Zahvaljujem.
Na član 20. amandmane u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici poslaničke grupe Boris Tadić i zajedno narodni poslanici Nataša Vučković, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Goran Ćirić, Balša Božović, Aleksandra Jerkov, Vesna Martinović, Jovan Marković i Dragan Šutanovac.
Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 9. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O UREĐENjU SUDOVA
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović i zajedno narodni poslanici Nataša Vučković, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Goran Ćirić, Balša Božović, Aleksandra Jerkov, Vesna Martinović, Jovan Marković i Dragan Šutanovac.
Reč ima narodna poslanica Vesna Martinović.

S obzirom na to da prilikom rasprave o ovom Predlogu zakona u načelu ministar nije bio neposredno prisutan u sali, ja bih volela da ministar sada ovom prilikom odgovori na sledeće pitanje.
Zakon o uređenju sudova je pre nešto više od mesec i po dana menjan i dopunjavan u ovoj sali. Mene interesuje kako je moguće da pre mesec i po dana niste znali i na osnovu čega ste u međuvremenu saznali da ne postoje ni personalni, ni materijalni uslovi za preuzimanje nadležnosti da fiskalna godina počinje od 1. januara, ne od 1. juna? Sami u obrazloženju kažete da je očigledno ovaj rok koji se odnosi na 1. jun nerealan, pa me zanima kako to sada znate da je rok nerealan, a niste znali pre mesec i po dana? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ako tvrdimo da je sudstvo nezavisno, a ja tvrdim da jeste i da treba tako da bude, onda bi i ono samo valjalo da da inicijativu za odlaganje početka primene ovog zakona.
Kao što je rečeno i u samom obrazloženju, a evo, i da vi možete da pogledate, pa koga interesuje može da uzme u ruke i pročita inicijativu koja je došla upravo od strane predsednika VSS i samog VSS, koji su, imajući u vidu činjenicu, citiram, da su sudovi od 1. januara 2016. godine uvedeni u sistem izvršenja budžeta Republike Srbije, te da su odobrene aproprijacije Zakonom o budžetu Republike Srbije sudovima dodeljene na godišnjem nivou, preuzimanje nadležnosti na pola godine uticalo bi na izvršenje budžeta i godišnje izveštavanje o izvršenju budžeta sudova.
To je jedan, samo jedan deo ovog pisma. Ja ga neću celog, odnosno ovu inicijativu neću celu citirati, tako da je to potpuno jasan i nedvosmislen razlog, a nikako nesposobnost, nemogućnost prenošenja određenih nadležnosti itd. Kao što znate i inicijator i predlagač izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova sa kojima ste bili suočeni, o kojima ste odlučivali krajem prošle godine bili su predloženi od strane Ministarstva, na inicijativu Ministarstva pravde. Ovde je reč o inicijativi Visokog saveta sudstva kojom Ministarstvo pravde, kao nadležno da prati primenu propisa u oblasti svoje nadležnosti, formalno predložilo Vladi, a Vlada Narodnoj skupštini. U suštini ovo je i inicijativa i predlog Visokog saveta sudstva. Hvala vam.

Zahvaljujem, uvaženi ministre.       
Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović.
Izvolite.

Stav Pokreta za preokret, moj lični stav jeste da je stanje u pravosuđu veoma loše, da građani Srbije ne osećaju postojanje pravne države i da je ovakav jedan zakon kojim se predlaže produženje roka… (Isključen mikrofon.)

Gospodine Veselinoviću, da li ćete da se vratite na temu i na amandman koji ste podneli?
Ako ćete da govorite o produženju roka, izvolite.

Upravo govorim o obrazloženju ovog zakona, odnosno mog amandmana, jer ovaj zakon, ako niste znali, gospodine predsedavajući, govori o odlaganju primene zakona, odlaganju primene zakona iz oblasti pravosuđa i odlaganje primene zakona jeste jedan od razloga zbog čega je stanje u našem pravosuđu katastrofalno.
