Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas ću govoriti o tri predloga zakona sa ove rasprave, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom.
U oblasti zaštite i unapređenja životne sredine, izuzetno je značajno finansiranje, administrativni i institucionalni kapaciteti, edukacija i dostupnost informacija. Republika Srbija je potvrdila Konvenciju o dostupnosti informacija o učešću javnosti u donošenju odluka i pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine, odnosno Arhuska konvencija koja je doneta 12. maja 2009. godine. Arhuskom konvencijom u članu 5. stav 2. predviđa se uspostavljanje registra sa informacijama o životnoj sredini.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, predviđeno je članom 15. uspostavljanje i vođenje nacionalnog meta registra za informacije o životnoj sredini kao elektronsku bazu podataka i portal ka postojećim bazama i dokumentima sa informacijama iz oblasti životne sredine, različitih organa i organizacija i da su organi i organizacije dužni da u redovnim vremenskim intervalima ažuriraju podatke nacionalnom meta registru.
Formiranjem i redovnim ažuriranjem nacionalnog meta registra, javnost će biti omogućen lak, brz i jednostavan pristup informacijama o životnoj sredini, a takođe će biti omogućena i unapređena opšta dostupnost informacija iz ove oblasti. Za informacije koje nisu dostupne u elektronskom ili drugom obliku, nacionalni meta registar će dati informaciju organu ili organizaciji koja je nadležna za traženje informacija i kome se treba obratiti za pristup traženoj dokumentaciji ili informaciji. Na ovaj način, biće uspostavljen efikasan informacioni sistem u skladu sa strategijom za primenu Arhuske konvencije.
Izmenom zakona precizno je definisano dostavljanje informacija o životnoj sredini na zahtev, u cilju što efikasnije dostupnosti informacija. Članom 19. predviđeno je širenje informacija o životnoj sredini što podrazumeva da su organi javne vlasti dužni da obezbede da se informacije o životnoj sredini koje poseduju ili čuvaju u njihovo ime aktivno i sistematski šire javnosti, posebno putem sredstava kompjuterske, telekomunikacione ili elektronske tehnologije.
Kako je jako bitno da se informacije objavljuju i kako su organi javne vlasti dužni da redovno ažuriraju, redovno objavljuju informacije o životnoj sredini, smatram da je potrebno da svakom organu javne vlasti, nadležnom za zaštitu životne sredine, omogući formiranje i održavanje posebnog sajta na kome će biti tehničkih mogućnosti i dovoljno prostora za objavljivanje svih podataka, informacija, dokumenata, studija, planova, izveštaja, propisa, ugovora i sve što je od značaja za javnost i druge organe i organizacije iz oblasti zaštite životne sredine.
Trenutno se deo ovih informacija u gradu Nišu može videti na sajtu grada Niša, ali je potrebno formirati sajt Uprave za privredu i održivi razvoj, zaštitu životne sredine sa tehničkim mogućnostima i dovoljno prostora za objavljivanje ovih podataka, s obzirom da je uprava nadležna, između ostalog i za zaštitu životne sredine.
Šezdeset posto svih propisa u domenu životne sredine, sprovode se na lokalnom nivou i najveći zahtevi u procesu evropskih integracija, upravo su u ovoj oblasti. Kako bi lokalne samouprave mogle da odgovore postavljenim zahtevima, neophodno je obezbediti i finansijske, administrativne kapacitete i finansijske uslove za sve lokalne samouprave.
Članom 21. definisana su sredstava za finansiranje zaštite životne sredine, a članom 22. definisana je najznačajnija podsticajna, odnosno finansijska mera koja će realizovati kroz izmene Zakona o zaštiti životne sredine, a to je osnivanje zelenog fonda Republike Srbije, kojim će se realizovati i mere sprovođenja politike zaštite životne sredine u Republici Srbiji u oblasti finansiranja zaštite životne sredine.
Predloženo rešenje je jako pozitivno, jer omogućava dalje funkcionisanje finansiranja sistema zaštite životne sredine koje je bilo neophodno nakon ukidanja fonda za zaštitu životne sredine 2012. godine.
Grad Niš, kao i druge lokalne samouprave je uz pomoć fonda za zaštitu životne sredine započeo 2010. godine realizaciju projekta sanacije, dekultivacije i zatvaranja deponije Bubanj, koja spada u nesanitarne deponije. Deo projekta je realizovan do 2012. godine, ali nakon ukidanja fonda 2012. godine, koji nije više bio u mogućnosti da finansira predmetni projekat, radovi na sanaciji su prekinuti i čeka se dalje razrešavanje ovog ključnog problema koji zahteva velika novčana sredstava.
Očekujemo da će se formiranjem zelenog fonda Republike Srbije, iznaći mogućnost za nastavak ovih projekata koji su započeti u više lokalnih samouprava i da će se rešiti jedan od prioritetnih problema s kojim se susreće grad Niš. Sanacijom, dekultivacijom i zatvaranjem postojeće nesanitarne deponije na Bubnju, biće sprečeno dalje zagađivanje i dalja degradacija životne sredine, a građanima koji žive u okruženju biće poboljšani uslovi života.
Formiranjem zelenog fonda biće omogućena realizacija prioritetnih projekata u oblasti zaštite životne sredine na teritoriji Republike Srbije, u cilju što efikasnijeg rešavanja najvećih problema i dostizanja ciljeva u domenu zaštite životne sredine.
