Zahvaljujem.
Narodni poslanik Janko Veselinović nije tu.
Reč ima narodni poslanik Jovana Jovanović.

Hvala.
Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, vama ću se obratiti, s obzirom da nismo imali priliku da vas čujemo, niste prisustvovali sednici Odbora. Ja se nadam da ste vi pročitali i ove predloge odluka koji se nalaze u sklopu ove tačke dnevnog reda, ne samo Zakon o kulturi, pa ćete moći da nam pomognete, s obzirom da nije bilo usmenog obrazloženja u vezi s ovim. Jedna od tih predloga odluka je jako važna za Kragujevac, a to je Predlog odluke o utvrđivanju prostorno kulturne istorijske celine kompleksa Vojno-tehničkog zavoda u Kragujevcu za nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja.
Sama kategorizacija i sama ideja uopšte nisu sporne. Međutim, ono što možda može da bude sporno jeste realizacija svega ovoga. Mi to nismo mogli da čujemo iz vašeg obrazloženja, jer obrazloženja nije ni bilo. Ne bismo želeli da sve ovo ostane samo mrtvo slovo na papiru. Ne bismo želeli da ostane ni samo maketa, poput „Mercedesa“ ili možda „Beograda na vodi“.
Onih par pitanja koja bih vam postavila, s obzirom da je ostalo malo vremena grupi, jesu da li postoji neki konkretan projekat u vezi sa konzervatorskim radovima na teritoriji Vojno-tehničkog zavoda i koji su objekti obuhvaćeni projektom, ukoliko postoji taj projekat? Kakva će biti namera? Da li će se poštovati reč stručnjaka? Ne samo kada je ovo u pitanju, skeptična sam, jer kada je ovaj Zakon o kulturi u pitanju, vidimo da su organizovana slušanja, ali se nije čula reč stručnjaka. Da li će se poštovati reč stručnjaka pri eventualnom izvođenju konzervatorskih radova na objektima koji se nalaze u sklopu ovog Vojno-tehničkog zavoda? Ne želimo da dođemo u situaciju da ovo sve može da posluži samo u svrhe predizborne kampanje, pa da na kraju tu niče korov ili da možda neki privrednik dobije dozvolu da gradi nešto na teritoriji Vojno-tehničkog zavoda, a da se ne poštuje reč stručnjaka, pa neko izgradi tu kockarnicu, a Vojno-tehnički zavoda ima veliki značaj…

Vreme.

Dozvolite mi da završim rečenicu... Ima veliki značaj i čitav lokalitet je na asfaltu izgrađen i građevine su još iz 19. i 20. veka. Sami vi ste rekli u obrazloženju da je značaj za istorijski, kulturni i društveni razvoj naroda i nacionalne istorije, pa vas molim da ne narušite to. Hvala.

Reč ima ministar.

Naravno da će biti poštovana i reč struke. Uostalom, onog trenutka kada nešto proglašavate za nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja, to vrlo jasno opredeljuje i način kako će se tretirati čitav taj kompleks.
Prostorno kulturno istorijska celina kompleksa Vojno-tehničkog zavoda u Kragujevcu predstavlja najstariju očuvanu urbanističku celinu privredno-industrijskog tipa u Srbiji i mislim da je vrlo značajno što je proglašavamo za kulturno dobro.
Međutim, tu smo se dotakli još jednog vrlo važnog pitanja, a to je zapravo da smo mi sada ušli u ponovno sagledavanje kompletno svega što je i do sada proglašeno za kulturna dobra. Počeli smo brisanje iz registra kulturnih dobara one zgrade koje više ne postoje, jer verovali ili ne, postoji i taj paradoks da se nešto vodi kao kulturno dobro, a recimo ta zgrada ne postoji već punih 10 ili više godina.
Ono što sigurno je isto tako bitno, a to je da su u pripremi zakoni iz oblasti zaštite. Zbog toga je važan i ovaj krovni zakon koji posle toga daje osnovu da donosimo sve te pojedinačne zakone, a konkretan odgovor na vaše pitanje – da, biće sve urađeno po najvišim standardima i struke i po najvišim evropskim standardima.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dušica Stojković.
