Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih voleo da mogu da delim optimizam kao prethodne moje kolege. Životna sredina i poljoprivreda dele sudbinu zajedničku, sudbinu jedne očerupane, zapuštene i napuštene države koju smo zatekli 2012. godine. Državu bez šansi za sadašnje i buduće generacije, da su stranke bivšeg režima ostale bez vlasti.
Ovde je malo pre spomenut med i košnice. Stranka bivšeg režima se otprilike prema poljoprivredi i zašiti životne sredine ponašala u stilu – hoćeš da vadiš med iz košnice, pa onda šutneš i košnicu.
Iz košnice možete izvaditi meda onoliko, vodeći računa da i pčelama nešto ostane. Pošto oni o tome nisu vodili računa i u poljoprivredi i u zaštiti životne sredinu su ostale surove posledice vladavine jednog režima, koji je gledao samo i razmišljao samo novčanikom i od javnih poslova pravili privatne biznise.
Što se tiče životne sredine, ja ću podržati Zeleni fond, Zeleno zapošljavanje, Zelenu ekonomiju, ali moram da vas upozorim da zajedno sa nama morate da se borite, da to ne bude iz tekućeg budžetskog razdela namenjenog za poljoprivedu. On je već bitno umanjen i svako dalje umanjenje može da ugrozi podsticaje, a time i proizvodnju.
Dakle, moramo ostaviti nešto i pčelama i moramo voditi računa,stranka bivšeg režima radila je obrnuto. Ne znam, pčelinje društvo ima 60 hiljada pčela, među njima ima dve do tri hiljade trutova, koje pčele drže samo dok im koriste. Znači, na jednog truta dođe 30 radilica. Stranka bivšeg režima je obrnula - na jednu radilicu došlo je 30 trutova, koji su gledali samo kako oni da uzmu što više meda i da raspodele novac iz javnih izvora što više na svoje bližnje itd.
Mislim da taj fond nije trebalo ni ukidati, moje mišljenje, mada je bilo velikih nepravilnosti. Ukoliko lekari u domu zdravlja ili bolnici pronevere sredstva namenjena za lečenje, treba da budu uhapšeni. Tako su i oni koji su proneverili sredstva iz Fonda za zaštitu životne sredine trebali biti uhapšeni. Ja vas pitam – zašto nije uhapšen Željko Cvijanović? Pitam tužilaštvo, Vlada ne hapsi. Pitam zašto nije gonjen kada je sam priznao očigledni konflikt interesa?
Savetnik za reciklažu tadašnjeg potpredsednika Vlade Božidara Đelića je firmi u kojoj je bio osnivač zajedno sa drugima, prikriveni osnivač, prebacio 3,5 miliona evra za reciklažu tehnološkog otpada. Na kraju se sada tuži sa suvlasnicima koji mu ne priznaju suvlasnička prava. Ja se pitam zašto Tužilaštvo ne reaguje po pitanju nenamenskog trošenja sredstava iz Fonda? Zašto ne reaguje po pitanju uvoza polovnih akumulatora, polovnih guma itd, gde su iz fondova nameštali poslove sebi i svojima bližnjima?
Šta je sa finansiranjem medija, raznih novina da pišu o životnoj sredini, o akciji „Očistimo Srbiju“, a u stvari su pisali o kampanji jedne stranke, stranke bivšeg režima i njenih satelita? Zato ovaj je fond budžio budžet, jer Vlada želi da prati kako će se novac trošiti, a ne da neko od činovnika kao za vreme stranke bivšeg režima to preraspodeli i napravi poslove, životnu sredinu, kako naš narod kaže - ko šiša.
Nisam video napredak. Video sam da su iz Fonda pravili olimpijske bazene. Dakle, ne dolazi u obzir da u budućem zelenom fondu neko pravi bazene.
Što se poljoprivrede tiče, ja sam za to da poljoprivredu uklopimo u EU, ali nisam za to da je ukinemo zbog ulaska u EU. To je bila tendencija koju je imala stranka bivšeg režima. To ću u nastavku ove debate pokušati i da dokažem.