Održivim sistemom finansiranja u sistemu zaštite životne sredine i dostizanju ciljeva na terenu biće omogućeno rešavanje problema u domenu regulative, kapaciteta i kontrole jačanjem institucionalnih kapaciteta, finansijskih momenata i administrativnih kapaciteta.
Oblast zaštite i unapređenja životne sredine je ogromna. Zahteva ogromna sredstva za rešavanje dugogodišnjih prioritetnih problema u oblasti upravljanja vodama, upravljanja otpadom u oblasti klimatskih promena i industrijskog zagađenja. Uspostavljanjem zelenog fonda kao jednog od ključnih mehanizama finansiranja zaštite životne sredine u zemlji, treba da doprinesu unapređenju zaštite životne u celini, u Republici Srbiji.
Lokalne samouprave imaju svoje budžetske fondove za zaštitu životne sredine koji su namenski, a u Nišu se konkretno taj fond puni iz eko takse, ali su ti fondovi nedovoljni za kapitalne projekte. Članom 33. predviđeno je da autonomna pokrajina odnosno jedinica lokalne samouprave je dužna da donese program zaštite životne sredine, akcione odnosno sanacione planove iz člana 68. zakona, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Donošenjem programa zaštite životne sredine sa akcionim planom akcionih odnosno sanacionih planova je od izuzetnog značaja za upravljanje zaštitom životne sredine, a u cilju efikasnije zaštite životne sredine je jačanje kapaciteta i unapređivanje monitoringa.
Nešto bih kratko o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom. Predlog zakona o izmenama Zakona o upravljanju otpadom je jedan od najvažnijih novih zakonskih rešenja, jer je neadekvatno odlaganje otpada jedan od najvećih ekoloških problema u Srbiji. Ovim zakonom biće omogućeno uspostavljanje integralnog sistema upravljanja otpadom, praćenje otpada od nastanka preko njegovog sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana do konačnog odlaganja, posebno dajući akcenat polovnoj upotrebi i reciklaži otpada, izdavanju sekundarnih sirovina, korišćenju energenata kao i o pravilnom odlaganju.
Odredbama Predloga zakona, propisane su i obaveze autonomne pokrajine odnosno jedinice lokalne samouprave, da usklade svoje planove upravljanja otpadom kao i rokove u kojima jedinice lokalne samouprave moraju da urede i organizuju selekciju i odvojeno sakupljanje otpada radi reciklaže, da organizuju i opreme centre za sakupljanje otpada iz domaćinstva, da izrade popis uređenih deponija, da izrade evidenciju i projekte sanacije i rekultivacije, da u sporazumu sa jednom ili više jedinica lokalne samouprave odrede lokaciju za izgradnju i rad postrojenja za skladištenje, tretman ili odlaganje otpada na svojoj teritoriji, a sve u cilju zaštite životne sredine.
Takođe ću nešto kratko o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode. Izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode precizirane su definicije ekološke mreže, geoparka i objekata geonasleđa. Izmenjeni su i dopunjeni delovi o planovima upravljanja zaštićenim područjima i o pravima i dužnostima čuvara koji dobijaju status službenog lica. U delu vezanom za konvenciju izmenjeni su pored ostalog članovi o uslovima za držanje živih primeraka divljih životinja u zatočeništvu i trgovina strogo zaštićenim i zaštićenim divljim vrstama životinja.
Pozivam sve poslanike da daju pun doprinos u sprovođenju i implementaciji ovih zakona, ali istovremeno apelujem na sve građane Srbije da uzmemo svi zajedno učešće u zaštiti životne sredine i prirode i jedino tako možemo budućim generacijama da ostavimo prirodu na dalje korišćenje.
Poslanička grupa PUPS-a će nakon ove rasprave i rasprave o pojedinostima i poboljšanju kvaliteta ovih zakona kroz usvajanje određenih zakona i amandmana u Danu za glasanje podržati ovaj zakon, kao i ostale zakone iz ove rasprave.
Zahvaljujem na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Tri predloga izmena i dopuna zakona pred nama imaju jednu zajedničku nit, bez obzira što u prvom se menja Zakon o zaštiti životne sredine, u drugom upravljanje otpadom i u trećem Zakon o zaštiti prirode.
Ta zajednička nit je nedostatak horizontalnog zakonodavstva. To će da bude ogroman problem u primeni zakona i ko god bio ministar i ko god vam pričao kako je sve super, da ne može biti superije, ne misli vam dobro. Koga čujete da hoće da reši problem horizontalnog zakonodavstva, želi da vam bude saradnik i želi stvarno da menja na bolje stanje zaštite životne sredine i upravljanje prirodnim resursima u Srbiji.
Šta je horizontalno zakonodavstvo? To je proces bez kog ne može biti primene zaštite životne sredine, unapređenja očuvanja, ne može da bude ničega o čemu svako ko govori o zaštiti voli da govori. Horizontalno zakonodavstvo je dogovor između ministarstava.
Horizontalno zakonodavstvo je dogovor i saradnja između pokrajinskog i centralnog nivoa vlasti.
Horizontalno zakonodavstvo je dogovor između lokalnih samouprava i dogovor lokalnih samouprava i nacionalnog ili pokrajinskog nivoa.