Zbog toga sam predložio da se briše ovaj član, da se ne odlaže primena ovog zakona, jer nas je odlaganje uređenja oblasti pravosuđa dovelo do ovog. Dovela nas je, naravno, i partijska država u kojoj jedan čovek odlučuje i hoće…(Isključen mikrofon.)

Gospodine Veselinoviću, ponovo govorite o opštem stanju u pravosuđu, ne govorite o podnetom amandmanu. Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Vesna Martinović.
Izvolite, gospođo Martinović.
Odustali ste. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Aleksandar Martinović.
Izvolite, gospodine Martinoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću komentarisati izlaganje prethodnog kolege zato što on svaku priliku koristi da, u ime neke svoje nepostojeće stranke, drži političke mitinge na razne teme. Potpuno je jasno da prethodni govornik u stvari uopšte nije pročitao u čemu se sastoji Predlog zakona, da se on u stvari ne tiče sudske funkcije u užem smislu te reči. Dakle, ne tiče se sudovanja. Tiče se odlaganja početka primene onog dela Zakona o uređenju sudova koji govori o tome da poslove pravosudne uprave od Ministarstva pravde treba da preuzme Visoki savet sudstva, što sa sudovanjem, dakle, rešavanjem u parničnim, krivičnim i drugim stvarima nema apsolutno nikakve veze.
Na stranu to, čovek je sam, predstavlja verovatno malu grupu ljudi, u Narodnoj skupštini predstavlja samog sebe i pokušava samog sebe da promoviše kao nekog novog političkog lidera i do jedne izvesne mere ja to razumem.
Hteo bih nešto da kažem vama, gospodine ministre, mislim da je mnogo ozbiljnije u odnosu na ovo što vam je prilično nevešto pokušao da kaže prethodni govornik. Dopustite da iznesem moje lično mišljenje. Ne tvrdim da je to mišljenje sa kojim će se složiti Ministarstvo pravde, da će to biti nešto sa čim će da se složi Visoki savet sudstva ili ovde kolege koji su pravnici, ali dopustite da kao narodni poslanik iznesem svoje lično mišljenje.
Jedno od osnovnih načela na kojima počiva ustavni i politički sistem Republike Srbije jeste načelo podele vlasti. Mi smo usvojili jedno načelo gipke, fleksibilne podele vlasti, ne one krute podele vlasti kakva postoji, na primer, u Ustavu SAD.
Naime, u članu 4. stav 3, ako se ne varam, kaže se da pravni sistem Republike Srbije počiva na podeli vlasti, a da se tri grane vlasti međusobno kontrolišu i da među njima postoji neka vrsta ravnoteže. Ne znam koliko je pametno i ne znam koliko je u skladu sa ovim ustavnim načelom o međusobnoj kontroli i ravnoteži tri grane vlasti, zakonodavne, izvršne i sudske, da se poslovi pravosudne uprave… Ponavljam još jedanput, pravosudna uprava ne podrazumeva sudovanje, pravosudna uprava ne podrazumeva rešavanje sporova, pravosudna uprava ne podrazumeva donošenje presuda ni u parničnom postupku, ni u krivičnom postupku, ni donošenje odluka u izvršnom postupku, dakle pravosudna uprava podrazumeva poslove koje obavlja Ministarstvo pravde u odnosu na sudove u Republici Srbiji, a ti poslovi se sastoje u tome da se sudovima omoguće adekvatni administrativni, materijalni, finansijski i drugi kapaciteti da bi sudovi u Republici Srbiji mogli da vrše svoju osnovnu funkciju, a to je funkcija suđenja. Dakle, pravosudna uprava nikako ne podrazumeva suđenje i pravosudna uprava ne podrazumeva da Ministarstvo pravde uzima na sebe ulogu suda, bilo kog suda opšte ili posebne nadležnosti u Republici Srbiji, apsolutno ne.