Moram vam reći da sa ovim moramo biti izuzetno oprezni. Ekonomska snaga jedne zemlje se uskoro neće meriti zlatom, dijamantima i ne znam čime, već količinom hrane i pijaće vode koju ta zemlja može da proizvede. Ukoliko želimo da koristimo hranu, onda moramo više da cenimo njivu, šljivu, staju, svinjac, kokošinjac. Ukoliko želimo da ne nestane pijaće vode, moramo da cenimo izvor. U suprotnom ćemo doživeti da možemo ležati na gomili zlata i dijamanata, a da umremo od gladi i žeđi.
Ova zemlja ima sve uslove za razvoj poljoprivrede, ali ne smemo da zagadimo kada je životna sredina u pitanju ni vodu, ni vazduh, ni zemlju, jer ukoliko to zagadimo, ugrozićemo zdravlje ljudi. Zdravom siromahu bolestan kralj zavidi. Na glavi zdravog siromaha bolestan kralj vidi krunu. Kad izgubimo zdravlje zbog nepoštovanja zaštite životne sredine, imaćemo problema sa troškovima za lečenje itd. Stoga treba i štititi životnu sredinu i poljoprivrednu proizvodnju.
Nad ovom zemljom je izvršen zločin u poljoprivredi, a najverovatnije i u životnoj sredini, kao i u svim drugim oblastima. Probaću da dokažem. Potpisan je SSP koji nijedna pristupajuća članica sa takvim sadržajem nije potpisala, gde se prerano izvršila preterana liberalizacija, gde smo mi rekli – izvolite, dođite na naše tržište odmah, jednostrano ćemo ga primeniti devet godina pre ulaska, a kada mi dođemo kod njih oni kažu- prelevmani, carina na goveđe meso u Grčkoj. To nije pošteno.
Izložili smo nelojalnoj konkurenciji naše poljoprivrednike, koji imauju osam puta manje podsticaja od evropskih, i još dodatno međusobne sankcije EU i Rusije su još dodatni efekat proizveli po našu poljoprivredu i naše poljoprivrednike. Oni koji su ugovarali sadržaj SSP su svakako znali koju će štetu napraviti, ali njima su njihovi prijatelji tajkuni i strani trgovinski lanci, bili preči i filozofija - bolje uvesti, nego proizvesti, bila im je preča od poljoprivrede, stočarstva i razvoja stočarstva.
Ovo neće biti samo pitanje poljoprivrede, Zakon o stočarstvu i zakoni iz oblasti poljoprivrede. To je pitanje demografije. To je bezbednosno pitanje. To će biti pitanje integriteta ove države, suvereniteta. Prazne se teritorije. S jedne strane imamo industrijski mrtve gradove, gde nema posla. S druge strane, imamo provinciju, imamo ruralne oblasti, gde bi bilo posla, ali nema ljudi, nema ljudi koji mogu da se posvete ne samo poljoprivredi, već i očuvanju životne sredine, a ljudi će biti kad shvate da je poljoprivreda i bavljenje poljoprivredom perspektiva.
Postoje zemlje koje imaju dijamante, zlato, prirodna bogatstva, dobru klimu, ali su siromašne, zato što to ljudi ne znaju da iskoriste. Postoje zemlje koje nemaju ništa od toga, Švajcarska, ali ljudi su složni, ljudi su se organizovali i iskoristili i te države ono što imaju, za razliku od drugih, kroz tu organizaciju obogatili i sebe i svoje građane koji tamo solidno žive.
Zločin koji je izvršen u Srbiji zove se gubitak stočarstva. Za 12 godina vladavine stranke bivšeg režima, Srbija je broj goveda sa 1.720.000 svela na 920.000, 800.000 manje, svinja za 4.209.000 na 3.235.000, milion manje, ovce 2.100.000 na 1.700.000, 400 do 500 hiljada manje, živine sedam miliona komada manje. Ja verujem da je to nekima zabavno i smešno, meni nije. Vrednost godišnje ovoga što smo izgubili u 12 godina, godišnja vrednost, jer bi se ona reprodukovala, milijardu evra neprerađeno. Kroz prerađivačku industriju, ne finalizacijom konačnom, najmanje dve milijarde, najmanje dve milijarde su izgubili naši stočari, naši zaposleni u prerađivačkim kapacitetima, u preradi mesa, mleka, jaja itd. Taj pad je zaustavljen, ali će proći godine i godine da to nadoknadimo, s obzirom na stanje između Rusije i EU, sankcija, gde oni, braneći svoje poljoprivrednike ugrožavaju naše. Uvodimo mi prelevmane uz silne otpore i prigovore stranke bivšeg režima, ali možda ih uvedemo tek kad doživimo poremećaj na našem tržištu.
