Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvažena ministarko, koleginice i kolege, poštovani građani, sedmi sat raspravljamo o setu ovih zakona. Ono što je interesantno, ono što je karakteristično za sve rasprave u ovoj skupštinskoj sali jeste da skupštinska većina zdušno podržava predloge zakona koji dolaze iz Vlade, a mi iz opozicije se trudimo da ne kritikujemo radi pukog kritikovanja, nego da pokušamo konstruktivno da doprinesemo kvalitetnim zakonima koji treba da reše i urede život u zemlji Srbiji.
Kolege Marinković, Karić, gospođa Čomić su dovoljno govorili o ovim zakonima. Pošto imam vrlo malo vremena, osvrnuću se na konstatacije skupštinske većine i gospođe ministarke da je od 2012. godine do sada urađeno dosta na kvalitetu i podizanju boljih uslova za održanje životne sredine. Ja mislim da to nije tačno. Pošto vi koristite reč režim, reći ću da ovaj režim ne da nije unapredio životnu sredinu u Republici Srbiji od 2012. godine, ne da nije ostala na istom nivou koji je bio od 2012. godine, nego ste ga učinili gorim.
Navešću dva primera. Obećavali ste da će životna sredina biti mnogo bolja kada vi dođete na vlast. Godine 2012. stanje koje je bilo na Kopaoniku je bolje samo u delu opremanja skijaškog centra i tu je, svaka čast, država uložila značajne pare i Kopaonik je jedan od boljih skijaških centara na Balkanu.
Što se tiče infrastrukturnog opremanja, planina koja ima 4.000 registrovanih ležajeva na vrhu, koja ima u vikend naselju 2.500 kuća i 1.000 apartmana, još uvek otpadne vode izliva u Kopaoničku reku i ta reka se popularno zove „smrdljevak“. To je katastrofa. Govorimo o nacionalnom parku. Vaše Ministarstvo ništa nije učinilo da pomogne Opštini Raškoj, jer to pripada lokalnoj samoupravi da reši komunalno opremanje. Kako će lokalna samouprava koja ima 4.500 stanovnika da reši komunalno opremanje skijaškog centra Kopaonik? Nikako. Morate da date novac, taj novac niko nije video, niti odvojio, niti ste napravili projekat za rešavanje tog velikog ski centra, a ovde se hvalite kako rešavate ekološke probleme.
Ekološki problem niške deponije ste rešili 2013. godine kada je bila zatvorena, tako što ste izmenili uredbu, pa po šemi rešavanja aflatoksina koji je bio, ako se sećate, 0,05, pa onda 0,5, pa 0,25, pomerili ste granicu za pet metara i ta deponija je još uvek aktuelna. To nije način čuvanja životne sredine.

Reč ima narodni poslanik Ivana Stojiljković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih želela da govorim o predlozima ovih zakona, ali prvo želim da se osvrnem na izlaganje prethodnog govornika, uvaženog poslanika koji kaže da se stanje u životnoj sredini i u Ministarstvu konkretno, koje je zaduženo za zaštitu životne sredine, katastrofalno pogoršalo od kako je ova vlast na čelu. Želela bih samo da kažem da ova Vlada ima jako teško političko nasleđe od prethodne vlasti, koja je bila do 2012. godine, a ponoviću još jednom da je to 2.000 problematičnih projekata bivšeg fonda koje je bilo vredno oko 100.000.000 evra. To su promašene investicije, to je odobren novac koji niko nije pratio, pa se zato ne zna gde je završio, ne može da se utvrdi gde je završio zato što niko u to vreme taj novac nije pratio, već se samo odobravao novac i ništa više.
Imamo 20 problematičnih infrastrukturnih projekata u oblasti životne sredine koji su finansirani od EU i koji su zaustavljeni, stalo je finansiranje infrastrukture. Ova Vlada, ovo Ministarstvo i zaštita životne sredine su upravo 80% ovih problema rešili, i to samo za dve godine. Uništeno je zdravlje građana opasnim otpadom tajkunskih deponija, jer niko nije smeo tim ljudima da kaže da uništavaju živote i zdravlje svojih sugrađana.
