Peto vanredno zasedanje, 17.02.2016.

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 90 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom utvrđivanje dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da su u sali prisutna 142 narodna poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Momo Čolaković, Branko Ružić, Olena Papuga.
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da je ova sednica sazvana u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge zakona iz dnevnog reda koji je utvrđen u zahtevu Vlade.
Takođe, saglasno članu 86. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je do pomeranja početka ove sednice došlo zbog nemogućnosti predstavnika predlagača da prisustvuje sednici u prvobitno zakazano vreme.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv sednice Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u 2016. godini, koja je sazvana na zahtev Vlade, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije, člana 48. stav 3. Zakona o Narodnoj skupštini i člana 249. Poslovnika Narodne skupštine, dostavljen vam je zahtev za održavanje vanrednog zasedanja Narodne skupštine sa određenim dnevnim redom, sadržanim u tom zahtevu.
Kao što ste mogli da vidite za sednicu Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u 2016. godini, određen je sledeći
D n e v n i r e d
1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine;
2. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode;
3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom;
4. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stočarstvu;
5. Predlog zakona o potvrđivanju amandmana na Konvenciju o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu;
6. Predlog zakona o potvrđivanju izmena i dopuna Konvencije o fizičkoj zaštiti nuklearnog materijala.
Narodni poslanik Igor Bečić, na osnovu člana 92. stav 2. i člana 150. stav 2. i člana 170. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi zajednički načelni jedinstveni pretres o - Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o stočarstvu, Predlogu zakona o potvrđivanju amandmana na Konvenciju o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu i Predlogu zakona o potvrđivanju izmena i dopuna Konvencije o fizičkoj zaštiti nuklearnog materijala.
Da li narodni poslanik Igor Bečić želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za je glasalo – 146, protiv – dva, uzdržanih – nema, nije glasalo 10, od ukupno 158 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da današnjoj sednici prisustvuju: prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine, dr Srđan Verbić, ministar prosvete, neuke i tehnološkog razvoja, dr Stana Božović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, Vera Dondur, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine, Nenad Katanić i Mladen Mladenović, vršioci dužnosti pomoćnika ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine, Aleksandra Došlić, Gordana Petković i Ružica Tripić, načelnici Odeljenja Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i Mirko Novaković i Tina Janjatović, samostalni savetnici u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Saglasno Odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni jedinstveni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama od 1. do 6, a pre otvaranja pretresa, podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2, članu 170. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni jedinstveni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o stočarstvu, Predlogu zakona o potvrđivanju amandmana na Konvenciju o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu i Predlogu zakona o potvrđivanju izmena i dopuna Konvencije o fizičkoj zaštiti nuklearnog materijala.
Da li želi reč predstavnik predlagača, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine? Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Snežana Bogosavljević-Bošković