Nama Evropa prodaje sireve za 1,8 evra, za koji je potrebno preko 10 litara mleka. Samo mleko EU košta 3,2 evra, plus energenti i radna snaga. Moćnim fondovima oni čuvaju svoje poljoprivrednike i tu robu, zahvaljujući SSP-u, bez carina plasiraju na naše tržište.
Mi možemo po članu 32. da pružimo otpor i da uvedemo prelevmane, ali tek kad dokažemo poremećaje na našem tržištu. Uprkos tome, mi čuvamo postojeći stočni fond i pokušavamo da ga uvećamo. Nije teško dokazati da je to tako. Krave 25.000 dinara, krmače, ovce, 7.000 dinara, 40% nabavka priplodnog materijala itd, jagnjad 2.000 dinara, jarići 2.000 dinara, tovne svinje 1.000 dinara, 10.000 dinara bikova, itd. Sedam dinara premija za litar mleka. Ovde smo svi složno čak i predglasali da bude najmanje sedam dinara. To je podrška stočarstvu koju stranka bivšeg režima nije imala.
Ja mislim da Srbiju mogu iz krize da izvuku tri vola. Jedna je poljoprivreda zajedno sa stočarstvom, energetika iz poljoprivrede koja treba da napaja i primarnu proizvodnju i prerađivačka industrija koja takođe može samo sa zapuštenog zemljišta da snabdeva i primarnu poljoprivredu koju proizvodimo, a i prerađivačku industriju energijom, da ono što seljaci proizvedu na njivama njihovi sinovi, snaje i ćerke, prerade što bližem mestu proizvodnje i da takav način spasimo Srbiju.
Ko spasi srpsko selo taj je spasio Srbiju. Ko neće to da vidi taj je slep ili zlonameran, jer ja verujem, ukoliko ništa ne učinimo po pitanju poljoprivrede srpskog sela, da će se konačni čin srpske tragedije odigrati upravo na selu.
Ja ne tražim ovo zbog seljaka. Seljaci ne traže ništa da im se da, ništa da im se pokloni. Oni samo traže da imaju ista prava, kao što imaju oni čijom proizvodnjom spolja se ugrožava njihova proizvodnja. Mi taj novac nemamo, jer je stranka bivšeg režima uništila stočni fond i preradu, a privatizacijom je stoka gotovo proterana sa poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini i ne samo u Vojvodini.
Dokazao sam vam vrednost te pljačke o kojoj do sada niko nije govorio, a koja se zove – gubitak stočnog fonda. Pustili ste 300.000 hektara zadružne državne zemlje, umesto za tri milijarde prodali za 50.000.000. Ova šteta je daleko veća. Svake godine gubimo po milijardu evra, bez prerade, a prerađivačka industrija radi sa 30%.
Ja verujem da svi mi ovde, koji želimo da učinimo dobro, treba da budemo svesni da nam ljudi iz stranke bivšeg režima neće uklanjati kamenje sa puta. Ja očekujem da nam posebno u kampanji navaljaju neki kamen na put, da se što teže izvučemo iz situacije koja prati poljoprivredu i zaštitu životne sredine.
Ja vam savetujem da se ujedinimo i bitno je da idemo u pravom pravcu, čak nije ni bitno koliko se brzo krećemo, koliko je bitno da ne prestanemo ići i da idemo u pravom pravcu. Ja čvrsto verujem da ova Vlada ima svoj nastavak u nekoj sledećoj Vladi, da ima svoj pravac, da neće prestati da ide za vreme izbora, da ćemo korak po korak pokušati da stižemo one koji su u ovom trenutku daleko ekonomski moćniji od nas.