Ja bih još dugo pričala, ali sam želela samo da kažem, naravno, pričaću, tek sam počela, da Srbija ni u kom smislu ne kaska u istorijskom zakonodavstvu za drugim zemljama, posebno za zemljama EU i zato želim da napomenem da je 1991. godine donet prvi Zakon o zaštiti životne sredine. Ono što je jako bitno jeste da je taj zakon bio na snazi sve do 2004. godine sa nekim izmenama i dopunama i može da se kaže da je u to vreme bio usaglašen.
Jako je bitno napomenuti, danas sam to čula na Odboru, da je 1992. godine naša zemlja bila prva među zemljama bivše Jugoslavije koja je uvela analizu procene uticaja na životnu sredinu. To je nešto fantastično. To se i dan danas primenjuje, gotovo u istom obliku kao što je to bilo tada.
Godine 2004, u ovom smislu, se uvodi usaglašavanje sa zakonima EU. Pored Zakona o zaštiti životne sredine i ovoj već postojećoj proceni uticaja na životnu sredinu, uvodi se i ovo na čemu i danas insistiramo, a to je učešće javnosti u odlučivanju i donosi se ovaj zakon koji je važeći, mislim naravno sa izmenama, Zakon o integrisanom sprečavanju zagađenja i kontroli zaštite životne sredine. To su znači ova postrojenja koja podležu IPPC dozvolama.
Ovo je jako bitna godina. To je 2009. godina. To je godina, kada su upravo bili na vlasti svi oni koji su se danas na spisku govornika potpisali kao protiv ovih izmena i dopuna zakona, kada su oni doneli, i to je za svaku pohvalu, ceo set zakona, 16 zakona, iz oblasti zaštite životne sredine sa ciljem usaglašavanja i transponovanja zakona EU i tada je postojao Fond za zaštitu životne sredine, koji je bio nezavisan, čuli smo kako su se nenamenski trošili novci, i šta se dešava?
Evropska komisija vidi da se neadekvatno troši novac iz ovog fonda, vidi da nema implementacije ovih propisa i daje crveno svetlo u smislu implementacije i zaštite životne sredine. Dakle, ovo su bili jako teški pokušaji da se zakoni prilagode realnom stanju u Srbiji, usaglašenost tada sa zakonima je bila 80%, a implementacija ispod 20%.
Slažem se sa kolegom dr Blažićem koji je rekao da ne treba da žurimo stoprocentno i da pratimo uredbe i propise EU ukoliko nismo u mogućnosti, pre svega finansijskoj da ih sprovedemo u realnost. Zato nam se i dešava da moramo da menjamo zakone, a u principu u zakonodavnom smislu mi ne kaskamo, već kaskamo u implementaciji jer su nam finansijski problemi veliki.
Ono što je učinila ova Vlada to je upravo to da je prošla analitički pregled usklađenosti domaćih propisa EU sa propisima od 2014. godine u Briselu kada je obavljen skrining i kada smo konačno dobili to zeleno svetlo da imamo dobre pregovaračke pozicije. Nakon toga zahtevani su malo detaljniji dokumenti pa je u junu 2015. godine ova Vlada, odnosno ovo Ministarstvo za zaštitu životne sredine su poslali postskrining dokument gde su precizirani i rokovi kako transponovanja propisa EU tako i rokovi za implementaciju ovih propisa.
Ovaj postskrining dokument će upravo biti podloga odnosno osnov za pregovaračke pozicije i mi se svi nadamo da će do kraja ove godine biti otvoreno poglavlje. Kako onda možemo da kažemo da ova Vlada i ovo ministarstvo, ova Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem i ovo ministarstvo koje je sada spojeno u jedno zajedno sa poljoprivredom, da svi ovi ljudi koji daju sve od sebe nisu ništa učinili za ove godine kada se približavamo otvaranju poglavlja 27 koje je vrlo ozbiljno poglavlje. Po pitanju zahteva ono čini jednu trećinu obaveza Srbije prema i zakonodavstvu i u novčanom smislu.
