženju člana 14, da se briše član 14, a koji se tiče toga da se više ne nalazi u Predlogu novog zakona, i da li ste mogli da ipak nešto uradite kako bi se nacionalne penzije sačuvale? Da li je mogla da se uradi neka vrsta revizije kriterijuma za dodeljivanje nacionalnih penzija? Da li je moguće da se na neki transparentniji način uredi rad Komisije za dodelu nacionalnih priznanja, kako se ne bi dešavale pojave koje su se dešavale, koje su kontradiktorne, pojave koje su opasne, pojave koje su se dešavale i koje su u istu ravan stavljale Albaharija, Pekića, Pavića sa jednim Miroslavom Milićem?
Dešavalo se da su nacionalne penzije od 2007. do 2013. godine, do kada se nije izvršila neka vrsta suspenzije dodele ovog važnog priznanja, a to je da je estrada, gospodin Srđan Dragojević je danas rekao tri do pet posto, ali dešavalo se da su upravo ti estradni umetnici dolazili, dobijali dozvoljenim ili nedozvoljenim sredstvima, do prava da dobijaju nacionalnu penziju. Upravo su se neke nacionalne penzije dodeljivale i mimo konkursa i mimo zvaničnog izbora.
Kakva je strategija sada, kako da se izađe iz ove situacije? Da li Ministarstvo planira da nastavi sa primenom člana 13. aktuelnog zakona, koji dozvoljava Vladi i Ministarstvu da predlaže na godišnjem nivou jednogodišnju novčanu naknadu, kako se ne bi desilo da se proces stimulisanja vrhunskog stvaralaštva u Srbiji zaustavi? Da li smatrate da brisanjem člana 14. vi zapravo kažnjavate umetnike koji to priznanje još nisu imali prilike da dobiju?
Smatram da je važno i značajno urediti oblast kulture, da je važno urediti ovu oblast na pravi način i sa svojim kolegama iz SNS, narodnim poslanicima, podnela sam niz amandmana kako bi tekst ovog zakona bio bolji i kako bi se otklonili svi oni problemi i poteškoće koje su se nalazile u njegovoj primeni od njegovog usvajanja od 2010. godine do danas.
Za ministra Tasovca imam takođe pitanje. U stavu 3. koji je Vlada Republike Srbije predložila Narodnoj skupštini nije se našao stav koji se odnosi na očuvanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma. Podsećam vas to je ustavna odredba. Član 10. Ustava Republike Srbije definiše srpski jezik i ćirilično pismo kao ustavnu kategoriju koje se moramo pridržavati.
Ono što mi je, takođe, zasmetalo prilikom čitanja predloga je povećan broj nadležnosti ministra od sastava izbora komisije, donošenja rešenja kojim se utvrđuje reprezentativnost strukturnih udruženja, te vas ministre pitam – čime ste se rukovodili prilikom utvrđivanja kriterijuma za dodeljivanje većih nadležnosti vama, kao ministru, i budućim ministrima na koje će se ovaj zakon primenjivati?
Zakone ne možemo praviti po našoj meri. Želim da vas podsetim na čuveno delo Šarla Monteskeja koji je napisao: „Istina je izgleda da u demokratijama narod čini sve što hoće, ali politička sloboda ne sastoji se u tome da se čini šta se hoće. U jednoj državi, tj. u društvu gde postoje zakoni, sloboda se može sastojati samo u tome da možemo činiti ono što moramo hteti i da nismo prisiljeni da činimo ono što ne smemo hteti. Treba da imamo na umu šta je nezavisnost, a šta sloboda. Sloboda je pravo da činimo sve što zakoni dopuštaju i ako neki građanin možda čini ono što zakoni zabranjuju, ne bi bilo više slobode, jer bi drugi imali tu moć“. Kada ovaj citat primenimo na ovaj slučaj, isto se odnosi i na slobodu građana u demokratskom društvu, ali i na ministra kao predstavnika izvršne vlasti.