Na kraju krajeva, pravosudna uprava nije nešto što postoji samo u Republici Srbiji. Dakle, u svakoj državi, to uče i studenti na pravnim fakultetima, postoji pet klasični resora. Jedan od tih klasičnih resora jeste i Ministarstvo pravde. U svakoj demokratskoj državi, u svakoj državi koji počiva na principu podele vlasti, Ministarstvo pravde vrši poslove koje mi u Srbiji nazivamo poslovima pravosudne uprave.
Kada je donošen Zakon o uređenju sudova, čini mi se da je postojala jedna pogrešna intencija da se Ministarstvo pravde apsolutno razvlasti kada je u pitanju pravosudni sistem u Republici Srbiji, da se Ministarstvo pravde potpuno razvlasti kada su u pitanju sudovi u Republici Srbiji, a navodno pozivajući se upravo na načelo podele vlasti, odnosno na princip da sud treba da bude nezavistan. Sudovi u Srbiji su nezavisni i sudska nezavisnost se uopšte ne dovodi u pitanje činjenicom da poslove pravosudne uprave, opet kažem, iznosim moje lično mišljenje, vrši Ministarstvo pravde.
Mislim da nije dobra ideja da sudska vlast u Srbiji funkcioniše potpuno autarhično, separatno, odvojena od zakonodavne i izvršne vlasti. Apsolutno, Ministarstvo pravde ne može da se meša u rešavanje konkretnih sudskih predmeta, niti je to vaša namera, niti vam Ustav, niti vam važeći zakoni to dozvoljavaju. Važeći zakon vam dozvoljava da vršenjem poslova pravosudne uprave, a to između ostalog znači i propisivanje sudskog poslovnika, stvorite uslove da sudovi rade nezavisno i da donose presude na zakonit i pravilan način.
U tom smislu, moj apel, budući da ćemo usvojiti ovaj predlog Vlade Republike Srbije, koji je u stvari inicijativa Visokog saveta sudstva i da ćemo prolongirati rok sa 1. juna 2016. na 1. januar 2017. godine. Mislim da imamo dovoljno vremena da otvorimo jednu široku javnu, ali stručnu, ne političku, stranačku debatu o tome da li je uopšte u skladu sa duhom našeg Ustava da mi razvlastimo Ministarstvo pravde kada je u pitanju vršenje poslova pravosudne uprave i da sve te poslove poverimo Visokom savetu sudstva.
Ovo kažem, ne zato što sumnjam da VSS ima, tj. da nema sposobnost da vrši poslove pravosudne uprave. U ovom trenutku, očigledno nema, možda će 1. januara 2017. godine imati, ali ovde se ne radi o sposobnosti, ili nesposobnosti. Ovde se radi o tome, da Ministarstvo pravde, bar ja tako tumačim član 4. Ustava, zadržavajući poslove pravosudne uprave u svojim rukama, zapravo održava u životu ustavni princip koji kaže da podela vlasti počiva na međusobnoj kontroli i ravnoteži tri grane vlasti, izvršne, zakonodavne i sudske. Naravno da treba braniti nezavisnost sudova, naravno da niko ne sme da se meša u postupanje sudije pojedinca ili sudskog veća u konkretnom sudskom predmetu, to nikome ne pada na pamet. To bi bilo deset koraka unazad, to se ni u jednoj demokratskoj državi ne dešava.
Ali, da sudska vlast funkcioniše potpuno nezavisno, potpuno odvojeno, da se pokidaju sve veze sa izvršnom vlašću, mislim da to nije dobro i mislim da je to na kraju krajeva suprotno ovom članu 4. Ustava. Dakle, Ustav treba tumačiti u celini.
