Vreme.

… i na zvaničnom sajtu Ministarstvu kulture, te vas molim da svojim saradnicima to prenesete i da u što kraćem roku to ispunite.
Takođe, volela bih da praksa koja je postojala, kada je reč o finansiranju projekata iz oblasti kulture, ali i mnogih drugih oblasti koje nisu u delokrugu rada vašeg ministarstva, budu transparentniji i da troškovi trošenja sredstava kroz ovakve projekte budu dostupni javnosti… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, koleginice Stojković.
Reč ima ministar Ivan Tasovac. Izvolite.

Zahvaljujem se na diskusiji.
Samo jedna mala ispravka. Napravili ste, pretpostavljam, lapsus, jer broj pristiglih predloga po članovima zakona nije 2001, već je 201.
Dakle, zakon striktno propisuje da se sva podzakonska akta donesu u roku od šest meseci, a strategija u roku od godinu dana. Zaista se postavlja pitanje – zbog čega je zakon, koji je počeo da se primenjuje 2010. godine, imao tu istu odredbu. Mi to nismo menjali, nije jednostavno ispunio taj zadatak. Ono što mogu da vam kažem je da sve vreme, tokom našeg mandata, izanalizirano, jer u jednom trenutku su se našle tri ili četiri potpuno različite strategije unutar ministarstva.
Naša je procena bila da je neophodno pristupiti potpuno sveobuhvatnoj analizi. Mi smo imali ovde i prvi put eksperte iz Saveta Evrope koji su radili evaluaciju kulturne politike od 2001. godine do danas, tako da mi u ovom trenutku još uvek skupljamo materijale paralelno sa radom nad ovim izmenama i dopunama Zakona kako bi mogli zajedno sa svim partnerima, a tu je naravno i Nacionalni savet za kulturu i civilni sektor, kroz što šire konsultacije, u onom trenutku kada budemo imali osnove te strategije, pristupimo donošenju. Za to imamo rok od godinu dana.
Vi ste ovde spomenuli izveštaj nekih ranijih državnih revizorskih komisija. Ono što je možda ostalo potpuno neprimećeno u javnosti jeste da je državna revizorska komisija dala pozitivan izveštaj na rad Ministarstva kulture i informisanja za 2014. godinu. To je jedna stvar na koju smo mi vrlo ponosni, s obzirom da mi se čini da je to prvi pozitivan izveštaj koje je Ministarstvo kulture i informisanja dobilo za dugi niz godina.
Na pitanje oko toga da li smo mogli da iznađemo nekakav drugi način vezano za kriterijume za nacionalne penzije, meni se čini da moramo da se suočimo sa činjenicom da, kao društvo, još uvek nismo spremni da preuzmemo takvu vrstu odgovornosti. Lista ljudi koji neopravdano nisu dobili te penzije je zapravo veća od onih koji su potpuno zasluženo dobili te penzije. Kako ne bismo stalno ponavljali tu jednu istu vrstu demagoške greške koja dobro zvuči, a pri tome pravi jedan konstantni razdor, jer ovde nije pitanje debate, nego je pitanje pravljenja razdora unutar samih struka, unutar samih udruženja.
Čini mi se da je u ovom trenutku najracionalnije taj institut ukinuti, a kroz ovaj institut, koji se nalazi u tački 13), jednostavno razmotriti kakvi će biti naši sledeći koraci. Opet govorim, ne ograničiti to da vi morate, pazite, još jedan paradoks, da odete u penziju da bi neko valorizovao vaš rad, a šta se dešava sa onim mladim umetnicima koji daju svoju doprinos nacionalnoj kulturi. Uzgred budi rečeno, u ovom trenutku, imamo pet filmova na „Berlinalu“ koji čekaju svoju premijeru.
Što se tiče ćirilice, koja nije posebno apostrofirana u ovom zakonu, ona potpada pod nematerijalno kulturno nasleđe. To reguliše Zakon o službenoj upotrebi jezika, a kroz različite vrste projekata koje ima Ministarstvo kulture i informisanja, kroz proces digitalizacije, obraća se posebna pažnja na ćirilicu kao jednu od evropskih vrednosti koje Srbija može da predstavi čitavom svetu.