Da bi se to dogodilo, mora biti dijaloga i ljudi moraju da žele da se dogovore. Zašto se to nije dogodilo sa ova tri zakona? Ilustrativan, dokaziv i jasan primer je fond, budžetski Fond za zaštitu životne sredine, odnosno Zeleni fond. Zakon o zaštiti se menja, zato da bi se uveo dinar, da se vidi, koji zagađivač plaća, na šta sve troši. To je ideja budžetskog fonda, ideja načela - zagađivač plaća. Jako mnogo preduzetnika srednjih, malih i velikih kompanija plaća ovu nadoknadu po zakonu i ima pravo da zna kako će i kojim programima taj isti dinar koji oni plaćaju zato što zagađuju, da bude vraćen u sanaciju ili u unapređenje životne sredine. Zato imamo budžetski Zeleni fond u zaštiti životne sredine.
U definiciji toga kako će se evidentirati taj novac i na šta može da se raspisuju konkursi i programi, stoji i upravljanje otpadom i sve vezano za otpad. U Zakonu o upravljanju otpadom nema Zelenog fonda. Zašto nema? Zato što je neko iz ministarstva rekao da ne može. Onda imamo dodatni problem, a to je da smo menjali i Zakon o zaštiti prirode i u Zakonu o zaštiti prirode koji je pred nama imamo budžetski Zeleni fond umesto Fonda za zaštitu.
Onda je neko valjda drugi radio u Ministarstvu finansija pa je rekao – sad može. Imate zakone koji, sva tri, moraju da se finansiraju delom iz budžetskog fonda. Definisan u Zakonu o zaštiti životne sredine, uveden u Zakon o zaštiti prirode i čuli smo, više od 400 miliona dinara je utrošeno već iz ministarstva na poslove zaštite prirode, ali u Zakonu o upravljanju otpadom piše – iz budžeta. Ne piše da je iz Zelenog fonda.
Ako ne razumemo koliki je to problem, svako će naravno imati pravo da interpretira sopstvene uspehe ili sopstvenu želju da se naprave uspesi u oblasti životne sredine, kao što će svako imati pravo da ih minimizira, ali pravog napretka neće biti dok u Skupštini ne bude ministar finansija koji treba da pita ministra zaduženog za zaštitu životne sredine šta mu treba. Dok se to ne dogodi mi imamo zajednički problem i sve recitacije o tome šta smo sve super uradili i šta neko nije uradio su potpuno neproduktivne. Dokaz vam je pred nama svima da Zakon o budžetskom sistemu je obrazloženje da ne može, da konkursi, programi za upravljanje otpadom, da se upiše da je iz Zelenog fonda, a na istoj sednici isti Zakon o budžetskom sistemu, u Zakonu o zaštiti prirode može da piše da se programi, novac za te programe traži iz budžetskog fonda.
Ovo ne delim sam vama zato što smatram da ste vi trebali to da rešite, već nekako, niti govorim zato da mi date objašnjenje ili obrazloženje, ja ga znam. Ja govorim zato što je problem sa kojim ćemo se suočavati svakog dana, svako od nas ko je u izvršnoj vlasti i ima posla sa zaštitom životne sredine svakog dana će se susretati sa nedostatkom horizontalnog zakonodavstva.
Mi ne razumemo šta je dijalog. Mi ne razumemo da ljudi iz Vlade, iz Pokrajine, iz lokalne samouprave, iz dva ministarstva o ovome treba da razgovaraju tražeći zajedničko rešenje. Mi to ne razumemo. To je strašno veliki problem jer da razumemo ne bi imali ovakva tri predloga pred nama.
Uz predani rad predsednika Odbora za zaštitu životne sredine, dr Branislava Blažića dve godine smo pričali o tome da treba da bude fonda. Dva puta smo slušali ministra finansija da sve to što predlažemo je bezveze. Odakle mu pravo? Odakle pravo bilo kome da takvom lakoćom eleminiše zajedničku argumentaciju, zajednički napor, uključujući i ministarstvo koje je nadležno za zaštitu životne sredine bez obrazloženja.
Mi ćemo svi da imamo problem oko toga, veliki. Najlakše je da budete opozicija pa da ja vama kažem kao ministarki one čuvene potpuno neproduktivne rečenice – vaš ministar finansija, vi ne možete da se dogovorite, vi ne znate posao. To je najlakše i prezire vredno, jer od toga neće biti novih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, od toga neće biti spalionica, od toga neće biti uklanjanja nesanitarnih deponija, od toga neće biti jasno ljudima u lokalnoj samoupravi šta su geoparkovi.
Ja sam na Odboru za evropske integracije rekla da i ponovo ću kazati da je predsednik Odbora za zaštitu životne sredine uradio posao za koji smo nadležni kao poslanici, mi smo imali rasprave o ovim zakonima, ali je potrebno još jednom i na Odboru za evropske integracije da probamo da uspostavimo taj dijalog o primeni zakona na različitim nivoima vlasti kada su u pitanju geoparkovi jer to da radi neće. To ljudi niti znaju, niti razumeju, niti misle da će od toga biti ikakve koristi.
Da li će i kada biti izveštaja o primeni ovog zakona? To je sada kontekst u kome donosimo zakon. Najavljeni izbori, pa formiranje Skupštine, pa formiranje Vlade, pa prvi zakoni, Vlada povlači šta nije prošlo, pa donosi nove, znači, oktobar je prvi mesec gde možemo da razgovaramo o tome šta se dešava sa rokovima i sa primenom iz ovih zakona. Niti je tu ko šta kriv, niti je to sramota. Govorim vam samo da kada je ova oblast više nego ijedna druga, onda nam treba ljudi koji razumeju šta je dijalog horizontalni i šta su rokovi.