Na samom kraju, kao član Odbora za evropske integracije, želela bih da se osvrnem na proces evropskih integracija i Poglavlje 26. koji se odnosi na obrazovanje i kulturu. Ono što bih želela da vam kažem, kao članovi Odbora za kulturu dobijamo preporuke od strane Nacionalnog konventa u procesu pristupanja naše zemlje EU, očekuje nas otvaranje i proces otvaranja novih poglavlja. Na dnevni red će doći i pomenuto Poglavlje 26.
U Poglavlju 26. nemamo direktive EU, Evropske komisije, ali imamo Radnu grupu koja je sačinjena u okviru Nacionalnog konventa za Poglavlje 26. gde sa pažnjom moramo razmotriti preporuke koje smo od njih dobili. Moramo ojačati i unaprediti saradnju sa organizacijama civilnog društva, kako bi se kao država upustili u proces evropskih integracija i kako bi naša kultura našla pravo mesto u kulturama EU, kako bi se ispunio pun koncept - ujedinjeni u različitosti, koji je jedan od osnovnih mota EU.
Zamolila bih vas da, kao članovima Odbora za kulturu i informisanje, nam dostavite i četvorogodišnji izveštaj o radu, o primeni UNESKO konvencije o zaštiti i promocije raznolikosti kulturnih izraza i potrebu da se taj izveštaj nalazi…

Vreme.

… i na zvaničnom sajtu Ministarstvu kulture, te vas molim da svojim saradnicima to prenesete i da u što kraćem roku to ispunite.
Takođe, volela bih da praksa koja je postojala, kada je reč o finansiranju projekata iz oblasti kulture, ali i mnogih drugih oblasti koje nisu u delokrugu rada vašeg ministarstva, budu transparentniji i da troškovi trošenja sredstava kroz ovakve projekte budu dostupni javnosti… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, koleginice Stojković.
Reč ima ministar Ivan Tasovac. Izvolite.

Zahvaljujem se na diskusiji.
Samo jedna mala ispravka. Napravili ste, pretpostavljam, lapsus, jer broj pristiglih predloga po članovima zakona nije 2001, već je 201.
Dakle, zakon striktno propisuje da se sva podzakonska akta donesu u roku od šest meseci, a strategija u roku od godinu dana. Zaista se postavlja pitanje – zbog čega je zakon, koji je počeo da se primenjuje 2010. godine, imao tu istu odredbu. Mi to nismo menjali, nije jednostavno ispunio taj zadatak. Ono što mogu da vam kažem je da sve vreme, tokom našeg mandata, izanalizirano, jer u jednom trenutku su se našle tri ili četiri potpuno različite strategije unutar ministarstva.
Naša je procena bila da je neophodno pristupiti potpuno sveobuhvatnoj analizi. Mi smo imali ovde i prvi put eksperte iz Saveta Evrope koji su radili evaluaciju kulturne politike od 2001. godine do danas, tako da mi u ovom trenutku još uvek skupljamo materijale paralelno sa radom nad ovim izmenama i dopunama Zakona kako bi mogli zajedno sa svim partnerima, a tu je naravno i Nacionalni savet za kulturu i civilni sektor, kroz što šire konsultacije, u onom trenutku kada budemo imali osnove te strategije, pristupimo donošenju. Za to imamo rok od godinu dana.
Vi ste ovde spomenuli izveštaj nekih ranijih državnih revizorskih komisija. Ono što je možda ostalo potpuno neprimećeno u javnosti jeste da je državna revizorska komisija dala pozitivan izveštaj na rad Ministarstva kulture i informisanja za 2014. godinu. To je jedna stvar na koju smo mi vrlo ponosni, s obzirom da mi se čini da je to prvi pozitivan izveštaj koje je Ministarstvo kulture i informisanja dobilo za dugi niz godina.