Osvrnula bih se kratko na Zakon o zaštiti životne sredine. Već smo rekli da izmene ovog zakona i sva ova tri zakona koja se tiču zaštite životne sredine pre svega predstavljaju usaglašavanje sa propisima EU, zatim usklađivanje sa direktivama zaštite životne sredine, posebno zemljišta pri korišćenju mulja, ovo je zanimljivo, znači, odnosi se na ponovnu upotrebu kanalizacionog mulja i odlaganje koje zaostaje nakon prečišćavanja otpadnih voda na način na koji se ne ugrožava životna sredina. Zatim, usklađivanje sa EMAS 3 uredbom koja podrazumeva uključivanje Srbije kao nečlanice EU u sertifikovani sistem menadžmenta životnom sredinom. Tu je i direktiva o dostupnosti i javnosti informacija sa kojom se usklađujemo i to smo već pominjali. Jako je bitna jer će se uvesti ekoregistri o informaciji životne sredine gde će svakom građaninu biti sve informacije o stanju životne sredine dostupne jednim klikom na internetu, a verujem da će to biti i u medijima.
Zatim, usklađivanje sa direktivom o učešću javnosti. Ovo smo već pominjali da je bilo i ranije, a sada se na tome jako insistira, na učešću javnosti u izradi određenih planova i programa, a posebno onih vezanih za zaštitu kvaliteta vazduha, vode, upravljanja otpadom i zaštite od buke, kao i direktiva o zaštiti divlje flore i faune kojom će se insistirati i kroz Zakon o zaštiti prirode.
Ono što je jako bitno u izmeni ovog zakona je uspostavljanje zelenog fonda kao budžetske linije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu. Ja bih se malo osvrnula kao i moje prethodne kolege na to, zašto je 2012. godine ukinut Fond za zaštitu životne sredine. Već sam rekla, Evropska komisija, ako mi već nismo objektivni, Evropska komisija definitivno jeste i ona je dala crveno svetlo, povukla je sva sredstva iz fondova EU i više nije davala Srbiji, odnosno vlasti na čijem čelu je tada bila DS da dobijaju sredstva iz EU.
Znači, oni su procenili da se neregularno troši novac, da nema praćenje novca i da to treba zaustaviti. Činjenica je da ovo što se sada uvodi i svi smo se složili da nije najsrećnije rešenje, ali mora da se uspostavi neophodan stabilni sistem finansiranja zbog visokih zahteva i cene implementacije evropskih propisa, kao i troškovi koji su procenjeni na 11,5 milijardi. To je ogromna suma za našu zemlju i mi ćemo svakako morati da imamo takav fond u koji će se pored punjenja fonda primenom načela korisnik plaća, odnosno zagađivač plaća, taj fond puniti znači preko fonda EU, donacijama, poklonima i na sve načine koji su propisani zakonom.
Ono što je jako bitno jeste da će ovaj fond od sada biti izuzetno transparentan i da će se ministarstvo rukovoditi ovim finansijama preko javnog poziva. Dakle, ovde će se sredstvima ovog fonda sufinansirati IPA projekti i kao što sam rekla, ranije je izostajalo praćenje projekata, pa sada upravo ova Vlada i ovo ministarstvo imaju potrebu da se pozabave sa 2.000 predmeta kojima je falila transparentnost u trošenju novca.
Dakle, od sada će se ceo sektor u ministarstvu baviti i pratiti analizu realizacije tih sredstava. Ono što je jako bitno danas jeste da su i učesnici zelene stolice tražili redovni izveštaj kako se troši ovaj budžetski novac.
Pripremaju se naravno i uputstva za lokalne samouprave, tako da će i one kod svog zelenog dinara, dakle ono što su dobile od naknada za zaštitu životne sredine prosto imati propise gde taj novac bi trebalo da ulože, kako novac ne bi išao u infrastrukturu koja nije u interesu zaštite životne sredine. Zatim, tu su usaglašavanja i sa drugim zakonima i propisima, o tome smo danas slušali.
Ono što bih istakla posebno je bolji nadzor i vrlo pooštrene kazne. Na žalost u primeni zaštite životne sredine kazne su vrlo često visoke i predstavljaju preventivu da do nečega ne dođe.
Tu su i druga dva zakona, takođe ću se potruditi da budem sažeta koliko je to moguće iako su ovo vrlo opširni i značajni zakoni. Dakle Zakon o upravljanju otpadom je veoma značajan i dugo iščekivan. Još od 2003. godine je pokušano da se ova oblast uredi i dovede u red. To je takođe usklađivanje propisa sa EU i efekti će biti na razvoju privrede, na otvaranju novih preduzeća, na jačanju tržišne konkurentnosti i ono što je bitno, obezbediće se kontinuirani rad svih postrojenja koja podležu IPS dozvolama, odnosno za izdavanje integrisanih dozvola.
