Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih želela da govorim o predlozima ovih zakona, ali prvo želim da se osvrnem na izlaganje prethodnog govornika, uvaženog poslanika koji kaže da se stanje u životnoj sredini i u Ministarstvu konkretno, koje je zaduženo za zaštitu životne sredine, katastrofalno pogoršalo od kako je ova vlast na čelu. Želela bih samo da kažem da ova Vlada ima jako teško političko nasleđe od prethodne vlasti, koja je bila do 2012. godine, a ponoviću još jednom da je to 2.000 problematičnih projekata bivšeg fonda koje je bilo vredno oko 100.000.000 evra. To su promašene investicije, to je odobren novac koji niko nije pratio, pa se zato ne zna gde je završio, ne može da se utvrdi gde je završio zato što niko u to vreme taj novac nije pratio, već se samo odobravao novac i ništa više.
Imamo 20 problematičnih infrastrukturnih projekata u oblasti životne sredine koji su finansirani od EU i koji su zaustavljeni, stalo je finansiranje infrastrukture. Ova Vlada, ovo Ministarstvo i zaštita životne sredine su upravo 80% ovih problema rešili, i to samo za dve godine. Uništeno je zdravlje građana opasnim otpadom tajkunskih deponija, jer niko nije smeo tim ljudima da kaže da uništavaju živote i zdravlje svojih sugrađana.
Ja bih još dugo pričala, ali sam želela samo da kažem, naravno, pričaću, tek sam počela, da Srbija ni u kom smislu ne kaska u istorijskom zakonodavstvu za drugim zemljama, posebno za zemljama EU i zato želim da napomenem da je 1991. godine donet prvi Zakon o zaštiti životne sredine. Ono što je jako bitno jeste da je taj zakon bio na snazi sve do 2004. godine sa nekim izmenama i dopunama i može da se kaže da je u to vreme bio usaglašen.
Jako je bitno napomenuti, danas sam to čula na Odboru, da je 1992. godine naša zemlja bila prva među zemljama bivše Jugoslavije koja je uvela analizu procene uticaja na životnu sredinu. To je nešto fantastično. To se i dan danas primenjuje, gotovo u istom obliku kao što je to bilo tada.
Godine 2004, u ovom smislu, se uvodi usaglašavanje sa zakonima EU. Pored Zakona o zaštiti životne sredine i ovoj već postojećoj proceni uticaja na životnu sredinu, uvodi se i ovo na čemu i danas insistiramo, a to je učešće javnosti u odlučivanju i donosi se ovaj zakon koji je važeći, mislim naravno sa izmenama, Zakon o integrisanom sprečavanju zagađenja i kontroli zaštite životne sredine. To su znači ova postrojenja koja podležu IPPC dozvolama.
Ovo je jako bitna godina. To je 2009. godina. To je godina, kada su upravo bili na vlasti svi oni koji su se danas na spisku govornika potpisali kao protiv ovih izmena i dopuna zakona, kada su oni doneli, i to je za svaku pohvalu, ceo set zakona, 16 zakona, iz oblasti zaštite životne sredine sa ciljem usaglašavanja i transponovanja zakona EU i tada je postojao Fond za zaštitu životne sredine, koji je bio nezavisan, čuli smo kako su se nenamenski trošili novci, i šta se dešava?
Evropska komisija vidi da se neadekvatno troši novac iz ovog fonda, vidi da nema implementacije ovih propisa i daje crveno svetlo u smislu implementacije i zaštite životne sredine. Dakle, ovo su bili jako teški pokušaji da se zakoni prilagode realnom stanju u Srbiji, usaglašenost tada sa zakonima je bila 80%, a implementacija ispod 20%.
Slažem se sa kolegom dr Blažićem koji je rekao da ne treba da žurimo stoprocentno i da pratimo uredbe i propise EU ukoliko nismo u mogućnosti, pre svega finansijskoj da ih sprovedemo u realnost. Zato nam se i dešava da moramo da menjamo zakone, a u principu u zakonodavnom smislu mi ne kaskamo, već kaskamo u implementaciji jer su nam finansijski problemi veliki.
