Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovana potpredsednice Vlade sa timom, dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam slušao prethodnog govornika i mogu da kažem da je ceo njegov govor protekao u tome da je uputio puno kritika, kada je u pitanju predlog čitavog seta ovih zakona, ali nisam čuo ni jedan konkretan predlog za unapređenje bilo kog predloga zakona, ni jednu konstruktivnu izjavu, niti konstruktivnu sugestiju da li je moguće ovakva zakonska rešenja, odnosno njihove predlog unaprediti.
Očigledno da nije dovoljno što je ovaj set zakonskih predloga prošao kompletnu demokratsku proceduru, javna slušanja, prošao je kroz veoma intenzivan socijalni dijalog, što je nama, kao predstavnicima SDPS, najvažnije, sa socijalnim partnerima, sa predstavnicima sindikalnih organizacija, sa predstavnicima poslodavaca i, naravno, sa predstavnicima pet ministarstava koji učestvuju u tom socijalnom dijalogu kada je u pitanju rad Socijalno-ekonomskog saveta, tela koje u svakom slučaju ima pravo, u skladu sa zakonom, da daje mišljenje na svaki zakon čiji su efekti takvi da mogu da utiču na socijalno-ekonomsku situaciju u zemlji.
Nije dovoljno što se vodio dijalog sa nevladinim organizacijama. Nije dovoljno što se dijalog vodio i sa narodnim poslanicima. U istom tom Ekonomskom kokusu stranka Borisa Tadića je zastupljena najviše posle SNS. Dakle, dva poslanika Borisa Tadića učestvuje u radu Ekonomskog kokusa. Tu učestvuju ljudi koji su predstavnici svih političkih stranaka i vama hvala na tome i hvala vam na vašoj posvećenosti i vašem timu koji je uvek bio mnogobrojan, koji je uvek imao vremena da odgovori na svako pitanje, na svaki predlog da bi došli do najboljeg mogućeg zakonskog rešenja i predlozima o kojima danas razgovaramo.
Ono što je suština ovih zakonskih predloga, ja ću se ovde fokusirati na Zakon o sistemu plata u javnom sektoru, prvenstveno je to da se utvrđuju jasna pravila igre, kada je u pitanju sistem plata. Ukida se sistem koji je podrazumevao preko 900 koeficijenata. Jedna situacija koja nije omogućavala dobro upravljanje, dobar menadžment i ono što želimo, u svakom slučaju, da postignemo implementacijom ovog zakona, a to je jeftina, malobrojna, efikasna i efektivna državna uprava i administracija. To je ideal i to je u stvari ono što je imperativ kada je u pitanju predlog ovog zakonskog rešenja, a to je da javna administracija, državna uprava budu dobar i kvalitetan servis prvenstveno građanima, a onda i privredi.
Moram da podsetim kolege narodne poslanike da je ovo samo nastavak donošenja čitavog niza reformskih zakona koji se tiču sprovođenja reformi državne uprave. Podsetiću na Zakon o utvrđivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, na strateški važan reformski zakon o inspekcijskom nadzoru i upravo je taj zakon i njegova implementacija bila vododelnica koja opredeljuje konačno i koja menja ono što je u našoj zemlji postojalo 25 godina, a to je odnos državne uprave, državnih službenika, činovnika, inspekcija prema privredi. Upravo Zakon o inspekcijskom nadzoru je promenio tu orijentaciju prema onima koji pune budžet, koji plaćaju poreze, koji zapošljavaju ljude i koji su definitivno stub razvoja naše zemlje.
Od 2000. godine, pa do dolaska vas na mesto potpredsednika Vlade i ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, svedoci smo da su pokrenute više puta reforme državne uprave i reforme javnog sektora. Akcioni planovi, pravljene su strategije, ali nažalost niko ništa nije konkretno uradio, niko ništa nije konkretno sproveo, tako da nas je to, u svakom slučaju, mnogo koštalo i, ono što je najbitnije, sve to vreme imamo jako neefikasnu državnu upravu koja paralelno mora da se razvija sa privatnim sektorom i da odlučujuće utiče na poslovni ambijent u našoj zemlji. Ako hoćemo da postanemo moderna zemlja, moramo da imamo modernu državnu upravu, državnu upravu u kojoj rade najobrazovaniji, koji su najkvalifikovaniji, koji su birani na te pozicije u skladu sa dobrom praksom i sistemom upravljanja ljudskim resursima, gde će postojati jedan jasan sistem koji ovaj zakon upravo propisuje, a to je sistem analize posla, dizajniranja radnog mesta, planiranja broja zaposlenih, jasan sistem regrutovanja i selekcije, ocene uspešnosti rada, što ovaj zakon posebno apostrofira i, ono što je jako bitno, implentacija E-uprave, odnosno informacionog sistema ljudskih resursa u državnoj upravi, odnosno u državnim institucijama kojima se ovaj zakon bavi.
Jer ako vi nemate jasnu i definisanu bazu podataka, ako nemate informacioni sistem koji podržava praćenje svakog zaposlenog, njegov napredak, njegov razvoj, sistem usavršavanja, doprinosi institucija u kojoj radi, ne možete ni da imate validan i pravedan sistem ocene učinka tog zaposlenog, tako da na krajnjoj instanci ne možete definisati, ne možete napraviti sistem koji će motivisati zaposlene da bolje rade, da kvalitetnije rade i da vrše veći doprinos institucija i organizacija u okviru državne uprave u kojoj radi.