Najznačajnije izmene su da se obavezna hijerarhija otpada uvodi, jačanje reciklaže i ponovna upotreba otpada, zatim obaveza selekcije otpada i tretman bio otpada, kao i obezbeđivanje energetske efikasnosti, naravno u ovom sistemu upravljanja otpadom.
Ono što se očekuje jeste da će upravo izmene ovog zakona dovesti do jačanja sistema cirkularne zelene ekonomije što je od velikog značaja. To će samim tim povući veliki broj novih radnih mesta. Negde sam pročitala da bi čak u dve naredne godine samo po osnovu adekvatne primene ovog zakona i upravljanja otpadom moglo da se otvori iznad 5.000 radnih mesta, do 2019. godine se to procenjuje na oko 8.000. To je stvarno za svaku pohvalu, tako da bi ovo zaista trebalo da bude striktno primenjivano.
Ono što bih još pomenula jeste da se uvodi prestanak statusa otpada i nus proizvoda, dakle otpad dobija status robe i samim tim njegov tretman dobija komercijalnu vrednost.
O IPS dozvolama sam već govorila, zatim precizno su uređeni odnosi učesnika u tretmanu i prometu otpadom, pri čemu će se od sada insistirati na transparentnosti i efikasnosti, smanjiće se siva ekonomija, više neće biti divljih deponija koje će neko iz svog interesa praviti, a onda od države uzimati novac za saniranje takvih deponija. Od sada, po principu zagađivač to plaća ko bude pravio deponiju, nelegalnu deponiju, divlju deponiju taj će plaćati i njeno uklanjanje. Država više za to nema novca, jer za jednu tonu bačenog otpada treba dvostruko više novca da bi se taj otpad uklonio.
To je što se tiče izmena i dopuna Zakona o upravljanju otpadom, i imamo izmene i dopune Zakona o zaštiti prirode. Već sam neke stvari napomenula. Mi smo pominjali ovaj zakon, odnosno očekivali smo brzo donošenje ovog zakona kada smo pričali o Zakonu o nacionalnim parkovima. Zašto je on važan? Tada smo još pominjali, mi imamo oko 6,5% zaštićenih područja a idemo ka tome da se bar udvostruči za početak, jer mi predstavljamo jednu jako biodiverzitetski bogatu zemlju i u svakom smislu sigurni smo da imamo potencijala, da imamo 12% zaštićenih područja. Čuvanje prirodnih vrednosti je jedan od prioriteta ovog zakona i naravno politike ove Vlade. Tu je i preciznije definisanje pojedinih izraza, usaglašavanje sa odredbama Evropske unije, očuvanje staništa i vrsta koja su od nacionalnog i međunarodnog značaja.
Zatim, uvodi se ono što je jako bitno – pojam geoparka. To će biti definisana površina u okviru koje će se štititi, unapređivati, prezentovati, promovisati, objekti geo-nasleđa kojih, hvala Bogu, Srbija ima u izobilju.
Ovim zakonom, ovo je takođe bitno, se predviđa i da će Ministarstvo redovno obaveštavati javnost o postupku pokretanja zaštite jednog područja i stavljanja pod zaštitu prvog, drugog ili trećeg stepena i da će to ići u javnost, da bi svakako i građani bili obavešteni šta se pod kojim stepenom zaštite nalazi, što, naravno, ima i svoje posledice.
Finansiranje zaštićenog područja će se vršiti iz sredstava ovog Zelenog fonda koji će se formirati. Zatim, usklađuju se odredbe CITES konvencijom o međunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje flore i faune i na ovome se izuzetno insistira, kako bi se sprečilo i držanje i unutrašnja trgovina i prekogranični promet vrednih vrsta, posebno divljih vrsta flore i faune.
U sva tri zakona su izuzetno pooštrene sankcije i ja se nadam da će upravo to dovesti do ozbiljne primene.