Ono što je učinila ova Vlada to je upravo to da je prošla analitički pregled usklađenosti domaćih propisa EU sa propisima od 2014. godine u Briselu kada je obavljen skrining i kada smo konačno dobili to zeleno svetlo da imamo dobre pregovaračke pozicije. Nakon toga zahtevani su malo detaljniji dokumenti pa je u junu 2015. godine ova Vlada, odnosno ovo Ministarstvo za zaštitu životne sredine su poslali postskrining dokument gde su precizirani i rokovi kako transponovanja propisa EU tako i rokovi za implementaciju ovih propisa.
Ovaj postskrining dokument će upravo biti podloga odnosno osnov za pregovaračke pozicije i mi se svi nadamo da će do kraja ove godine biti otvoreno poglavlje. Kako onda možemo da kažemo da ova Vlada i ovo ministarstvo, ova Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem i ovo ministarstvo koje je sada spojeno u jedno zajedno sa poljoprivredom, da svi ovi ljudi koji daju sve od sebe nisu ništa učinili za ove godine kada se približavamo otvaranju poglavlja 27 koje je vrlo ozbiljno poglavlje. Po pitanju zahteva ono čini jednu trećinu obaveza Srbije prema i zakonodavstvu i u novčanom smislu.
Osvrnula bih se kratko na Zakon o zaštiti životne sredine. Već smo rekli da izmene ovog zakona i sva ova tri zakona koja se tiču zaštite životne sredine pre svega predstavljaju usaglašavanje sa propisima EU, zatim usklađivanje sa direktivama zaštite životne sredine, posebno zemljišta pri korišćenju mulja, ovo je zanimljivo, znači, odnosi se na ponovnu upotrebu kanalizacionog mulja i odlaganje koje zaostaje nakon prečišćavanja otpadnih voda na način na koji se ne ugrožava životna sredina. Zatim, usklađivanje sa EMAS 3 uredbom koja podrazumeva uključivanje Srbije kao nečlanice EU u sertifikovani sistem menadžmenta životnom sredinom. Tu je i direktiva o dostupnosti i javnosti informacija sa kojom se usklađujemo i to smo već pominjali. Jako je bitna jer će se uvesti ekoregistri o informaciji životne sredine gde će svakom građaninu biti sve informacije o stanju životne sredine dostupne jednim klikom na internetu, a verujem da će to biti i u medijima.
Zatim, usklađivanje sa direktivom o učešću javnosti. Ovo smo već pominjali da je bilo i ranije, a sada se na tome jako insistira, na učešću javnosti u izradi određenih planova i programa, a posebno onih vezanih za zaštitu kvaliteta vazduha, vode, upravljanja otpadom i zaštite od buke, kao i direktiva o zaštiti divlje flore i faune kojom će se insistirati i kroz Zakon o zaštiti prirode.
Ono što je jako bitno u izmeni ovog zakona je uspostavljanje zelenog fonda kao budžetske linije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu. Ja bih se malo osvrnula kao i moje prethodne kolege na to, zašto je 2012. godine ukinut Fond za zaštitu životne sredine. Već sam rekla, Evropska komisija, ako mi već nismo objektivni, Evropska komisija definitivno jeste i ona je dala crveno svetlo, povukla je sva sredstva iz fondova EU i više nije davala Srbiji, odnosno vlasti na čijem čelu je tada bila DS da dobijaju sredstva iz EU.
Znači, oni su procenili da se neregularno troši novac, da nema praćenje novca i da to treba zaustaviti. Činjenica je da ovo što se sada uvodi i svi smo se složili da nije najsrećnije rešenje, ali mora da se uspostavi neophodan stabilni sistem finansiranja zbog visokih zahteva i cene implementacije evropskih propisa, kao i troškovi koji su procenjeni na 11,5 milijardi. To je ogromna suma za našu zemlju i mi ćemo svakako morati da imamo takav fond u koji će se pored punjenja fonda primenom načela korisnik plaća, odnosno zagađivač plaća, taj fond puniti znači preko fonda EU, donacijama, poklonima i na sve načine koji su propisani zakonom.
