Zahvaljujem, gospodine Petriću.
Izvolite, gospođo ministar.

Samo kratko. Jeste da smo jako dugo u sali, ali, dosta je zakona i važni su zakoni i prosto želim i vama da odgovorim.
Ovaj Zakon o izmenama i dopunama Zakona o stočarstvu kažete da pruža mogućnost uvoza poljoprivrednih proizvoda, odnosno stočarskih proizvoda i na taj način da se ugrožava tržište domaćih proizvoda. Ne bih se u potpunosti složila sa vama. Prosto, ne radi se o toj vrsti obezbeđivanja mogućnosti lakšeg prometa, radi se, pre svega, o prometu proizvodima ribe. Dakle, naši određeni privredni subjekti bave se preradom ribe, i to morske ribe. Tu ribu uvoze, ovde je prerađuju, dorađuju, pakuju i ponovo plasiraju na domaće tržište ili na inostrano tržište. Da bi oni mogli i dalje da funkcionišu i da bi to bilo prihvatljivo, da ne bi dobili zabranu izvoza ovih proizvoda dalje ka Evropi, prosto, mora da se usaglase pravila, odnosno da se usaglase neophodni dokumenti ili sertifikati.
To znači da naši prerađivači i dorađivači morske ribe moraju uz osnovnu dokumentaciju da prilože i dokument kojim se garantuje poreklo ribe. Na taj način Evropska unija, evropske zemlje se bore da očuvaju riblji fond u morima i okeanima. Bore se protiv neregularnog, nedozvoljenog ribolova i to je ono što smo mi kroz ovaj zakon ugradili. Znači, isključivo se odnosi na trgovinu ovom vrstom proizvoda – morskom ribom koja se ovde u Srbiji dorađuje i prerađuje, a potom nadalje plasira. Sva druga trgovina ostaje kao što je bila i ranije.
Vi dobro znate da mi granice ne možemo da zatvorimo hermetički. Mi smo preuzeli određene obaveze liberalizacije tržišta poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima kada se radi o Evropskoj uniji, da smo za tu liberalizaciju 2008. godine, koju smo dogovorili, koju je neko nekad potpisao, dobili odgovarajuće i ustupke. Ali, to ne znači da je naše tržište otvoreno. Naše tržište se i dalje za brojne tarifne linije poljoprivrednih proizvoda štiti kroz carinske mere, kroz prelevmane, nekada su one za neke proizvode manje, za neke veće, ali je činjenica da je 2014. godine nastupio taj period značajnije liberalizacije i činjenica je da smo mi od tada u jednom problemu, kao što je i činjenica da mi često moramo da posežemo i za onim nepopularnim merama – dodatno uvećanje carina i prelevmana.
Naravno, mi se trudimo da uvek našim partnerima u Evropi dokažemo opravdanost uvođenja ovih mera i one su uvek ograničenog karaktera. Prosto imaju svoj rok trajanja i svoje važenje. Na taj način želimo da zadržimo kredibilitet koji smo postigli, a to je da smo pouzdan partner i EU i zemljama u okruženju i Ruskoj Federaciji. Prosto, želimo jedan dobar, korektan i partnerski odnos, jer znamo koliko su važna sva ova tržišta i dobar poslovni odnos za prodaju naših poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.
Neka se pripremi narodni poslanik Aleksandar Pajović.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću nešto da kažem o Predlogu zakona o zaštiti čovekove okoline.
Dozvolite odmah da kažem na početku bez da vodimo dijalog, nije li možda gospođo ministar dobro razmišljati u budućnosti da zakon nosi naziv „zakon o zaštiti i unapređivanju“? O tome treba da se razmisli, pošto nemamo vremena da o tome polemišemo, ali mislim da bi trebao da nosi takav naziv.
Ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine ima svoje uporište u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića kojeg je on predstavio nama narodnim poslanicima 27. aprila gospodnje 2014. godine.