Znači, u oktobru ćemo možda prvi put razgovarati o tome dokle su stigli podzakonski akti ili koliko je Evropska komisija procenila da smo pripremljeni i za ovu oblast. Da li je to izgubljeno vreme? Ne znam. Ali, bih volela da prisustvujem procesu da nas rasprava o ovim izmenama i dopunama dovede do volje da poradimo malo na dijalogu koji nam je neophodan, da bi primene ovih zakona bilo. To važi za sve zakone. Znači, horizontalno zakonodavstvo važi i za sve druge sektore, ali ovde je nema, ako ga nema, onda nema primene zakona i, nažalost, možemo da navedemo mnogo primera o tome kako se propustilo i vreme, verovatno i resursi druge vrste, zato što nismo uspeli da uspostavimo dijalog, jer nam nije stalo. Očigledno nam nije stalo.
Očekujemo da neko dođe od negde, pa da nam reši taj problem sa deponijama, sa primenom propisa u zaštiti, sa jasnim putem novca koji zagađivač plaća, na šta se troši, sa svim onim što je naša Srbija. To je lična stvar koju delim sa vama, ja taj deo ne razumem. Koliko moraš mrzeti ovu zemlju da bi bacio đubre gde god ti padne napamet? Ja to ne razumem. Pored puta, u vodu, u potok, gde god, koliko mora da te nervira, da te baš briga za to mesto gde živiš da bi izručio tanker iz septičke jame, da bi izručio šut. Koliko moraš da ne voliš? Ne tražim ja da mi vi objasnite, ja sa tim imam problem, pošto ja to smatram svojevrsnom netrpeljivošću prema sopstvenoj okolini i ne mislim da je to nešto što je prirodno da ljudi imaju, ali je očigledno da kod nas jako puno ljudi ne mari.
Za kraj, znači, uz moje opaske o ključnom problemu kada je ova oblast u pitanju to je nedostatak strukturnog dijaloga, horizontalnog zakonodavstva. Ne govorim to zato što sad pripadam opoziciji, to sam govorila i ljudima iz oblasti dok sam bila vladajuća koalicija i govoriću uvek.
Ne radi se o tome da razgovarate sa mnom, radi se o tome da razgovaramo uopšte i da jedni druge u susretu, ako smo na lokalnom nivou, pokrajinskom ili centralnom, dolazimo sa voljom za rešenje. Ovako kao da učestvujemo u tom neprijateljstvu prema zdravoj životnoj sredini, potpuno nepotrebno.
Ljudi inače imaju osećaj da im je sistem koji treba da im bude na usluzi češće neprijatelj, nego što im je saradnik. To je jedna od velikih reformi koju zajedno treba da izvedemo, to je ona čuvena priča o nama koji dolazimo na šaltere ili dobijamo dopise ili već šta god da radimo, mi osećamo da nam je sistem neprijatelj, da se boriš protiv sistema, umesto da ti taj sistem bude na usluzi. Mislim, dobija pare iz budžeta zato da ti bude na usluzi.
Često imam utisak, ne mogu to da potkrepim činjenicama, da horizontalnog zakonodavstva nema zato što smo mi, ne znam, neprijatelji jedni drugima, ali vidim dokaz da ga nema, to je da mi se da argumentacija da ne može da bude zelenog budžetskog fonda u Zakonu o upravljanju otpadom, zbog Zakona o budžetskom sistemu, na istoj sednici ima ga unetog u Zakon o zaštiti prirode. Aman.
Mislim, ja ću glasati za sva tri zakona, čak i za ovaj o stočarstvu. Mislim da je naše menjanje da zaista postanemo slični zemljama Evropske unije toliko veliki cilj, da nema ni jednog kompromisa, ni jednog napora dovoljno velikog da se to zaista ostvari, ali je šlamperaj nepotreban, jer znanja ima, jer i novca ima, nema volje da zaista imamo ono što Evropska komisija, znate, oni vam to napišu u jednoj reči, nema horizontalnog zakonodavstva. Ali, ne mogu oni da dođu da naprave dijalog kod nas, to je i lepota i strahota evropskih integracija, to moramo da izvedemo sami svojim znanjem i svojim rukama.
Samo jedno kratko pitanje koje sam podelila i na Odboru za evropske integracije, a tiče se farmaceutskog otpada. Ono je uvedeno u Zakon o upravljanju otpadom, trenutni kontekst, opet zato što nema horizontalnog zakonodavstva, zato što imate isuviše ljudi koji kažu – to nije moj posao, baš ga briga. Dođe na sastanak gde treba da se reši – ma, ovo nije moj posao, i tako. Zato smo neuspešni i na mestima gde bi mogli da budemo uspešni. Lekovi kojima je prošao rok trajanja, koji nisu upotrebljeni i ostalo, mi imamo pravilo da možete, bez obzira da li ste fizičko ili pravno lice, da to odnesete, ali nam nedostaje šta onda apoteke rade sa tim lekovima. Znam apoteke koje sada skladište, od kada je zakon na snazi, ali taj deo nedostaje.
Svesna sam procesa od godinu dana u kome će biti podzakonskih akata i s obzirom da se radi o rešivom problemu, nisu u pitanju postrojenja za preradu otpada, nego rešivom problemu, samo sam zamolila na Odboru da se u podzakonskom aktu probaju uspostaviti jasni protokoli ili da se uspostavi taj horizontalni dijalog, pa da se razgovara sa apotekarskim ustanovama ili gde već ljudi nose svoje neupotrebljene lekove, da ih ne čuvaju oni, jer oni ne znaju šta sa njima dalje da rade.