Ono što bih još rekla, ova Vlada je definitivno imala jako tešku nasleđenu situaciju u ovoj oblasti, ali, zaista ima dobre rezultate. Još jednom ću ponoviti – uspeh u otvaranju pregovaračkog poglavlja, što, još jednom da napomenemo, očekujemo do kraja ove godine, kao što je potrebno napomenuti da je Srbija dobila pohvale od energetske zajednice kada je usvojen nacionalni plan smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Takođe, usvojeni su brojni zakoni. Ako se ne varam, ovo je danas 10 zakon, a i ministarka je to pomenula, ili smo već usvojili do sada, ali u svakom slučaju veliki je korak ka usaglašavanju naših propisa sa propisima EU, tako da u tom smislu mi jako dobro obavljamo svoj zadatak.
Znači, još jednom napominjem, osnovaće se Zeleni fond. Nije najsrećnije rešenje, ali svakako, kao što je jedan predstavnik Ministarstva rekao, dobra je klica od koje će, nadam se, biti dobar plod i ja se nadam da ćemo ga zaista puniti iz fondova EU, najviše, pošto nisam sigurna da ne može.
Zatim, trenutno se sprovode infrastrukturni projekti, fondovi su vredni preko 100 hiljada evra, očekuje se zapošljavanje i sve ostalo i u tom smislu sve pohvale i Ministarstvu i zaštiti životne sredine i zahvaljujem se na svakom njihovom prisustvu, kad god je i moj grad, grad Užice, imao problema, posebno državnoj sekretarki Stani, koja je uvek bila tu kada je trebalo i kada smo imali probleme, a i kada nam je bilo lepo, naravno, da smišljamo nove projekte. Zahvaljujem i samo tako nastavite.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar.

Prosto, ne želim da ostanem dužna na pitanje koje je upućeno ovde, meni u ime poslaničke grupe, odnosno poslanika gospodina Bradića i hoću da odgovorim, i zbog njega, ali i zbog građana Raške i Kopaonika. Ne stoji da se Ministarstvo dovoljno ne brine o nacionalnom parku, ne stoji da se ne brine o životnoj sredini građana ovog područja. Prosto, želim da kažem da će postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Raškoj da se gradi, da su obezbeđena sredstva u iznosu od sedam miliona evra, da je raspisan tender i da već imamo 40 zainteresovanih kompanija iz Srbije, ali i iz Evrope. One su obišle lokaciju i na zadovoljstvo svih nas, a pre svega građana Raške, Kopaonika, turista koji borave na ovoj našoj planini, ovaj problem će vrlo brzo biti rešen.
Toliko o našoj informisanosti i toliko o posvećenosti ovog ministarstva da u datim okolnostima i u datom vremenu, na najbolji mogući način, odgovori očekivanjima naših građana. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo ministar.
(Blagoje Bradić, s mesta: Replika.)
Po kom osnovu, gospodine Bradiću?
(Blagoje Bradić, s mesta: Direktno sam pomenut.)
Gospodine Bradiću, vrlo dobro znate da se gospođa ministarka osvrnula na izlaganje gospođe Stojiljković.
(Blagoje Bradić, s mesta: Direktno sam pomenut.)
Posle 20 minuta gospođe Stojiljković, ja ne mogu da znam šta ste vi rekli i na čije izlaganje ministarka ima obrazloženje, ali niste pomenuti na bilo koji način, pogotovo ne u negativnom kontekstu, da bi vam dao pravo na repliku. To vrlo dobro znate, gospodine Bradiću.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.

Zahvaljujem.
Ne mogu a da mi ne bude žao što gubimo vreme u ovakvoj raspravi, ali verovatno je neminovno u ovoj fazi.
Dakle, pošto su dve teme novac, ministarka, 10 milijardi je po načelu – zagađivač plaća, uplaćeno u budžet 2015. i 2014. godine. To je vaš mandat. O tom mandatu su bila pitanja. Ja neću to da pitam, pošto znam da će biti odgovoran ministar finansija. I bez obzira kako se veselo završilo ovo proleće, budite sigurni da ćemo mi izveštaj o tome koliko se zakonito upravljalo tim novcem dobiti. Ono što je valjalo, je da tih izveštaja bude i da ih mi ne tražimo, a nije ih bilo, kao što nemamo izveštaje o kontroli vazduha, kao što nemamo izveštaje u ovoj godini, ni sednice sa mnogim izveštajima o radu.