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, dame i gospodo, veliko mi je zadovoljstvo što sam danas u prilici da vam obrazložim predloge četiri izuzetno važna zakona iz zaštite životne sredine i poljoprivrede, kao i dva zakona o potvrđivanju međunarodnih ugovora kojima se regulišu značajna pitanja u ovim oblastima.
Zadovoljstvo mi je da isteknem da će njihovim usvajanjem Narodna skupština usvojiti ukupno 22 predloga zakona koje je u dosadašnjem mandatu od nepune dve godine predložilo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Danas se pred vama nalaze sledeći predlozi zakona – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stočarstvu, Predlog zakona o potvrđivanju amandmana na Konvenciju o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu ESKO konvencija, kao i Predlog zakona o potvrđivanju izmena i dopuna Konvencije o fizičkoj zaštiti nuklearnog materijala.
Uvaženi narodni poslanici, dozvolite mi da svoje današnje izlaganje započnem izuzetno značajnim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine.
Predložene izmene i dopune Zakona imaju za cilj da doprinesu uspostavljanju predvidivosti kontinuiteta u sistemu finansiranja životne sredine, većem stepenu usklađenosti propisa Republike Srbije sa propisima Evropske unije, kao i većoj međusobnoj usaglašenosti domaćih propisa, a samim tim i efikasnijoj primeni zapisa u ovoj oblasti.
Jedna od ključnih izmena i dopuna ovog zakona jeste uspostavljanje kontinuiteta i predvidivosti u sistemu finansiranja zaštite životne sredine, osnivanjem Zelenog fonda Republike Srbije, kao budžetskog fonda u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu.
Opravdanost uvođenja Zelenog fonda, kao budžetskog fonda se ogleda u tome što nam je cilj unapređenje zaštite životne sredine. Dostizanje ovog cilja zahteva u narednim godinama i značajne infrastrukturne investicije. Ukupni troškovi aploksimacije Republike Srbije u oblasti zaštite životne sredine procenjeni su na oko 11,5 milijardi evra u periodu do 2030. godine, za korišćenje bespovratnih finansijskih sredstava EU kroz IPA fondove za finansiranje infrastrukturnih projekata u ovoj oblasti, neophodno je garantovati stabilan i kontinuiran izvor kofinansiranja od strane Republike Srbije i jedinica lokalne samouprave u iznosu od 15 do 30% od ukupne investicije. Osnivanje Zelenog fonda kao budžetskog fonda je posebno u funkciji ulaganja unapređenja kvaliteta životne sredine. To između ostalog znači smanjenje negativnih uticaja na zdravlje stanovništva, sanaciju zagađenih lokacija, uklanjanje istorijskog otpada iz preduzeća u restrukturiranju i stečaju, unapređenje sistema upravljanja otpadom i otpadnim vodama, razvoj reciklažne industrije, uspostavljanje zelene ekonomije i podršku razvoju zelenog poslovanja, a posebno podršku u kreiranju uslova za otvaranjem novih radnih mesta, tzv. zelenog zapošljavanja.
Značajne izmene i dopune ovog zakona se odnose i na obezbeđivanje efikasnije dostupnosti informacijama o životnoj sredini i učešća građana u donošenju odluka.
Ovim zakonom predložena su rešenja koja predstavljaju usklađivanje sa Zakonom o potvrđivanju konvencije o dostupnosti informacija, učešću građana u donošenju odluka i pravo na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine sa Direktivom o dostupnosti informacija o životnoj sredini, ali i sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Predložena rešenja odnose se i na uspostavljanje i vođenje nacionalne elektronske baze podataka i nacionalnog metar registra sa ciljem da se građanima omogući lak, brz i jednostavna pristup informacijama o životnoj sredini i unapredi opšta dostignutost informacija iz ove oblasti. To će se postići tako što je korisnicima omogućeno lako pronalaženje željenih informacija, direktan pristup dokumentima dostupnim u elektronskom obliku kao i kontakt podaci nadležnih institucija za podnošenje zahteva za pristup informacijama koje nisu dostupne na internetu.
U domenu dostupnosti informacija zakon će imati uticaja na javnost, odnosno građane koji će imati veću mogućnost da efikasnije i brže dođu do informacija o životnoj sredini, nadležne organe, odnosno ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine i druge nadležne organe i organizacije koje poseduju informacije o životnoj sredini u smislu obaveznog, bržeg i efikasnijeg dostavljanja informacija o životnoj sredini građanima, zagađivača, jer građani će lako doći do informacija o samoj vrsti i obimu zagađenja kao i o izvoru zagađenja i na taj način će se stvoriti dodatan pritisak na zagađivača da preduzme mere zaštite životne sredine.
Predloženim izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine takođe je izvršeno usklađivanje zakona sa relevantnim međunarodnim ugovorima i propisima EU, posebno u delu tretmana korišćenja i odlaganja mulja koji ostaje nakon prečišćavanja komunalnih otpadnih voda i tehnoloških otpadnih voda, međunarodnog prometa o ugroženim vrstama divlje flore i faune, dobrovoljnog učešća u organizaciji i sistemu menadžmenta zaštite životne sredine, ostvarivanja ciljeva zaštite, upravljanja i planiranja predela, kao i organizacije, saradnje u ovoj oblasti u okviru Evrope.
Uvaženi narodni poslanici, dozvolite mi da svoje izlaganja nastavim takođe o veoma važnom Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom.
Predložene izmene i dopune ovog zakona sa jedne strane imaju za cilj usklađivanje propisa Republike Srbije sa propisima EU i efikasniju primenu domaćih propisa u ovoj oblasti, a sa druge strane imaju za cilj da doprinesu razvoju privrede, obezbeđivanju kontinuiteta u radu novih postrojenja koja podležu izdavanju integrisane dozvole, uspostavljanju kontinuiteta u sistemu finansiranja upravljanja otpadom, uključujući i upravljanje posebnim tokovima otpada, kao i da doprinesu uspostavljanju sistema cirkularne, odnosno zelene ekonomije.
U situaciji kada privreda snosi veliki deo posledica ekonomske krize, ali i opredeljenja Republike Srbije da podrži privredne inicijative ovim zakonom omogućava se pojava novih privrednih subjekata na tržištu i jačanje tržišne konkurencije.
Ovaj zakon stvara dodatne mogućnosti za ulaganje u izgradnju novih postrojenja, odnosno implementaciju tržišnih standarda i obezbeđivanja pravne sigurnosti u pogledu primenu savremenih evropskih i nacionalnih propisa u ovoj oblasti.
Predložene izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom se posebno odnose na obaveze primene hijerarhije otpada, ciljeve za ponovnu upotrebu i reciklažu, elementarnu odgovornost proizvođača za upravljanje otpadom, obaveze odvojenog sakupljanja i tretmana biootpada, zahteve koji se odnose na visok stepen energetske efikasnosti.
Jedna od značajnijih izmena i dopuna postojećeg zakonodavstva je i prenošenje Okvirne direktive o otpadu u vidu uvođenja pojmova – prestanka statusa otpada i nus proizvoda, što će značajno olakšati poslovanje privrednih subjekata, smanjiti postojeće troškove i doprineti razvoju cirkularne ekonomije i otvaranju novih radnih mesta.
Prestankom statusa otpada ili uvođenjem statusa nus proizvoda otpad dobija prirodu robe i njegova upotreba i njegov tretman dobija izraženu komercijalnu vrednost, što će obezbediti pojavu novih privrednih subjekata na tržištu.
Jednu od važnih izmena i dopuna predstavlja i usklađivanje sa Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja. Predloženim izmenama i dopunama obezbedio bi se kontinuitet u radu novih postrojenja koja podležu izdavanju i integrisanju dozvole za period od završetka probnog rada do dobijanja integrisane dozvole.
Ovakvo rešenje u značajnoj meri doprinosi razvoju privrede i sprečava nastanak velikih troškova koje bi privredni subjekti imali usled obustave rada tih postrojenja u periodu od završetka probnog rada do dobijanja integrisane dozvole, a zakonski rok je, da vas podsetim, 240 dana.
Još jedan od razloga za predložene izmene i dopune su i preciziranje pojedinih odredbi koje se odnose na postupak i uslove za oduzimanje ovlašćenja laboratorijama za ispitivanje otpada, sadržinu zahteva i dozvole za odlaganja otpada na deponije i tehnički tretman otpada, kao i razloge za nalaganje izmena ili oduzimanje dozvole. Ovim zakonom je prepoznata i neophodnost da se urede odnosi učesnika u tretmanu i prometu tako da se promet i tretman odvijaju na transparentan, legalan i efikasan način koji je od koristi svim učesnicima u prometu.
Za ostvarivanje takvog cilja neophodno je uvesti instituciju uređenog tržišta otpada koja će omogućiti uvid i kontrolu u količini i vrsti otpada nastaloj na teritoriji Republike Srbije, kao i na njegove tokove. Preko organizovanog tržišta otpadom trgovina i promet otpadom i otpadni materijal se uvodi u legalne tokove čime se eliminiše korupcija, nelegalno tržište otpada, nelojalna konkurencija i omogućava se povećanje budžetskih prihoda po osnovu povećane naplate PDV, ali i drugih pripadajućih poreskih obaveza.
Razvoj konkurencije i zdravih tržišnih uslova poslovanja doveo bi i do smanjivanja cena zbrinjavanja otpada. Trgovanje preko organizovanog tržišta otpada je od nacionalnog značaja za promet sekundarnih sirovina i reciklažnu industriju u Srbiji jer se na ovaj način štite domaći interesi u oblasti tretmana otpada tako što se smanjuje siva zona, uvodi se red, a istovremeno se definiše nekontrolisan izvoz otpada.
Pored toga, procenjuje se da bi do 2019. godine samo u tri posebna toka sakupljanja otpada plastike i jestivog ulja i elektronskog otpada posao mogu da nađu oko 8.000 zaposlenih radnika. Predložene izmene i dopune ovog zakona koje se odnose na klasifikaciju operatera upravljanja otpadom će doprineti utvrđivanju jasnih pravila i procedura, većoj transparentnosti u oblasti upravljanja otpadom, podsticanju konkurentnosti i smanjenja rizika neadekvatnog zbrinjavanja otpada, kao i stimulisanju ulaganja u sistem upravljanja otpadom, ulaganja u viši stepen reciklaže, odnosno dobijanje gotovih proizvoda, a ne poluproizvoda ili pak sekundarnih sirovina i u celini gledano unapređenje celokupnog sistema upravljanja otpadom.
Uvaženi narodni poslanici, svoje izlaganje nastaviću obrazloženjem još jednog važnog zakona koji je danas pred vama, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode.
Kao što znate, teritorija Republike Srbije obuhvata 6,51% zaštićenih područja i kao takva pripada jednom od najznačajnijih centara biodiverziteta u Evropi, sa brojnim specifičnim ekosistemima. Kao najočuvaniji i najdragoceniji oblik prirode i značajni centri biološke raznovrsnosti, zaštićena područja i područja ekološke mreže na teritoriji Republike Srbije stavljena su pod zaštitu u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i međunarodnim ugovorima.
Cilj ovog zakona je pre svega očuvanje prirodnih vrednosti koje već postoje na tim područjima, a koje bi se mogle razvijati i morale usmeravati ka očuvanju okolnih vrednosti tog područja, što i predstavlja sistem održivog razvoja, odnosno usklađenost ekonomskog i društvenog razvoja, sa jedne strane, i zaštite prirode, sa druge strane.