Ono što je jako bitno jeste da će ovaj fond od sada biti izuzetno transparentan i da će se ministarstvo rukovoditi ovim finansijama preko javnog poziva. Dakle, ovde će se sredstvima ovog fonda sufinansirati IPA projekti i kao što sam rekla, ranije je izostajalo praćenje projekata, pa sada upravo ova Vlada i ovo ministarstvo imaju potrebu da se pozabave sa 2.000 predmeta kojima je falila transparentnost u trošenju novca.
Dakle, od sada će se ceo sektor u ministarstvu baviti i pratiti analizu realizacije tih sredstava. Ono što je jako bitno danas jeste da su i učesnici zelene stolice tražili redovni izveštaj kako se troši ovaj budžetski novac.
Pripremaju se naravno i uputstva za lokalne samouprave, tako da će i one kod svog zelenog dinara, dakle ono što su dobile od naknada za zaštitu životne sredine prosto imati propise gde taj novac bi trebalo da ulože, kako novac ne bi išao u infrastrukturu koja nije u interesu zaštite životne sredine. Zatim, tu su usaglašavanja i sa drugim zakonima i propisima, o tome smo danas slušali.
Ono što bih istakla posebno je bolji nadzor i vrlo pooštrene kazne. Na žalost u primeni zaštite životne sredine kazne su vrlo često visoke i predstavljaju preventivu da do nečega ne dođe.
Tu su i druga dva zakona, takođe ću se potruditi da budem sažeta koliko je to moguće iako su ovo vrlo opširni i značajni zakoni. Dakle Zakon o upravljanju otpadom je veoma značajan i dugo iščekivan. Još od 2003. godine je pokušano da se ova oblast uredi i dovede u red. To je takođe usklađivanje propisa sa EU i efekti će biti na razvoju privrede, na otvaranju novih preduzeća, na jačanju tržišne konkurentnosti i ono što je bitno, obezbediće se kontinuirani rad svih postrojenja koja podležu IPS dozvolama, odnosno za izdavanje integrisanih dozvola.
Najznačajnije izmene su da se obavezna hijerarhija otpada uvodi, jačanje reciklaže i ponovna upotreba otpada, zatim obaveza selekcije otpada i tretman bio otpada, kao i obezbeđivanje energetske efikasnosti, naravno u ovom sistemu upravljanja otpadom.
Ono što se očekuje jeste da će upravo izmene ovog zakona dovesti do jačanja sistema cirkularne zelene ekonomije što je od velikog značaja. To će samim tim povući veliki broj novih radnih mesta. Negde sam pročitala da bi čak u dve naredne godine samo po osnovu adekvatne primene ovog zakona i upravljanja otpadom moglo da se otvori iznad 5.000 radnih mesta, do 2019. godine se to procenjuje na oko 8.000. To je stvarno za svaku pohvalu, tako da bi ovo zaista trebalo da bude striktno primenjivano.
Ono što bih još pomenula jeste da se uvodi prestanak statusa otpada i nus proizvoda, dakle otpad dobija status robe i samim tim njegov tretman dobija komercijalnu vrednost.
O IPS dozvolama sam već govorila, zatim precizno su uređeni odnosi učesnika u tretmanu i prometu otpadom, pri čemu će se od sada insistirati na transparentnosti i efikasnosti, smanjiće se siva ekonomija, više neće biti divljih deponija koje će neko iz svog interesa praviti, a onda od države uzimati novac za saniranje takvih deponija. Od sada, po principu zagađivač to plaća ko bude pravio deponiju, nelegalnu deponiju, divlju deponiju taj će plaćati i njeno uklanjanje. Država više za to nema novca, jer za jednu tonu bačenog otpada treba dvostruko više novca da bi se taj otpad uklonio.