Dame i gospodo narodni poslanici, pošto neki zaboravljaju, da ne bi zaboravili, ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića je najtransparentniji, najkonkretniji, najprecizniji, najveći, 52 gusto kucane strane i najbolje sačinjen od svih 72 prethodna ekspozea predsednika Vlada Srbije od vremena prvog predsednika Vlade Srbije, gospodina Prote Matije Nenadovića, 1805. godine do današnjeg dana. U ekspozeu predsednika Vlade na stranici 31, pored ostalog, stoji da je jedan od strateških ciljeva u razvoju i unapređivanju poljoprivrede citiram „ i održivo upravljanje resursima i zaštita životne sredine“, završen citat.
Po mom saznanju, niti jedan do prethodnih predsednika vlada u zadnjih 10 godina nije govorio o zaštiti i unapređivanju životne sredine u ekspozeu.
Osnovni razlog, kako ste i vi gospođo ministarko, a i naše današnje kolege poslanici rekli, za donošenje zakona osnovni razlog je bio da mi u prvome redu usaglasimo naše zakonodavstvo i propise domaće sa propisima EU. Ali, ne samo to, nego da i naše propise usaglasimo sa propisima o dodeli državne pomoći, što je vrlo bitno. Isto tako, usklađivanje sa faktičkim stanjem usled prestanka rada fonda za zaštitu životne sredine.
Mi smo danas čuli razna mišljenja gospode iz opozicije zašto ovaj fond nije radio. Ja ću vam reći, ali na kraju ću konkretne podatke izneti, radi se o tome što je bivša vlast bivšeg režima opljačkala taj fond. Tačno ću podatke državnog revizora na kraju da kažem o čemu se tu radi, a dozvolite odmah na početku da kažem u čemu je problem.
Tačno je da primenom ovog zakona bolje će se vršiti usklađivanje zakona sa relevantnim međunarodnim ugovorima i propisima iz EU kada je u pitanju zaštita i unapređivanje čovekove okoline. To je ono što će nas približiti i evropskom zakonodavstvu, a na koncu i krajnji cilj ulazak u EU. Moram da kažem da će zakon omogućiti kontinuirano finansiranje životne sredine. Nije tačno da se ona nije finansirala, kao što kažu gospoda iz opozicionih klupa. Ona se finansirala stalno kontinuirano kroz razne načine, preko Vlade ili preko pojedinih ministarstava, a formiranjem zelenog fonda kao budžetskog fonda Republike Srbije je izuzetna bitna stvar.
Dakle, bilo je postavljeno pitanje odakle pare za zeleni fond. Iz budžeta, naravno, Republike Srbije i tu nema ništa sporno.
Dozvolite da dalje kažem da će biti bolja dostupnost informacija o zaštiti i unapređivanju životne sredine i bolje učešće naših građana u donošenju odluka iz područja životne sredine.
Ono što je vrlo bitno, danas sam primetio da gospoda iz opozicije, neko je govorio da bi trebalo raditi više na kvalitetu vazduha. Mislim da tu zaista treba baciti akcenat. Dozvolite da kažem po mojim nekakvim spoznajama, koliko su mi informacije bile dostupne, u 2014. godini 68,8% stanovništva Republike Srbije imalo je čist vazduh ili neznatno zagađen vazduh. Da li je to dobro od 100%? Mislim da nije, slabo, ali i dalje ćemo raditi na razne načine. Vidim da je zakon, odmah da kažem, dobro koncipiran i dobro postavljen. U Valjevu je npr. vazduh bio prekomerno zagađen, gospoda iz Valjeva neka to čuju, a Vojvodina je u odnosu na čitavu Republiku Srbiju imala čist vazduh, jedino Sremska Mitrovica je bila umereno zagađena, u odnosu na drugi deo Republike Srbije, npr. u Boru, Smederevu i Užicu, vazduh je bio prekomerno zagađen. Zaista trebamo voditi računa o tome. Preko čega? Koleginica Irena je spomenula, pored ostalog, preko vaspitno obrazovnih ustanova. Edukacija je jako bitna svakog našeg građanina, a to znači već pre stupanja u osnovnu školu, još u obdaništu. Kako? Napraviti planove i programe, ne treba praviti posebne, već postoje nastavni planovi u osnovnim, srednjim školama i do fakulteta, u okviru svakog nastavnog programa može se odvojiti dva časa u osnovnoj školi, ako je jedan predmet, jednočasovni predmet, onda u 35 časova dva izdvojimo za zaštitu i unapređivanje čovekove okoline. Kako? Tako što ćemo prilagoditi nastavne sadržaje i decu upoznavati o tim problemima. To je izuzetno bitno. Bilo bi dobro da se poveže ministarstvo sa Ministarstvom za prosvetu i nauku, kao što je to bilo prilikom donošenja Zakona o sportu.
