Poslaniče, nemojte ulaziti u replike. Hvala.
(Aleksandar Martinović: Dakle, zakon se ne odnosi na ono o čemu su poslanici DS pričali.)
Da li želite da se izjasnimo o povredi Poslovnika?
(Aleksandar Martinović: Ne.)
Reč ima ministar, da odgovori.

Prvo bih, zaista, da se zahvalim poslanici Jerkov, jer je njena diskusija bila upravo to za šta sam ja apelovala u mojoj prethodnoj diskusiji. Znači, da odgovorim na to zašto je ovaj zakon koji se primenjuje tek od 2017. godine ipak bilo potrebno doneti sada, upravo zbog onog posla koji sam objašnjavala da se već radi, on je u toku.
Nije moguće ozbiljnije napredovati ka formulisanju i radu na finijim kriterijumima za izradu posebnih zakona bez ovog sada zakona i nekih od odredaba koje on donosi. Pod jedan, obavezuje nas sve na to da zaista radimo nove zakone koji su potrebni, ovi posebni. To je obaveza pomoću koje ćemo ozbiljno napredovati i ka evropskim integracijama i za šta su nam, kao što sam već ranije spomenula, obezbeđena sredstva i od EU i od Svetske banke. Ti rokovi teku. Posao koji mora da se uradi do 2017. godine ne može da čeka 25. decembar npr. 2016. godine, pa onda da se odradi. Naprotiv, nama je potreban ovaj zakon sada da bismo taj posao nastavili da radimo i završili kako treba.
Ukoliko obratite pažnju, katalaozi moraju da budu urađeni šest meseci po usvajanju zakona. Nama je zapravo potrebno ujednačavanje koeficijenata koje ovaj zakon donosi da bismo bili u stanju da uz kataloge radimo i na finijem razlikovanju svih radnih mesta kako bi te kataloge mogli do kraja da dovršimo.
Postoji jedan veliki posao u pozadini ovog zakona koji se radi, a koji se ne vidi nužno njegovim čitanjem. Prosto, neophodno je bilo završiti taj zakon sada, da bismo ispunili sve ove obaveze i uslove u odnosu i na međunarodnu zajednicu. To je kada je reč o vremenu.
Kada je reč o tome da ona šuma zakona i propisa koje će ovaj zakon da zameni neće da bude zamenjena jednim zakonom nego ovim zakonom i posebnim zakonima, radi se o razlikama, o redovima veličina, a drugo, ovde se jasno kaže da će posebnosti koje se ostavljaju posebnim zakonima da budu identifikovane, odnosno propisane u zakonima. Problem sa transparentnošću sadašnjeg sistema je upravo u tome što mnogo toga ide u podzakonska akta. Nešto od toga čak ide i u zaključke Vlade, koji ne moraju da se objavljuju.
Znači, sada neće biti samo jedan zakon, kao što sam već spomenula u svojoj diskusiji više puta. Taj jedan zakon je ova zemlja pokušala da donese više puta i nije uspela. To je zapravo verovatno sa dobrim razlogom. Jednim zakonom bi se napravila pretesna košulja za 500 hiljada vrlo različitih zaposlenih, koje pokušavamo, čije radne odnose i zaradu i nagrađivanje pokušavamo da dovedemo iz jednog vrlo nerueđenog stanja u jedno uređenije, ako ne savršeno stanje.
Znači, dobro je što radimo ovaj polucentralizovani način, a on će biti neuporedivo uređeniji i transparentniji nego sadašnji sistem, iako će u njemu biti više posebnih zakona.
Da li ovaj zakon onemogućava da se opet uradi nešto što je relativno netransparentno? Pa, smanjuje jako mogućnost, ali ako naredne vlade ne budu želele da zadrže uređen sistem, ja opet apelujem na poslanike i građane da im to ne dozvole. Ovaj zakon ovako osmišljen omogućava da se značajno, neuporedivo, za red veličina i više, poveća transparentnost i uređenost sistema. Apsolutno to ne samo da omogućava, već i zahteva, ali naravno, ne bi bilo prvi put da se zakon ne sprovede i po slovu i po svom duhu. To je znači jedna stvar.
Kad je reč o vašoj diskusiji po pitanju pravednosti odnosa zarada, samo bih vam skrenula pažnju da u EPS-u nema spremačica, da oni autsorsuju taj posao već odavno, i molim vas sa tim poređenjima da siđemo sa mitoloških priča i da se sada opet skoncentrišemo. Ja ne želim više da diskutujem o tome zašto su ili nisu javna preduzeća obuhvaćena ovim zakonom, osim što ću vrlo jasno da se složim da je rak rana našeg društva uređivanje javnih preduzeća i ova Vlada radi na uređivanju javnih preduzeća. Jedino što ja kažem, to je da ovaj zakon nije instrument za to. Ovaj zakon je instrument za uređivanje drugih 10 hiljada direktnih i indirektnih budžetskih korisnika, a ne javnih preduzeća.