To je što se tiče izmena i dopuna Zakona o upravljanju otpadom, i imamo izmene i dopune Zakona o zaštiti prirode. Već sam neke stvari napomenula. Mi smo pominjali ovaj zakon, odnosno očekivali smo brzo donošenje ovog zakona kada smo pričali o Zakonu o nacionalnim parkovima. Zašto je on važan? Tada smo još pominjali, mi imamo oko 6,5% zaštićenih područja a idemo ka tome da se bar udvostruči za početak, jer mi predstavljamo jednu jako biodiverzitetski bogatu zemlju i u svakom smislu sigurni smo da imamo potencijala, da imamo 12% zaštićenih područja. Čuvanje prirodnih vrednosti je jedan od prioriteta ovog zakona i naravno politike ove Vlade. Tu je i preciznije definisanje pojedinih izraza, usaglašavanje sa odredbama Evropske unije, očuvanje staništa i vrsta koja su od nacionalnog i međunarodnog značaja.
Zatim, uvodi se ono što je jako bitno – pojam geoparka. To će biti definisana površina u okviru koje će se štititi, unapređivati, prezentovati, promovisati, objekti geo-nasleđa kojih, hvala Bogu, Srbija ima u izobilju.
Ovim zakonom, ovo je takođe bitno, se predviđa i da će Ministarstvo redovno obaveštavati javnost o postupku pokretanja zaštite jednog područja i stavljanja pod zaštitu prvog, drugog ili trećeg stepena i da će to ići u javnost, da bi svakako i građani bili obavešteni šta se pod kojim stepenom zaštite nalazi, što, naravno, ima i svoje posledice.
Finansiranje zaštićenog područja će se vršiti iz sredstava ovog Zelenog fonda koji će se formirati. Zatim, usklađuju se odredbe CITES konvencijom o međunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje flore i faune i na ovome se izuzetno insistira, kako bi se sprečilo i držanje i unutrašnja trgovina i prekogranični promet vrednih vrsta, posebno divljih vrsta flore i faune.
U sva tri zakona su izuzetno pooštrene sankcije i ja se nadam da će upravo to dovesti do ozbiljne primene.
Ono što bih još rekla, ova Vlada je definitivno imala jako tešku nasleđenu situaciju u ovoj oblasti, ali, zaista ima dobre rezultate. Još jednom ću ponoviti – uspeh u otvaranju pregovaračkog poglavlja, što, još jednom da napomenemo, očekujemo do kraja ove godine, kao što je potrebno napomenuti da je Srbija dobila pohvale od energetske zajednice kada je usvojen nacionalni plan smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Takođe, usvojeni su brojni zakoni. Ako se ne varam, ovo je danas 10 zakon, a i ministarka je to pomenula, ili smo već usvojili do sada, ali u svakom slučaju veliki je korak ka usaglašavanju naših propisa sa propisima EU, tako da u tom smislu mi jako dobro obavljamo svoj zadatak.
Znači, još jednom napominjem, osnovaće se Zeleni fond. Nije najsrećnije rešenje, ali svakako, kao što je jedan predstavnik Ministarstva rekao, dobra je klica od koje će, nadam se, biti dobar plod i ja se nadam da ćemo ga zaista puniti iz fondova EU, najviše, pošto nisam sigurna da ne može.
Zatim, trenutno se sprovode infrastrukturni projekti, fondovi su vredni preko 100 hiljada evra, očekuje se zapošljavanje i sve ostalo i u tom smislu sve pohvale i Ministarstvu i zaštiti životne sredine i zahvaljujem se na svakom njihovom prisustvu, kad god je i moj grad, grad Užice, imao problema, posebno državnoj sekretarki Stani, koja je uvek bila tu kada je trebalo i kada smo imali probleme, a i kada nam je bilo lepo, naravno, da smišljamo nove projekte. Zahvaljujem i samo tako nastavite.