Zahvaljujem, gospodine Omeroviću. Mada, kada ste već pozvali da se ne vređamo, ja bih voleo da niste vi u tom vašem izlaganju, u stvari replici, pomenuli nekoliko poslanika imenom i prezimenom, omogućili njima pravo na repliku i na neki način ih izvređali.
Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović.

Vrlo kratko. Mislim da gospodin Meho Omerović, čiji stav cenim po ovom pitanju i koji je to prilično žustro i zastupao na ovoj raspravi, pa je malo utihnuo, verovatno kako su stizale packe, ali upravo moja komparacija je bila u smislu da su različiti stavovi u okviru vladajuće koalicije po pitanju antifašizma, kolaboracije, po pitanju Nedićevaca, Ljotićevaca, četnika itd. Ja mislim da se mi gospodine Meho Omeroviću, kolega uvaženi, slažemo po tom pitanju, samo me niste najbolje razumeli. Ako je bilo u tom smislu nekog nerazumevanja, ja dajem pojašnjenje i samo sam u tom kontekstu pomenuo vašu partiju koja je, nažalost, u koaliciji sa svima ovima koji imaju sasvim suprotan koncept. Hvala.

Morate razumeti da vas je teško razumeti. Ne čudim se gospodinu Omeroviću.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Uvaženi ministre, u ime Poslaničke grupe SPS ćemo otprilike staviti tačku na jednu raspravu koja se vezuje za prevashodno amandman, u vezi onoga što je veoma važno, zaista veoma važno, kada je u pitanju jevrejski narod i zakon koji se odnosi na jevrejsku zajednicu. I niste, uvaženi predsedavajući, ni malo pogrešili kada ste proširili i dozvolili proširenje konteksta razgovora ili dilema ili diskusija, kako god to nazvali, kada govorimo upravo o članu 3.
Jer, jevrejska zajednica zaslužuje veoma jasnu poruku iz ovog parlamenta. Jevrejski narod zaslužuje veoma jasnu poruku iz ovog parlamenta, poruku koju joj šalje Vlada Republike Srbije, poruku koju joj šalje država Srbija. A ta poruka je sadržana u zakonu koji bezrezervno podržavam – da stradalnički jevrejski narod ima prava koja ovaj zakon daje i oko toga nema dileme. Ne može ni da bude dilema da je jevrejski narod stradao od fašističkog okupatora. Ne može da bude dilema da je fašistička Nemačka sprovodila holokaust. Uvaženi narodni poslanici i drage moje kolege pravnici, isto tako, ne može da bude dilema da je jedan kolaboracionistički režim, oličen u Vladi Srbije, u to vreme, na čelu sa Nedićem, bio u saradnji sa Nemačkom. Ako je Nemačka fašistička država, uništavala Jevreje, kako može jevrejska zajednica da ima simpatije prema takvoj Vladi?
Ne govorim u ime jevrejske zajednice niti imam pravo na to, ali moram da skrenem pažnju, onaj ko je sarađivao sa nemačkim okupatorom ne može da bude ni u kom slučaju prema jevrejskoj zajednici naklonjen na način koji odudara od onog ostrašćenog zlotvorskog zločinačkog što je sprovodila fašistička Nemačka prema Jevrejima.
Gde su Jevreji, jevrejska zajednica, jevrejski narod tražili spas? Tražili su spas u Narodno oslobodilačkom pokretu, tražili su spas u Partizanskom pokretu, tražili su spas u Narodno oslobodilačkoj borbi. Tražili su spas tamo gde i SPS baštini svoj program i svoje ciljeve i svoje političko delovanje.
Samo ću podsetiti na jednu činjenicu koju niko ovde ne može dovesti u sumnju. Moša Pijade uvaženi ministre, vi to itekako dobro znate je jedan od najznačajnijih vojnih ličnosti, kada je u pitanju Narodno oslobodilački pokret, političar. Bio je Jevrejin, a bio je na čelu i jedan od čelnika Narodno oslobodilačkog pokreta. Kada sam izneo podatak da je Nedić uništavao najviše komuniste, to je istina, najviše su komunisti stradali od Nedićevaca i Ljotićevaca, zato što su bili ciljna grupa za uništavanje od strane takvog režima i takve Vlade.
Kada sam rekao da su stradali ravnogorci samo sam izneo činjenicu ali to ne znači da su nam se ideološki pogledi približili…

Gospodine Jovanoviću, ja bih vas zamolio da završite vaše izlaganje.