S nadom da će, ako igde bude napretka u Srbiji, to biti u sistemu zaštite životne sredine, samo ću na kratko da se osvrnem i na drugu važnu stvar koju je predlagač, Vlada i Ministarstvo, unelo u ove zakone i to je nešto što već postoji kod nas. To su informacije o životnoj sredini, o stanju životne sredine, a da budu dostupne javnosti. To je neverovatno važno. Mogu, hajde da se izrazim kolokvijalno, mogu da vas nerviraju razni ljudi i iz civilnog sektora i iz univerzitetske zajednice, akademije, dobrovoljci, mogu da budu naporni, ali to su vam najdragoceniji mogući saradnici, najbolji mogući korektiv. Mogu ja da vas nerviram, jer sam opozicija, meni možete da radite šta god hoćete, to je već politički folklor na koji smo navikli, ali je ta poruka javnosti – ovo je naša zemlja, zajednička, zakoni kojima je menjamo moraju da budu naši, projekti o kojima razgovaramo kako će izgledati voda, zemlja i vazduh zato što imamo neke propise, u to uključite najveći broj ljudi koji žele da budu uključeni, to je najdragocenije od svega što u ovom sektoru može da se desi.
Nestaje struje kada spomenemo uključenje građana, ne valja nikako.
To što je uradio i naš Odbor, dakle sa Arhuskom konvencijom, primenom „zelene stolice“ u našem Odboru, to je još jedan od primera i daje dobru saradnju, kao i formiranje zelene poslaničke grupe. Evo, na formiranje zelene poslaničke grupe dolazi struja. Struja u Skupštini više voli poslanike nego građane, to nije dobro, to ćemo da menjamo, kolege poslanici. Kaže kolega da je dosta bilo.
S nadom da ćemo vreme do oktobra iskoristiti zajedno za, bar kakvu takvu, primenu ovog zakona, ostajem pri uverenju da nećemo imati pravog napretka dok ne bude pravog dijaloga između različitih nivoa vlasti sa potpuno promenjenom perspektivom svih učesnika u tome. Hvala vam.

Pošto je elektronski sistem sada stabilan,  možemo da nastavimo sa radom.
Reč ima ministar Snežana Bogosavljević Bošković. Izvolite.

Zahvaljujem.
Najpre želim da se zahvalim uvaženoj poslanici na podršci koju je iskazala zakonima koji se danas razmatraju i želim prosto kratko da prokomentarišem neke njene primedbe i sugestije.
Pre svega, vi govorite o horizontalnom zakonodavstvu i tačno je da tu postoje određeni problemi i da bi ta koordinacija i komunikacija, počev od lokalnog nivoa do najviših organa vlasti, morala da bude efikasnija. Naravno, vi treba da znate i to da uvek ta koordinacija i sprega nisu dovoljno vidljivi i transparenti, pa onda i kada ona postoji u nekom zadovoljavajućem stepenu i obliku može biti neprimećeno dovoljno od strane javnosti. To je kada se odnosi o lokalnim samoupravama, pokrajinama i ministarstvu.
Ali, moja obaveza i dužnost je da kažem, kada se radi na nivou same Vlade i saradnje između pojedinih ministarstava, više ministarstava koja se bave jednim istim pitanjem, u ovom slučaju konkretno između Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i Ministarstva finansija, moram da kažem da smo mi tu uspostavili zaista odličnu saradnju u proteklom periodu, da je ta saradnja evidentna na nivou Vlade i da oni rezultati koje sam malopre pomenula i koje sam istakla sigurno ne bi bili takvi da nismo imali podršku finansija i da nismo imali podršku Vlade u celini.
Princip rada ove Vlade jeste bio takav da se maksimalno podrže aktivnosti na međuresornom, odnosno međuministarskom nivou. Mi smo zaista imali tu podršku i u finansijskom smislu i svakom drugom smislu i zato su rezultati takvi koji su prosto za prikazati i za istaći, jer su postignuti u relativno kratkom vremenskom periodu. Što se tiče ove koordinacije sa lokalnim nivoom, tu zaista ima prostora za unapređenje saradnje i mislim da svakako u narednom periodu se na ovaj segment koordinacije mora obratiti veća pažnja i više se raditi boljoj koordinaciji i komunikaciji upravo sa lokalnim samoupravama.
Vi ste u pravu kada se govori o zelenom fondu koji je u dva zakona koja danas obrazlažemo prosto upisan kao zeleni fond, a u Zakonu o upravljanju otpadom ne stoji taj termin. Formalno-pravno, Zakon o zaštiti životne sredine reguliše pitanje finansiranja i upravljanja otpadom. Međutim vi, kažem, opet ste u pravu, možda je dobro i dobro je sigurno da se i taj deo preciznije definiše i, evo, vi podnesite amandman a mi ćemo ga usvojiti, mada smatram da nije suštinska greška, ali vi ili Odbor za zaštitu životne sredine, ukoliko podnesete takav amandman, kažem, mi ćemo ga usvojiti.