Što se tiče jačanja uloge ministra, ministar donosi odluke na osnovu odluka komisija, ministar potpisuje svaku odluku, i to nije nikakvo diskreciono pravo. Daću vam primer kroz konkurse koji su upravo završeni. To su konkursi iz oblasti informisanja. Kao što znate, komisije većinski sačinjavaju predstavnici novinarskih i medijskih udruženja. Oni su većina. Ministarstvo kulture je članove komisije biralo, ne po političkom opredeljenju, već se trudilo da to bude po stručnosti.
Tako da su svoje kandidate davali i Zaštitnik građana i Poverenica za rodnu ravnopravnost i Zaštitnik za poverljivost informacija. Takođe neki od najvećih kritičara naših su takođe imali aktivno učešće tu, od sajta „Istinomer“ i sada da dalje ne nabrajam. Ja sam potpisao svaku od odluka zato što mi se čini, jednostavno, da onog trenutka kada bi menjao odluke komisija, tog trenutka bi jednostavno, izgubilo smisao da se za svaku od oblasti, a mi ćemo ove godine samo u kulturi imati 28 različitih konkursa, formiraju troškovi, mada ne mogu da kažem da videvši pojedine rezultate ovog konkursa ne bih sa velikim zadovoljstvom preuzeo to breme da sam odlučujem o svemu.
Na veliku sreću, mi živimo u demokratskom društvu, Srbija se menja iz dana u dan, tako da, jednostavno, ovo je samo formalizovanje onoga što jeste. Komisije su te koje donose odluke, komisije su te koje će donositi odluke, pretpostavljam da ste mislili i na reprezentativnost udruženja i jednostavno to je princip za koji se Ministarstvo kulture i informisanja zalaže sve vreme.
Što se tiče evropskih integracija, ja bih ovde spomenuo još jednu stvar, a to je da je Srbija u potpunosti pristupila programu „Kreativna Evropa“ i potprogramu za medije, tako da u ovom trenutku naši stručnjaci, naši umetnici, naša kulturna scena može da aplicira za fondove u vrednosti od skoro milijardu i po evra.
Takođe su formirani deskovi „Kreativne Evrope“ pri Ministarstvu kulture i informisanja, formiran je „Antena desk“ u Vojvodini, sada je formiran i „Media desk“ koji će biti pri Filmskom centru Srbije, tako da, čini mi se da će to dati još jedan dodatni impuls našoj savremenoj umetnosti i kreativnim industrijama.
Slažem se u potpunosti sa vama da je apsolutno neophodno još ojačati dijalog sa civilnim sektorom. Mi smo intenzivno tu, upravo, konkretno sa nezavisnom kulturnom scenom i sa čitavim drugim nizom organizacija imali vrlo intenzivan dijalog, kroz taj dijalog došli do stvari koje su se promenile u pravilnicima konkursa koje sada raspisujemo, tako da ja, sa punim pravom, očekujem da upravo nezavisna kulturna scena na isti način kako je izlazila sa kritikama u ovom trenutku izađe jednostavno sa, ne želim da prejudiciram, pohvalama, ali jednostavno sa svojim viđenjem kakva je u ovom trenutku saradnja između civilnog sektora i Ministarstva kulture i informisanja.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nenad Milosavljević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovani saradnici, poštovani narodni poslanici, jasno je da je Predlog zakona o kulturi veoma značajan zakonski akt po suštini i sadržini. To potvrđuje veliko interesovanje i stručne javnosti i narodnih poslanika.
Ovaj zakon veoma je značajan za budućnost ustanova kulture, kulturnog stvaralaštva i kulturnog nasleđa Srbije. U ovaj zakon pretočena je kultura politike Srbije. Dakle, ovo je krovni zakon koji uobličava sve što je budućnost očuvanja i unapređenja kulture Srbije. Dati su prepoznatljivi pravci razvoja naše kulture i uloga svih kulturnih činilaca u tom razvoju.