E, sad, spomenuli ste, čitali ste kriterijume iz člana 15. i pomenuli ste to povezano sa problemom da li ovaj zakon omogućava poređenje kako treba, da li će omogućiti povećanje, da tako kažemo, pravednosti sistema. Da bi se dobro razumeo član 15. i uopšte da bi se razumeo zakon, mora se imati u vidu da je jedno vrednovanje osobe, a drugo je vrednovanje radnog mesta ili zvanja. Radno mesto i zvanje je ono što se relativno detaljno propisuje u ovom zakonu. I kada se govori o odgovornosti i kada se govori o kompetentnosti, nijednom se to ne odnosi na specifičnog zaposlenog. To mora da se radi kako taj zaposleni odgovara zahtevima posla, da li je ta osoba zaista onoliko kompententna koliko taj posao to traži, da li ta osoba kada komunicira ima dobre veze ili ne i komunicira u najboljoj mogućoj formi, to je posebno pitanje i ono se neposredno ne uređuje ovim zakonom. Ovaj zakon zapravo i kaže da će morati posebnim zakonima bolje da se propiše merenje učinka i tih uslova.
U katalogu se opisuju uslovi koje neki opšti pojedinac mora da zadovoljava, ali ovaj zakon govori o kriterijumima kojima će se vrednovati radna mesta, odnosno zvanja. To je karakteristika tzv. mešovitog sistema, koji mi uglavnom imamo u našoj upravi ili pogotovo u državnoj upravi, odnosno među državnim službenicima, gde se ne usredsređujemo na karijeru pojedinca, već karijera pojedinca prati kretanja kroz radna mesta koja su opisana ili zvanja koji su opisani i samim tim što ste vi zavredili određeni rang, da tako kažem, radnog mesta ili zvanja, vi napredujete u karijeri.
Znači, treba držati odvojenim te pojmove i onda postaje jasnije zašto su kriterijumi opisani ovako kako su opisani.
Kod korektivnog koeficijenta, da objasnim, da, možda je tu najveći rizik za zloupotrebu ukoliko se oni ne budu koristili adekvatno. Međutim, zakon vrlo jasno kaže i upravo taj korektivni koeficijent i služi da se spreči nešto što ste spomenuli da ovaj zakon ne rešava. Prvo, neće sve medicinske sestre biti isto tretirane. U ovom trenutku u katalogu radnih mesta ima, ne bih da dam preciznu brojku, ali sigurno više od šest, a manje od 15 i mnogo manje nego što je trenutno u praksi opisa radnih mesta medicinskih sestara. Vrlo smo vodili računa o tome da se prepoznaju razlike između različitih radnih mesta, a da se one ne prave veštački tamo gde nije potrebno.
Međutim, vi kad jednom utvrdite jedno radno mesto koje pokriva ljude koji rade u različitim institucijama na sličnom radnom mestu, na takvom radnom mestu, može se desiti da napravite nepravdu ukoliko ne ostavite mogućnost da u par situacija, pored svega što to radno mesto zahteva i pored uobičajenih uslova u kojima se radi i koji se već opisuju u tom radnom mestu, a mi npr. u ovom katalogu apsolutno pravimo razliku između radnog mesta medicinske sestre u hitnoj pomoći i u domu zdravlja, ali mogla bi postojati još neka okolnost zbog koje, recimo, taj dom zdravlja, sad to dajem kao potpuno ilustrativni primer, možda na jako udaljenoj lokaciji do koje mora da se dolazi uz specijalan napor, možda bi to moglo da bude razlog za korektivni koeficijent ili da se to rešava kroz neke nadoknade.
U svakom slučaju, ostavljamo mogućnost da kada su uslovi rada toliko drugačiji od onoga što je uobičajeno i već vrednovano u opisu radnog mesta, a na onima koji budu sprovodili ovaj zakon je da to detaljno, da tako kažem, evidentiraju šta je sve uzeto u obzir kada se vrednuje radno mesto i da jasno argumentuju zašto u ovom jednom specifičnom razlogu u nekim uslovima će biti potreban korektivni koeficijent, ostavlja se mogućnost da tu ne bude nepravde.
Znači, nije uopšte sporno da se objavljuju primanja. Ona ne mogu da se objavljuju tek tako za pojedince, znate već propise o zaštite podataka o ličnosti, osim kada su, naravno, javni funkcioneri u pitanju, a to je onda posebna tema. Međutim, to ćemo i raditi onog trenutka kada se uredi registar zaposlenih, i to je predviđeno zakonom o registru zaposlenih koji će da objavljuje ukupna primanja, odnosno prosečna primanja za određena radna mesta. Vrlo je važno da to bude poznato da bi se i vodilo računa o tome da razvrstavanje u platne grupe, kroz nekakve posebnosti koje će još biti svakako za svako radno mesto, ne odvede do potpuno neopravdanih razlika u primanjima, i to će biti još jedan zadatak i građana, i parlamentaraca, i budućih zaposlenih u ovoj državi, da vode računu o odnosu prosečnih primanja, a ne samo onoga što bude propisano i jasno vidljivo direktno u zakonu.
Mislim da sam sa tim odgovorila i još jednom da kažem nisam se ja ljutila, ali jesam pala da tako kažem u malu vatru zato što mi je stalo do toga da što veći broj građana, što korektnije, razume šta ovaj zakon jeste, a šta nije, da bismo u budućnosti imali šansu da ovu državu stvarno dovedemo u red. Hvala vam.

