I ja vas isto molim.

Nema nikakvog razloga, imate poslaničku većinu. Da li je to nervoza kod nekih što znaju da neće ponovo biti na listi, to nije nešto što mene interesuje.

Poslaniče, znate li da smo doneli zakon da gledanje u šolju, proricanje i slične stvari…

To vi kažite predsedniku Srbije…

Ne to ste vi meni rekli.
(Zoran Živković, s mesta: Mislite da je to način? Mislite da je to način? Mislite da ste dominantni? Da li je ovo kultura, domaće vaspitanje, šta se dešava?)
Dobro, dobila sam neke epitete na prošloj sednici, sada vređate i moje roditelje. Hajde da vidimo dokle možete da idete u ovoj raspravi o Zakonu o kulturi.
(Zoran Živković, s mesta: Dajte mi reč.)
Uvrede, cinizam, ja ću izdržati ove uvrede, nije problem, ali ako možete da mimoiđete roditelje moje, to bi bilo fantastično, to bih vas ljubazno molila.
Da li želite da vam dam još tri minute koje su vam ostale da govorimo o članu 9.
(Zoran Živković, s mesta: Da.)
Izvolite, član 9, imam ispred sebe, pokušavam da pratim raspravu.

Ni na koji način nikada nisam hteo da uvredim ničije roditelje, pa ni vaše i to vi znate dobro.
To kada mi ugasite mikrofon, pa vi proizvodite zaključak iz nečega što ja nisam rekao, to nije primereno i ne govorim, to govorim o vama i nisam ja neko ko treba vas da edukuje. Svi smo mi već matori ljudi, odnosno imamo preko 18 godina, šta smo naučili-naučili smo.
Član 9. je u opasnosti ako prođe, ako bude odbijen amandman koji je dat. Ja vam kažem da će u pola jedan noću predsednik Vlade da gleda neku televiziju pa da vidi da to nije dobro, pa da opet apeluje, ili će možda predsedniku države da ova Turkinja gleda u šolju, pa vidi da je trebalo da prođe amandman na član 9, a onda da vrati zakon kao što se dešavalo.
To se već dešavalo. Zakon o prodaji nekretnina je vraćen, a vi ste odbili tada da podržite naše amandmane koji su bili „briše se“. Sada je malo napredovalo. Ministar Tasovac je prihvatio dva amandmana kolege Pavićevića i moje malenkosti koji glase „briše se“, tako da je time to i ozvaničeno u ovom parlamentu.
Mene samo interesuje zašto postoji potreba da se jedan zakon koji je loš progura na tajnoj noćnoj sednici u situaciji kada svi znamo, pa i dobar deo kolega vladajuće većine koji su bili na Odboru i koji su jasno pokazivali svoje neslaganje, čuđenje i neke gore stvari koje neću da pominjem, šta misle o tom zakonu. Neki su glasali protiv, kolege iz većine skupštinske, kojih sada nema.
Nema nikakve potrebe da se sada u ovaj čas i do pola noći na takav način donosi zakon koji bi trebalo da otvori potpuno novo poglavlje u kulturnoj politici u Srbiji.

Šta je vaš predlog? Kada je tačno pravo vreme da počnemo?

Predlog je da dopustite kolegama da govore onako kao što se govori.

U koliko sati?

Molim?