Na pitanje oko toga da li smo mogli da iznađemo nekakav drugi način vezano za kriterijume za nacionalne penzije, meni se čini da moramo da se suočimo sa činjenicom da, kao društvo, još uvek nismo spremni da preuzmemo takvu vrstu odgovornosti. Lista ljudi koji neopravdano nisu dobili te penzije je zapravo veća od onih koji su potpuno zasluženo dobili te penzije. Kako ne bismo stalno ponavljali tu jednu istu vrstu demagoške greške koja dobro zvuči, a pri tome pravi jedan konstantni razdor, jer ovde nije pitanje debate, nego je pitanje pravljenja razdora unutar samih struka, unutar samih udruženja.
Čini mi se da je u ovom trenutku najracionalnije taj institut ukinuti, a kroz ovaj institut, koji se nalazi u tački 13), jednostavno razmotriti kakvi će biti naši sledeći koraci. Opet govorim, ne ograničiti to da vi morate, pazite, još jedan paradoks, da odete u penziju da bi neko valorizovao vaš rad, a šta se dešava sa onim mladim umetnicima koji daju svoju doprinos nacionalnoj kulturi. Uzgred budi rečeno, u ovom trenutku, imamo pet filmova na „Berlinalu“ koji čekaju svoju premijeru.
Što se tiče ćirilice, koja nije posebno apostrofirana u ovom zakonu, ona potpada pod nematerijalno kulturno nasleđe. To reguliše Zakon o službenoj upotrebi jezika, a kroz različite vrste projekata koje ima Ministarstvo kulture i informisanja, kroz proces digitalizacije, obraća se posebna pažnja na ćirilicu kao jednu od evropskih vrednosti koje Srbija može da predstavi čitavom svetu.
Što se tiče jačanja uloge ministra, ministar donosi odluke na osnovu odluka komisija, ministar potpisuje svaku odluku, i to nije nikakvo diskreciono pravo. Daću vam primer kroz konkurse koji su upravo završeni. To su konkursi iz oblasti informisanja. Kao što znate, komisije većinski sačinjavaju predstavnici novinarskih i medijskih udruženja. Oni su većina. Ministarstvo kulture je članove komisije biralo, ne po političkom opredeljenju, već se trudilo da to bude po stručnosti.
Tako da su svoje kandidate davali i Zaštitnik građana i Poverenica za rodnu ravnopravnost i Zaštitnik za poverljivost informacija. Takođe neki od najvećih kritičara naših su takođe imali aktivno učešće tu, od sajta „Istinomer“ i sada da dalje ne nabrajam. Ja sam potpisao svaku od odluka zato što mi se čini, jednostavno, da onog trenutka kada bi menjao odluke komisija, tog trenutka bi jednostavno, izgubilo smisao da se za svaku od oblasti, a mi ćemo ove godine samo u kulturi imati 28 različitih konkursa, formiraju troškovi, mada ne mogu da kažem da videvši pojedine rezultate ovog konkursa ne bih sa velikim zadovoljstvom preuzeo to breme da sam odlučujem o svemu.
Na veliku sreću, mi živimo u demokratskom društvu, Srbija se menja iz dana u dan, tako da, jednostavno, ovo je samo formalizovanje onoga što jeste. Komisije su te koje donose odluke, komisije su te koje će donositi odluke, pretpostavljam da ste mislili i na reprezentativnost udruženja i jednostavno to je princip za koji se Ministarstvo kulture i informisanja zalaže sve vreme.
Što se tiče evropskih integracija, ja bih ovde spomenuo još jednu stvar, a to je da je Srbija u potpunosti pristupila programu „Kreativna Evropa“ i potprogramu za medije, tako da u ovom trenutku naši stručnjaci, naši umetnici, naša kulturna scena može da aplicira za fondove u vrednosti od skoro milijardu i po evra.
Takođe su formirani deskovi „Kreativne Evrope“ pri Ministarstvu kulture i informisanja, formiran je „Antena desk“ u Vojvodini, sada je formiran i „Media desk“ koji će biti pri Filmskom centru Srbije, tako da, čini mi se da će to dati još jedan dodatni impuls našoj savremenoj umetnosti i kreativnim industrijama.