Dozvolite dalje da kažem da je problem veliki ambrozija kod nas, u Srbiji, i tu treba posebno povesti računa. Najveća koncentracija u čitavoj Srbiji je u Kuli i Bečeju i tu lokalne zajednice, zaista gospoda iz ovih područja trbaju povesti malo više računa, jer imao jako velikih problema prilikom oboljenja od te ambrozije. Dalje, raditi na boljoj kvaliteti voda. Kakva nam je voda? Moram da kažem da u zadnje dve tri godine, ali ako hoćete i pet godina se poboljšava kvaliteta vode iz reka, i manjih i većih. Na nivou Republike Srbije na slivu Dunav popravlja se kvaliteta vode, međutim za Moravu i Savu ne možemo reći da je kvaliteta znatno poboljšana itd, što znači da moramo u budućnosti povesti više računa o tome. Dominantno zagađivanje voda u Republici Srbiji potiče od komunalnih, industrijskih izvora. To je ono što je veliki problem. Preko komunalnih sistema koji svoje nepročišćene otpade voda ispuštaju u vodoprijemnike, to je veliki problem. To je zaista veliki problem i mislim da će se u budućnosti i tu povesti računa.
Upravljanje otpadom, to je globalni problem, to je jedan od velikih problema i u našoj zemlji. Dozvolite da kažem da je Republika Srbija u 2014. godini proizvela 6,12 miliona tona otpada i, pazite, od tih šest miliona, 5,9 miliona tona ima karakteristike neopasnog, svega 210 hiljada tona opasnog otpada i on je vrlo bitan, pogotovo njegovo skladištenje. Mislim da su ovo podaci o kojima treba povesti računa u budućnosti.
Kada su u pitanju deponije, o kojima je danas bilo reči, dozvolite da kažem, po mojim nekakvim informacijama do kojih sam došao, u Republici Srbiji ima sedam sanitarnih deponija o kojima je danas bilo reči. Nije mi poznato, dve su bile još deponije koje su trebale dobiti dozvole. Ne znam da li u međuvremenu dobili, to bi bilo negde devet. Međutim, na teritoriji lokalnih samouprava, ono o čemu je danas bilo nerazumevanja od strane poslanika iz opozicionih klupa, javna komunalna preduzeća organizovano odlažu otpad, ali svega, po mojim nekakvim podacima koje sam dobio iz određenih institucija, u 120 deponija ili smetlišta u 123 opštine. Podatke sa druge opštine nisam mogao da dobijem. To su uglavnom deponije koje u skladu sa Strategijom o upravljanju otpadom predviđene su za saniranje ili zatvaranje. Sada je veliki problem ovo što ću reći. Gospodo narodni poslanici, gospođo ministarko, na teritoriji Republike Srbije ima 3085 starih i divljih deponija, to je problem za zagađivanje naše okoline.
Kada je u pitanju ambalaža, neko je spomenuo, ovde zaista, po mojoj nekoj oceni, nisam stručan za to, ali mislim da su neki pomaci zaista učinjeni. Količina ambalaže stavljene na tržište u Republici Srbiji u 2014. godini iznosi 327 hiljada tona, dakle hiljada tona, količina ponovno iskorišćenog otpada jeste u okviru ambalaže 102 hiljade tona, što nije malo, ali naravno da treba raditi da toga bude što više, i 100 hiljada tona reciklirano. Međutim ostaje još 120 tona, njih treba zaista iskoristiti u smislu da se iz tog dela više vrši reciklaža, kako bi to što bolje iskoristili.
Dozvolite gospodo narodni poslanici da odgovorim na neka pitanja kojima su gospoda iz opozicije danas neopravdano optužili Vladu, sadašnju Vladu, i pojedine ministre u Vladi kada su u pitanju pare od fonda za zaštitu i unapređivanje čovekove okoline.
