Po tome što tražite da se odmah Narodna skupština izjasni o ovoj povredi Poslovnika, smatram da ne tražite obrazloženje odnosno objašnjenje od predsedavajućeg.
Samo da vam kažem da ste u skladu sa pravom iz člana 103. reklamirali povredu Poslovnika u vezi člana 106. koji kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda, o kojoj se vodi pretres.
Nisam primetio da sam otvorio raspravu po predloženom dnevnom redu ni po jednoj tački, tako da vas molim da sledeći put vodite o tome računa da ne bih morao da primenim druge odredbe iz člana 103. Poslovnika, a to je da vam vreme, kao samostalnom poslaniku odbijem iz vremena koje ste potrošili zloupotrebljavajući pravo narodnih poslanika da ukažu na povredu Poslovnika o radu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da današnjoj sednici prisustvuju Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja; Vladimir Pešić, pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja; Tatjana Prijić, rukovodilac grupe u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona o dopunama Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.
Da li predstavnik predlagača, Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja želi reč? (Da)
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, gospodo potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici organizacija koje okupljaju osobe sa invaliditetom, pred nama je zakon koji jeste, odnosno zakon o dopunama Zakona o sprečavanju diskriminacija osoba sa invaliditetom koji jeste veoma kratak, svega tri člana se ovde menjaju, ali jeste zakon koji može da menja položaj osoba sa invaliditetom u ovoj zemlji na bolje i da konkretno utiče na kvalitet njihovog života da može da bude bolji.
Ovo je donošenje zakona o dopunama Zakona o sprečavanju diskriminacija osoba sa invaliditetom je zapravo nastavak politike Vlade Republike Srbije, koja je pokazala da joj je zaista stalo do poboljšanja položaja osoba sa invaliditetom.
Podsetiću narodne poslanike i još jednom da izrazim svoju zahvalnost za rasprave i vreme koje smo uložili u donošenje ranijih zakona koji regulišu položaj osoba sa invaliditetom, da je ovo već treći zakonski predlog iz ove oblasti, a ranijih godina ti predlozi nisu mogli baš tako često da se nađu.
Ovo je dakle već treći zakon koji usvajamo, a nadam se da ćete nas podržati u ovome što smo vam predložili, koji konkretno poboljšava položaj sa invaliditetom u mandatu ove Vlade.
Suština ovog zakona jeste da se u svakodnevnom životu osobe sa invaliditetom, koja zbog prirode svoje invalidnosti, telesnih ili senzornih oštećenja ili bolesti, ovde se misli na slepe, slabovide osobe, osobe obolele od različitih mišićnih ili neuromišićnih oboljenja ili kvadriplegije, kao i osobe koje nemaju gornje ekstremitete jednostavno nisu u mogućnosti da koriste jedno svoje prosto, obično, ljudsko pravo da koriste sopstveni potpis. Oni to ne mogu da urade iz razumljivih razloga, oni ne mogu da se potpišu, zato nailaze na čitavo more problema kada odu u banku, kada odu u turističku agenciju, kada odu pred neki organ lokalne samouprave, MUP, kada odlaze da rešavaju svakodnevne životne probleme koji meni i vama ne deluju kao da ih možete primetiti.
Ali, ovo su problemi koji se primećuju i rešenje ovih problema zaista znači osobama sa invaliditetom.
Dugi niz godina savest traži da se ovaj problem reši i konačno je došao na dnevni red. Na ovaj način, ne samo što ispunjavamo svoje obaveze prema Konvenciji koju smo ratifikovali o zabrani diskriminacije osoba sa invaliditetom još 2009. godine i čitav niz međunarodnih i domaćih propisa, već važnije od toga, mi pokazujemo da prepoznajemo probleme osoba sa invaliditetom i da ih rešavamo.
Osobe sa invaliditetom koje ne mogu da iskoriste svoj potpis to ne rade, misli se, kao što sam rekao, prvenstveno na slepe, slabovide i na još određene kategorije koje imaju probleme sa gornjim ekstremitetima, ne rade to zato što su nepismeni ili zato što ne razumeju svoj potpis, već zato što fizički nisu u mogućnosti da urade tu jednostavnu stvar. Na ovaj način, u skladu i sa procesom inkluzije, mi izjednačavamo položaj osoba sa invaliditetom sa svim ostalim i dajemo im mogućnost da svakodnevne životne probleme rešavaju brže i jednostavnije.