Hvala, zbog toga što vidim da isto razmišljate kao i mi kada se radi o zaštiti životne sredine i obavezama ne samo Vlade, Ministarstva, nego svih građana Republike Srbije. Moram da kažem, ovo nisam u prethodnom izlaganju rekla, mislim da ćete vi razumeti to, kao što mislim da će dobro primiti i razumeti naši građani, to je da smo mi zahvaljujući trudu, radu i energiji koju smo uložili u prethodnom periodu zadobili i poverenje, moram reći, i simpatije od kolega u Evropskoj komisiji. Oni znaju da ono što smo uradili je praktično bilo ono što je moguće u ovom periodu i imamo uveravanja da je stanje i da su rokovi koje smo mi predložili za implementaciju direktiva i propisa prihvatljivi, odnosno prosto jednom rečenicom rečeno - da smo spremni za otvaranje pregovaračkog procesa za Poglavlje 27. Mi očekujemo da će se ispuniti te najave iz Brisela i da će ovo poglavlje biti vrlo brzo otvoreno, među prvim sledećim poglavljima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka i saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo set važnih zakona iz oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredina kojima Srbija svoj zakonodavni okvir usklađuje sa primarnim i sekundarnim izvorima prava Evropske unije i na taj način prihvata standarde Evropske unije, za čije je članstvo kandidat. To su izmene i dopune ranije donetih zakona, Zakona o zaštiti prirode, Zakona o zaštiti životne sredine, Zakona o upravljanju otpadom, a na dnevnom redu su izmene i dopune Zakona o stočarstvu, kao i dva međunarodna sporazuma.
Kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, želim na samom početku da iznesem pozitivan stav o predloženim zakonima i mi ćemo o tim zakonima glasati. Govoriću o nekim aspektima zakona iz ovog pretresa. Činjenica je da zaštita životne sredine predstavlja jednu od najširih i najzahtevnijih oblasti na putu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. Zaštiti životne sredine posvećeno je posebno Poglavlje 27, koje podrazumeva harmonizaciju našeg nacionalnog zakonodavstva sa osnovnim ciljevima politike životne sredine Evropske unije. Suština ove politike je očuvanje prirodnih vrednosti, promocija resorno odgovorne ekonomije i održivog razvoja i briga o zdravlju stanovništva. Dakle, ovi predloženi zakoni ne rešavaju sve probleme, niti smo dostigli vrh savršenosti u ovoj oblasti kada je reč o zakonodavstvu i o regulativama, ali svakako da je ovim učinjen jedan veliki napredak u ovoj oblasti i naravno da u narednom periodu treba pratiti okolnosti i sve ono što je aktuelno i što treba nadograditi u datom trenutku.
Politika zaštite životne sredine je multisektorska i ne može se bez usklađenih i integrisanih sektorskih politika ni planirati ni sprovoditi efikasno. Dakle, sprovođenje principa održivog razvoja u svim delatnostima i sektorima privrednog i društvenog razvoja preduslov je opstanka čoveka i naše planete. Zato je obaveza svih nas, a naravno države pre svega da stvara uslove za održivi razvoj koji je u skladu sa prirodom i njenim resursima i vrednostima. Ne smemo da zaboravimo da je čovek samo deo prirode i da on ne može mimo nje, te na taj način mi imamo obavezu da sačuvamo sve što je priroda, sve što je život i da se uskladimo i primerimo zakonima prirode da bi sačuvali prirodu i živi svet za naše potomstvo.
Zato i zakone koji su danas na dnevnom redu posmatram kao odgovorni napor države, odnosno naše Vlade i Ministarstva poljoprivrede i životne sredine, da naš zakonodavni okvir uskladimo sa evropskim standardima, ali i da pre svega odgovorno postupamo sa svojim prirodnim resursima i da ih zaštitimo, takođe, da odgovorno upravljamo posledicama privrednog razvoja kojima se ugrožava životna sredina. Pre svega, to je stvaranje ogromnih količina otpada, komunalnog, opasnog, industrijskog otpada, otpada iz domaćinstva itd.
Kada je u pitanju prvi u nizu zakona, Zakon o zaštiti životne sredine istakao bi značaj nekih izmena kojima se unapređuje sistem zaštite životne sredine i sistem odgovornosti za ugrožavanje, devastiranje svih elemenata životne sredine. Kao posebno dobro zakonsko rešenje treba svakako pohvaliti ponovno osnivanje Zelenog fonda Republike Srbije kao posebnog budžetskog fonda o kome se već duže vreme govori, kao i o dobrom modelu za finansiranje životne sredine. Pokazalo se da nije bilo dobro ukidanje Zelenog fonda koji je ranije bio prisutan.
Sredstva Zelenog fonda će se dodeljivati i to je dobro, isključivo na osnovu javnog konkursa koji će raspisivati ministarstvo isključivo za finansiranje zaštite i unapređenja životne sredine, za precizno utvrđene aktivnosti i projekata, mehanizmima strogog nadzora koji će vršiti ministarstvo. Rizik zloupotrebe svodi se na minimum, a ovo posebno ističem iz razloga što je bilo raznih zloupotreba u korišćenju sredstava iz Zelenog fonda u proteklom periodu.
Sredstva za zaštitu životne sredine će se obezbeđivati kako iz budžeta Republike Srbije tako i iz lokalnih budžeta, iz predpristupnih fondova, iz raznih donacija i iz drugih fondova. Takođe, osnivaju se i budžetski fondovi, zeleni fondovi na svim nivoima, što znači da će se odgovornost za zaštitu spustiti direktno do lokalnih nivoa na kojima i posluju zagađivači u praksi, u životu.