Gospođo ministarko, niste vi, niti bilo koji ministar iz kabineta premijera Vučića, nego ministar bivšeg režima, ministar za zaštitu čovekove okoline DS, citiram – u Fondu za zaštitu životne sredine za predizbornu kampanju DS trošio ogromna sredstva za subvencionisanje firmi koja su uvozile akumulatore i reciklirale ih, završen citat. Mlađan Dinkić u ovom velikom zdanju Narodne skupštine 21. i 22.9.2012. godine. On koji je bio ministar u toj Vladi optužio zaista svoga kolegu da su odneli ogromne pare.
Niste vi, gospođo ministarko, niti jedan ministar u kabinetu gospodina Vučića, nego ministar o bivšoj Vladi DS za zaštitu čovekove okoline je platio, citiram – plakate i bilborde sa porukama „Očistimo Srbiju“, više od 500.000 evra, pola miliona, završen citat, izveštaj državnog revizora za 2011. godinu. Podaci nisu iz novinskih članaka, ovo su zaista podaci od državnog revizora.
Niste vi, gospođo ministarko, niti bilo koji ministar iz kabineta predsednika Vučića, nego bivši ministar u bivšoj Vladi, citiram – platio oglašavanja u jednom dnevnom listu 500.000 evra, završen citat, izveštaj državnog revizora za 2011. godinu.
Niste vi, gospođo ministarko, niti bilo koji ministar kod premijera Vučića, nego bivši ministar zaštite životne sredine u bivšoj Vladi DS platio, citiram – izradu sajta „Očistimo Srbiju“, 25.000 evra, završen citat.
Niste vi, gospođo ministarko u kabinetu, niti bilo ko u kabinetu gospodina premijera Vučića, nego bivši ministar u bivšoj Vladi DS, citiram – platio laviće na Paliću, završen citat, određenu sumu novca. Ovo je dodatno Državna revizorska institucija utvrdila ne prilikom prvog izveštaja nego drugog izveštaja o čemu nas je obavestila i politika 25.9.2012. godine, strana sedam.
Nije Vlada na nivou Grada Siniše Malog, nego Vlada Dragana Đilasa kada je u pitanju zaštita životne sredine u navodne zakone, đubretarska mafija u Beogradu proneverila 310 miliona dinara, a osuđena na pravosnažno 73 godine zatvora. Završen citat iz presude.
Evo, gospode gde su pare i dalje niste vi gospođo ministarka, kao ministar poljoprivrede, niti bilo ko u ovoj Vladi nego bivši ministar poljoprivrede, u bivšoj Vladi Dušan Petrović, uništio 250.000 krava za jednu godinu od 570.000 koliko je bilo u toj godini. Niti jedan ministar u Vučićevom kabinetu nije, nego bivši savezni ministar, jedan od ministara je bivši predsednik Vlade zagađivao životnu sredinu, tako što je vakcinisao kokoške. Dakle, mešavinom jogurta i vode u selu Pukovcu i Čagrovcu, kokoške su uginule, on uzeo novac, a građanima zagadio životnu sredinu.
I na koncu, ovaj zakon gospođo ministarko po meni je izuzetan jedan dobar zakon. Verujem da građani Srbije će dobiti jedan savremeni zakon i primenom ovog zakona da ćemo zaista pridoneti zaštitu i unapređivanju životne sredine, što će na neku ruku pridoneti i modernizaciji Republike Srbije za koju se tako zdušno zalaže i ne samo zalaže nego i provodi naš predsednik Vlade Republike Srbije i čitava Vlada Republike Srbije, većina ovih narodnih poslanika u ovom visokom domu, kao i predsednik Republike, gospodin Tomislav Nikolić, ali i većina građana Srbije, rekao bih plebicitarno.
U to ime ja pozivam i gospodu iz opozicije iako ih večeras nema niti jedan, ali verovatno će gledati sa ekrana, da i oni podrže ovaj zakon, jer će bar tako, pa makar i na taj način pokazati volju i pridoneti modernizaciji Republike Srbije koju je ova Vlada provodi. Hvala vam lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima dr Aleksandar Pajović, a neka se pripremi narodi poslanika Dušan Janković, kao poslednji prijavljeni diskutant.
Izvolite, gospodine Pajoviću.

Poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, poštovana gospođo ministarko sa saradnicima, da vam čestitam na upornom i koncentrisanom radu, deset je sati današnjeg plenuma.
Ja ću ovim zakonima progovoriti nekoliko rečenica, trudiću se da kažem ono što do sada nije rečeno. U samom uvodu samo da kažem da ova naša država Srbija ide laganim ali sigurnim koracima ka EU. Taj put nije lak, treba savladati mnogo stepenika, mnogo prepreka, ali očigledno je da mi idemo ka jednom cilju koji se već nazire. Jasno treba zahvaliti Vladi Republike Srbije koja svojim samopregornim radom to i uspeva, ali evo, ovaj deseti saziv Skupštine Republike Srbije pri kraju, pa bih se ja zahvalio i svojim kolegama poslanicima koji su jednim upornim radom doprineli usvajanju više zakona, zakonskih akata i doprineli priključivanju naše zakonske regulative, regulativi EU. To je jedan faktor neophodan za priključenje Srbije u porodicu, evropsku porodicu kojoj Srbija svojom kulturom, svojom tradicijom, kulturnom baštinom, istaknutim ličnostima, kroz istoriju na svetskom nivou apsolutno je oduvek i pripadala.
Kada smo govorili o Zakonu o stočarstvu, ja bih samo jedan detalj. Mi možda tu imamo dve pozicije, svakako ruralni razvoj i rečeno je i apsolutno podržavam sve te zakone koji idu od Ministarstva poljoprivrede, ulaganja u stočarstvo u poljoprivredu uopšte, da li stočarstvo ili ratarstvo. Međutim, ja bih rekao kada kažemo obnoviti selo, unaprediti ekološku proizvodnju, zdravu hranu, mi ipak na selu imamo dve kategorije stanovnika. Imamo poljoprivrednika mladih, spremnih za projekte, spremnih da prihvate kredite i subvencije koje država daje, ali imamo onaj starački deo domaćinstava, sela koji nisu u stanju da se bave nekom visokom, velikom proizvodnjom i o njima treba nekim projektima povesti računa da ono malo proizvodnje koje imaju da imaju siguran otkup.
Naši su ljudi raspoloženi da rade. Naši su ljudi spremni da rade, ali mislim, dolazeći iz tih krajeva, da taj problem mogu da sagledam, da je potreban siguran otkup i jedan otprilike ne samo siguran otkup jedna cena koja je realna, tako da bi našem poljoprivredniku obezbedila jedna stabilan socijalni status.
Pored toga možda bi mogli, danas nije bilo reči o Konvenciji o fizičkoj zaštiti nuklearnog materijala. O čemu se radi? Ta je Konvencija potpisana u Beču 2005. godine. Do sada je 84 države potpisalo tu konvenciju. Srbija treba da položi uslove za ratifikaciju tog sporazuma i da se uključi u tu grupu evropskih država. O čemu se radi? Zbog čega je značajna ova Konvencija o fizičkoj zaštiti nuklearnog materijala. Značajan je zbog toga zbog globalne zaštite od terorizma. Naime, ovde se govori o fizičkoj zaštiti nuklearnog materijala i nuklearnih objekata koji se koriste u mirnodopske svrhe.
Ovde se ne radi o zaštiti vojnih objekata i nuklearnih postrojenja nego o objektima koji se koriste u mirnodopske svrhe. Dve su ovde situacija interesantne. Jedna, a to države potpisnice ove Konvencije međusobno sarađuju. Međusobna saradnja je na diplomatskom nivou jer ako dođe do opasnosti da neki objekat može biti ugrožen onda te države međusobno reaguju, međusobno razmenjuju informacije i jedna drugoj pomažu. Pomažu na taj način što će država koja je ugrožena odmah obavestiti druge države koje su potpisnice ove Konvencije da može doći do neke nuklearne katastrofe, a države koje su ugrožene odmah moraju o tome da ih obaveste, a druge države da na izvestan način odmah daju podatak da li su u stanju da im ukažu pomoć.