Naravno da se odmah postavlja pitanje zloupotrebe, da se postavlja pitanje na koji način će biti provereno da li osoba sa invaliditetom to može ili ne može. Ovde u zakonu, u ova tri člana je to jasno predviđeno. Ali, odmah da vam kažem, zbog toga što neko razmišlja o tome kako će, kako bi neko mogao da iskrivi sadržinu ovog zakona, moram da kažem da zbog toga ni na koji način se ne sme umanjiti potreba za donošenjem ovog zakona. Postoje drugi zakoni koji regulišu prevaru, koji regulišu falsifikat i to nije nešto što možete vezati za osobe sa invaliditetom, već to je nešto što možete vezati za ljude kao takve i to se rešava drugim zakonima, a ovim zakonom mi regulišemo kako će osobe sa invaliditetom da svoje svakodnevne životne potrebe zadovoljavaju na jednostavniji i bolji način.
Opet želim da ponovim. Na ovaj način mi pokazujemo da nam je stalo, da nam je stalo kao društvu, da nam je stalo kao zajednici i da ćemo učiniti sve da osobe sa invaliditetom u najvećoj mogućoj meri, ne zanemarujući naravno objektivne poteškoće, učestvuju u svakodnevnom životu ove zemlje.
Ovo je naš jedini svet i mi moramo da ga delimo. Nemojmo ceniti ljude po onome što ne mogu. Cenimo ih po onome što mogu. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Anamarija Viček. Izvolite.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.
Poštovani ministre sa saradnicima, drage kolege i koleginice narodni poslanici, ja bih volela da iznesem stav poslaničke grupe SVM u vezi sa ovim zakonom o dopunama Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.
Mislimo da je zakonom koji je danas pred nama, iako se dopunjuju samo tri člana ovog zakona, postojećeg zakona koji je donet u aprilu 2006. godine, ipak je ovo jedan veoma značajan zakon za dopunu Zakona o sprečavanju diskriminacije.
Naime, u članu 1. koji dopunjuje član 34, koji se odnosi na dužnost organa javne vlasti da omogući potpisivanje uz pomoć pečata osobama sa invaliditetom koje imaju trajne posledice telesnog ili senzornog oštećenja ili bolest i nisu u mogućnosti da se potpisuju na drugačije zakonom uređen način. Ova mogućnost se ne odnosi na potpisivanje ugovora.
Članom 2, posle istog člana, dodaje se član 34a, koji se odnosi na dužnost fizičkih i pravnih lica da omoguće korišćenje usluga potpisivanjem uz pomoć pečata koji sadrži podatke o ličnom identitetu ili pečata sa ugraviranim potpisom.
Treći član, član broj 3. sadrži kaznene odredbe u slučaju ako se odbije navedena dužnost.
Iako nije obimna, ova dopuna je itekako značajna. Naime, njenim odredbama se sprečava diskriminacija, odnosno omogućava se ostvarivanje prava osoba sa invaliditetom, a odnosi se upravo na one građane koji imaju problema sa korišćenjem faksimila, a po poslednjem popisu stanovništva iz 2011. godine ima više od pola miliona ljudi sa fizičkim invaliditetom i oko 240 hiljada slepih i slabovidih osoba.
Dokumenti koji prethode ovim dopunama, odnosno sa kojima se Zakon o zabrani diskriminacije osoba sa invaliditetom upravo harmonizuje, sa jedne strane jesu Strategija unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, koja je doneta 2007. godine i kao što je gospodin ministar malopre obrazložio, Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, koja je doneta 2009. godine.
Da se podsetimo, u članu 29. Konvencije, koji se odnosi na učešće osoba sa invaliditetom u političkom i javnom životu, države potpisnice se obavezuju da će osigurati da osobe sa invaliditetom mogu učestvovati efikasno i potpuno u političkom i javnom životu, ravnopravno kao drugi, neposredno ili preko predstavnika koje oni sami biraju, a to uključuje pravo i mogućnost osoba sa invaliditetom da glasaju i budu birane i od tri tačaka istog člana, druga se odnosi upravo na ovaj današnji zakon. Naime, ta tačka kaže – štititi prava osoba sa invaliditetom da tajno glasaju na izborima i javnim referendumima bez zastrašivanja, kao i da se kandiduju na izborima da efikasno obavljaju dužnosti i sve javne funkcije na svim nivoima vlasti, itd.
Važno je da naglasimo da je ovo jedan od retkih zakona oko kojeg nema veće polemike, prema kojem nema rezistencije u društvu. Kako je zakon podržan od strane stručne javnosti, tako je podržan i od strane upravo ciljne grupe na koju se odnosi. Naime, Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije, kojim predsedava gospođa Gordana Rajkov, koja je u više navrata prisustvovala sednicama Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, u potpunoj meri podržava donošenje ovog zakona, a isto tako i zastupnici Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije u potpunoj meri podržavaju zakon, pošto je upravo Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom Srbije bila jedna od inicijatora da se ovaj zakon donese, ne bi li se uskladio pre svega sa Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom.
Na kraju, volela bih da naglasim da će poslanici poslaničke grupe SVM podržati ovaj zakon u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Ljiljana Kosorić.

Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, poštovane kolege i koleginice, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, danas se pred narodnim poslanicima na dnevnom redu nalazi zakon o dopunama Zakona o sprečavanju diskriminacija osoba sa invaliditetom, koji će svojim predloženim rešenjima uticati na ravnopravno ostvarivanje prava svih osoba sa invaliditetom, koji zbog prirode svojih problema nisu u mogućnosti da se svojeručno potpišu u različitim situacijama i omogućiti im ostvarivanje ljudskih prava u skladu sa načelima koja se odnose na poštovanje dostojanstva, samostalnosti i nezavisnosti osoba sa invaliditetom i punog učešća u društvenom životu, pristupačnosti i dostupnosti prava i usluga.
Dopune se odnose, kao što smo čuli u uvodnom izlaganju gospodina ministra, na član 34, 34a i 52, gde su organi javne vlasti dužni da u postupcima osoba sa invaliditetom pred tim organima, koja imaju trajne posledice telesnog ili senzornog oštećenja ili bolesti, omoguće potpisivanje isprava uz pomoć pečata koji sadrži podatke o ličnom identitetu ili uz pomoć pečata sa ugraviranim potpisom. Pravna i fizička lica dužna su da osobama sa invaliditetom koja imaju trajne posledice telesnog ili senzornog oštećenja ili bolesti omoguće korišćenje usluga potpisivanja uz pomoć pečata. Predviđene su i kazne u slučaju nepridržavanja, nepoštovanja ovih odredbi zakona kako za pravna, tako i odgovorno pravno lice u pravnom licu i fizička lica.
Istakla bih da jedan od osnovnih pravnih i moralnih principa svakog savremenog demokratskog društva, zasnovanog na ljudskim slobodama i vladavini prava, jeste princip jednakosti ljudi, kojim se garantuje jednakost ljudi pred zakonom i zabranjuje svaki oblik neposredne i posredne diskriminacije, a Srbija se nalazi u procesu priključivanja Evropskoj uniji, zajednici zemalja koje pridaju veliku važnost suzbijanju diskriminacije i ostvarivanja ravnopravnosti i zato i postoje nastojanja da domaći pravni sistem integrišemo na najviše međunarodne standarde upravo u ovoj oblasti ostvarivanja jednakosti prava osoba sa invaliditetom.
Sprečavanje diskriminacije i ostvarivanje prava, u skladu sa potrebama osoba sa invaliditetom, je trajno opredeljenje Republike Srbije, što govori i već pomenuta Strategija unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, Ustav Republike Srbije, Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, jer osobe sa invaliditetom imaju pravo na bezbednost i sigurnost, jednaku zaštitu pred zakonom, život bez diskriminacije pojedinaca ili institucija po osnovu invalidnosti, pristupačnost, obrazovanje, stanovanje, zdravlje i rad. Ova prava su sadržana i u drugim zakonskim rešenjima, a postoji namera Vlade da ako nisu dovoljno definisana, to budu u narednom periodu.
Tako bih pomenula i Zakon o sportu, koji smo upravo prethodnih dana i usvojili ovde u Skupštini, gde je jasno određena i pristupačnost sporta, programa i tema upravo ovim osobama, Zakon o stanovanju, Zakon o organizacijama osoba sa invaliditetom, koji tek treba da se nađe u skupštinskoj proceduri, Zakon o socijalnom preduzetništvu, o visokom obrazovanju, Porodični zakon, gde je posebno bitno pitanje starateljstva nad osobama sa invaliditetom, Zakon o socijalnoj zaštiti, takođe reguliše ovu problematiku i Zakon o rodnoj ravnopravnosti.
U korist volje i želje da se ostvare vidni koraci unapred u ovoj oblasti, napomenula bih da je osnovana i Radna grupa ovde u ovom visokom domu Narodnoj skupštini za osnaživanje osoba sa invaliditetom u politici, na čelu sa predsednicom Skupštine Majom Gojković, čiji je cilj jačanje političkog učešća osoba sa invaliditetom u Srbiji, unapređenjem njihovog uticaja na zakonodavni okvir i izborne procese, kako bi se u praksi poboljšalo ostvarivanje ljudskih prava osoba sa invaliditetom i njihova puna uključenost u društvo, privredu, politiku, obrazovanje, zdravstvo, kulturu, sport i druge oblasti života.
Na kraju, pozdravila bih ovu inicijativu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračku i socijalnu zaštitu za doprinose i ove dopune Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom koji su i te kako značajni i, da kažem na kraju, poslanici Srpskog pokreta obnove u Danu za glasanje će prihvatiti i glasati za ove dopune. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milana Bićanin. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Gospodine ministre, kolege narodni poslanici, neosporno je da će Socijaldemokratska partija Srbije podržati ponuđeni Predlog zakona, odnosno dopuna o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. Skoro da je nepotrebno i reći zašto je to naše opredeljenje, ali kao narodni poslanik dužna sam da i to obrazložim.