Ako to što vam govorim ne bude zajednički motiv da vodimo rasprave tako što govorimo o temi i da pazimo šta govorimo, onda će nam se svaka rasprava pretvoriti u dijalog – posramotno a pokorisno, što je majka od Nade Lazić nas sve naučila.
Ovo je zaista bila neminovna opaska. Mene ne napušta nada da ću jednom sedeti u sednici gde ćemo svi razgovarati zaista opremljeni podacima o temi o kojoj govorimo. Desiće se i to, verovatno.
Ono što bih ja volela da podelite, to je više s građanima nego sa mnom, je posao po zakonu koji je vezan i za Zakon o zaštiti životne sredine i zaštitu prirode, a bogami i za upravljanje otpadom, to je izdavanje integrisanih dozvola, „IPPS“ dozvola. Mi smo s tim imali problem. Vi znate da smo imali dilemu u vreme kada je zakon menjan, ja sam bila izrazito protiv rokova koji su menjani. Razumela sam da Ministarstvo ne može da odgovori zahtevima i ono što bi bilo dobro, da tokom ove rasprave zaista bude prikazano, jer jeste, ako jeste, dobar rezultat Vlade. Dakle, ne popevke, nego stvarno broj, zbog toga što ljudi ne znaju šta su integrisane dozvole i ne znaju kakva je muka da se sve to kao posao obavi, i od strane onog ko podnosi zahtev, i od strane nadležnih u ministarstvima ili u lokalnim samoupravama koji to rade.
To je potpuno nova oblast „tera inkognita“ za mnoge, a strašno je važno. Strašno je važno zbog toga što zagađivač, odnosno svi će morati da imaju integrisane dozvole do 2020. godine, a sada je strašno važno da možete da kažete ljudima koji možda imaju podatke o tome šta ko zagađuje u njihovoj sredini, možda nemaju. Ali, ako možete da kažete – dali smo šest, 16, 26 dozvola i da je to garancija da kažete šta se sme, a šta se ne sme u korišćenju prirodnih resursa i u vraćanju svega onoga što je u prirodi oštećeno u prethodno stanje. Ko god to bio, da li je naftaš, da li je svinjar, da li je šumar, da li je ribolovac, da li je bilo ko ko ima posla sa onim što se zove oštećenje u životnoj sredini.
Zašto mislim da je to važno? Zato što će biti sve važnije i kao što bih volela da predsednik odbora napravi jedno posebno slušanje sa nama o geoparkovima, tako bih volela takođe da napravimo i posebno slušanje o integrisanim dozvolama, jer kada se to ne uradi, onda od jedne dobre ideje, od, ja i dalje sporim zašto šest meseci, pa šest meseci, ali to je sada nebitno, odluka je doneti i odluka se ima sprovoditi, ali ako ne budemo podelili informacije o tome, onda od jedne dobre ideje vi više imate glasina i osporavanja nego što ljudi ako dobiju informaciju koja je kompanija, zašto i kako dobila integrisanu dozvolu, šta će tu na osnovu toga da se desi u 2019, 2020, 2021. godini, onda imate uspostavljanje dijaloga sa brigom o životnoj sredini.
Samo da vam ilustrujem čuvene glasine o tome da li će doći Tenis da ima farmu od milion svinja u Banatu ili neće, najbolje je provesti dijalog o tome kroz to šta će se njemu napisati u integrisanoj dozvoli. Tako čuvamo životnu sredinu, postupamo po Zakonu o zaštiti životne sredine, tako unapred sprečavamo oštećenja koja ne možemo u upravljanju otpadom i tako ljudima pokazujemo šta je vladavina prava, kada ono što je napisano u zakonima od reči do reči primenimo u delo. Dala sam samo primer, ne mislim ja da se sporim o tome ko će gde da ima farmu za industrijsku proizvodnju svinjskog mesa, ili ne.