Izvinite, dozvolili ste i drugima. Završavam.
Hoću da kažem da ono što ceo dan provejava kroz ovu diskusiju mora da prestane upravo zbog jevrejske zajednice, jevrejskog naroda na teritoriji Srbije kroz veoma jasnu poruku. Vlada Republike Srbije je predložila odličan zakon. Ministre, kao predlagač, dali ste odlično rešenje. To rešenje se podržava, ali u kontekstu istorijskih činjenica to vaše rešenje mora da bude sagledano na ovakav način. Moramo da osudimo i moramo da budemo protiv rehabilitacije svih onih koji su sarađivali sa Nemačkom koja je uništavala Jevreje. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Jovanoviću.
Ja imam obavezu prema svim poslanicima koji strpljivo čekaju da obrazlažu svoje amandmane, da ovu raspravu uvedem u temu, ili ću sada dati pauzu do 17,00 časova, jer toliko je potrebno, vidim, da neki poslanici malo shvate da ne mogu da drže kao taoce sve ostale poslanike, gde oni iskorišćavaju vreme van teme, ili ću da kaznenim odredbama Poslovnika pokušam da uputim da poslanici govore o temi. Neću dopustiti više replike, bez obzira da li neko ima pravo ili ne.
Da li neko želi po temi da govori?
Reč ima narodni poslanik Meho Omerović. Izvolite.

Gospodine predsedavajuću, u potpunosti podržavam ovaj vaš stav da se vratimo na temu i da razgovaramo o predloženom zakonu koji predstavlja jedan od suštinskih, vrednosnih iskoraka u poštovanju žrtava i pijetetu prema onima koji su stradali u periodu koji u članu 3. obrađuje predlagač zakona i Ministarstvo u pojmu Holokausta. Koristiću svoje preostalo vreme ovlašćenog predstavnika i neću se više do kraja rasprave ni javljati za reč.
Pošto je ovde, citiram član 3. o kome i raspravljamo, za potrebe ovog zakona Holokaust predstavlja vreme od 6. aprila 1941. do 9. maja 1945. godine, u kome su okupatori i njegovi saradnici na teritorij današnje Republike Srbije sistemski progonili i ubijali pripadnike jevrejske zajednice, uništavali, oduzimali imovini Jevreja, bez obzira na njihovo državljanstvo i jevrejskih organizacija, zasnovano na rasističkim odredbama, propisima i aktima nacističkog režima. Nacistički režim i uloga Nedićevog kvislinškog režima u tzv. konačnom jevrejskom pitanju je istorijski poznato, ali pošto ovaj član 3. govori upravo o ovom periodu, ja bih podsetio da je prvi feldkomandant, koji je bio i komandant Grada Beograda, pukovnik Kajzenberg izdao baš tog aprila 1941. godine naredbu po kojoj se Jevreji izdvajaju od ostalih građana uvodeći tako u Srbiju rasne zakone.
O policiji u Beogradu i Srbiji kaže, citiram: „Policija je ovde, s obzirom na ličnost šefa javne bezbednosti, a reč je o upravniku Grada Beograda i šefu policije Dragomiru Dragom Jovanoviću, u najboljim rukama. U prvim danima svoga rada naredio sam njeno ponovno organizovanje. Njena jačina iznosi 858 ljudi.“ Pukovnik Kajzenberg dodaje kako je policija u mnogim slučajevima najpouzdanije sredstvo za održavanje reda, a njenog šefa Dragog Jovanovića naziva svojim specijalnim komesarom.
Dana 18. septembra 1941. godine, Fon Kajzenberg podnosi izveštaj u kome zaključuje da je saradnja svih nemačkih organa i ustanova sa gradskom policijom Beograda, čiji se broj sada popeo na 1500 ljudi, besprekorna. Vojna žandarmerija je bila nadležna za saobraćajna, krivična i politička pitanja, kao i za pitanja jevrejske imovine. Svakodnevno je sarađivala sa upravom Grada Beograda, kojom je rukovodio Dragi Jovanović. Učešće policije i oružanih odreda Nedićeve vlade, tzv. narodnog spasa…

Gospodine Omeroviću, opet se bavimo pojedincima, a ne temom. Ja vas molim da se vratite na temu.

Molim, nisam vas čuo, oprostite?