Drugi zakon koji je iz ovog seta jeste Zakon o izmenama i dopunama Zakona zaštite prirode. Ovaj zakon pored ostalog obuhvata i aspekt zaokruživanja sistema zaštite životne sredine, zaštite prirode i svih njenih vrednosti, divlje flore i faune, geomorfoloških, geoloških vrednosti koje su svedoci istorije nastanka života na zemlji. Imamo dobar primer koji govori o tome da treba sačuvati ono što imamo. Na dan državnosti 15. februara Republike Srbije, „gugl“ je na svoju naslovnu stranu postavio jednu od najlepših geomorfoloških vrednosti Srbije Đavolju varoš. Stvarno je bilo lepo što je ceo svet mogao da vidi takvu jednu prirodnu lepotu.
Zakonom se uvode novi pojmovi kao što je geopark. Geopark se posmatra kao područje jasno definisane površine u okviru koje se štite, čuvaju, prezentiraju i promovišu objekti geonasleđa kao i druge kulturnoistorijske vrednosti od značaja za nauku, obrazovanje, kulturu i ekonomiju. Zakonom se uspostavlja još jedan novi institut, a to su ekološke mreže Republike Srbije koji ima za cilj zaštitu područja sa staništima retkih vrednih vrsta divlje flore i faune. Ovo je značajna novina u zakonu jer dugoročno štiti naše retke endemske vrste biljaka i životinja i naravno njihova staništa.
Posebno je važno istaći da delom zakona se normiraju uslovi za držanje i obeležavanje živih primeraka divljih životinja u zatočeništvu. Posebno je predviđeno da se živi primerci divljih vrsta životinja mogu držati u zatočeništvu samo ako im dobrobit nije ugrožena, odnosno ako im se obezbede životni uslovi koji odgovaraju fizičkim i biološkim specifičnostima, odnosno zdravstvenom stanju životinja. U tom smislu definisanje pojma prihvatilišta za životinje iz zoološkog vrta, propisivanje uslova za njihovo osnivanje i rad predstavlja veliki korak ka uspostavljanju reda u ovoj oblasti.
Odredbe ovog zakona imaju za cilj sprečavanje nezakonitog sticanja vrednih primeraka divljači i primeraka divlje flore i faune i sprečavanje nelegalnog prometa u zemlji i prekograničnom prometu.
Takođe, propisuje se obavezno evidentiranje i obeležavanje živih primeraka zaštićenih divljih vrsta životinja, dakle, propisuje se obaveza svakog ko postane vlasnik živog primerka strogo zaštićene ili zaštićene divlje vrste.
Ono što Srbija ima kao stalni problem, a to je zbog toga što je područje Srbije atraktivno lovno područje jeste iznošenje iz zemlje ulovljenih primeraka, kapitalnih primeraka divljači. Koliko mi je poznato procedure su bile nedefinisane u potpunosti, tako da je dosta njih ilegalno iznešeno iz zemlje, a sada se ovim zakonom uređuje pitanje prekograničnog prometa divljih vrsta, delova kao i njihovih derivata. Pooštravaju se uslovi i preciziraju procedure i predviđaju sankcije i kontrole ovog prometa, a to se sada daje u nadležnost carinskim organima.
Treći zakon o kome bih nešto govorio jeste Zakon o izmenama i dopunama Zakona o otklanjanju otpada koji takođe ovu oblast mnogo preciznije i kvalitetnije uređuje. Posmatrajući upravljanje otpadom, njegovu reciklažu i plasman novog proizvoda ne samo kao faktor zaštite životne sredine već kao novi privredni prostor za ostvarivanje brojnih zelenih radnih mesta. Zakonom se uvodi novi pojam nus proizvod čime prestaje status otpada, jer otpad dobija status robe, odnosno dobija određenu upotrebnu vrednost, a njegova prerada privredni karakter.
U tom smislu je prepoznata potreba da se zakonom potpunije i preciznije urede odnosi svih učesnika u reciklaži. Preko organizovanog tržišta otpadom trgovina i promet otpadom i otpadnim materijalima se uvodi u legalne tokove čime se eliminiše nelegalno tržište otpada čime država obezbeđuje povećanje budžetskih sredstava odnosno prihoda po osnovu povećane naplate PDV i drugih zakonskih, poreskih obaveza. Dobro rešenje u ovom zakonu je i to što će se obezbediti kontinuitet u radu novih reciklažnih postrojenja koja podležu izdavanju integrisane dozvole.
Četvrti zakon na dnevnom redu danas jeste Zakon o izmenama i dopunama Zakona o stočarstvu. Važeći Zakon o stočarstvu je donet pre sedam godina sa izmenama i dopunama koje su izvršene 2012. godine. U međuvremenu se puno toga promenilo u stočarskoj proizvodnji tako da je potrebno dalje zakonsko uobličavanje ove oblasti, pogotovo što znamo da je stočarstvo baza, odnosno osnova svake ozbiljne poljoprivrede.
Cilj ovih izmena jeste stvaranje preduslova za dalje unapređenje stočarstva, proizvodnje i proizvodnje u Srbiji, što prvenstveno znači podizanje obima stočarskog fonda, ali i podizanje kvaliteta svih proizvoda stočarstva.
U poslednjih 15 godina, suočeni smo sa čestim poremećajima na tržištu stočarskih proizvoda. Stočni fond je godinama opadao. Na sreću, u prošloj godini trend opadanja je prestao. Krenuli smo ka stabilizaciji i rastu stočnog fonda, što je rezultat dobrih podsticajnih mera za stočare koje je Vlada i Ministarstvo poljoprivrede preduzimalo u prethodne dve godine. Osim brojnosti stočnog fonda, ukoliko želimo stabilizaciju na domaćem tržištu i povećan izvoz, mi moramo obezbediti i kvalitet.