Kažem, o tome danas nije bilo reči, ali to je nešto u vremenu ovog terorizma, nešto što možda u budućnosti može da se dogodi i da nas snađe. Znači, to su dve postavke, jedna je kada je država ugrožena i daje obaveštenje susednim državama i drugo ako države potpisnice ove Konvencije primete i imaju informacije da će možda doći do fizičkog napada na objekte nuklearne u drugoj državi, da međusobno sarađuju, a to ide putem diplomatije.
Kada smo govorili o otpadu, ja ću samo reći deo možda iz profesije, o medicinskom otpadu, o skladištenju medicinskog otpada, odnosno, da proizvođač medicinskog otpada mora da ima plan skladištenja medicinskog otpada, a taj plan može da radi proizvođač ako proizvodi do 100 tona neoklasnog medicinskog otpada ili 200 kg opasnog medicinskog otpada. Onda on može sam da napravi plan upravljanja. Međutim, ako proizvođač medicinskog otpada proizvodi preko 500 kg opasnog medicinskog otpada, onda Ministarstvo zdravlja pravi plan.
Pored toga, medicinski otpad se skladišti, medicinski otpad se razvrstava i medicinski otpad se prenosi. Kako? Po određenim propisima, znači, određenim vozilima, i moraju da postoje ugovori između proizvođača medicinskog otpada i onoga ko to transportuje i to na kraju ide do obrade medicinskog otpada.
Medicinski otpad se obrađuje ili kod nas, u našoj zemlji, ako ne postoji mogućnost, onda se on izvozi. Znači, to su neke situacije koje nas zatiču svakodnevno, kako mislim na medicinski otpad, tako i na otpad koji se dešava u veterini. Ministarstvo jedno je zaduženo za medicinski, ministarstvo koje brine o veterini zaduženo je za drugo.
To su te dve stvari koje sam hteo da kažem. O nuklearnom materijalu i o medicinskom otpadu, što danas nije pomenuto. Sve ostalo ovim ekološkim zakonima je već rečeno i jasno je da je bitna svest našeg stanovništva a isto tako, ako država bude bogatija, da će se sve to lakše sprovoditi.
Svakako, ovi zakoni, ekološki Zakon o zaštiti prirode, zakoni koji su danas ovde kod nas, na plenarnoj sednici, su zakoni koje treba podržati i to će naša poslanička grupa svakako da podrži i sam sa njima. Ja se zahvaljujem vašem Ministarstvu, znam za aktivnosti koje sprovodite i biti stabilna, održati poljoprivredu jedne države, to znači i stabilnost jedne nacije.
Opet ističem, potrebne su subvencije u poljoprivredi i potreban je siguran otkup poljoprivrednih proizvoda i onda će sve to na kraju ići lakše.
U Danu za glasanje, jasno, kao i svi, to ću podržati i pozdravljam još jednom predloge ovih zakona.

Zahvaljujem gospodine Pajoviću.
Reč ima Snežana Bogosavljević Bošković. Izvolite gospođo ministar.

Poslanik me je podstakao da njemu i poslanicima koji su sada prisutni u sali, a u odloženom prenosu i našim gledaocima kažem šta je još Ministarstvo poljoprivrede uradilo u prethodnom periodu da podstakne poljoprivrednu proizvodnju da  podrži one ljude koji žele da se vrate na selo i da se bave poljoprivredom ili one koji su već na selu i tamo rade.
Dakle, pored onih mera koje realizujemo putem subvencija, mi smo u prethodnom periodu zaista uradili puno na dostizanju ciljeva za početak korišćenja sredstava iz IPARD programa. Često su ljudi nestrpljivi, često građani ne razumeju zašto još nismo krenuli, zašto ne počnemo da ih koristimo, ali ja moram da kažem da je za vreme ove vlade usvojen, pre svega, IPARD program. To je osnova da se uopšte krene u pravcu ovih sredstava.
Kada je usvojen program, kada je komisija evropska odobrila ta sredstva, onda je usledio ovaj tehnički deo posla koji se odnosi na pripremu kapaciteta. Znači, i preseljenje Uprave za agrarna plaćanja iz Šapca u Beograd, obezbeđivanje prostora, obezbeđivanje tehničkih sredstava i sada sledi ovo zapošljavanje dodatno za koje je Vlada dala saglasnost i sada je ona u pitanju tehnička procedura.