Preostalo vreme 124 minuta.

Uvaženi predsedavajući, drage kolege narodni poslanici i narodne poslanice, uvaženi predstavnici Ministarstva, najpre želim gospodinu ministru da zahvalim na pojašnjenjima i odgovorima koje sam dobila na pitanja koje sam vam postavila u svom prethodnom izlaganju.
Građane Srbije želim posebno da informišem da me posebno brine pojava tzv. lažnih drvenih advokata, lažnih zaštitnika i dušebrižnika oličenih od strane pojedinih političkih partija, koji su sinoć, kako čujem, dobili „oskara“ za životno delo u oblasti medija, pa bi mogli da im dodelimo i dostignuća i priznanja za životno delo i u oblasti kulture, naravno, u pežorativnom i negativnom kontekstu.
Ono što se sada dešava je zapravo pojava da upravo ovi predstavnici, ovi dušebrižnici zloupotrebljavaju isključivo u predizborne svrhe i u svrhe predizborne kampanje, koja je u jeku, udruženja i kulturne stvaraoce u lično predizborne svrhe.
Drage kolege narodni poslanici, danas smo u raspravi imali prilike u više navrata da čujemo ko je to vedrio i oblačio kulturnom scenom Beograda i Srbije, da ponovo govorimo o imenima čiji su se kadrovi nalazili na pojedinim institucijama kulture, čiji su partijski kadrovi bili zaslužni nakon revolucije koja nas je zadesila 5. oktobra i koji su pokazali šta to umeju i znaju u vođenju institucija kultura u Srbiji, kako institucije kulture u Srbiji na lokalnim nivoima, tako i u gradovima širom Srbije, u glavnom gradu Beogradu, a i u institucijama čiji je osnivač republika.
Što se tiče dodeljivanja nacionalnih priznanja, naravno da smo posumnjali, kao građani, u ceo proces dodele ovih priznanja. Da se na kratko vratimo u devedesete godine. Kao student Fakulteta političkih nauka, imala sam prilike da na brojnim tribinama DOS i Otpora slušam pojedine kadrove koji su posle 2007, 2008, 2009, 2010, 2011. i 2012. godine dobijali priznanja i na taj način bili nagrađivani kroz određena postavljenja, kroz dobijanje različitih priznanja, kao nagrade za učešće u revoluciji.
Već mi je 6. oktobra bilo jasno da se posle JUL-a, protiv koga smo se mi, kao mlada energija studenata u Beogradu i širom Srbije upravo borili, da nam se desila pojava da smo posle JUL-a imali zapravo novi JUL, koji je došao i zavladao poput određenog feuda institucijama kulture u Srbiji.
Građane Srbije više ne možete prevariti. Ta pojava koju ste činili nakon kraja devedesetih godina prošlog veka više se neće ponoviti, jer vam građani Srbije više ne veruju, ma šta pričali u jeku predizborne kampanje koja traje, u susret predstojećim izborima 2016. godine.
Zarad šire javnosti želim da vas informišem o situaciji koja se danas desila. Imali smo Odbor za kulturu na kojem je doneta određena odluka, ali odlična stvar koja se desila jeste da su tokom današnje rasprave neki poslanici i određene poslaničke grupe podržale izmene i dopune Zakona o kulture, o kome danas raspravljamo. Znači, poslaničke grupe u plenumu su podržale donošenje izmena i dopuna Zakona o kulturi.
Želela bih na kraju da iskoristim priliku i da pozovem sve svoje kolege i koleginice narodne poslanike da u danu za glasanje podržimo svojim glasom Zakon o kulturi, ali i danas manje zastupljen zakon o obaveznom primerku publikacije koji se nalazi na dnevnom redu. Gospodine Tasovac, pozivam vas da sa pažnjom razmotrite sve podnete amandmane, kako bi na najbolji način zaštitili kulturu u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mirjana Andrić.
Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, cenjeni građani Srbije, danas u ovom uvaženom domu raspravljamo o jednom vrlo važnom predlogu zakona, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi.
Kultura je jedan od najvažnijih sistema u razvoju svakog društva. Iz teorije sistema poznato je da svaki veliki sistem i složeni sistem teži entropiji, odnosno raspadu. Da se sistem ne bi raspao, potrebno je obezbediti njegovu regulaciju. Znači, da bi kultura jednog naroda opstala, ona mora biti regulisana zakonima. Zakoni treba da budu pravovremeni, kvalitetni, sprovodivi i sa velikim stepenom kontrole njihove sprovodivosti.
Svi narodi koji to nisu shvatili na vreme izgubili su svoj kulturni identitet. Tako su sa lica zemlje nestala mikenska, semitska, asumitska, tripolska i mnoge druge kulture koje su nekada bile kolevke naše civilizacije.
Prvi zakon o kulturi, koji je na sistematičan način regulisao osnove na kojima počiva naša kultura, donet je 2009. godine, a počeo je da se sprovodi u martu 2010. godine. Bez obzira na sve, treba iskazati zahvalnost i tadašnjoj Vladi i tadašnjem ministru kulture što su latili tako teškog posla i utvrdili temeljne postavke koje mi danas ovde prilagođavamo vremenu u kome živimo.
Nacrt zakona koji je radila Radna grupa Ministarstva kulture i informisanja prošla je sve neophodne instance, od Nacionalnog saveta za kulturu, preko javne rasprave koje su održane u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, javnog slušanja u Narodnoj skupštini, pa do Evropske komisije koja nije imala gotovo nikakve primedbe na Predlog ovog zakona.
Mnogi predlozi iz ovih javnih slušanja i konsultacija sa ljudima iz oblasti kulture su inkorporirani u Nacrt zakona iz čega se može zaključiti da je ovaj zakon proizvod jednog širokog konsenzusa svih zainteresovanih subjekata iz oblasti kulture.
Izmene Zakona o kulturi, o kojima danas raspravljamo, imaju za cilj da utvrde načela kulturnog razvoja, da odrede vrste i način obavljanja kulturnih delatnosti, utvrde prava, obavezu i odgovornosti naše Republike, AP, Grada Beograda i lokalnih samouprava, definiše uslove za delovanje svih subjekata u kulturi.
Kada je reč o kulturnim delatnostima, treba istaći da je ovim Predlogom zakona proširen njihov broj, pa je uvedena oblast narodne igre, baleta i audio-vizuelnih delatnosti. „Ruža se po guberu pruža“, kaže narodna poslovica, i mi možemo da se pružimo samo onoliko koliko nam budžet dozvoljava, a verujte mi da ih volela da su naša izdvajanja za kulturu na nivou jedne Velike Britanije, Francuske, Španije, Nemačke, ali to u ovom trenutku nije moguće.
Ipak, naša Vlada opredelila je maksimum sredstava koje mogu da se izdvoje za kulturu, s obzirom na našu ekonomsku situaciju, kao i na procenat rasta naše privrede u narednom periodu. Velika prašina u javnosti, a posebno kulturnoj, podigla se zbog brisanja člana 14. Zakona o kulturi koji se odnose na priznanja za vrhunski doprinos u kulturi u vidu doživotnog mesečnog novčanog primanja umetniku, odnosno stručnjaku u kulturi, a to su tzv. nacionalne penzije.
Sada ovo priznanje, 45 hiljada dinara na redovnu penziju dobija 373 umetnika, a za to se iz budžeta naše Republike izdvaja blizu dva miliona evra.
U vremenu kada naša Vlada steže kaiš, kada se smanjuju plate i penzije, ukidanje nacionalnih penzija je potpuno opravdano po mom mišljenju. Pored ekonomskog faktora, treba pomenuti i kriterijum za dodele ovog priznanja koji nisu bili jasno definisani zakonom, jer kako je moguće porediti rad glumca sa radom slikara ili arhivara, kako ste vi to lepo rekli gospodine ministre.