Izmenama Zakona o zaštiti prirode preciznije se definišu pojedini izrazi koji su usklađeni sa izrazima korišćenim u ratifikovanim međunarodnim ugovorima u oblasti zaštite biodiverziteta. Utvrđuje se nadležnost ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine, za davanje saglasnosti na sektorske planove i programe korišćenja prirodnih resursa u zaštićenim područjima i području ekološke mreže, posebno imajući u vidu obavezu usaglašavanja preuzetih i transponovanih međunarodnih obaveza i evropskog zakonodavstva u oblasti zaštite prirode.
Predloženim izmenama postiže se u celini bliže usaglašavanje sa članom 6. Evropske direktive o staništima. Takođe, dat je predlog sprovođenja postupka ocene prihvatljivosti radi preciznijeg uređenja ovog postupka i celishodnijeg utvrđivanja postupka u celini koji će biti bliže regulisan odgovarajućim propisom. Precizirana je odredba koja se odnosi na korišćenje sredstava na ime kompenzacijskih mera, a preko Zelenog fonda Republike Srbije. Po prvi put se u zakonodavstvo vezano za zaštitu prirode uvodi pojam geoparka kao područja jasno definisane površine u okviru koje se štite, čuvaju, prezentuju i promovišu objekti geonasleđa.
Izmenama Zakona o zaštiti prirode predviđa se da ministarstvo obaveštava javnost o postupku pokretanja zaštite prirodnog područja prve, druge ili treće kategorije na internet stranici ministarstva. Precizirano je i da se finansiranje zaštićenog područja vrši iz sredstava Zelenog fonda Republike Srbije u skladu sa predloženim izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine.
Izmenama ovog zakona čuvar zaštićenog područja dobija status službenog lica. Takođe se izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode unapređuju nacionalni i zakonodavni okvir za sprovođenje odredbi Konvencije o međunarodnom prometu ugroženim vrstama divlje flore i faune, tj. CITES konvencija, a istovremeno se obezbeđuje odgovarajući zakonski osnov za postizanje potpunog usaglašavanja sa propisima EU koji regulišu prekogranični promet i trgovinu divljim vrstama.
Usvajanje odgovarajućih zakonskih rešenja na nacionalnom nivou predstavljaće jedan od glavnih osnova za borbu protiv ilegalne trgovine divljim vrstama, obzirom da Republika Srbija kao potpisnica CITES konvencije ima obavezu da štiti divlju floru i faunu od prekomerne i nezakonite trgovine, kako na domaćem, tako i na globalnom nivou. Usaglašavanjem sa Evropskom direktivom o držanju divljih životinja u zoološkim vrtovima uvodi se posebno licenciranje i kontrola zooloških vrtova. Propisane su određene mere za sankcionisanje prestupa vezanih za divlje vrste, što će dodatno unaprediti sprovođenje CITES konvencije. Predviđenim kaznenim odredbama omogućeno sankcionisanje nezakonitih radnji vezanih za prekogranični promet, trgovinu i držanje primeraka divljih vrsta za koje se u trenutno važećem zakonu ne propisuju odgovarajuće sankcije.
Uvaženi narodni poslanici, danas pred vama se nalazi i jedan predlog zakona iz oblasti poljoprivrede. Reč je o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o stočarstvu. Poslednjih deset godina svedoci smo drastičnog smanjenja stočnog fonda u našoj zemlji. Kao najbitniji razlozi za to navode se prestanak rada velikog broja preduzeća i zadruga u ovoj oblasti, koje su bile nosioci proizvodnje, smanjenje broja seoskog stanovništva, ali i neorganizovanost proizvođača prilikom nastupa na tržištu.
Smanjenje stočarske proizvodnje bi bilo i veće da iz godine u godinu različitim merama ministarstva se ne unapređuje proizvodnje osobine domaćih životinja i ne podstiče ova grana poljoprivrede. Taj negativan trend je velikim naporima i na svu sreću zaustavljen i u poslednje dve godine stočni fond u Republici Srbiji pokazuje blag trend porasta.
Svakako da je jedan od osnovnih razloga za donošenje ovog zakona upravo potreba zaustavljanja daljeg pada stočarske proizvodnje, naročito kada se ima u vidu činjenica da današnje stanje stočarstva u Republici Srbiji nije u skladu sa našim potencijalima u ovoj grani poljoprivrede. Pored toga, budući da je aktuelni Zakon o stočarstvu u primeni gotovo sedam godina, vreme je pokazalo potrebu da se isti unapredi, kao i da se otklone nedostaci koji su uočeni u toku njegove primene. Zaustavljanje pada stočarske proizvodnje može se obezbediti samo ako se nastavi sa radom na unapređenju genetskog potencijala domaćih životinja. Pored toga, važno je obezbediti da naši poljoprivrednici imaju bolji pristup informacijama koje su bitne za unapređenje proizvodnje, kao i da njihovi proizvodi po kvalitetu budu konkurentni proizvodima iz evropskih zemalja, a što se ovim izmenama i dopunama zakona želi postići.
Predloženim izmenama preciznije se definišu nadležnosti subjekata u stočarstvu i uslovi koje odgajivači, oni koji sprovode odgajivački program treba i da ispune. Još jedna novina ovih izmena i dopuna jeste uključenje pčelarskih udruženja u sprovođenje odredbi ovog zakona, kako kroz prikupljanje informacija koje su od značaja za njihovu proizvodnju, tako i kroz njihovo blagovremeno obaveštavanje o različitim aktivnostima koje mogu uticati na njihovu proizvodnju.
Predloženim izmenama i dopunama ovog zakona se na nov način uređuje i gajenje divljači, kako bi se ispunili zahtevi u pogledu dobrobiti i kako bi se sprečilo narušavanje biodiverziteta kroz unošenje životinjskih vrsta kojima naša zemlja nije prirodno stanište.
S obzirom da se pred Republiku Srbije u procesu pridruživanja EU postavljaju zahtevi koji moraju da ispune svi proizvođači na evropskom tržištu, ovaj zakon uvodi veoma bitnu novinu u sektor ribarstva. Ta novina je uvođenje sertifikata o ulovu, što postaje sve bitnija stavka na međunarodnom nivou, jer je riblji fond u morima i okeanima neophodno očuvati i sprečiti nelegalan, ne prijavljen i ne regulisan ribolov. Iako se ovo pre svega odnosi na morski ribolov, ukoliko ne uspostavimo naveden sistem kontrole kroz pomenute sertifikate, možemo se naći u nepovoljnoj situaciji da privrednim subjektima koji se bave preradom morske ribe u našoj zemlji bude zabranjen međunarodni promet njihovim proizvodima.
Prihvatanje i usaglašavanje jedinstvenih standarda, smernica i preporuka koje su razvile međunarodne organizacije omogućava agresivniji i brži nastup i brži pristup svetskom poljoprivrednom tržištu. U tom cilju, da bi se uspostavila kontrola kvaliteta proizvoda životinjskog porekla i da bi se unapredio kvalitet tih proizvoda, neophodno je propisati uslove koje oni treba da ispune.
Propisivanjem tih uslova se omogućava donošenje pravilnika koji opisuje kvalitet u skladu sa Europ klasifikacijom. Proizvođači time dobijaju praktičnu korist, jer se prilikom kupovine njihovih proizvoda uvodi obaveza klasiranja, na način kakav se primenjuje i u drugim zemljama.
Važan element ovog zakona je i uvođenje granične veterinarske inspekcije u kontrole koje će omogućiti sprovođenje zahteva koji se odnose na kontrolu proizvoda ribarstva i sprečavanje nelegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova.
Na kraju, želela bih da naglasim da će se donošenjem ovog zakona i usaglašavanjem našeg zakonodavstva sa evropskim stvoriti uslovi da proširenje i unapređenje domaće proizvodnje se realizuje i kroz veću trgovinu, veći izvoz i kroz veću konkurentnost naših proizvođača sa njihovim kolegama iz evropskih zemalja.
Uvaženi narodni poslanici, veliko mi je zadovoljstvo što sam u prilici da vam ukratko obrazložim i Predlog zakona o potvrđivanju Amandmana na Konvenciju o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu. To su Amandmani ESPO Konvencije. Republika Srbija je ugovornica ove konvencije od 2007. godine. Osnovni cilj Konvencije jeste da spreči, smanji i ograniči značajne prekogranične štete koje mogu biti uzrokovane nekim projektom ili aktivnošću.
Potreba potvrđivanja Amandmana na Konvenciju uslovljena je činjenicom da su često interesi nosilaca projekta odnosno investitora suprotstavljeni društvenom interesu u pogledu zaštite i unapređenja kvaliteta životne sredine. Da bi se uskladili suprotstavljeni interesi, neophodno je dosledno sprovoditi postupak procene, način njegove verifikacije i osigurati uvid javnosti u izrađeni dokument. Potpunim pristupanjem Konvenciji, uključujući potvrđivanje Amandmana na istu, stvaraju se preduslovi za dobijanje finansijskih sredstava od međunarodnih organizacija za investicione projekte, za izgradnju novih ili rekonstrukciju postojećih objekata u našoj zemlji.
Neka od osnovnih pitanja koja se, između ostalog, uređuju ovim Amandmanom su: proširenje značenja definicije javnost, uređuju se bliže obaveze i prava strana ugovornica Konvencije u vezi sa sprovođenjem procedure procene uticaja u prekograničnom kontekstu, bliže se utvrđuju liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu, kao i mnoga druga pitanja.
Na samom kraju, dozvolite mi da kažem i nekoliko reči o Predlogu zakona o potvrđivanju izmena i dopuna Konvencije o fizičkoj zaštiti nuklearnih materijala. Predložene izmene i dopune doprinose ojačavanju režima fizičke zaštite i nacionalne nuklearne bezbednosti, u cilju zaštite stanovništva i životne sredine. One proširuju delokrug i obavezu ugovorene strane da zaštite i nuklearne objekte, odnosno nuklearni materijal koji se u mirnodopske svrhe koristi, skladišti i transportuje i u okviru nacionalnih granica.
Cilj izmena i dopuna navedene Konvencije je jačanje sveobuhvatne nuklearne bezbednosti i fizičke zaštite nuklearnih objekata i nuklearnih materijala kroz: globalno postizanje i održavanje efikasne fizičke zaštite nuklearnog materijala i nuklearnih objekata koji se koriste u miroljubive svrhe; sprečavanje i suzbijanje krivičnih dela koja se odnose na takav materijal i objekte; olakšavanje saradnje ugovornih strana.
Podsetiću vas da je osnovna Konvencija kod nas na snazi od 80-ih godina prošlog veka, a predložene izmene i dopune su od strane naše zemlje potpisane 2005. godine. Zahvaljujući izmenama i dopunama, uspostavlja se kompatibilnost režima u međunarodnim okvirima i vrši usklađivanje sa međunarodnim zahtevima, a naročito sa standardima i preporukama MAAE, vrši se harmonizacija sa zakonodavstvom Evropske unije, olakšava se unapređivanje međunarodne saradnje sa drugim zemljama i međunarodnim i regionalnim organizacijama, a posebno sa zemljama iz okruženja. Kada ovako dopunjena Konvencija bude stupila na snagu, njene izmene će značajno uticati da se smanji ranjivost država ugovornica na nuklearni terorizam.
Uvaženi narodni poslanici, usvajanjem predloženim zakona Republika Srbija će načiniti značajan iskorak u pogledu zaštite životne sredine i naših prirodnih vrednosti, unaprediti međunarodnu saradnju i proširiti mogućnost za razvoj poljoprivrede i privrede.
S obzirom na značaj ovih oblasti, verujem da će predloženi zakoni naići na vaše odobravanje i da ćete ih u Danu za glasanje velikom većinom podržati. Hvala na pažnji.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Ja se izvinjavam, da li žele reč izvestioci nadležnih odbora?
Reč ima narodni poslanik dr Branislav Blažić.
...
Srpska napredna stranka