Ono što je dobro da zakon definiše opšti interes u kulturi, što bi trebalo da da pozitivne efekte u finansiranju projekata iz oblasti kulture. Država će finansirati sve ustanove i projekte od opšteg, odnosno nacionalnog interesa, a uslovi finansiranja i sufinansiranja kulturnih projekata su preciznije uređeni. To bi trebalo da omogući ravnomernu zastupljenost različitih kulturnih delatnosti i transparentni pristup sredstvima izdvojenim za kulturu, kako iz domaćih izvora tako i iz međunarodnih fondova.
Na ovaj način će se raspoloživa sredstava adekvatno koristiti. Sve aktivnosti mere i oblici kulturnih aktivnosti imaju za krajnji cilj ostvarivanje kvalitetnih kulturnih sadržaja, promociju naše kulture, razvoj i očuvanje kulturnog blaga Srbije.
Ovo su dobre strane zakona. Te dobre strane u potpunosti podržavam, međutim, postoji jedan broj otvorenih pitanja u zakonu o kojima postoje izražene dileme u stručnoj javnosti. Te dileme se pre svega odnose na pitanje statusa dosadašnjih nacionalnih ustanova kulture na pitanje nacionalnih priznanja, odnosno penzija koje se ovim zakonom ukidaju. Zatim, na pitanje načina finansiranja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje umetnika od strane lokalnih vlasti, odnosno opština, uzimajući u obzir probleme sa kojima lokalne samouprave se susreću.
U tom smislu sam hteo da zamolim ministra da odgovore na neka pitanja, međutim, ministar je već da odgovore na brojna pitanja, pa ne bih da se ponavljam.
Ono u šta sam ubeđen da ćemo kroz današnju raspravu, kroz odgovore i stavove koje će ministar danas izneti, kao i kroz raspravu u pojedinostima doći do najoptimalnijih rešenja i naravno da ćemo zbog potrebe postavljanja zakonskog temelja kulturne politike Srbije podržati ovaj predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.       
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Hvala lepo.
Duga je bila rasprava. Bila je javna. Da li je bila plodna to teško možemo da ocenimo pozitivnim, zato što je pred nama jedan loš zakon. Mislim da ne postoji ni jedna institucija iz kulture koja je dala podršku ovom zakonu, ni parlamentarni odbor nije podržao ovaj predlog zakona, ni prethodni govornik koji je sada izašao nije podržao ovaj predlog zakona i pitanje je zašto se toliko insistira na lošem predlogu zakona?
Šta je loše? Centralizacija, razvlašćenje Nacionalnog saveta za kulturu i upravnih odbora, pokušaj da se kultura Srbije stavi u ruke jednog čoveka, uz svo poštovanje njegovog umetničkog rada, mislim da je to prevelik zalogaj za ta nejaka pleća. Za nejaka pleća bilo koga.
Naprosto, vrlo su čudna objašnjenja u ovom zakonu. Dobijamo objašnjenje da se ukidaju nacionalne penzije u kulturi, a u sportu ostaju, zato što se kada se one dodeljuju, pojave se diskusije u javnosti. Gle čuda, gle opasnosti, diskusije, pa još i u javnosti.
Drugi argument sam čuo sada, da je puno ljudi ostalo bez tog priznanja nacionalne penzije, pa je to onda razlog da se ona ukine. Ja bih voleo da vidim logiku, bilo koju logiku u toj rečenici. Znači, da kažemo ljudima koji hoće da se bave umetnošću da se bave sportom, da ne troše vreme na akademije, na vežbanje, na pripremu za svoj umetnički rad, neka lepo trče, bacaju nešto ili tome slične urade i onda će biti lako meriti njihov uspeh, jer ovo je navodno teško meriti.
Nije ovaj zakon dao odgovor, a ni ministar ga verovatno neće dati, kada će biti gotova galerija Savremene likovne umetnosti, njeno renoviranje? Pitanje je isto kada će da prestane da radi ovaj sat na Narodnom muzeju, pošto je to jedino što je urađeno značajno u mandatu ove Vlade i ovog ministra, da se spolja vidi? Pitanje je šta je sa direktorom Narodnog pozorišta beogradskog? Tu isto nema odgovora u ovom zakonu i ako ovaj zakon reši pitanje izbora direktora Narodnog pozorišta u Beogradu, ako me ubedite da će ovaj zakon to da reši možda ćemo glasati za. Jer bi to stvarno bio jedan veliki uspeh da za godinu dana ovo ministarstvo, Vlada izaberu direktora Narodnog pozorišta.