Ustav kaže da je sudska vlast nezavisna, ali Ustav isto tako kaže u svojim početnim odredbama, dakle govorim o odredbama člana 4, da se tri grane vlasti međusobno kontrolišu i uspostavljaju ravnotežu. Pitanje je šta će biti sa ravnotežom između izvršne vlasti i sudske vlasti ako mi poslove pravosudne uprave oduzmemo, bez obzira da li 1. juna 2016. godine ili 1. januara 2017. godine Ministarstvu pravde i damo ga VSS, onda se postavlja pitanje – pa, čekajte, a šta će nam onda uopšte Ministarstvo pravde? Jer, jedan veliki deo posla Ministarstva pravde odnosi se upravo na poslove pravosudne uprave.
Vi sami znate, gospodine ministre koliko ste napora uložili da bi ste stvorili uslove, pre svega materijalno-finansijske uslove da sudovi u Republici Srbiji i sudovi opšte i sudove posebne nadležnosti funkcionišu na Ustavom i zakonom propisan način. Koliko ste samo zgrada okrečili, koliko ste samo stolarije promenili, koliko ste novih računara doneli u sudove širom Srbije. Ako se ti poslovi izuzmu iz vašeg resora i povere VSS, koji čini mi se po prirodi svog delovanja nije neko ko time treba da se bavi, opet kažem, ograđujem se govorim u svoje lično ime. Mislim da te poslove mnogo efikasnije može da radi Ministarstvo pravde, bojim se da će umesto da sudovima učinimo uslugu, da ćemo im učiniti neku vrstu medveđe usluge. Umesto da iskoračimo napred, da ćemo napraviti jedan ili dva koraka nazad.
U tom smislu, predlažem, budući da imamo dovoljno vremena do 1. januara 2017. godine, to je skoro još bezmalo godinu dana, da otvorimo jednu stručnu raspravu o tome da li uopšte poslove pravosudne uprave treba poveriti VSS ili te poslove, za šta ja plediram, treba zadržati u okviru Ministarstva pravde. Mislim, da je mnogo bolje rešenje da te poslove radi Ministarstvo pravde.
Na kraju krajeva vi ste i u praksi pokazali da te poslove umete da radite. Sudovi širom Srbije su zadovoljni radom Ministarstva pravde kada je u pitanju pravosudna uprava. Mislim da danas poslanici i vladajućih stranaka i poslanici stranaka bivšeg režima mogu da se slože oko jedne stvari, možemo mi biti zadovoljni ili nezadovoljni ovom ili onom sudskom odlukom, to je naše lično pravo, ali niko ne može da dovede u pitanje činjenicu da je Ministarstvo pravde uložilo ogromna sredstva, da se podigne materijalno-finansijski kapaciteti rada sudova u Republici Srbiji i da je u toj oblasti stanje u Srbiji danas mnogo bolje nego što je bilo pre četiri, pet ili više godina.
Dakle, praksa je pokazala da Ministarstvo pravde poslove pravosudne uprave itekako dobro ume da radi. Veliko je pitanje da li članovi VSS koji su dakle, sudije i koji treba da budu isključivo posvećeni onim što je suština sudske vlasti, a to je sudovanje, ne obezbeđivanje materijalno finansijskih uslova zarad sudova, nego sudovanje, rešavanje u konkretnim sudskim predmetima koliko su ti ljudi uopšte sposobni da taj posao rade na onolik kvalitetan način na koji to radi Ministarstvo pravde.
U tom smislu, naravno glasaćemo za ovaj Predlog zakona, izaći ćemo u susret inicijativi koja je došla iz VSS, ali ovo prosto govorim zato što mislim da imamo dovoljno vremena da otvorimo jednu stručnu debatu o tome da li je ovo rešenje o poveravanju poslova pravosudne uprave VSS uopšte cilishodno ili nije celishodno. Moje mišljenje kao pravnika je da nije celishodno i da je mnogo bolje da ovi poslovi i dalje ostanu u delokrugu rada Ministarstva pravde Republike Srbije.