Plate i penzije, dame i gospodo, moramo da dostignemo iz proizvodnje. Naš proizvod više ne sme da se zove dug, ne smemo da živimo više od zaduženog, mi moramo da živimo od zarađenog. Vreme treba da provodimo u radu, trudu, znoju, ne na kauču, ne na Brionima, ne na Maldivima, ne na Brionima, ne na Maldivima. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar.

Zahvaljujem, poslaniku Rističeviću.
Samo kratko pojašnjenje zbog iskazane dileme da li će finansiranje životne sredine, u kontekstu zelenog fonda, ići na račun poljoprivrede. Želim da kažem da se to ne može desiti, ni slučajno se neće desiti. Sredstva koja su programirana kao budžet Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine su jasno precizirana po pojedinim razdelima.
Što se tiče zelenog fonda, zeleni fond će biti punjen sredstvima koja se ubiraju kao naknade koje zagađivač plaća. Značajna sredstva u ovom fondu očekujemo od donacija, od raznih priloga, od međunarodnih organizacija i udruženja. Dakle, sredstva isključivo iz zagađenja životne sredine i kao donatorska sredstva, nikako iz nekih drugih izvora.
Ovaj fond će služiti upravo za rešavanje pitanja u životnoj sredini, koje ste i vi istakli, a u cilju poboljšanja kvaliteta života naših građana, a vi dobro znate, svi znamo, da li je tako, da značajna sredstva za rešavanje ovih pitanja obezbeđujemo iz fondova EU. Potreban nam je ovaj fond kao stabilan i siguran izvor kofinansiranja.
Veliki projekti, veliki infrastrukturni projekti biće finansirani iz evropskih fondova. Ovim fondom garantujemo finansiranje 15, a nekada više, do 30%. Ne samo za to, ovo će biti sredstva koja ćemo iskoristiti za čišćenje zagađenih lokacija, za uklanjanje istorijskog otpada, za podsticanje razvoja privrede, reciklažne industrije, za nova zapošljavanja i nova rada mesta. Dakle, isključivo namenska sredstva koja se po jasnim kriterijumima slivaju u fond i koja se po isto tako jasnim kriterijumima nadalje prelivaju na rešavanje pitanja u oblasti životne sredine.
Da će sve ovo funkcionisati ovako kako sam rekla, dovoljna garancija je da iza ovoga stoji i Vlada, i Ministarstvo finansija i Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, a ne neko posebno telo, poseban organ, direktor, upravni odbor, nadzorni odbor, itd. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Sada prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi.
Nije u sali.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.
Izvolite.

Teško je u pet minuta reći sve ono što treba da se kaže po ovoj temi, ali ću pokušati da kažem najvažnije stvari.
Naravno, uvek je pitanje zašto hitan postupak, zašto uvek imamo tu temu da 1.600 stranica teksta, evo da vide gledaoci, dobijamo saziv pre 48 sati i od poslanika se očekuje da sa pažnjom pročitaju sve ovo, zauzmu svoje političke stavove, kritike, savete. Realno, ni vi koji ste pisali ovo, ne biste mogli da pročitate za tako kratko vreme.
Pitanje - zašto je ukinut Fond za zaštitu životne sredine 2012. godine? Ja ovde vidim da je razlog za donošenje ovih izmena i dopuna Zakona o zaštiti životne sredine, piše – ukidanje fonda uslovilo je potrebu za pronalaženjem rešenja za stabilno finansiranje zaštite životne sredine, ukidanje fonda u septembru 2012. godine. Što ste ga ukidali ako je to sada razlog da se formira zeleni fond? Šta, onaj je bio plavo žuti, a ovaj je sada zeleni? Da li je to samo pitanje boja ili ima neki suštinski karakter?
Pitanje je i gde je novac, taj zeleni novac? U izveštaju koji sam jedva stigao da pročitam, jedan deo, piše da je u zadnjih pet-šest godina skupljeno 25 milijardi dinara zelenog novca. Gde su te pare? Od ministarke smo čuli gde je potrošeno 415, 416 miliona u zadnje dve-tri godine. Gde je 24 milijarde? Da li su te pare, koje su ušle u budžet, kao sive, pa se ne zna gde su, otišle za „AIR Srbiju“, „Beograd na vodi“ ili ne znam šta već, ili su te pare uložene u ono što je njihova namena, a to je kada zagađivač plaća, da to što on zagađuje, bude sanirano ili sprečeno? Da li imamo u ovom zakonu, kao u nijednom koje smo dobili u poslednje tri-četiri godine, analizu primene prethodnih propisa? Šta je u prethodnim propisima, koji se sada menjaju, bilo dobro, šta je bilo loše, zašto se menja zakon?