Hvala.
Veroljub Arsić je tražio repliku. Na čije izlaganje?
(Veroljub Arsić, s mesta: Na izlaganje koleginice Jerkov.)
Izvolite.

Gospođo ministre, ja mislim da ste posle jedne ovakve diskusije, koju je koleginica iz DS imala, prvo morali da održite predavanje o kancelarijskom poslovanju, jer kada budu naučili kancelarijsko poslovanje moći će da pričaju o Zakonu o zaposlenima u državnoj upravi i njihovim platama.
Druga stvar, neko je ovde nazvao nekoga političkom kukavicom, pa ja postavljam jedno logično pitanje, sada su skoro pa raspisani izbori na polovini mandata i Aleksandar Vučić i SNS uopšte se ne plaše da izađu na te izbore, da li je kukavičluk da proverimo rezultate vaše vlasti i vašeg programa na izborima ili je kukavičluk, kao što to radi Bojan Pajtić, da po svaku cenu, do poslednjeg minuta, ostane na vlasti? Šta je to, nego kukavičluk?
Gospođo predsednice, reč kukavičluk je nastala zbog jedne ptice koju svi zovemo kukavica, a to iz razloga što snese jaje u tuđe gnezdo i sačeka da se izlegu mladunci kod druge ptice. Tako je to nastalo. Tako i ovi iz DS ništa drugo ne rade, nego sve ono najgore što su radili dok su bili na vlasti, hoće da pripišu nama. Ništa drugo ne rade. I broj zaposlenih u javnim preduzećima i državnoj upravi ste vi napravili, dugove ste napravili, upropastili javna preduzeća i sada kažete da je to naša zasluga. Ne, nije. Prihvatamo da nosimo ono što smo loše uradili, prihvatamo da nosimo ono što smo dobro uradili. Vaše zasluge, ni dobre, ni loše, ne želimo.