Pre svega, ova dopuna je veoma važna i ja prosto žalim što se nije desila mnogo, mnogo, mnogo ranije, zato što u našem društvu… Evo moja koleginica je rekla koji procenat ljudi je sa invaliditetom, a ukupno u procentima to je 15% stanovnika. To je jako veliki procenat.

Veliki je broj ljudi koji imaju različite poteškoće, a o kojima ovo društvo hoće da brine, ali mi se čini da ponekad nismo dovoljno brzi, jer ne vidim razlog zašto nekada, kažem, mnogo, mnogo ranije nije ovakav Predlog zakona donesen, ova dopuna. Radi se o potpuno očiglednoj materiji, potpuno očiglednom problemu koji imaju naši sugrađani, koji imaju različite vrste tegoba, da li su sa njima rođeni ili se desilo da tokom radnog veka dožive neku telesnu povredu koja ih pravi invalidima rada i koji sprečava da potvrde ono što je suština svakog ljudskog bića, a to je pravo na dostojanstvo, pravo da date potpis i time potvrdite da ste vi taj i da time potvrdite svoju volju.

Svi mi imamo te potrebe i ovoga puta izlazimo u susret svim organizacijama invalida na republičkom nivou, lokalnom nivou i lokalnih organizacija, da se ovo pitanje reši. Učestvovala sam takođe u radu Radne grupe o kojoj se već govorilo i sa zadovoljstvom ću i dalje, jer to pre svega smatram jednom ljudskom obavezom, bilo gde da se nalazite, a ja sada samo koristim tu mogućnost kao narodni poslanik.

Ono što je kod mene, ministre, kada sam čitala obrazloženje, izazvalo simpatije jeste ta rečenica gde se kaže – oni nisu nepismeni. Tačno je, oni nisu nepismeni, ali nije ovde, složićete se sa mnom, pitanje pismenosti, nego upravo pitanje odbrane dostojanstva čoveka i svih prava koja proističu iz samog čina rođenja i postojanja.

Zato mi imamo potrebu da ovaj zakon podržimo, odnosno ovu dopunu. Socijaldemokratska partija Srbije je, u svojoj ne tako dugoj tradiciji postojanja, ali u svom vrednosno modelu koji zastupa već dugi niz godina, partner mnogim organizacijama ovog tipa na nivou države i sve što smo činili, činićemo i dalje u nameri da se našim sugrađanima omogući jedan kvalitetniji život kada pričamo o zdravstvenom osiguranju, kada pričamo o obrazovanju, o potrebi obrazovanja na osnovu koje se stvaraju preduslovi za dalju participaciju naših građana u društvo, za osećaj ravnopravnosti, poželjnosti, prisutnosti.

Moram da kažem i sigurna sam da svi mi ovde znamo za školu „Milan Petrović“ iz Novog Sada i jednu sjajnu direktoru Slavicu Marković, koja je sa svojim timom, unazad puno godina, razvijala ovaj tip obrazovanja sa brojnim uslugama. Zaista bih najtoplije preporučila da ko nije bio da ode, da se divi delu jednog divnog kolektiva i načinu razumevanja i pružanja podrške mladim našim sugrađanima i njihovim porodicama koje za ovom podrškom imaju potrebe.

Ono što je takođe važno jeste naravno podrška lokalnim organizacijama i, naravno, svim ostalim na republičkom nivou koje zastupaju interes i bore se za ostvarivanje prava osoba sa invaliditetom bilo kog tipa, i to naše načelno pitanje dostupnosti. Tamo gde su fizičke barijere pošaljemo nesmotrenu i, ja se nadam, neželjenu poruku da takvi naši sugrađani nisu poželjni. Sigurna sam da to nije tačno, ali treba više pažnje u tom pravcu i potrebno je… Ta nemogućnost pristupa nečemu vas sprečava da ostvarite neko vaše drugo interesovanje i drugu potrebu, a evo imali smo u razgovoru na toj Radnoj grupi sa organizacijama, odnosno nacionalnim organizacijama, njihovu potrebu, u vezi izbora, da im se pomogne da budu pristupačni, da imaju prilikom glasanja mogućnost da ukoliko su slabovidi itd, da imaju mogućnost da ostvare svoje glasačko pravo.