Zakonom se definišu i novi pojmovi i preciziraju stočarsku proizvodnju i proizvode. Tako se definiše i pojam akvakultura, kao prostor za uzgajanje riba, ali i proizvoda ribarstva i bliže se uređuju svi uslovi i procedure za njihovo otvaranje, za uzgoj i promet.
Zakon kao novi pojam uvodi i farme i divljači, koji predstavljaju novi način organizovanog uzgoja divljači.
Zakon kroz brojna rešenja štiti uzgoj autohtonih rasa domaćih životinja i uvodi obavezu vođenja registra odgajivača autohtonih rasa domaćih životinja, što treba da omogući preciznu evidenciju, zaštitu domaćih rasa, proces oplemenjivanja i uvećanje brojnog stanja.
Mere nadzora su takođe značajne nad prometom stoke i stočarskih proizvoda i one su ovim zakonom pojačane, a u prekograničnom prometu će te mere sprovoditi granični veterinarski inspektor, koji se kao nova kategorija inspekcijske službe uvodi ovim zakonom.
U celini posmatrano, ove izmene o stočarstvu omogućavaju realizaciju ciljeva poljoprivredne strategije koji se odnose na stočarstvo, a to je povećanje stočnog fonda, zaštita i razvoj domaćih rasa i adekvatna kontrola prometa stočarskih proizvoda, kako sa stanovišta bezbednosti hrane, tako i sa stanovišta legaliteta tog prometa.
Pošto dolazim iz mlavsko-homoljskog kraja, želim da naglasim da taj kraj, mlavsko-homoljski je pčelarski kraj i vama je to poznato, u tom pogledu. Vi ste, poštovana ministarko, imali prilike da posetite njihove izložbe, sajmove i manifestacije, ali, želim da u ime pčelara mlavsko-homoljskog kraja pohvalim i to da je u Zakonu o stočarstvu uvedena i ova oblast i sprovođenjem Zakona o stočarstvu, uključena su i pčelarska udruženja, koji su motori i pokretači pčelarske proizvodnje i ta pčelarska udruženja dobijaju sada zakonom nova ovlašćenja da prikupljaju podatke za pčelinje paše i za katastar pčelinje paše, a imaće i obavezu da svoje pčelare blagovremeno informišu o akcijama suzbijanja komaraca, kako bi zaštitili svoje pčelinjake.
Na samom kraju, da se kratko osvrnem na dva međunarodna sporazuma, koja razmatramo u okviru ovog zajedničkog jedinstvenog pretresa. Predlogom zakona o potvrđivanju Amandmana na Konvenciju o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu vrši se usklađivanje sa međunarodnim obavezama koje Srbija kao potpisnica Konvencije ima.
Druga Konvencija se odnosi na Predlog zakona o potvrđivanju Izmena i dopuna Konvencije o fizičkoj zaštiti nuklearnog materijala i ona je takođe značajna za nas. O tome ne treba posebno pričati, u vremenu kada su postojali veliki aksidenti takve vrste i naravno da mora da se predupredi svaka eventualna nesreća u ovom pogledu i s tim u vezi dobro je da smo pristupili takvom jednom sporazumu, koga ćemo ovih dana i ratifikovati.
Još jednom ću izraziti zadovoljstvo da će Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije glasati za ove zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se gospodine Mihajloviću.
Reč ima ministar. Izvolite.

Zahvaljujem se.
Narodni poslanik je u svom izlaganju pomenuo pčelarstvo, koje je posebno obuhvaćeno Zakonom o stočarstvu. Znači, kao posebna dopuna ovog zakona je uvedeno pitanje udruženja pčela i njihova uloga u unapređenju uslova za bavljenje pčelarstvom uopšte, i za proizvodnju meda.
U tom smislu, želim da istaknem da je ovo jedna izuzetno važna grana stočarstva, da se razvija iz godine u godinu i da smo 2005. godine imali 270 hiljada košnica, prošle godine skoro 700, približavamo se cifri od 700 hiljada košnica u Srbiji. Naravno, mi imamo i veće potencijale. Procene stručnjaka su da možemo da uspešno gajimo, odnosno da imamo i milion košnica, i u narednom periodu očekujem širenje ove proizvodnje.
Prosto, želim da istaknem značaj Udruženja pčelara, značaj pčelara koji se bave pčelarstvom i značaj ove proizvodnje, jer i pored velikog broja košnica i starog trenda, porasta njihovog, mi beležimo i stalan trend u proizvodnji meda.
Dakle, prošle godine smo oko devet hiljada tona meda proizveli, više od trećine meda smo izvezli na tržišta i Nemačke i Austrije i Belgije i zemalja CEFTE, tako da prosto želim da istaknem i da pohvalim upravo pčelarstvo, naravno i stočarstvo kompletno, ali posebno pčelarstvo i da dam podršku svima onima koji se bave pčelarstvom da i dalje rade, da i dalje ulažu i da prosto svi mi koji smo na ovim pozicijama ćemo pomagati maksimalno i kroz subvencije za košnice, ali i kroz subvencije u smislu podrške investicija u ovaj sektor. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo ministar.
Reč ima ovlašćeni predstavnik SNS, narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.