Slažem se u potpunosti sa vama da je apsolutno neophodno još ojačati dijalog sa civilnim sektorom. Mi smo intenzivno tu, upravo, konkretno sa nezavisnom kulturnom scenom i sa čitavim drugim nizom organizacija imali vrlo intenzivan dijalog, kroz taj dijalog došli do stvari koje su se promenile u pravilnicima konkursa koje sada raspisujemo, tako da ja, sa punim pravom, očekujem da upravo nezavisna kulturna scena na isti način kako je izlazila sa kritikama u ovom trenutku izađe jednostavno sa, ne želim da prejudiciram, pohvalama, ali jednostavno sa svojim viđenjem kakva je u ovom trenutku saradnja između civilnog sektora i Ministarstva kulture i informisanja.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nenad Milosavljević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovani saradnici, poštovani narodni poslanici, jasno je da je Predlog zakona o kulturi veoma značajan zakonski akt po suštini i sadržini. To potvrđuje veliko interesovanje i stručne javnosti i narodnih poslanika.
Ovaj zakon veoma je značajan za budućnost ustanova kulture, kulturnog stvaralaštva i kulturnog nasleđa Srbije. U ovaj zakon pretočena je kultura politike Srbije. Dakle, ovo je krovni zakon koji uobličava sve što je budućnost očuvanja i unapređenja kulture Srbije. Dati su prepoznatljivi pravci razvoja naše kulture i uloga svih kulturnih činilaca u tom razvoju.
Ono što je dobro da zakon definiše opšti interes u kulturi, što bi trebalo da da pozitivne efekte u finansiranju projekata iz oblasti kulture. Država će finansirati sve ustanove i projekte od opšteg, odnosno nacionalnog interesa, a uslovi finansiranja i sufinansiranja kulturnih projekata su preciznije uređeni. To bi trebalo da omogući ravnomernu zastupljenost različitih kulturnih delatnosti i transparentni pristup sredstvima izdvojenim za kulturu, kako iz domaćih izvora tako i iz međunarodnih fondova.
Na ovaj način će se raspoloživa sredstava adekvatno koristiti. Sve aktivnosti mere i oblici kulturnih aktivnosti imaju za krajnji cilj ostvarivanje kvalitetnih kulturnih sadržaja, promociju naše kulture, razvoj i očuvanje kulturnog blaga Srbije.
Ovo su dobre strane zakona. Te dobre strane u potpunosti podržavam, međutim, postoji jedan broj otvorenih pitanja u zakonu o kojima postoje izražene dileme u stručnoj javnosti. Te dileme se pre svega odnose na pitanje statusa dosadašnjih nacionalnih ustanova kulture na pitanje nacionalnih priznanja, odnosno penzija koje se ovim zakonom ukidaju. Zatim, na pitanje načina finansiranja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje umetnika od strane lokalnih vlasti, odnosno opština, uzimajući u obzir probleme sa kojima lokalne samouprave se susreću.
U tom smislu sam hteo da zamolim ministra da odgovore na neka pitanja, međutim, ministar je već da odgovore na brojna pitanja, pa ne bih da se ponavljam.
Ono u šta sam ubeđen da ćemo kroz današnju raspravu, kroz odgovore i stavove koje će ministar danas izneti, kao i kroz raspravu u pojedinostima doći do najoptimalnijih rešenja i naravno da ćemo zbog potrebe postavljanja zakonskog temelja kulturne politike Srbije podržati ovaj predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.       
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Hvala lepo.
Duga je bila rasprava. Bila je javna. Da li je bila plodna to teško možemo da ocenimo pozitivnim, zato što je pred nama jedan loš zakon. Mislim da ne postoji ni jedna institucija iz kulture koja je dala podršku ovom zakonu, ni parlamentarni odbor nije podržao ovaj predlog zakona, ni prethodni govornik koji je sada izašao nije podržao ovaj predlog zakona i pitanje je zašto se toliko insistira na lošem predlogu zakona?