Ja inače znam da se u školama, prilikom ostvarivanja završnog ispita, da se slabovidim učenicima pomaže, dostupan im je materijal da bi mogli da pokažu svoje znanje i sve ono sa čime su se razvijali i napredovali u tom svom obrazovanju i ne mislim da bi ovo za državu trebao da bude veliki problem. Ako ga definišemo jednog dana kao značajan problem, opet ćemo ga rešavati, a opet mislim da to treba učiniti što pre.

Završiću, jer zaista ne mislim da o ovome treba predugo razgovarati, jer je isuviše jasno i isuviše neophodno, ali zaista sada u velikoj meri vidim, razumela sam i tada, vidim i sada značaj Zakona o bezbednosti na radu koji smo doneli, koji u velikoj meri treba da predupredi probleme. U tom smislu svi napori da se država ekonomski razvije, sa modernom tehnologijama, sa osposobljenim zaposlenima u jednom delu rešavanja ili stvaranja ovog problema može da da neophodne odgovore i važna uputstva za dalje. Na kraju, mi ćemo apsolutno podržati ovaj predlog zakona.

Zahvaljujem.       
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, kolege poslanici, poslanička grupa Boris Tadić-SDS,ZZS,ZS će podržati Predlog zakona. Smatramo da je dobro što je ministar našao vremena da se bavi problemima iz svog resora i da predloži izmene zakona koje će da pomognu licima sa invaliditetom da lakše ostvaruju svoja prava.
Dobro je što je ovaj zakon praktično primena Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, na jedan konkretan način da se reši jedan problem. Ono što ja želim ministre kao pitanje danas da postavim, nisam uspeo do kraja da shvatim zašto je ostala ova ograda u predloženom članu 1. da se doda stav koji kaže - da isprave koje predstavljaju formu ugovora ili nekog drugog pravnog propisa ne mogu se potpisivati u skladu sa stavom 1. ovog člana, već u skladu sa propisima koji uređuju overu potpisa i potvrđivanje isprave. Mislim da čitajući obrazloženje zakona i članove Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom koji u članu 4. kažu – da se država obavezala da preduzme sve odgovarajuće mere, uključujući i zakonodavstvo u cilju menjanja, ukidanja postojećih zakona, propisa, običaja i prakse koje predstavljaju diskriminaciju prema osobama sa invaliditetom, kao i član 12. te iste Konvencije koji kaže – predviđa pravo osoba sa invaliditetom na nesmetano upravljanje imovinom i obavljanje pravnih poslova ukidajući finansijske poslove.
Mi smo polazeći od ove Konvencije, čitajući Predlog zakona predložili jedan amandman. On govori u jednom delu da se pored „organa javne vlasti“ stavi „javni beležnici“, koji su zakonom uvedeni tek pre nekih više od godinu i po dana posle velikih muka, da i pred njima osobe sa invaliditetom koje ne mogu da stave potpis, a nisu nepismene i svesni su, mogu da na ovaj način ostvare svoje pravo. Smatramo da bi to bilo u potpunoj meri usaglašavanje i primena Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom.
Meni lično nije jasno obrazloženje ovde u obrazloženju zakona, kaže se da Zakon o overi potpisa, rukopisa i prepisa koji je donet 2014. godine i menjan 2015. godine, predviđa drugu proceduru. Smatramo da je ovim zakonom mogao i taj zakon da se promeni, da Konvencija govori upravo o tome da vlade preduzimaju sve mere, kao što je menjanje i ukidanje postojećih zakona i smatramo da je ovo bila prilika da možda promenimo i ovaj Zakon o overi potpisa, da kao što ste vi predložili organima javne vlasti, sada moguće da se ovim faksimilom praktično ostvari neko pravo, da to isto može da se uradi i pred notarima.
Kažem, podržaćemo zakon, on je korak napred samo mislimo da je ovo bila dobra prilika da se napravi još taj jedan korak, odnosno da se ovo pravo ustanovi u svim slučajevima kao što Konvencija predviđa u članu 12, a to je nesmetano upravljanje imovinom i obavljanje svih pravnih poslova. Hvala.