Branislav Blažić

Srpska napredna stranka
Poštovani predsedavajući, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih samo želeo da kažem ispred Odbora za zaštitu životne sredine da smo, još dok je bio nacrt ovih predloga zakona iz oblasti životne sredine, radili dva javna slušanja i da je to praksa koja će i ubuduće biti, kada je u pitanju Odbor za zaštitu životne sredine.
Na tim javnim slušanjima dobro smo analizirali ove zakone još dok su oni bili u nacrtu i dali mogućnost nevladinom sektoru i poslanicima da se upoznaju sa tim i ta saradnja između Odbora i Ministarstva je vrlo efikasna, tako da smo uspeli da na neki način uključimo u donošenje ovog zakona i javnost, nevladin sektor, poslanike, još pre nego što je on stigao na Vladu i što je došao u formi predloga.
To je jedan novi pravac razmišljanja i novi pravac rada ovog Odbora i mislim da je naišao na potpuno odobravanje i podršku, kako nevladinih organizacija, tako i Ministarstva i svih poslanika koji učestvuju u tom radu. Samo je to bila jedna informacija, da se zna da su temeljno pripremane ove izmene i dopune Zakona i da je na neki način ovo kruna saradnje koja je najzad zaživela i u Srbiji između Skupštine, s jedne strane, Ministarstva, s druge strane i nevladinog sektora na trećoj strani. Hvala lepo.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe. Izvolite.
...
Nova Srbija

