Nemate. Red u sali ne mogu da uspostavim, mogu samo da sa zadovoljstvom ovde da slušam jak glas ali morala bih i ja nešto da radim večeras.
Samo da se dogovorim sa vama. Ja mogu da primenjujem odredbe Poslovnika, to je moje pravo. Znači, za sve ove zloupotrebe Poslovnika da izričem mere oduzimanja po dve minute. Ako to želite, u redu. Ako ne, onda da pređemo na materiju. Možemo lepo da se dogovorimo, sa mnom čovek može baš sve da se dogovori.
Znači, opcija je da pređemo na rad po amandmanima. Ubeđena sam posle devet sati rasprave da ste imali razlog i želite da građani Srbije, posebno kulturna javnost čuje šta smo radili devet sati ili da primenjujem odredbe Poslovnika, jer je očigledno da mi nemamo toliko članova koliko se javilo poslanika opozicije. Znači, možemo lepo da se dogovorimo. Želite po dve minute svaki put, pošto su ovo očigledne zloupotrebe. Znači želite, želite da pravim znači predstavu od ovoga i to vrlo lošu, amatersku potpuno predstavu. Znači, onda je moja mera 30 sekundi odmora i prelazi se na rad, jer drugim merama ne mogu da napravim i usmerim tok rasprave. Znači, 30 sekundi nećete dobijati po povredi Poslovnika, jer je nemoguće da učinim toliko povreda Poslovnika ćuteći. Prošlost smo istražili, da li je Bečić mogao da počne sednicu kada su svi baš bili tu ili nije, otprilike onda nikad ne bi počeli.
Samo mi molim vas recite na kom smo članu pošto ne mogu da se snađem od silnim povreda Poslovnika. Na član 9?
Reč ima poslanika Karavidić, po amandmanu. Izvolite.

Hvala, gospođo predsednice.
Gospodine ministre, ja bih, ako može malo vaše pažnje. Član 9. koji smo mi preformulisali obrazložio je moj kolega Marinković. Dobili smo, doduše, dva obrazloženja Vlade, pa sada ne znam koje obrazloženje da gledam, da li da gledam ono od 10 sati i 10 minuta ili ono od 12 i 30 minuta? Inače su oba zavedena pod istim brojem što je prosto nedopustivo.
Ja sam tražila od sekretara Skupštine da mi objasni kako može da se izveštaj o amandmanima zavodi koje je stiglo u različito vreme, zavodi pod istim brojem? Ja bih želela da vas pitam – da li vas je sramota malo bar zbog načina na koji se vodi ova sednica po redu...

E, sada ću ja da uradim ono što je uradio Bečić, sram vas bilo. Eto. Nema smisla stvarno. Ako je sve to što možete da prikažete o Zakonu o kulturi...
(Branka Karavidić, s mesta: Pustite nas da pričamo o zakonu.)
Meni je žao što ovo ide u odloženi prenos. Da mogu da utičem na direktora RTS, koga ne poznajem, ja bih uticala sada i molila ga da nas odmah uključi u program. Odmah. I učiniću sve, eto, ali nemam neki uticaj na njega i nemoguće je, ali ovo je stvarno fantastične nešto. Ovo nikada nisam doživela.
Znači, ne želite da govorimo o zakonu? Potpuno sam zbunjena.
(Miroslav Marinković, s mesta: Dva izveštaja, dva broja u različito vreme zavedena.)
Pa, to se kaže, ali ne da vređate predsednika, predsedavajućeg, pa nismo mi ovde da nas neko vređa. Pa, nemojte tako. Mislim, zašto vi mislite da predsedavajući moraju da trpe uvrede? Pa, to je stvarno non sens. Mislite tako? Baš da vidim kako je Gordana Čomić trpela uvrede.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Ja vas molim da pokušamo da radimo ono što nam je posao, a to je amandman na član 9, ali generalno koristim pet minuta. Ako dođem do pet minuta.
U raspravi po amandmanima, naravno da postoji i mogućnost da se jednim opštim tumačenjem zakona ukaže i na stav poslanika o pojedinom amandmanu i to se uvek do sada radilo i nema nikakve potrebe da sada nekim drakonskim merama, nekim dosetkama, da sme da se priča samo o amandmanu od dve reči da time sada bude obeležena rasprava o Zakonu o kulturi.
Ja vas onda molim da dopustite da mi iskažemo svoj stav, mi koji smo bili jedno vreme na tom odboru, ljudi koji su devet ili koliko već sati bili iz bilo koje stranke zaslužuju da se i pred srpskom javnosti, a to sada nemamo, a verovatno će neko sutra u pola noći da gleda to što mi pričamo, verovatno je to najinteresantnije. Znači, ovo je sednica, pardon, rasprava o zakonu koja je tajna. Pretrčana je fundamentalna tačka 7. amandman, na tačku 7. kojoj je izmenjena novim sredstvom u procesu donošenja zakona, a to sredstvo se zove apel.
Znači, mi smo imali situaciju da apelom predsednika Vlade se promeni suština ovog zakona, odnosno jednog važnog dela.
Prisutni ministar je bio upozoren sa moje strane kada je bila rasprava u načelu, da pazi šta radi, da će se desiti da će da pogreši i evo, desilo se, čak iste noći. Naravno, to nije samo njegova greška. Greška je to i premijera koji je gledajući neku televiziju došlo do zaključka da se ukidaju nacionalne penzije, a isti taj predsednik Vlade je avgusta meseca ove godine potpisao zakon u kome se to definiše. Bilo bi dobro da predsednik Vlade čita zakone, jer…

Poslaniče, sve je u redu, ja ću mu to preneti, budite sada vi ljubazni da raspravljamo o članu 9.

Ja vas molim da me ne prekidate. Naravno da sve vreme govorim o članu 9, jer ako nije znao da pročita član 7, da li je i član 9. pročitan na valjan način? Možda ćemo noćas u pola jedan da dobijemo ponovo apel da član 9. treba da bude urađenu nekoj drugoj formi.
Imali smo na Odboru član 44, kome nikome nije bio jasan pa ni predlagaču, pa se posle toga…

Dobro.

Imam pet minuta.

Sve je u redu, doći ćemo i do člana 44.

Ja vas molim…