Da li ovlašćeni želi da odgovori, jer bilo je govora o DS...
(Nataša Vučković, s mesta: Rekao je koleginice Jerkov. Pomenuo je.)
Nije nju pominjao uopšte, ali je spominjao DS.
(Nataša Vučković, s mesta: Ja ću da odgovorim, ali ona je ovlašćeni predstavnik.)
Vi ste ovlašćeni? Obe ste tu. Izvucite barem karticu, ispunićemo uslove.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Aleksandar Vučić je podneo ostavku pre dve godine i sada verovatno svestan da ne radi dobro posao predsednika Vlade. Ja ne znam zašto bi na svake dve godine imali izbore. Ako je nečija želja da Bojan Pajtić podnese ostavku zbog toga što se pokazalo da od 24 poslanika, koliko je SNS osvojila na pokrajinskim izborima, do 61 koliko je potrebno za formiranje Vlade, ne može baš tako lako da se dođe uobičajenim načinima na koje SNS dolazi na vlast tamo gde je izgubila na izborima, ja se plašim da nije posao predsednika Pokrajinske vlade da ispunjava takve želje SNS da bez obzira na rezultat izbora dođe na vlast. Tako država ne funkcioniše. Gospođa Udovički je tu, pa može da kaže da državna uprava ne funkcioniše tako, da politički sistem ne funkcioniše. Ako neko hoće svake dve godine da ima izbore i da zamajava na tim izborima građane, to je njegov lični izbor, to je prosto karakter vaše stranke, ali ne možete očekivati od drugih da se na takav način ponašaju.
(Poslanici SNS dobacuju.)
Gospođo Udovički, niste mi rekli za tabelu, na koji način ste došli, kojom metodologijom, do nje? Na ostalim opservacijama SNS se ne bih zadržavala.

Moje izvinjenje predsednici poslaničke grupe DS. Napravila sam grešku, imate pravo. Izvinjavam se.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoje dve stvari u politici. Jedna se zove legalitet, a druga se zove legitimitet. Koga predstavljate? Koga više Bojan Pajtić predstavlja u Vojvodini? Od 100 građana samo četiri, pet. Koliko ih predstavlja? Dva i po, koliko? Kada se neko bavi politikom ima pravo da traži proveru njegovih rezultata rada pred građanima. Što se toga bojite? Izađite. Ovde je bilo u prethodnom mandatu, rekao sam – raspisaćemo parlamentarne izbore čim Bojan Pajtić podnese ostavku, da idemo zajedno na izbore. Tada ste ćutali, niste smeli da pisnete o izborima u Vojvodini.
To je kukavičluk. Izađite pred građene, neka gospodin Pajtić izađe bez telohranitelja da čuje šta mu građani misle. Kukavičluk je opljačkati hendikepiranu decu sa milion evra. To je kukavičluk, a ne raspisivanje izbora, napadanje političkih neistomišljenika, iznošenje laži, spominjanje kakav je ko račun napravio. Mene kao političara, kao poslanika interesuje rezultat organa.
Spominjali ste Narodnu banku. Za četiri godine dok ste bili na vlasti evro je sa 78 skočio na 119. Evo su četiri godine, četiri dinara je skočio. Bila vam je inflacija 15%, a sada je 2%. To su rezultati rada, a diletanti se bave računčićima, keceljama, cipelicama i ostalim stvarima.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jerkov.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Znate da o legitimitetu priča neko ko je uprkos gubitku na izborima nije birao načina da dođe na vlast i ti načini su išli dotle da su pojedini odbornici, uključujući i mene lično, policiji prijavili način na koji SNS prekomponuje vlast širom Srbije, pa kada tako neko priča o legitimitetu, to je otprilike kada o obezbeđenju priča neko kome se desilo da vojno obezbeđenje predsednikovog brata se pobije sa žandarmerijom. Toliko imate moralno pravo da govorite i o legitimitetu i o obezbeđenju koje političari imaju.

Srpska napredna stranka je u Novom Sadu došla na vlast sa odbornicima koje je sama prijavili policiji za kupovinu glasova. Srpska napredna stranka je došla na vlast u Beloj Crkvi sa lažnim obezbeđenjem, lažnim ugovorom i privatnom agencijom koja nije dopuštala odbornicima da uđu u zgradu Skupštine u Mladenovcu, tako što je odbornica sa policijskom pratnjom došla da povuče neopozivu ostavku koju je dan pre pozvala.

Sve što imate, gospodine Arsiću, i vi lično i bilo ko od poslanika, šta god imate kao krivično delo, molim vas prijavite, nemojte da odgovarate, znate da je krivično delo ne prijavljivati krivični delo. Tako da, ili prijavite to ili nemojte o tome govoriti u Skupštini.