Naravno, u podeli para za kulturu, tih jadnih 0,6%, a bilo je obećanje čak i lično da će to biti bar 2,5%, pa se nije desilo ništa od toga, dele se prema ličnim sklonostima koje su više nego očigledne. Recimo, za jedan festival koji se mahom finansira iz sopstvenih sredstava, a to je Džez festival „Nišvil“, da se neka crkavica, a za Mokrogorski porodični kućni bioskop uvek ima para i tamo svi ministri, pa i aktuelni, sa velikim zadovoljstvom odlaze, u nadi da će tamo dobiti neku domaću životinju ili neku drugu specifičnu nagradu koju organizator tog kućnog festivala inače daje.
Nova stranka je u pripremi nekoliko zakona koji treba da na ozbiljan način regulišu ovu oblast i o tome će vam više kasnije reći kolega Pavićević. Imali smo 14 amandmana na ovaj zakon, ali i usvajanje tih 14 amandmana teško da može da popravi ceo zakon. Tako da, na vaše iznenađenje, reći ću vam da ćemo glasati protiv ovog zakona. Mislim da bi bilo dobro da u ove predizborne dane, kada je već i Vlada u ostavci, pa i prisutni ministar, da nema potrebe da kvari svoju umetničku karijeru, koja je nesumnjivo uspešna, jednim lošim zakonom na kraju svoje ministarske karijere. To je još jedan dokaz lošeg stanja u Srbiji, da jedna loša vlast, da jedna generički loša politika može da na pogrešnu stranu odvuče i one ljude koji su stvarno u svojoj mladosti i u svom ličnom umetničkom radu dali ogromne, velike i dobre rezultate, a onda su postali deo lošeg proseka koji obeležava rad Vlade Aleksandra Vučića.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Ivan Tasovac. Izvolite.

Zahvaljujem se na vašoj raspravi.
Moram da kažem u startu da se ne slažem sa vama da je ovaj zakon loš, jer da mislim da je loš, nikada ga ne bi izneli pre svega na javne rasprave, zatim na javno slušanje, zatim pred Vladu Srbije i na kraju pred narodne poslanike, na kojima je u krajnjoj liniji konačna odluka.
Pretpostavljam da kada ste pominjali Galeriju savremene likovne umetnosti, da ste mislili na Muzej savremene umetnosti. Moram da vam kažem da smatram da to što budžetski novac nije završio u privatnim džepovima i što smo uspeli to da sprečimo, da je to zapravo veći benefit nego što sam ja podneo opravdane kritike zbog toga što nije ispoštovan rok za otvaranje tog muzeja.
Takođe, što se tiče Narodnog muzeja u Beogradu, ako ste primetili, u međuvremenu su kompletno završeni radovi na fasadi, kao što je i urađena restauracija svih 276 prozora koji su bili tu i raspisana je javna nabavka za izvođača radova na Narodnom muzeju.
Što se tiče ostalih stvari, ne znam kako da vam kažem, ja ne znam šta da vam odgovorim na poruku da kažem mladim ljudima da se bave sportom. Mislim, to je nesumnjivo zdrava stvar za svakoga, ali ukoliko mislite da je motiv da neko treba da se bavi sportom taj da bi dobio nacionalno priznanje ili … Mislim, ne znam šta je bila poenta čitave priče, jer to je kao otprilike kada bi savetovao mladim ljudima da se bave umetnošću i da što pre odu u penziju kako bi mogli da dobiju nacionalno priznanje.
Meni je drago da vaša stranka sprema, koliko ste rekli, tri predloga zakona. Nisam primetio na sajtu vaše stranke da se bilo gde pominje kultura, za razliku od obrazovanja. Možda nisam dovoljno pažljivo gledao, ili možda nije dovoljno pregledan sajt.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)