I, za kraj, Zakon o zaštiti prirode koji će biti primenjivan zajedno sa zakonima o nacionalnim parkovima i Zakonom o šumama i drugim zakonima, ja bih volela da sam imala moći i snage da ponovo u ovom zakonu govorimo o vetrozaštitnim pojasevima. Postoji neodustajanje kada su vetrozaštitni pojasevi u pitanju. Čak sam sa kolegama razgovarala da pokušamo da podnesemo jedan poseban zakon o vetrozaštitnim pojasevima, jer sada prostor da sve sade izdanci po pravilima, objekti koji bi bili tretirani kao mogući za postavljanje, objekti kao zemljište, hoću da kažem prostor, sada su ispali iz svih zakona, jer se ne računaju ni u malu šumu, ni u veliku šumu, ni u šumarak, ne računaju se ni u puteve, ne računaju se ni u obavezu gde mu dođe senka od drveta, jel može ili ne može, ni u šta se ne računa, a treba nam. Strašno nam trebaju vetrozaštini pojasevi.
To je molba, dakle, da uz to razgovaramo o geoparkovima, da ministarstvo posebno informiše o integrisanim dozvolama, ne morate mene, bilo koga ko se bavi time, da zaista skupimo na jednom mestu sve one koji ne razumeju šta su vetrozaštitni pojasevi sve nas koji razumemo i volimo, i da ovaj mandat sledeće vlade bude obeležen da je i tu posao počet i da ćemo ga gledati kako se završava.
Znate, ima jedna stara mudra poslovica, da briga o društvu zaista počinje kada ljudi sade drveće, a znaju da se u hladu tog drveća neće odmarati. Taj trenutak još u Srbiji nije došao, možda vetrozaštitni pojasevi budu početak. Hvala vam.

Zahvaljujem se, gospođo Čomić.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.
Izvolite, gospodine Čikiriz.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Gospođo ministre sa saradnicima, ja sam bio narodni poslanik i kada je donošen prvi set ekoloških zakona i diskusije koje danas slušam u Narodnoj skupštini Republike Srbije se u velikoj meri i sasvim osnovano ponavljanje već viđenih i čuvenih diskusija.
Mi smo i tada, bez obzira što je i to bio korak napred, u normativnom delu imali relativno regulisanu oblast. Bez obzira što je Evropska zajednica još 1975. godine donela prve propise iz oblasti zaštite životne sredine i u međuvremenu imala šest akcionih programa, čini mi se da tek posle 40 godina Srbija počinje ozbiljno da se bavi problemima koji su u velikoj meri opsesija politike uređenih država.
Zbog čega je to tako? Opet zbog politike. Šta smo mi dobili, i to je opet političko pitanje, a suštinsko za život naših građana, šta smo mi dobili potpisivanjem Briselskog sporazuma, a opet se tiče životne sredine? Srpski pokret obnove je najsnažnije od svih stranaka podržao taj hrabar iskorak ka Evropi, koji je učinio, pre svega premijer Aleksandar Vučić, ali i cela Vlada.
Mi smo, pošto ste vi članica SPS, veoma poštovani ministar, mi se možda sporimo oko nekih ideoloških pitanja i tu ćemo se sigurno sporiti sve dok stvari ne dođu na svoje, ali oko ovih pitanja koja nemaju dodirnih tačaka sa time sigurno da se možemo složiti u velikoj meri. Gde smo mi bili 1975. godine, a gde smo sada? Tada sam obilazio, doduše sredinom 80-ih, zemlje istočnog bloka bivšeg SSSR i posebno je bilo zabrinjavajuće stanje u Češkoj, Poljskoj, Slovačkoj, gde smo videli ogromne dimnjake iz kojih kulja dim, akcidenti itd, a danas je ta slika totalno drugačija kada samo vizuelno prođete tim zemljama, a kada još pročitate analize o stanju zaštite životne sredine, onda vidite koliki je to napredak u svim, pa i u toj oblasti. Zbog čega?
Mislim da je suštinsko pitanje, možemo pričati, naravno, koji su glavni ciljevi koje je tadašnja Evropska zajednica, sadašnja EU postavila, očuvanje, zaštita i unapređenje životne sredine, zaštita ljudskog zdravlja, jer ne zaboravimo, danas je malo ko pričao o ljudskom zdravlju koje biva strašno narušeno sa brojnim akcidentima koji odlaze u zemljište, vodu itd. Mnoge su bolesti, evo samo u Kragujevcu, pre svega, zbog velikog stepena aerozagađenja, zbog energetike, koja je jedan od glavnih zagađivača životne sredine, često je gospodin Žika Gojković pričao o čuvenoj kafileriji u Somboru itd, čak je negde oko 10 hiljada dece sa plućnim bolestima.
