Izvinjavam se, samo još jedna rečenica.
Mnoge lokalne samouprave su to od vas dobile i od Vlade. Da li su to umele da prepoznaju ili ne, to je na lokalnim samoupravama, ali je Vlada to omogućila. Hvala.

Gospodine Pavićeviću, pošto ste vešto dobili od vaših kolega pominjanje vašeg imena i prezimena, dobili ste pravo i na repliku. Čak i kod gospodina Jovanovića bilo je pogrešno pomenuta stranka, moram to reći zbog Nove Srbije, Nova stranka, a ne Nova Srbija.
Imate pravo na repliku. Izvolite gospodine Pavićeviću.

Poštovane dame i gospodo, nekoliko je sada napomena koje želim da saopštim uvaženoj gospodi Jovanoviću i Babiću uz, da kažem, jedno poštovanje gospodinu Mihajloviću i gospođi Bogosavljević Bošković, jednu zahvalnost na tome što su prihvatili moju argumentaciju, nisu učestvovali kasnije u našoj raspravi.
Poštovana gospodo, kada jedan narodni poslanik saopšti ovde da ne treba da polemišemo, da ne treba da raspravljamo, da u Narodnoj skupštini, gospodine Jovanoviću, ne treba da vodimo dijalog onda taj narodni poslanik, poštovana gospodo, udara na stubove demokratije. Jer, čemu služi naša Narodna skupština, poštovana gospodo, ako ne za dijalog, za raspravu, za polemiku, za sučeljavanje različitih argumenata oko različitih stavova? Pa, nemamo ovde, i dobro je što nemamo, i ne zagovaramo svi identični sistem ideja, verovanja vrednosti mišljenja, nego zagovaramo različite sisteme. Kako mi da saopštimo te različitosti, poštovana gospodo, ako gospodine Jovanoviću nema dijaloga i nema rasprave? To je prva stvar koju sam hteo da kažem.
Druga stvar. Moj argument da imamo posla sa jednom lošom Vladom, sažet je u izjavi predsednika te Vlade gospodina Vučića, koji je na polovini mandata te Vlade rekao – idemo na vanredne parlamentarne izbore…

Gospodine Pavićeviću, vi ne replicirate sada predsedniku Vlade, nego gospodinu Jovanoviću, gospodinu Babiću, pa se usredsredite.

Ovo je bilo gospodinu Jovanoviću. E, sada gospodinu Babiću. Gospodin Babić je ovo. Jer, pazite, u savremenim parlamentarnim demokratijama, kada jednoj Vladi prestaje mandat ako ne na isteku mandata četiri godine. Onda kada izgubi poverenje, kada nema rezultata poštovana gospodo. Za mene je čitava ova rasprave, evo sada koju vodimo, signal da je, gospođo Bogosavljević Bošković, moj argument bio dobar. Ovo je loša Vlada, a vi ste članica loše Vlade. Hvala.

Vreme.
Imamo replike. Pošto ste vi izazvali, gospodine Pavićeviću repliku, može sada i gospodin Jovanović i gospodin Babić da pominje vaše ime. Nećete dobiti ponovo, jer ja moram da zatvorim u jednom trenutku krug replika.
Tako da će repliku sada dobiti, pošto ste vi izazvali repliku, i gospodin Jovanović i gospodin Babić i ministar i time se vraćamo posle toga na dnevni red.
(Vladimir Pavićević, s mesta: A da pokušam da se javim?)
Ne možete gospodine Pavićeviću.
Izvolite, reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Pošto neko ovde u ovoj sali stalno maše Ustavom, nekako je vreme da posle dve godine ga i pročita. Pa, da pročita Ustav i da vidi da je Ustavom predviđeno da Vladi prestaje mandat kada predsednik Republike raspusti Narodnu skupštinu. Raspusti Narodnu skupštinu, a što se tiče poverenja Vlade Aleksandra Vučića ovde u parlamentu? Ona se broji u više od 200 narodnih poslanika, ali i to je manje više. Najvažnije je poverenje kod građana Republike Srbije, a ovim dijalogom koji se najčešće u prethodne dve godine vodio o tački, o zapeti, a kada dođemo do zagrade, pa mislim da smo postigli jedan civilizacijski iskorak, jer je to mnogo bolje nego da razgovaramo o amandmanima „briše se“.
Ova Vlada Republike Srbije se borila za rezultate i bori se za rezultate. Vidim da nekome ko je govorio o tački i zapeti u stvari sada problem što idemo na izbore. Najlepše je ovako ušuškano u Narodnoj skupštini, dva poslanika, desetak poslanika, odlično, pričali bi oni i u naredne dve godine o tački i o zapeti i o takvim stvarima. Treba izađi pred građane Srbije. Treba izađi sa rezultatima. Treba izađi sa politikom. Mi izlazimo i rezultatima i politikom. Vi izlazite samo sa jednom rečenicom, mrzimo Aleksandra Vučića.
E, odlično, uradite to, izađite kao i u Bačkom Monoštoru. Izađite kao i u ovim drugim mesnim zajednicama u kojima smo izlazili na izbore, pa vidite šta će ljudi u Srbiji da kažu za to, da li će tražiti rezultate, da li će tražiti iskorak i u evropskim integracijama i u jednim boljim javnim finansijama i u više radnih mesta i u smanjenju stope nezaposlenosti, i u svemu onome što je Vlada Aleksandra Vučića postigla ili vaše i nekih još drugih kojima je jedini cilj i jedina politika – mrzimo Aleksandra Vučića, zaustavljamo Srbiju, vraćamo na staru politiku kombinacija, ličnog bogaćenja, političke elite. E, tako nešto još malo postoji u Vojvodini i zove se režim Bojana Pajtića.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.
Dobićete pravo gospodine Nikoliću ali morate da sačekate da se prethodne replike završe.

Zahvaljujem se predsedavajući. Izvinjavam se članovima Nove Srbije imajući u vidu da je bio lapsus, radi se naravno o Novoj stranci kojoj pripada poslanik Pavićević. Kada smo već kod demokratije i osnovnih postulata, demokratija nije sporna i to je ono što poslanici SPS neguju kao nešto što je sveto u ovom svetilištu demokratije, a to je uvažavanje različitosti, dijalog i kroz dijalog prihvatanje te različitosti, ali ni u kom slučaju ne demagogiju. Demagogija je ovde bila – zašto posle svega izbori. Pa, upravo taj vapaj za izborom je potekao od opozicije. Hoćemo izbore je bilo sve vreme lementirano do pre otprilike nekih 15, 20 dana, možda i malo više. Sada odjednom se postavlja pitanje – a zašto? Pa, zašto ste onda tražili te izbore ukoliko se sada postavlja demagoško pitanje – zašto.
Ne znam kojoj koloni će Nova stranka da pristupi, jednoj, drugoj ili trećoj, da li će se te kolone udruživati ili neće, ali se nadam da će se udruživati u ovakvom statusu kakvom su sada još mnogo narednih izbora sve dok polako ne nestanu sa političke scene Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar. Izvolite, gospođo ministar.