Sve u svemu, očekujemo da će već sredinom godine ići prvi pozivi, pri tom, želim da kažem da su ovo složene procedure, da su ovo komplikovane procedure, da u njima ne učestvuje samo Ministarstvo poljoprivrede već i druga ministarstva koja su sa nama spona i veza, ali prosto svi naporno radimo na postizanju tog cilja.
Kada dođemo do tih sredstava, značajan deo naših korisnika podsticaja ćemo usmeriti ka evropskim fondovima. Oni drugi koji ne budu koristili evropske fondove, koristiće sredstava iz nacionalnog budžeta. Nije moguće da se u isto vreme koriste jedna i druga sredstva. Ovo sve govorim da kažem da mi prosto radimo na širenju i jačanju materijalne baze i materijalne potpore srpskom poljoprivredniku i srpskom selu.
Pri tom, želim da kažem i to da smo, malo pre sam pokazivala i tabele i analize do kojih smo došli, a vrlo ozbiljno pristupamo svim ovim problemima jer, prosto verujemo da je ovo zadnji momenat da se poljoprivrednici usmere u pravom pravcu.
I u kontekstu svega onoga što sam sada rekla i malo pre što sam pomenula, želim da vam pokažem i aktivnost koja je usmerena na pripremu elaborata za naše poljoprivrednike i za one koji će biti budući poljoprivrednici. Recimo, ovo su elaborati iz oblasti voćarske proizvodnje. Tu imamo 15 vrsta voća, od dunje, oraha, breskve, jabuke, kruške itd. Ovo su sve projekti koje je Ministarstvo poljoprivrede, ovo su iz voćarstva, a imamo i iz stočarstva i iz ratarstva i organske proizvodnje, ovo smo mi kao Ministarstvo u saradnji sa naučnim institucijama, a imamo, znate i fakultete, vrsne fakultete, vrsne institute, pripremili za naše poljoprivrednike.
Vlasništvo projekata je na Ministarstvu poljoprivrede, ali ovo je vlasništvo naših poljoprivrednika. Oni sve ove projekte, dakle, ovo su iz voćarstva, 15 vrsta voća, ovde imamo iz stočarstva, iz ratarstva, iz organske proizvodnje voća, imamo iz organske proizvodnje povrća itd, imamo i postrojenja za korišćenje bio goriva. Dakle, sve su ovo projekti koje smo pripremili za naše poljoprivrednike da oni lako dođu do informacija da prosto znaju šta sve mogu da pripreme i šta treba da urade da bi mogli da zasnuju proizvodnju ili da zasnuju savremenu proizvodnju.
Na primer, ovo za breskve. Šta ovde imamo? Ovde je prikazana tehnologija gajenja i sve ono što je potrebno pripremiti da bi se zasnovao jedan zasad, od recimo jednog hektara. Jedan hektar. Šta poljoprivrednik treba da i onaj budući voćar ili onaj koji se bavi nekom drugom vrstom poljoprivrede, šta treba da pripremi, kolika su to sredstva potrebna i kakvi su rezultati koje on može da očekuje u drugoj, trećoj, itd. godini.
Ovo su projekti koji su važni i za korišćenje IPARD fondova. Ovo su projekti koji su važni za one druge koji će biti usmereni na nacionalne programe, koji će koristiti sredstva iz kredita, koji će koristiti naša sredstva kojima mi podstičemo investicije, a vi znate da mi imamo sredstva kojima podstičemo podizanje zasada, novih zasada. Prosto je neverovatno da u prethodnim godinama ova sredstva nisu u toj meri korišćena, prosto nije bilo toliko interesovanja, najviše je bilo interesovanja za ono 100 evra po hektaru. I za to 100 evra po hektaru, odlazila su ogromna sredstva, a mi smo po površinama kada se radi o voćarstvu, ostali na nivou od pre 10 godina. I ne da smo na tom nivou, nego prosto kvalitet naših voćnjaka je sigurno i slabiji s obzirom da su nam često voćnjaci starosti preko 20 godina.
Naravno, mi imamo i savremene zasade, ali je to daleko manje od onoga što bi realno trebali da imamo. Prosto, ovo sam sada iskoristila mogućnost da vama pokažem, da vam kažem da mi zaista ozbiljno, odgovorno, profesionalno se odnosimo prema svim ovim pitanjima.