Ovde imamo objašnjenje da zakon mora da se menja zbog toga što je ista ova vlast, u septembru 2012. godine, ugasila, ukinula Fond za zaštitu životne sredine da bi sada, pet godina kasnije, nije pet, tri i po godine kasnije, osnovala novi fond, koji je zelen. To je potpuno nerazumno ponašanje.
Ko se u vašem Ministarstvu bavi zaštitom životne sredine? U sazivu smo dobili da samo ministarka sama zastupa ove zakone, predloge zakona. Ne pominje se niko od poštovanih dama i gospode koji sede. Očigledno je da se ministarka ne bavi time i tu nema potrebe da se to shvati negativno. Naravno da je vaša specijalnost poljoprivreda i jasno je da je ovo neka druga tema.
Falilo je da u nekoj javnoj raspravi, bar u upoznavanju poslanika, ne na jednoj sednici odbora, nego u nekoliko javnih slušanja ili takvog nekog procesa, mi dođemo do širih saznanja o ovome. Ako je održana javna rasprava, a da poslanici Skupštine Srbije to ne znaju, onda nije održana. To, pola noći, kada se ne zna, negde, znači, nema nikakve potrebe da ovako važna tema bude na plećima samo jedne partije ili najšire gledano jedne koalicije.
Bićemo protiv ovih predloga zakona sa rizikom da možda tu ima dobrih rešenja. Kažu znalci da su najvećim delom prepisane direktive EU i sve to je razumljivo, ali ne možemo da damo svoje poverenje za materijal koji je ovolikog obima bez dovoljno vremena da se uđe u suštinu. Opravdanje da je to važno zbog otvaranja poglavlja, apsolutno ne stoji. Ne otvaramo mi sutra poglavlje za zaštitu životne sredine nego za Kosovo, a u ovu Skupštinu nije ušao nijedan materijal vezan za Kosovo u poslednje četiri godine, a to su prvi pregovori.
Prema tome, uz svo poštovanje napora ljudi koji su, siguran sam, sa najboljom namerom ušli u kreiranje ovih predloga zakona, mislim da ostaje previše nejasnoća i ne dorađenih stvari i zbog toga ćemo glasati protiv, a voleo bih da čujem odgovor od ministarke na ovo pitanje.

Zahvaljujem, gospodine Živkoviću.
Reč ima ministar.
Izvolite, gospođo ministar.

Pokušaću da odgovorim na neka od pitanja koja ste vi postavili.
Prvo pitanje – zašto je ukinut fond od 2012. godine? Fond je ukinut zato što nije poslovao u skladu sa propisima i pravilima, zato što je budžet fonda bio nula i zato što je imao jako puno nerešenih predmeta. Dakle, zato je ukinut.
Mi sada osnivamo, takođe zeleni fond, on se isto zove kao i ovaj prethodni fond, ali je potpuno drugi model fonda, koji će garantovati da sredstva iz ovog fonda će otići zaista u rešavanje konkretnih problema i pitanja u životnoj sredini.
Što se tiče 25 milijardi, koliko vi kažete da je ubrano od taksi i naknada u životnoj sredini, ja zaista ne znam koji je taj podatak i za koliko godina. Vi kažete utrošili ste svega 410 miliona, da sam ja rekla, ja jesam kazala 410 miliona ali to su sredstva koja se odnose na zaštićena područja. Znači na funkcionisanje sistema zaštite i na rad zaštićenih područja. Dakle, daleko su veća sredstva koja su izdvojena u prethodne dve godine, a šteta zbog činjenice da je fond ukinut zbog problem u njegovom funkcionisanju je evidentna i ova Vlada rešava taj problem na jedan svoj način i prosto želimo da verujemo i ja verujem da će ovakav model funkcionisanja fonda biti daleko transparentniji, daleko bolji i efikasniji, sigurniji u krajnjoj liniji reči. U krajnjoj liniji, u jednoj reči rečeno, da nećemo ostaviti problematične i nerešene i nezavršene projekte ljudima koji dođu posle nas da se bave istom problematikom.
