Ceo ovaj deo, poštovani predsedavajući, gospodine ministre, članovi 37, 38. i 39. se odnose na deo zakona, važećeg Zakona o kulturi koji govori o uplati doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje i doprinose za zdravstveno osiguranje.
Suština svih ovih izmena je da Vlada briše obavezu Republike da učestvuje u troškovima, vrlo jasno je to ovde. Znači, briše se gde god se spominje budžet Republike Srbije, to se briše i sada se ta obaveza ostavlja za samostalne umetnike koji obavljaju, imaju, samostalno obavljaju umetničku delatnost u oblasti kulture, da se ta obaveza ostavlja budžetu AP, odnosno budžetu jedinica lokalne samouprave.
To je vrlo jednostavan način, ministre da vi kažete kad neko bude sutra došao kod vas za neki problem koji možda niste napravili vi nego neka prethodna Vlada, kako vi volite da kažete i vaše kolege. Ne znam na koju prethodnu, pošto ima ova Vlada, da kažem traje skoro četiri godine, odnosno jedna većina. Vi ste možda tu dve, ali prethodne dve je isto bio neko, pa i neki drugi su bili koji su podržavali ovu Vladu, ali to nije sada tema.
Tema je kako vi ovim, jednostavno, stvarate alibi za još naredna dva meseca srećom, kada dođe neko kod vas kao ministar kulture odlazećeg i kažu – mi imamo problem; a vi kažete – izvinite, ja više nemam veze sa tim, nema više budžeta Republike Srbije nigde. U zakonu kada su problemi vezani za uplate za invalidsko i penzijsko osiguranje i zdravstveno osiguranje, idite u AP i lokalnu samoupravu.
To je, ja razumem, iz vašeg ugla super, odlično, ali to neće rešiti problem ljudi koji imaju danas te probleme, samo će onda verovatno prestati da dolaze kod vas, nego će dolaziti ovde u Skupštinu ili na neka druga mesta, pokušavajući da reše taj problem i vi na ovaj način, moram da priznam jedino sledite politiku Vlade, a to je prebacivanje rešavanja problema na nekog drugog, samo da nismo mi odgovorni. Evo sad više ako se ovo ovako usvoji, više vi niste odgovorni, nego autonomne pokrajine, odnosno lokalne samouprave, tamo će ljudi ići da probaju da ostvare svoja prava.
Negde će to možda uspeti, negde neće, ali vi niste ponudili ovim izmenama i dopunama zakona to o čemu ste sada govorili, da postoji dug, da postoje nerešeni problemi. Vi to ovim rešenjem niste ponudili, vi ste samo sve to prebacili na nekog drugog. Hvala vam.