Spremni smo da maksimalno i kao Ministarstvo i kao Vlada podržimo poljoprivrednike, ali ne možemo da kažemo ono što prosto ne odgovara istini. Ne možemo da kažemo da je u poljoprivredi moguće samo na osnovu subvencija i onog materijalnog što država daje opstati.
U poljoprivredi, kao i u svakoj drugoj delatnosti prosto mora se ulagati uvek veliki rad, mora se ulagati u savremena materijalna i tehnička sredstva, moraju se platiti dostignuća i mora se težiti onom što znači i kvalitet i kontinuitet da bi smo opstali u ovim vremenima koja dolaze.
Hvala vam za ovu mogućnost da pokažem i vama i poslanicima i nadam se da će biti od koristi ova naša aktivnost i ovaj naš trud, od koristi našim poljoprivrednicima. Hvala.

Zahvaljujem gospođo ministar.
Reč ima narodni poslanik Dušan Janković.
Izvolite, dr Jankoviću.

Zahvaljujem. Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, obzirom da je već dosta toga rečeno po svim tačkama dnevnog reda u današnjoj diskusiji, šta više reći. Pokušaću u kratkim crtama da dam svoj doprinos i obrazloženje za prihvatanje ovog pred nama Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o stočarstvu, a koji je predložila Vlada Republike Srbije na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem.

Naime, opšte je poznato da je stočarstvo viša faza ratarske proizvodnje u poljoprivredi, a da je poljoprivreda jedan od pokazatelja razvijenosti jedne zemlje. Usvajanjem ovog Predloga zakona rešili bi se brojni problemi i nedoumice koje imaju odgajivači u stočarskoj proizvodnji, a time bi se napravio dobar iskorak ka unapređenju kako stočarstva tako i celokupne poljoprivrede, ne samo u proizvodnom, nego i u zakonodavnom delu, a što je vrlo bitno zbog usklađenosti sa propisima Evropske unije.

Ove izmene i dopune Zakona o stočarstvu obuhvataju ne samo nama uobičajenu klasičnu stočarsku proizvodnju, već se ovde uključuje i ribarstvo sa svojim proizvodima, kao i pčelarstvo i proizvodnja i način gajenja divljači. Takođe u ovom Predlogu zakona se pominju i uključuju distributivni centri za promet reproduktivnog materijala, a što je vrlo bitno za poboljšanje kako kvantiteta tako i kvaliteta stočarskih proizvoda, a svi znamo koji su to.

Naime, samo visoko kvalitetni proizvodi uz istovremenu usaglašenost zakonodavstva sa propisima Evropske unije, može naći svoj put do evropskih i svetskih već probirljivih potrošača.

Ovim Predlogom zakona se tačno propisuje i dokumentacija koja mora biti u pratnji proizvoda ribarstva koji se stavljaju u promet. Što se tiče pčelarstva, uvodi se sistem vođenja katastra pčelinje paše i fenološke karte, kao i obaveza izveštavanja pčelarskih udruženja prilikom sprovođenja akcija na suzbijanju komaraca, a u cilju smanjenja štete u pčelarstvu. Imajući u vidu da pčelarski proizvodi sve više dobijaju na značaju, bilo je krajnje vreme da se povede sveobuhvatna zakonska briga i regulativa po pitanju pčelarstva.

Primena ovog zakona stimuliše pojavu novih privrednih subjekata u cilju vršenja kontrole proizvodnje reproduktivne sposobnosti i pozitivne selekcije uopšte u stočarstvu.

Sva ova predložena zakonska rešenja ne dovode do opterećenja proizvodnje, naprotiv, daju više prostora i smernica kako doći do veće i kvalitetnije proizvodnje, a u cilju zadovoljenja kako domaćih, tako i inostranih potrošača.

Stoga u danu za glasanje poslanici Srpska napredna stranka će glasati za ove predložene zakone i sve one zakone koji su bili predloženi na dnevnom redu današnjem. Takođe, pozivamo i sve ostale poslanike ovog doma da glasaju za ove predloge zakona. Zahvaljujem.