Što se tiče pitanja – koliko je javnost bila upućena u pripremu ovih zakona, javnost je zaista sve vreme bila upućena, naravno, oni koji su želeli da znaju šta mi radimo i koje su izmene i dopune predložene ovim zakonima, pored javnih rasprava koje su bile u kontekstu redovnih aktivnosti u procesu pripreme zakona za skupštinsku raspravu, odnosno skupštinsko usvajanje. Imali smo u gradovima, u Nišu, Novom Sadu, Beogradu, ali uz sve to vi se dobro sećate kada smo branili, mislim da je bio Zakon o izmenama i dopunama Zakona o šumama, da sam tada sve narodne poslanike pozvala da se i dodatno okupe i dodatno učestvuju razmatranju predloženih zakona iz oblasti zaštite životne sredine i ta rasprava, ta razmatranja su zaista i održana ovde u Narodnoj skupštini, u organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine i to za sve zakone tri dana.
Prema tome, mislim da smo zaista želeli da saslušamo sve one koji su imali šta da kažu, sve one koji su želeli da pomognu korisnim predlozima, sugestijama itd. sve sa ciljem da dođemo do što kvalitetnijih, što boljih zakonskih predloga i zakonskih rešenja. Toliko. Hvala lepo.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)

Po kom osnovu gospodine Živkoviću?
(Zoran Živković, s mesta: Ministarka se meni obraćala.)
Obraćanje nije dovoljno, ona mora da odgovori na vašu diskusiju i na vaša pitanja.
Samo da vas je u negativnom kontekstu spomenula, ili na negativan način, ali nemate prava.
Evo, imate vašeg advokata koji odmah reaguje. Izvolite gospodine Pavićeviću.

Poštovane dame i gospodo, reklamiram povredu člana 104. Poslovnika naše Narodne skupštine, uvaženi potpredsedniče, uvaženi gospodine Bečiću.
Članom 104. kao što verujem svi mi narodni poslanici znamo i verovatno uvažene gošće i gosti definiše se pravo jednog narodnog poslanika na repliku. Gospodine Bečiću, gospodin Živković je argumentujući svoj stav upotrebio nalaze koji se nalaze u Predlogu zakona i njegovom obrazloženju. Ministarka je u odgovoru rekla da ne zna, otkud gospodinu Živkoviću ti podaci.
Gospodin Živković sada ima pravo na repliku, jer se služio podacima koji su zapisani ovde. Poštovana gospodo, svako ko je pažljivo slušao ovu raspravu, čitao materijale, kao što smo mi to radili, očigledno je da sada bilo, primetio je da ministarka kaže da u materijalima nema podatka koji je gospodin Živković upotrebio isključivo iz materijala.
Ja vas molim gospodine Bečiću da date gospodinu Živkoviću pravo na repliku, verujem da sam vrlo dobro obrazložio zašto gospodin Živković u ovom slučaju ima pravo na repliku, dame i gospodo narodni poslanici. Hvala.

Zahvaljujem se gospodine Pavićeviću. Niste u ovom slučaju baš na pravi  način zastupali gospodina Živkovića.
Pročitaću vam zbog čega. Član 104. – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, mi sada to primenjujemo nema definisano za ministra, sada primenjujemo na ovakav način, da bi bilo javnosti jasno, kada pominjem narodni poslanik, u ovom slučaju ministar, niti se uvredljivo, niti se na bilo koji način nije omalovažio gospodin Živković.
Da ne bi dalje govorili o tome, ovde se jasno kaže – o korišćenju prava iz stava 1. i 2. ovog člana, odlučuje predsednik Narodne skupštine ili u ovom slučaju predsedavajući. Tako da ja odlučujem da gospodin Živković nije imao pravo na repliku.
(Zoran Živković, s mesta: Povreda Poslovnika.)