Dragan Jovanović

Nova Srbija
Uvaženi predsedavajući, gospođo ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku, zadovoljstvo mi je da ovaj set predloga izmena zakona imamo danas na dnevnom redu i da ga možemo podržati.
Naravno, ono što uvek na početku ističem u ime poslaničkog kluba Nove Srbije jeste, kada imamo ovako opširne izmene pojedinih zakona, a naročito zakona koji su ovako bitni kao što su zakoni o zaštiti prirode, zakoni o upravljanju otpadom i naravno izmene i dopune Zakona o stočarstvu, bolje je da se donesu novi zakoni, ali i ovo je značajan korak napred.
Na samom početku, zadržaću se na Zakonu o zaštiti prirode i pokušaću kroz par primera da pre svega građanima koji prate ovaj prenos pojasnim i šta ja lično i šta građani Republike Srbije mogu očekivati pre svega od ovih izmena i dopuna Zakona o zaštiti prirode.
Mi smo, nažalost, do sada imali dosta neuređenu situaciju. Republika Srbija se sprema za pristupne pregovore sa Evropskom unijom. Imamo čitavo poglavlje 27, gde imamo, nažalost, situaciju po Srbiji koja je, moram da kažem, dosta teška. Postao sam predsednik opštine Topola krajem 2004. godine i već na prvom koraku sam se susreo sa jednim ogromnim problemom koji u tom trenutku nije imala samo Topola i Šumadija, već i mnogi gradovi i opštine u Srbiji, a to je npr. problem eksploatacije nikla u Srbiji.
Mi smo tada pokušavajući da se spasimo kako smo znali i umeli, snalazili se, alarmirali građane, naravno nevladin sektor, različite ugledne ljude, i uspeli smo, a onda je došao ponovo problem 2012. na 2013. godinu, kada su cene mineralnih sirovina otišle u nebo i kada smo mi ponovo bili u problemu i kada smo samo zahvaljujući razumevanju, pre svega sadašnjeg predsednika Vlade, gospodina Vučića, uspeli da se zaštitimo, a naravno i uz dobru organizaciju, pre svega građana, i alarmiranje javnosti na terenu.
Zašto ovo govorim? Govorim kao jedan primer na koji način kada imamo jasno nedefinisane zakone može se uticati da pre svega Srbija u budućnosti, moram da kažem, postane jedna zona, da ne budem grub, groblje multinacionalnih kompanija koje će dolaziti u Srbiju eksploatisati određene sirovine i onda za 10-ak godina kada to iscrpe, ostavljati pojedine sredine potpuno ruinirane i uništene. To moram da kažem jer mi u Šumadiji imao prelepu planinu Venčac koja se stotinama godina eksploatiše kamen za kalcijum-karbonat. Možete i sami videti kako to danas izgleda, jer nažalost zbog nedovoljno jasnih i definisanih zakona na koji način trebaju firme koje dobiju istražna eksploataciona prava treba da se ponašaju kada se to eksploataciono pravo zatvori ili kada se istražna prava završe, mi nažalost, imamo posledice koje su na terenu katastrofalne.
Zbog toga, uvažena ministarko, ja bih vas zamolio i da zajedno prokomentarišemo član 5. izmena zakona, koji u članu 20. stav 3. postojećeg zakona menja se i glasi: „skupština jedince lokalne samouprave posebnom odlukom uređuju uslove zaštite, način podizanja i održavanja i obnove uništenih javnih zelenih površina kao i vođenje podataka o javnim zelenim površinama“.
Dosta uopštena definicija, koju bih voleo kasnije da čujem od vas, obrazloženje da li će ona pomoći da se lokalne samouprave svojim posebnim odlukama nakon donošenja ovog zakona zaštite i da pokušaju da određenu oblast koje su od posebnog interesa za razvoj lokalnih samouprava, da li je u pitanju poljoprivreda, turizam ili nešto treće, da li će uspeti da svojim odlukama da se zaštite da ministarstva separatno bez znanja lokalnih samouprava daju istražna prava multinacionalnim kompanijama, pre svega, za određene rude i sirovine? To je ono što bih ja voleo da čujem od vas.
Drugo moje pitanje odnosi se, uvažena ministre, na jedno moje poslaničko pitanje koje sam postavio za vaskrs prošle godine vama, ali nažalost jasno definisan odgovor nisam dobio. Tada je javnost, a naročito mediji, a Boga mi, i građani u Šumadiji bili uznemireni jer se tada pojavilo u novinama naslovna strana, verovatno ste i vi to videli, da je reka Kubršnica, koja protiče kroz opštine Aranđelovac, Topola i Smederevska Palanka, bila potpuno obojena u krvlju crvenu boju. Građani su bili veoma uznemireni, takođe i javnost. Mediji su danima brujali o tome, naročito što je to bilo u danima praznika Vaskrsa, pa se tu nalazila naravno i neka druga simbolika.
Postavio sam jasno poslaničko pitanje - ko je kriv, i ko je odgovoran, i da li su fabrike koje su vezane u tom delu, pre svega za preradu kamena, ko je od njih i na koji način zagadio reku Kubršnicu? Nesporno je da je do zagađenja došlo.
Nažalost, zašto sada ponovo postavljam to pitanje? Bez jasno definisanog odgovora uz spregu lokalnih moćnika inspekcijskih organa, mi nažalost, imamo situaciju da takva pitanja ostaju bez odgovora. Da niko nije odgovoran, da se ne zna nadležnost, šta su lokalni, šta su republički ekološki inspektori, šta je čija nadležnost. Onda imamo jasnu situaciju da su građani tada prepušteni, pre svega sami sebi, prepušteni su, eventualnom glasu javnosti, da ako se mediji oglase da i onda službe ministarstva postanu malo revnosnije i brže rade. I zbog toga vas molim, ako mislite da se ovde situacija popravi i jasno definiše, onda morate jasnije definisati odgovornost pre svega inspekcija i nadležnosti između republičkih i lokalnih organa.
Kada sam pomenuo zagađenje reke Kubršnice, pomenuo sam, naravno, uvek postoji opravdana sumnja da su to uradili fabrike koje su u gornjem toku te reke, ali ono što bih ja posebno naglasio kod izmene ovog Zakona o zaštiti prirode u članu 6. odnosno u članu 33. članu 6. izmena, a u članu 23. starog zakona posle stava 2. dodaju se novi stavovi 3. i 5. koji glase – da pravno lice ili preduzetnik koji ima postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda ili treba da ga izgradi, a ovo posebno naglašavam, ili treba da ga izgradi, pa sada zbog nedostatka vremena, jer imamo da pričamo i o drugim predlozima zakon i da ne čitam sve, ali šta je poenta. Mislim, da u ovoj definiciji ostavljate predugačak rok i nedovoljno jasno definisan u kojem vremenskom periodu trebaju takve fabrike i takva postrojenja da izgrade postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda i da se jasno razgraniči ko je odgovoran za njihovu kontrolu. To je po meni od izuzetnog značaja da bi uopšte ovaj zakon mogao jasno da zaživi u praksi.
Govoriti o Zakonu o zaštiti prirode, a naravno odmah se nadovezati za Zakon o upravljanju otpadom je prosto ne moguće i zbog toga ću pokušati u ovom mom izlaganju i da se dotaknem jasno jednog i drugog dela. Ono što uvek pokušavam da govorim jeste kroz primere, jer mi smo svedoci svi koji smo bili na nekakvim odgovornim mestima što po ministarstvima, što po lokalnim samoupravama kakva je situacija. Nažalost, u praksi u Srbiji što se tiče pre svega komunalnog otpada, što se tiče deponija, to su u pitanju i divlje deponije, to su u pitanju nažalost neuređene sanitarne deponije. Moram da kažem da sam imao tu sreću da vodim lokalnu samoupravu koja jedina u Srbiji, na tome imam i zahvalnost za gospođu Božović koja sedi pored vas, koja je državni sekretar za zaštitu životne sredine, koja nam je značajno pomogla da sprovedemo postupak privatno javnog partnerstva i da budemo jedina opština, govorim o opštini Topola koja ima uređeno odvoženje smeća sa bukvalno svakog domaćinstava čak i sa najudaljenijeg seoskog područja.
Zašto vam ovo govorim? Zato što smatram dok se ne urede na adekvatan način deponije po lokalnim samoupravama, dok se ne srede divlje deponije, mi ćemo imati ovakvu situaciju po Srbiji koja je moram da kažem krajnje alarmantna i koja se u pravom smislu pokazala posle onih velikih poplava 2014. godine kada smo imali jednu neverovatnu sliku kao prave apokalipse gde ste po lokalnim rečicama koje su se izlile imali ogromne količine raznoraznog smeća i raznoraznog krša.
Ono što je dobro u predlogu zakona jeste da ste vi predvideli način upravljanja deponijama. Predvideli ste i uvaženi ministre što ja potpuno podržavam da lokalne samouprave jasno popišu i definišu sve divlje deponije na teritorijama lokalnih samouprava. To je dobra stvar.
Ono što bih vas zamolio da obratite pažnju i zbog toga sam u svoje ime i u ime poslaničkog kluba NS podneo jedan amandman, a to je amandman na član 24. Zakona o upravljanju otpadom gde kažem da bi lokalne samouprave koje koriste ne sanitarne deponije i koje nisu u regionalnom sistemu sanitarnog odlaganja komunalnog otpada da se definišu kao zagađivači. I da se kao zagađivači kada se definišu ako ne mogu same, ne umeju ili ne znaju da reše pitanje smeđa i otpada sa svoje teritorije, da onda lepo uplaćuju određenu sumu novca u taj, što se meni dopada, tzv. zeleni fond Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva, a da onda Vlada Srbije ima sredstava da iz tog zelenog fonda može da interveniše i da uređuje te divlje deponije širom Srbije.
Svako ko sedne u automobil i krene prema bilo kom turističkom centru u Srbiji može da vidi koliko tih deponija ima. Iako, već lokalne samouprave nisu sposobne da same to urede onda je adekvatan način da to radi lepo ministarstvo, a da te iste lokalne samouprave uplaćuju sredstva u Republički budžet.
Takođe, sam predložio još jedan amandman, a tiče se takozvanih mobilnih postrojenja za tretiranje otpada. I slažemo se, tu smo se složili da je potrebno da određena privredna društva, znači, da li su u pitanju firme ili preduzetnici kojima je lakše da imaju mobilno postrojenje za tretiranje otpada u okviru svoga preduzeća mogu da dobiju saglasnost od lokalnih samouprava i da ne moraju da se izlažu dodatnim troškovima da svoj otpad voze do regionalnih deponija.
Ali, šta je poenta? Imate preduzeća koja prosto nemaju adekvatan prostor da bi u svom placu, dvorištu ili na nekom trećem mestu imali mobilno postrojenje za tretiranje otpada i zbog toga smo mi predložili da mogu uzeti treću lokaciju, a to je član 2. tačka 14. da se može uzeti, znači, treća lokacija koja je mnogo bliža tom preduzetniku ili pravnom licu, a naravno koja ispunjava sve uslove ima saglasnost lokalne samouprave i smatramo da se na takav način ovaj zakon može efikasnije primenjivati.
Ono što sam hteo samo još da se osvrnem ukratko jesu otkupljivači, odnosno preduzeća koja se bave otkupom sekundarnih sirovina. Moram da kažem uvažena gospođo ministre da su ta preduzeća doživela negde neki, da kažem, bum u razvoju do 2008. i 2009. godine, kada smo imali najveće cene sekundarnih sirovina u tom trenutku, ali nažalost, a mi smo sada na početku 2016. godine, oni su vrlo, vrlo u teškoj situaciji.
Vi ste ovde nama u materijalu i u obrazloženju ovog zakona dali gomilu podataka, ja vam se na tome zahvaljujem, ali samo zbog jedne stvari ja vas molim da obratite pažnju, a to je jedna rečenica koju ja sada u ovom obrazloženju moram da pronađem gde se do sada, je bila praksa i situacija da ljudi koji otkupljuju sekundarne sirovine te sekundarne sirovine mogu slobodno izvoziti bilo da su u pitanju od kartona, gvožđa i svega ostaloga.
Dali ste nam ovde podatak da je 67% od otpada koji se izvozi sa teritorije Republike Srbije odlazi na gvožđe, a negde 10 koma nešto na karton i na hartiju. Ali vas molim, da li ste vi u predloženom Predlogu zakona potpuno onemogućili da u budućnosti firme koje se bave otkupom sekundarnih sirovina mogu izvoziti, da kažem slobodno sekundarne sirovine?
Šta to znači? U onom obrazloženju koje ste nama dali kaže se da mogu to raditi tek nakon što se, da kažem, popuni srpsko tržište. Mi u ovom trenutku imamo veliku krizu u metalskom kompleksu, uopšte ne samo u Srbiji, već i u Evropi i u svetu, imamo najniže cene i vi u jednom trenutku kažete da tek kada se eventualno popuni srpsko tržište to što ostane kao višak moći će da se izvozi.
E, sada ja vas pitam – ako neko na srpskom tržištu ne dobija adekvatnu cenu za svoj proizvod da li vi njega ovim zakonom ograničavate da on ne može da izveze svoju robu? Pre svega, ti ljudi su u teškoj situaciji, još da kažem samo zbog jedne činjenice do 2012. godine, građani koji su predavali sekundarne sirovine bili su oslobođeni plaćanja poreza na dohodak građana.
Od 1. januara 2016. godine, oni moraju za proizvode da li su u pitanju automobili, da li su u pitanju neki drugi aparati koji u sebi sadrže sada, a građani kada su ih kupili platili su PDV, oni sada dva puta moraju da plaćaju, znači platili su porez kada su kupili automobil i sada kada ga prodaju, kao sekundarnu sirovinu moraju još jednom da plate porez. To je dodatni problem koji ne samo zbog pada cena sirovina dodatno otežao radove pravnim licima, ta pravna lica u Republici Srbiji trenutno zapošljavaju više od 50.000 radnika.
Zbog toga vas molim da ovo obratite pažnju, prosto na ova preduzeća koja se bave prometom i otkupom sekundarnih sirovina, jer ovo je vrlo bitna problematika, koja, da kažem, hrani veliki broj porodica u Srbiji.
Zbog nedostatka vremena, samo ću se na kratko osvrnuti na izmene Zakona o stočarstvu. Vi ste u uvodnom delu pomenuli opravdane razloge i ja se sa njima potpuno slažem, koji su doveli do smanjenja stočnog fonda u Republici Srbiji i naravno smanjenje broja stanovnika na seoskom području i sve nedaće i loše, moram da kažem, ispregovaran SSP. Ali, ono što moram da vam napomenem, uvažena gospođo ministre, a to je greške koje su činjene u politici subvencije u poljoprivredi.
Jedan samo primer, moram da vas upitam i da iskoristim priliku, a to je, ja sam i postavio poslaničko pitanje pre desetak dana, a tiče se subvencije za mleko. Pazite, imamo veliki broj porodica koje žive u brdsko-planinskim predelima. Mislim da uredba o subvencijama da se može dati samo za one proizvođače koji predaju više od 3000 litara kvartalno, je za građane koji žive na seoskom području jedna, da kažem, nedostižna granica.
Mislim da interesi mene koji imam dete od pet godina, a i svih nas koji dajemo novac od naših poreza za te subvencije, da nam pre svega deca piju zdravo mleko. Znači, nama nije interes da li proizvođač predaje 10 ili 100 litara mleka dnevno, već nam je interes kakvog je kvaliteta to mleko.
Ja vas molim, ako mislite da se poveća stočni fond u Srbiji, šanse pre svega da se to uradi kod malih proizvođača koji u ovom trenutku imaju jedno, dva ili tri grla stoke, govorim pre svega o kravama, oni su šansa da se na jedan brz i efikasan način poveća stočni fond u Srbiji. Da bi se to uradilo, morate pre svega promeniti uredbu o subvencionisanju premija za mleko i zbog toga vas molim da to učinite jer će to biti pre svega preduslov uz sve ove mere koje ste predvideli ovim zakonom, da se stvari u Srbiji poprave i da stvari u Srbiji krenu u boljem pravcu.
Ja vam se zahvaljujem. Nova Srbija će u načelu glasati za Predlog zakona. Nadam se da ćete i prihvatiti naše amandmane. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stav 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima ministar dr Snežana Bogosavljević Bošković. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Snežana Bogosavljević-Bošković