Šta je loše? Centralizacija, razvlašćenje Nacionalnog saveta za kulturu i upravnih odbora, pokušaj da se kultura Srbije stavi u ruke jednog čoveka, uz svo poštovanje njegovog umetničkog rada, mislim da je to prevelik zalogaj za ta nejaka pleća. Za nejaka pleća bilo koga.
Naprosto, vrlo su čudna objašnjenja u ovom zakonu. Dobijamo objašnjenje da se ukidaju nacionalne penzije u kulturi, a u sportu ostaju, zato što se kada se one dodeljuju, pojave se diskusije u javnosti. Gle čuda, gle opasnosti, diskusije, pa još i u javnosti.
Drugi argument sam čuo sada, da je puno ljudi ostalo bez tog priznanja nacionalne penzije, pa je to onda razlog da se ona ukine. Ja bih voleo da vidim logiku, bilo koju logiku u toj rečenici. Znači, da kažemo ljudima koji hoće da se bave umetnošću da se bave sportom, da ne troše vreme na akademije, na vežbanje, na pripremu za svoj umetnički rad, neka lepo trče, bacaju nešto ili tome slične urade i onda će biti lako meriti njihov uspeh, jer ovo je navodno teško meriti.
Nije ovaj zakon dao odgovor, a ni ministar ga verovatno neće dati, kada će biti gotova galerija Savremene likovne umetnosti, njeno renoviranje? Pitanje je isto kada će da prestane da radi ovaj sat na Narodnom muzeju, pošto je to jedino što je urađeno značajno u mandatu ove Vlade i ovog ministra, da se spolja vidi? Pitanje je šta je sa direktorom Narodnog pozorišta beogradskog? Tu isto nema odgovora u ovom zakonu i ako ovaj zakon reši pitanje izbora direktora Narodnog pozorišta u Beogradu, ako me ubedite da će ovaj zakon to da reši možda ćemo glasati za. Jer bi to stvarno bio jedan veliki uspeh da za godinu dana ovo ministarstvo, Vlada izaberu direktora Narodnog pozorišta.
Naravno, u podeli para za kulturu, tih jadnih 0,6%, a bilo je obećanje čak i lično da će to biti bar 2,5%, pa se nije desilo ništa od toga, dele se prema ličnim sklonostima koje su više nego očigledne. Recimo, za jedan festival koji se mahom finansira iz sopstvenih sredstava, a to je Džez festival „Nišvil“, da se neka crkavica, a za Mokrogorski porodični kućni bioskop uvek ima para i tamo svi ministri, pa i aktuelni, sa velikim zadovoljstvom odlaze, u nadi da će tamo dobiti neku domaću životinju ili neku drugu specifičnu nagradu koju organizator tog kućnog festivala inače daje.
Nova stranka je u pripremi nekoliko zakona koji treba da na ozbiljan način regulišu ovu oblast i o tome će vam više kasnije reći kolega Pavićević. Imali smo 14 amandmana na ovaj zakon, ali i usvajanje tih 14 amandmana teško da može da popravi ceo zakon. Tako da, na vaše iznenađenje, reći ću vam da ćemo glasati protiv ovog zakona. Mislim da bi bilo dobro da u ove predizborne dane, kada je već i Vlada u ostavci, pa i prisutni ministar, da nema potrebe da kvari svoju umetničku karijeru, koja je nesumnjivo uspešna, jednim lošim zakonom na kraju svoje ministarske karijere. To je još jedan dokaz lošeg stanja u Srbiji, da jedna loša vlast, da jedna generički loša politika može da na pogrešnu stranu odvuče i one ljude koji su stvarno u svojoj mladosti i u svom ličnom umetničkom radu dali ogromne, velike i dobre rezultate, a onda su postali deo lošeg proseka koji obeležava rad Vlade Aleksandra Vučića.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Ivan Tasovac. Izvolite.