Sada, ako bismo stavili da ne gledamo ljudsku stranu, a ona je najstrašnija i sudbine ljudi koji su oboleli zbog nebrige o životnoj sredini, ako bismo samo matematički izračunali troškove njihovog lečenja i troškove ulaganja u zaštitu životne sredine, onda bi naravno preovladala filozofija da je prevencija u sadejstvu sa sankcijama koje su ovim zakonima pooštrene, sa edukacijom i stalnom kampanjom koju vi kao resorno ministarstvo morate voditi zbog podizanja nivoa svesti svih građana, slažem se sa gospodinom Blažićem da edukacija svoje vrste mora da bude zastupljena i u školama, ali takođe i lokalne samouprave moraju biti u stalnoj kampanji.
Svako ko bi želeo da bude danas zlonameran može da se uhvati za bilo koju oblast gde je loše ekološko stanje i da sa puno argumentacije kritikuje vaše ministarstvo. Vaš odgovor bi bio kao i odgovor svih drugih ministara pre vas – to smo stanje zatekli, za to nismo odgovorni, normativno smo sve uredili. Ali, šta je bio problem i sa ranijim normativnim uređenjem, a lošim stanjem na terenu? Prvo, što se propisi nisu primenjivali, zatim što su se propisi kršili i treće što svest građana nije bila na zavidnom nivou, kao ni rad nadležnih inspekcijskih službi.
Vi to sve ovim zakonom normativno uređujete, ali po izglasavanju ovih zakona moramo sada okrenuti jedan novi list, kao što je Vlada u svim segmentima svog delovanja okrenula jedan totalno novi list i jedan totalno novi pristup i on se vidi na svakom koraku. Mora se konstantno pratiti stanje, mora se konstantno ulagati u sistem zaštite životne sredine. Budimo sasvim otvoreni, nama je potrebno da bismo samo intervenisali u onim najugroženijim oblastima preko 10 milijardi evra. Srbija danas taj novac nema. Srbija može, sa onim sa čime raspolaže, da novac usmerava racionalno, što ova Vlada radi u svim segmentima, a rekao bih i još racionalnije. Drugo, ako pričamo o vodi, ona je od UN proglašena najvažnijim ljudskim resursom 21. veka. Bez svega ljudi mogu, ali bez vazduha i bez vode i bez kvalitetnog zemljišta nezamisliv je i kvalitetan život. Čini mi se, bez obzira što je stanje u celoj Srbiji u tom delu prilično loše, i što sam i ja, dok se nisam spremao za ovu i za neke druge diskusije koje su tretirale ovu oblast, mislio sam da mi imao sasvim dovoljno vode za piće. Međutim, nije tako. Mi nemamo dovoljno vode za piće, ni tehničke vode itd, a o problemima ispravnosti vode, podzemnih voda, loše kontrole izvorišta, posebno bunara na seoskim područjima, pa samim tim i loše posledice po zdravlje stanovništva, o tome može dugo da se priča.
Šta je zadatak, pre svega, lokalnih samouprava? Čini mi se da i ovo treba da bude jedan alarm, da se pre svega, konkuriše, pošto smo zemlja u statusu kandidata za pridruživanje EU za dobijanje novca za izradu kvalitetnih projekata i kasnije za dobijanje novca ispred pristupnih fondova EU uz ono malo novca što mi imamo sa novcem ispred prisutnih fondova EU. Čini mi se da možemo napraviti prvi veliki iskorak u zaštiti životne sredine posle nekoliko decenija. Znamo da nemamo u lokalnim samoupravama dovoljno kadrova ni dovoljno ljudi obučenih da pišu kvalitetne projekte, a EU je, ne samo danas nego od svoga nastajanja već i danas posle toliko decenija svog postojanja, veoma izdašna što se tiče izdvajanja novca za zaštitu životne sredine, jer znaju da je to ulaganje koje se zaista višestruko isplati.
Mi ćemo u raspravi o pojedinostima se izjasniti bliže o mnogim pitanjima koje smo danas pokrenuli, ali u Danu za glasanje poslanici SPO zbog svih razloga koje sam ja izneo glasati za sve ove zakone. Hvala.