Zahvaljujem.

Uvaženi narodni poslaniče, najpre želim da vam se zahvalim na detaljnoj diskusiji i na diskusiji koja je proizašla svakako iz ozbiljnog sagledavanja svih predloženih zakonskih rešenja koja danas ovde vam prezentujemo.

Postavili ste jako puno pitanja. Pitanja sam shvatila u kontekstu razjašnjavanja nekih zakonskih rešenja i ja ću na neka od tih pitanja odgovoriti sada, na neka ću odgovoriti kada bude dan za raspravu o amandmanima koje ste vi već najavili.

Evo, ja bih počela od ovog što ste na kraju istakli, a radi se o premijama za mleko, o subvencionisanju stočarske proizvodnje. Vi ste istakli zamerku da mi plaćamo premije za mleko, odnosno da subvencionišemo samo količine koje su minimalno 3000 litara kvartalno, odnosno koje su veće od ove donje granice.

Ja odmah moram da vam kažem da mi subvencionišemo, odnosno da isplaćujemo premije za mleko i za manje količine, za količine od 1500 litara mleka kvartalno i to za odgajivače koji žive u marginalnim područjima, to je onim nerazvijenim delovima Srbije i na većim nadmorskim visinama. Dakle, mi poštujemo tu specifičnost i poštujemo proizvođače koji u ovim područjima žive i zato su za njih granice niže. Što se tiče 3000 litara mleka, kvartalno vama to izgleda da je to puno, ali ja moram da kažem da su to količine koje se mogu postići uzgojem samo dve krave.