Svake godine od kada je uvedeno ovo priznanje, a uvedeno je 2008. godine kada je ministar kulture bio gospodin Voja Brajović, komisija za dodelu priznanja trpela je pritiske raznih interesnih grupa kako bi pogurali svoje kandidate za dodelu nacionalne penzije, pa su mnogi članovi komisija zbog toga morali da podnose ostavke.
Mislim da je suvišno govoriti više o razlozima zbog čega treba zadržati nacionalne, odnosno ukinuti nacionalne penzije, o tome smo dovoljno govorili, a i govorićemo kada budemo govorili o amandmanima.
Treba pomenuti još jedan od instituta koji je prvi put uveden u naš kulturni milje, takođe ovim zakonom iz 2009. godine. To je Nacionalni savet za kulturu. Njegova uloga je bila savetodavna, a zadatak da pomogne državnim organima koji se bave kulturom da donose brže i kvalitetnije odluke za funkcionisanje kulture u svim njenim segmentima. Postojeći sastav i organizacija Nacionalnog saveta za kulturu pokazao se kao nefunkcionalan, pa su ovim predlogom zakona uvedene neke novine. Ostalo je da savet ima 19 članova koji se biraju na period pet godina iz redova uglednih i afirmisanih umetnika i stručnjaka u kulturi, ali jedan od članova saveta se bira za kulturno nasleđe što je novina.
Članovi saveta imaju pravo na nadoknadu za svoj rad, što do sada nije bio slučaj, u visini koju utvrdi Narodna skupština na predlog nadležnog odbora. Sredstva se obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije. Ono što ovim zakonom dobijamo, kao nesumnjiv kvalitet je izbor direktora ustanova kulture. Direktori ustanova čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave imenuju se na osnovu prethodno sprovedenog javnog konkursa na period od četiri godine i može biti ponovo imenovan.
Javni konkurs raspisuje i sprovodi upravni odbor ustanove 60 dana pre isteka mandata direktora. Listu predloga kandidata, kao i zapisnik razgovora sa kandidatima upravni odbor dostavlja osnivaču, a osnivač imenuje direktora sa liste na kojoj je bilo više predloga. Kandidati za direktora moraju imati visoko obrazovanje i najmanje pet godina radnog iskustva u struci.
Sada je sve mnogo transparentnije, a kandidati će takođe imati pravo uvida u konkursnu dokumentaciju kao i pravo žalbe osnivaču na odluke koje donosi upravni odbor.
Zakon o kulturi iz 2009. godine uveo je još jedan institut, Ustanova kulture od nacionalnog značaja. Uvođenjem ovog instituta stvoreni su mnogi problem, jer je, kako se ispostavilo, veliki broj ustanova kulture želeo da stekne ovaj status iako ne poseduje kriterijume za taj status. Želja takvog broja ustanova kulture da dobiju status ustanova kulture od nacionalnog značaja proističe iz činjenice da su se one prioritetno finansirale iz budžeta.
Zbog mnogobrojnih zloupotreba u praksi, ukida se ovaj član zakona, a samim tim i dalja diskreditacija ovog instituta, kao i ustanova kulture koji su opravdano stekle ovaj status.
Moje najiskrenije pohvale i za način finansiranja ili sufinansiranja projekta u kulturi i umetnosti i podizanja efikasnosti u trošenju budžetskih sredstava, kao i procedure finansiranja međunarodne saradnje u ove oblasti. Jednom rečju, ovo je jedan jako dobar predlog zakona čijim usvajanjem će, sigurna sam, biti znatno unapređen celokupan sistem kulture u Srbiji, biće povećana transparentnost u radu svih organa, odnosno ustanova kulture i biće unapređen njihov rad, a otkloniće se svi nedostaci koji su uočeni u dosadašnjoj praksi iz perioda od 2009. godine do današnjeg dana. Zato ću u danu za glasanje dati svoju iskrenu podršku, kao i svi iz SNS za predlog ovog zakona. Hvala.