Što se tiče stočarske proizvodnje, Ministarstvo se zaista maksimalno trudi i Vlada Republike Srbije se trude da podrže stočarstvo, ne samo veliko, u smislu velikog broja životinja koje se uzgajaju, već i onih manjih proizvođača. Tako da, vi znate osim premije za mleko, mi izdvajamo podsticaje za kvalitetna priplodna grla u iznosu 25.000 po grlu. Ne samo to, mi pomažemo proizvođačima da na jednostavan, odnosno na jeftiniji način dođu do novih životinja, da uvećaju svoje stado.

Vi znate da smo izdvajali sredstva kojima smo subvencionisali kredite za nabavku životinja, tako da su naši poljoprivrednici u prethodnim godinama mogli da dođu do kvalitetnih životinja sa fiksnom kamatnom stopom od 4%. Ove godine ta stopa će biti još niža, dakle, od 3%.

Sve ovo želim da vam kažem iz razloga što zaista maksimalno podržavamo stočarsku proizvodnju i kroz subvencionisanje i kroz razne druge mere. Ono što je dobro i što želim da pohvalim i da prosto naglasim, to su rezultati koje imamo u ovoj proizvodnji. Vi znate, posle višegodišnjeg, može se reći višedecenijskog pada broja stočnog fonda, odnosno smanjenja stočnog fonda, mi smo u poslednje dve godine zabeležili pozitivan trend, uzlaznu liniju. Naravno, to zaustavljanje i taj trend nije veliki, ali svakako je ohrabrujući i prosto nas uverava da smo na dobrom putu.

Da smo postigli u ovoj oblasti dobre rezultate, evo, pokazaću ovim grafikonom. Mislim da naši poslanici mogu da uoče ovaj grafički prikaz, gde se crvenim stubovima prikazuje broj umatičenih životinja 2015. godine, u odnosu na plave, gde imamo broj umatičenih životinja u 2014. godini. Znači, kada se radi o govedima, odnosno o kravama, imamo uvećanje umatičenih životinja za 16%, kada se radi o ovcama, značajno uvećanje, imamo uvećanje preko 232%, slično je i kada se radi o kozama 259%, svinja 109%, nešto je manji procenat svinja i imamo porast umatičenih grla živine.

Dakle, ovo su pozitivni rezultati koji su jasni, nedvosmisleni, lako vidljivi i lako merljivi i oni su sasvim sigurno rezultat zaista snažne podrške Vlade Republike Srbije i našeg ministarstva upravo ovoj proizvodnji, jer svi dobro znamo, nema razvijene poljoprivrede bez razvijenog stočarstva.

Zatekli smo stočarstvo zaista ruinirano, zaista u teškom stanju i sada činimo sve da ga podignemo, da ga stavimo na noge i mislim da smo, još jednom kažem, na dobrom putu, a da smo na dobrom putu to nam nedvosmisleno govore podaci koje sam vam pokazala. Tako da, naši proizvođači u tom smislu će i nadalje imati maksimalnu podršku države, kada se radi o proizvodnji mleka, o proizvodnji mesa i drugim stočarskim proizvodima.

Što se tiče ovog dela koji se odnosi na pitanja iz sektora zaštite životne sredine, vi ste prosto sve zakone, pa čak i one pojedinačne odredbe koje su ključne, dotakli i ja ću se osvrnuti na nekoliko vaših pitanja.

Jedno od vaših pitanja odnosilo se na tumačenje člana 5. Zakona o zaštiti životne sredine, odnosi se na pitanje odgovornosti, odnosno nadležnosti pojedinih subjekata, kada se radi o uređenju zelenih površina. Ovim članom koji ste vi pomenuli u stvari se samo precizira da je, kada se radi o zelenim površinama, nadležna komunalna inspekcija, dakle, komunalna je delatnost u pitanju, koja mora da odgovori na pitanja uređenja zelenih površina.

Vi ste pominjali nadležnosti naše ekološke inspekcije za pojedina pitanja, odnosno pojedine incidentne situacije u oblasti zaštite životne sredine, odnosno u oblasti prirodnih resursa. Pominjali ste razne pojave u rekama itd. sankcionisanje, odnosno krivičnu odgovornost. Ja moram da kažem da naša inspekcija zaista sa kapacitetima kojima raspolaže, mislim na ljudske resurse, se zaista maksimalno trudi da se nađe na svakom ovom mestu, da utvrdi uzrok događaja, da taj zapisnik, odnosno da svoj nalaz prosledi nadležnim institucijama. To će raditi bez sumnje i u narednom periodu.

Mi ovim zakonom pokušavamo da još preciznije definišemo nadležnost, odgovornost, ali moram da vas podsetim da jako puno očekujemo i od Zakona o inspekcijom nadzoru, gde ćemo uključiti i druge kolege inspektore koji će moći da nam daju podršku, kao što će i naše inspekcije njima dati podršku u kontroli pojedinih sektora, pojedinih delatnosti, događaja i u životnoj sredini, ali i u drugim životnim oblastima.

Što se tiče pitanja upravljanja otpadom, ovaj zakon je zaista izuzetno važan, to ste i vi sami rekli. Jako je važan iz razloga što on, pre svega, uvodi dva izuzetno važna pojma: to je nusproizvod i prestanak statusa otpada. Nusproizvod se odnosi na pepeo, na šljaku, na gips, a prestanak statusa otpada se uvodi za papir, za karton, plastiku, staklo, metal itd.

Šta mi sa ovim zakonom postižemo? Mi u stvari smanjujemo količine otpada time što uvodimo ova dva nova pojma. Ova dva nova pojma se ne uvode slučajno. Uvode se iz razloga što zaista prestanak statusa otpada, odnosno nusproizvod postaju roba, one i jesu roba u svim razvijenim zemljama, roba koja ima svoju upotrebnu vrednost, a samim tim ima i svoju komercijalnu vrednost. Dakle, to postaje resurs i to je ono što je jako važno. Smanjićemo količinu otpada koji se mora trajno zbrinuti i koji se mora bezbedno zbrinuti, s jedne strane. S druge strane, pomoći ćemo našim privrednim subjektima da imaju manja izdvajanja po osnovu zagađenja životne sredine. Oni sada neće imati otpad za koji plaćaju zbrinjavanje, za koji plaćaju razne ekološke takse, već će imati robu koja se može koristiti.

Vi znate da se pepeo u velikoj meri može koristiti za izgradnju puteva, i ne samo što pepeo, šljaka, dobijaju upotrebnu vrednost, nego mi imamo i sledeći rezultat koji se odnosi na zaštitu prirodnih resursa, pa za obe svrhe nećemo morati da koristimo pesak, šljunak, i da narušavamo korita reka itd. Dakle, postiže se jako veliki efekat u tom delu.

Ono što ste vi posebno potencirali i što vi pitate da li će moći da se trguje ili neće moći da se trguje, dakle, mi ne možemo zabraniti trgovinu, ali mi možemo otpad staviti u legalne tokove. Jer, činjenica je da u Srbiji operateri koji se bave trgovinom otpadom, koji se bave tretmanom otpada, često su negde u nekoj ilegalnoj zoni, ili kako mi to kažemo u sivoj zoni. Mi želimo da uredimo tržište otpada da kontrolišemo količine i vrste otpada koje se generišu u našoj zemlji, koje su naš resurs, koje će se potom iskoristiti bilo u našoj industriji, bilo da će se izvesti negde na druga inostrana tržišta.

Ali, ono što želimo, to je da našu sirovinu ponudimo našim operaterima, jer to je naš cilj. Naš cilj je u stvari pomoći privredi, obezbediti nove sirovine za njen rad i obezbediti nove investicije, nova radna mesta i nova zapošljavanja, a nikako nije cilj da zaustavimo nekog da on može da izvozi.

Prosto, mi imamo jedan veliki paradoks u Srbiji. U prethodnim godinama, evo, to su grafikoni koji pokazuju, ovi plavi, koliko mi otpada u stvari izvezemo. U 2012. godini izvezli smo preko 600.000 tona, a uvezli 220.000 tona. U 2013. godini 400.000 tona, radi se o ne opasnom otpadu. U 2014. godini oko 500.000 tona, a uvezli smo oko 240.000 tona. Dakle, tri puta više izvezemo otpada nego što uvezemo. Imamo svoje kapacitete, imamo prostora da širimo reciklažnu industriju, imamo prostora za nova radna mesta za naše građane i taj otpad jednostavno izvozimo.

Pri tom, kažem opet, tržište otpada želimo kroz ovaj zakon da uredimo, da imamo kontrolu na količinama, nad vrstama otpada, želimo da uspostavimo lojalnu konkurenciju, da uspostavimo tržišne uslove, da od toga ima korist država, kroz naplatu i PDV-a, kroz naplatu poreza, da ima korist naša reciklažna industrija i privreda u celini i da prosto uspostavimo, da zaživi u pravom smislu te reči zelena ili cirkularna ekonomija, da zaposlimo naše ljude, naše radnike. Evo, toliko.

Možda nije loše da vam pokažem, ne znam koliko se vidi, ovaj grafički prikaz koji pokazuje gde sve izvozimo, ne samo u zemlje Evrope, nego i na druge kontinente a isto tako i uvozimo. Otpad mi moramo tretirati kao naš resor za naše domaće potrebe.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem se, gospođo ministar.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, narodna poslanica Nada Lazić.
...
Liga socijaldemokrata Vojvodine

Nada Lazić

Liga socijaldemokrata Vojvodine
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko i kolege iz Ministarstva, poštovani narodni poslanici, konačno smo dočekali da usvajamo, tako ću da nazovem, skraćeno, paket ekoloških zakona, koji je, ako se ne varam, bio najavljen negde za septembar prošle godine i evo sad konačno ih usvajamo, pre svega, zbog uvođenja fonda za zaštitu životne sredine.
Želela bih za početak da se malo vratimo u istoriju, pošto pamtim početke formiranje ministarstava posle 2000. godine. Naime, priprema ovih zakona, koji su sada izmenjeni itd, počela je negde 2001, 2002, 2003. godine u vreme Vlade Zorana Đinđića, kada je životna sredina bila posebno ministarstvo, a ministarka je bila gospođa Anđelka Mihajlov.
Pripremu propisa, u skladu sa tadašnjim direktivama EU i uopšte propisima Evrope, obuku kadrova ili bolje reći jačanje kapaciteta, jer smo tada stvarno kretali posle onih perioda devedesetih od nule, su finansirali stranci. Ako se ja ne varam, vi me ispravite, finansirala je Vlada Finske. Zakoni su bili pripremljeni u tom mandatu, pa su onda usvojeni 2004. godine u vreme Vlade Koštunice kada je Ministarstvo praktično ukinuto i pripojeno nauci i od tada do danas životna sredina je skoro u svim vladama bila nečiji podstanar, energetici, graditeljstvu, evo sada poljoprivredi, a zna se kakav tretman imaju, nažalost, podstanari.
Kako su se smenjivale vlasti, najčešće, pre isteka punog mandata, pa će tako biti i sada, u ovoj oblasti se lutalo, pomeralo se dva koraka napred, tri koraka nazad, mnoge zemlje EU pomagale su finansijski i kadrovski da se obučimo, da ojačaju kapaciteti od ministarstva do lokalnih samouprava i da se pripremimo da primenimo zakone u ovoj oblasti, a evo i dan danas neke od tih zemalja finansiraju jačanje kapaciteta.
Samo želim da vas podsetim, recimo, pomoć iz Švedske, da se formira i obuči i opremi agencija za hemikalije 2009. godine, koja je ukinuta, koju je ukinula Vlada 2012. godine. Tada smo, ako se sećate, kada smo usvajali zakone o hemikalijama, naveliko o tome pričali. Tada je bilo govora da je sav taj kadar otišao u Ministarstvo. Međutim, evo postavljam usputno pitanje - da li smo ikada doznali šta se desilo, odnosno koje su hemikalije bile uzročnici pomora pčela svojevremeno ili zašto sve češće čitamo u štampi da uginu orlovi, itd, ptice? Prosto, stanje u oblasti hemikalija na teritoriji Srbije, sad nekako nemam utisak, da ne znam ni kome bi se obratili. Rečeno je da je to u sastavu Ministarstva. Formiranje fonda za zaštitu životne sredine 2009. godine, koji je ukinula Vlada u septembru 2012. godine.
Od tada do danas, naknade za zagađivanje životne sredine i naknade za korišćenje prirodnih resursa se i dalje naplaćuju u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine, ali ne u namenski fond, nego u zajednički fond i, tako da ga nazovem, prema nekim informacijama koje imam, po tom osnovu do sada je bilo uplaćeno, svake godine do sedam milijardi dinara, što znači da je u budžet uplaćeno do danas, preko 20 milijardi, nazvaćemo ga, zelenog novca, koji ne znamo da li je trošen za namene zaštite životne sredine ili je jednostavno bio budžetska stavka i trošen prema proceni ministra finansija.
Osma je godina kako je potpisan Sporazum, sedam punih, ušli smo u osmu godinu kako je potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a Srbija se još nalazi u ranoj fazi priprema za usvajanje i sprovođenje tekovina EU u oblasti zaštite životne sredine i mislim da ukidanje fonda iz 2012. je jedan od razloga za sporo postizanje standarda EU.
Stanje u oblasti zaštite životne sredine, kao i postojeći administrativni i finansijski kapaciteti, sada ni približno ne odgovaraju zahtevnim obavezama u oblasti pregovaračkog procesa za Poglavlje 27 – zaštita životne sredine i klimatske promene, koje će biti jedno od najskupljih i najzahtevnijih zbog loše infrastrukture, nedostatka administracije i finansija, kao i složene primene propisa.
Srbija, osim što mora da u potpunosti transponuje celokupno zakonodavstvo EU u ovoj oblasti, što obuhvata negde oko 680 različitih akata, treba da obezbedi i njihovu punu implementaciju. Zato je potrebno sačuvati postojeće stručne kadrove, posebno učesnike u projektima EU iz oblasti zaštite životne sredine i povećati administrativne kapacitete u oblasti na svim nivoima zakonima koji regulišu broj zaposlenih u organima javne uprave i postojećim predlozima, a to govorim zbog toga. Predviđeno je smanjenja broja zaposlenih, što bez izuzetka obuhvata i kadrove u životnoj sredini, a što nije u skladu sa preporukama EU. Ovo govorim zbog toga što nas očekuju veliki zahtevi u primeni zakona i moramo imati osposobljene kadrove na svim nivoima, imati administrativni kapacitet i stručni kapacitet da to sprovedemo.
Navešću samo primer, odnosno slučaj industrijskih zagađivača. Naime, od 224 industrijskih postrojenja na teritoriji Srbije, koji podležu izdavanju integrisane dozvole, od donošenja Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja iz 2004. godine, do sada izdato je ukupno 17 dozvola, i to šest na republičkom nivou, sedam na pokrajinskom i četiri na lokalnom. Obzirom da je obaveza industrije, to su ta postojeća postrojenja, da do 2020. godine ishoduje integrisane dozvole, što teško da je izvodljivo sa dosadašnjom dinamikom i trenutnim administrativnim kapacitetima. Zato apelujem, nadam se da će ovo čuti i ministar finansija i ministarka Kori Udovički, da se vodi računa kod redukcije, odnosno smanjenja broja zaposlenih u administraciji, upravo da se ne diraju kadrovi u ovoj oblasti, odnosno oblasti zaštite životne sredine.
U obrazloženju za predložene izmene sva tri zakona, kao razlog, upravo se navodi usklađivanje sa propisima EU, iako je ciljni datum, koliko ja znam, bio 31. decembar 2012. godine. Predviđeno je ponovno formiranje zelenog fonda, sada je nazvan zeleni fond, ali kao i budžetskog fonda kome je osnovna funkcija, citiram iz zakona, evidentiranje sredstava namenjenih finansiranju, pripreme, sprovođenja, razvoja oblasti zaštite životne sredine, itd. Fond se nalazi u Ministarstvu i ministar propisuje uslove o raspodeli sredstava, čime se ne obezbeđuje nezavisnost fonda i nije jasno kako će biti obezbeđena javnost rada i kontrola trošenja novca, itd.
Na odboru smo, nažalost, čuli, na ovo pitanje – kako će funkcionisati fond, izjavu, citiram, jednog predstavnika Ministarstva da je ovaj fond klica budućeg fonda koji će jednog dana postati nezavisna institucija i gde će to biti zaista zeleni dinar koji će se isključivo trošiti za namene u oblasti zaštite životne sredine, a čak i izjava, ako se ne varam, predsednika odbora da zbog reformi u kojima se sada nalazimo životna sredina mora da se uklapa u tu situaciju i mora da pokaže štednju, ne možemo mi prikupljati novac samo za namene u oblasti životne sredine, već taj novac mora da se troši i za druge potrebe.
Po meni lično to je nedopustivo. Zapravo, zbog toga što je stanje životne sredine zabrinjavajuće, nacionalna strategija Republike Srbije sa približavanje EU u oblasti zaštite životne sredine, koja je urađena negde 2011. godine, pokazuje da je Srbija u oblasti zaštite životne sredine Srbiji potrebno deset i po milijardi. Vi ste danas spomenuli 11 i po, ali ogromni su brojevi kako god se to okrene. Gde je najlošija i najgora situacija u oblasti voda, najskuplja, po nekoj proceni preko pet milijardi ili 5,6 milijardi evra, od toga 3,3 milijarde su potrebne samo da se uredi pitanje otpadnih voda. Na drugom mestu je upravljanje otpadom preko dve milijarde. To su ogromna sredstva. Nažalost, Srbija još uvek nema strategiju upravljanja vodama. U Vojvodini je 2009. godine usvojena strategija vodosnabdevanja i zaštite voda Vojvodine, ali ako nema dovoljno sredstava, s obzirom da se zna da je budžet pokrajine samo 7% od ukupnog budžeta, onda se i tamo ta strategija sporo i nedovoljno usvajala, odnosno sprovodila.
Prema podacima koje ja imam za Vojvodinu, negde oko 10% stanovništva ili manje od 10% je priključeno na gradska postrojenja za tretman otpadnih voda, ali je slično i u drugim delovima Srbije. velike količine otpadnih voda se ispuštaju bez prečišćavanja u reke, kanale, septičke jame, koje se onda nekontrolisano prazne, praktično svuda oko nas u životnu sredinu. Zagađuju se površinske i podzemne vode, a najdrastičniji su primeri upravo dva najveća grada u Srbiji, to je Beograd i Novi Sad koji nemaju sisteme za tretman otpadnih voda i svoje otpadne vode komunalne, pa i većinom i industrijske, bar one industrije što rade, ispušta se u životnu sredinu, tako da se kaže, odnosno u Dunav ili na neka druga mesta bez prečišćavanja.
To su činjenice i to je nešto što mora da nas brine, bez obzira na idealne zakone koje ćemo mi usvajati i prilagođavati direktivama EU. Postavlja se pitanje – za koje vreme možemo postići standarde EU ako se zna da za zaštitu životne sredine Srbija izdvaja skoro simbolična sredstva, ne prelaze 0,4% BDP? Kao poređenje, Danska izdvaja 4% svog BDP. Prema tome, sa takvim nivoom ulaganja teško da mi možemo dostići, odnosno da se samo možemo oslanjati na sopstvene snage.
Stanje životne sredine u našoj zemlji je, ponoviću, zabrinjavajuće, ali ova oblast nažalost nije prioritet Vlade. Kada na ovakvoj sednici, ja sam to rekla i na javnom slušanju i ponoviću i ovde, kada na ovakvoj sednici bude sedeo i ministar finansija, to će biti znak da je zaštita životne sredine postala značajna, ne zbog EU i nije toliko ni važno da mi forsiramo strogo primenu zakona EU koja je daleko isprednjačila u svojim propisima i u njihovoj primeni, već pre svega zbog našeg zdravlja i zdravlja onih generacija koje dolaze posle nas.
Jasno je da ova predviđena sredstva, odnosno sredstva o kojima sam govorila koja su nam potrebna da uredimo ovu oblast, ne mogu biti obezbeđena iz budžeta Republike Srbije, pa se računa i na fondove EU, na kredite i neke druge izvore. Postavlja se opet pitanje – da li smo sposobni, da li ćemo biti spremni da uzmemo raspoloživa sredstva? Po nekim informacijama već sada neka sredstva koja su na raspolaganju se ne koriste u dovoljnoj meri, odnosno pre svega lokalne samouprave nemaju dovoljno kapaciteta da kvalifikuju dobre projekte na osnovu kojih će dobijati sredstva, odnosno na koja mogu da konkurišu za sredstva.
Ne treba da zaboravimo da po Zakonu o komunalnim delatnostima nadležnost za upravljanje otpadom, snabdevanje vodom za piće i odvođenjem otpadnih voda, odnosno upravljanjem otpadnih voda je u nadležnosti lokalnih samouprava koje kao osnivači ovih preduzeća često na rukovodeća mesta dovode podobne, a ne stručne ljude. Pa ne iznenađuje, recimo, da u novosadskom vodovodu, umesto zaštite izvorišta i sprečavanja zagađenja vode za piće dovode sveštenika da osveštava vodu ili primer Gradske čistoće u Novom Sadu koja još nije uradila ništa na uređenju regionalne deponije, čak ni dokumentaciju. U postupku je priprema dokumentacije kako bi se moglo konkurisati, odnosno kako bi grad mogao da konkuriše za sredstva i EU ili kredite i tome slično. Ako se ne varam, vi ste iz ministarstva upravo uputili zahtev negde prošle godine, odnosno Gradskoj upravi u Novom Sadu da pripremi dokumentaciju kako bi bila spremna za uzimanje sredstava. Što znači da nisu sami inicirali nego je moralo i ministarstvo da ih podseća.
Nažalost, borimo se sa divljim deponijama, Gradska deponija Novog Sada je pored auto-puta, koja raste, ništa se ne radi da se ona smanji. Nažalost, nije jedina, od Novog Sada do Beograda postoji još deponija, kod Nove Pazove za koju čujem da ima privremenu dozvolu, ali ona raste i raste, a kod Novih Banovca već je nazivaju Nadina deponija, jer pratim njen rast od 2014. godine, kada sam počela da dolazim na ove sednice.
Dva puta sam postavila pitanje Ministarstvu, upravo insistirajući da se nešto učini sa tom deponijom, jer ona trenutno se bukvalno nalazi na deset santimetara od asfalta. Svaki dan sve više raste i tada ste mi uputili odgovor da se obratim mesnoj zajednici Novi Banovci, kao nadležnoj.
Da ironija bude veća, ove godine se u Srbiji, odnosno u Novom Sadu održava Svetski kongres o otpadu, pa se pitam da li ćemo do tada uspeti da rešimo bar ove deponije koje se vide pored auto-puta i koje su nažalost loša slika o nama? Dok se u svetu od otpada pravi nova sirovina i zapošljava na hiljade radnika, vi ste o tome i govorili, o cirkularnoj ekonomiji, o zelenim radnim mestima, kod nas je vest kada se ukloni divlja deponija. To najčešće rade sada u predizbornim aktivnostima, pa izađe predsednik opštine i kaže kako su očistili tu i tu deponiju, a u stvari se plati iz budžeta opštine, odnosno iz džepa građana.
Efekat takvog upravljanja otpadom je kao da ste bacili novac kroz prozor. Koliko znam, pre nekoliko godina podatak koji sam imala oko 40 miliona dinara recimo, Novi Sad troši na takve slučajeve, odnosno odnošenje divljih deponija.
Predložene izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom je u skladu sa direktivama i važno je da se primenjuje u praksi. Da li će se i koliko će se one moći primenjivati u praksi, vidim da se jako puno oslanja na lokalne samouprave i bojim se da u skladu sa onim smanjenim sredstvima koje će lokalne samouprave imati da će to biti veliki problem.
Moram da naglasim da je za upravljanje otpadom, upravljanje vodama uopšte životnom sredinom potrebno znanje, pre svega poštovanje znanja,uvažavanje znanja, mladih stručnjaka koji završavaju fakultete, a koji nažalost ne radi u struci najčešće. Upravo oni bi trebali da budu ti koji će biti osnov i omogućiti da dostignemo standard EU. Potrebno je poštovanje zakona i mi se sa time suočavamo svakodnevno, na terenu se zakoni ili slabo poštuju ili se ne poštuju, ili su neizvodljivi za poštovanje i potreban je novac.
Nešto u svakom slučaju nije uredu ako imamo i zakon i strategiju, u konkretnom slučaju otpada, imamo strategiju iz 2003. godine, dopunjena 2009. i 2010. godine, šta se onda događa na terenu, ako mi i dalje imamo na sve strane otpad.
Ono što bih želela da naglasim kada je u pitanju Vojvodina s obzirom da sam poslanik LSV, ono što je naša suštinska primedba je da je neophodno da se dopuni član koji se odnosi na takse i naknade u oblasti zaštite životne sredine, tj. da i pokrajina ubira deo prihoda od taksi i naknada na teritoriji AP Vojvodine.
Mi smo dali amandman, pitanje je da li će on biti usvojen, predloženo da je bude 30% od prikupljenih taksi, naknada na teritoriji Vojvodine i da novac ide u
pokrajinski budžetski fond iz koga će se sufinansirati aktivnosti vezane za oblast životne sredine, upravljanje otpadom, praćenje stanja životne sredine, zaštićena prirodna dobra, održivo korišćenje prirodnih resursa za podizanje zaštitnih zelenih pojaseva, nešto što je gorući problem kada je Vojvodina u pitanju.
Ovo je važno, pogotovo što u članu 5. Zakona o zaštiti životne sredine pokrajina je dužna da vodi brigu o zaštiti životne sredine, na području AP Vojvodine. Kako sada stvari stoje, pokrajina ima formalno pravo, odnosno ima formalno fond, ali nema izvor finansiranja. To je kao da imate račun u banci, ali nemate uplate na taj račun. Nadam se da će nova Vlada, odnosno novi premijer posle ovih izbora imati više razumevanja za probleme životne sredine i konačno formirati posebno ministarstvo za zaštitu životne sredine, koje će imati prioritet kod donošenja budžeta, nažalost, sada to nemamo. Zaštita životne sredine u Evropi zapošljava, kažu preko tri miliona ljudi na zelenim radnima mestima i zato predlažem svim poslanicima i svima nama da mislimo o tome.
Na kraju želim da se zahvalim kolegama iz Zelene poslaničke grupe, da pomenem da je i ona bila vrlo funkcionalna. Nažalost, bilo nas je zvanično samo tridesetak. Od toga je polovina bila aktivna, što takođe govori o tome koliko se među poslanicima razume i uvažava zaštita životne sredine, hoću reći, vrlo slabo.
Nadam se i želim da u novom sazivu Zelena poslanička grupa bude mnogo aktivnija, jer ima zemalja u kojima su čak „zeleni“ na vlasti, a evo mi se borimo, ja bar više od 15 godina, da se ova oblast zaštite životne sredine uvažava i da se shvati da ona nije trošak, nego da može da bude izuzetno važna, korisna, pre svega, da se zaštiti.
Danas smo ovde slušali da vi više govorite o efektima koje imaju preduzeća kada su u pitanju recikleri, a ja stalni gledam u onu drugu stranu, da je prvi cilj zaštiti životnu sredinu vodu, vazduh, zemljište, pa tako i zdravlje ljudi, pa onda uz to ide i profit. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem se gospođo Lazić.
Reč ima ministar. Izvolite, gospođo ministar.