Ono što je za nas jako bitno je više puta ponavljan razgovor između vašeg ministarstva i vašeg tima sa predstavnicima sindikata i predstavnicima poslodavaca. I ono što jeste notorna činjenica je da za ovaj Predlog zakona postoji pozitivno mišljenje Socijalno ekonomskog saveta. I jako je važno što postoji podrška civilnog sektora, nevladinih organizacija, postoji podrška građana, postoji podrška ključnih društvenih činilaca, kao što su predstavnici zaposlenih i predstavnici onih koji zapošljavaju, ali naravno i države, koja u radu Socijalno ekonomskog saveta učestvuje u punom kapacitetu, jer nas taj isti Socijalno ekonomski savet, za razliku od nekih prethodnih godina dolazi ministar finansija, dolazite i vi kao potpredsednica Vlade, dolazi ministar obrazovanja, dolazi ministar resorni, rada, zapošljavanja i socijalne politike, kompletan tim Vlade, dolazi. Zašto? Pa, zato što je važan socijalni dijalog, zato što je važno da se ovakvi zakonski predlozi dogovore sa socijalnim partnerima i da dobiju podršku i kako sada neko može da kaže da ne postoji podrška Socijalno ekonomskog saveta i socijalnih partnera. Ja to jedino mogu da shvatim, pošto, naravno, idemo u susret predizbornoj kampanji kao predizborni marketing. I ne treba kolege da budu nervozne, ja samo pozivam da razgovaramo jezikom činjenica i jezikom argumenata.
Mislim da su argumenti na strani ministarstva, na strani vladajuće većine koja podržava ovaj Predlog zakona i nadam se da ćemo izglasati ovaj zakon u danu za glasanje, ali sam se iskreno nadao da ako već postoji konsenzus između socijalnih partnera i države na ovom poslu da ćemo moći da napravimo konsenzus i sa političkim partijama koje pripadaju manjini, odnosno opoziciji, ali nažalost, očigledno to nećemo uspeti i ako imamo još dovoljno vremena da ubedimo kolege da je zakon dobar, da zakon utvrđuje jednaka pravila za sve, da zakon ukida ono što smo imali ne prethodnih 15, nego prethodnih 30, 40 godina. Ukida egalitarizam, ukida uranilovku i definiše jedan sistem u kome će ljudi biti plaćeni u skladu sa svojim učinkom, u skladu sa svojim nivoom veština, obrazovanja, sposobnosti i znanja.
Znači, uvodi se jedan sistem koji je sličan sistemu koji postoji u privatnom sektoru i u tržišnoj ekonomiji, koji podrazumeva isključivo i samo rezultat. Ciljevi jesu na neki način različiti zato što je privatni sektor po prirodi stvari orijentisan ka profitu i profitabilnosti. Javna administracija, odnosno državna uprava je orijentisana ka dobroj i kvalitetnoj usluzi građanima i privredi, ali sistem upravljanja kadrovima u državnoj upravi ne treba da odskače i ne treba da bude drugačiji nego onaj sistem koji podrazumeva i privatni sektor.
Zato je jako važna puna implementacija ovog zakona, jer on neće moći da ima dobre efekte i one efekte koje svi želimo, a to je da imamo efikasnu, efektivnu državnu upravu ako ne sprovodimo aktivnosti, odnosno faze upravljanja ljudskim resursima u državnoj upravi na pravi način i u punom kapacitetu. To znači da imamo jasno definisane sisteme i metode u procesu regrutovanja kadrova, u procesu selekcije i da ti parametri na konto kojih se vrši odabir ljudi koji se zapošljavaju u državnoj upravi budu najviši mogući kriterijumi.
Ali i ovi platni razredi i platne grupe koje ste vi definisali jasno pokazuju da je intencija ovog Predloga zakona takva da oni koji se zaposle u državnoj upravi ili oni koji rade, koji stvaraju veću dodatnu vrednost mogu više i da zarade. Čak šta više, ja sam detaljno analizirao onu tabelu koja definiše platne grupe i platne razrede, ona je vrhunski i profesionalno urađena. Ona definiše da oni ljudi, oni zaposleni koji pripadaju nižoj platnoj grupi mogu više da zarađuju od onog koji je po platnoj grupi iznad njih, ako imaju više dodatnih časova prekovremenog rada, ako stvaraju bolje rezultate, ako se dodatno usavršavaju i ako ostvaruju veći doprinos organizaciji, instituciji u kojoj rade.
Dakle, ukida se uranilovka, udika se sistem radio-ne radio, svira mi radio i to je osnovni koncept i onaj glavni rezultat koji vi kroz Predlog ovog zakona u stvari dajete i koji će doprineti tome da državna uprava bude produktivnija, jer svi znamo da su neke analize pokazale da je zaposleni u proseku, da je produktivnost zaposlenog u državnoj upravi nekih 30%. Šta to znači, da od osam časova radnog vremena, efektivno se radi dva i po do tri sad. To u privatnom sektoru ne postoji.
Potpuno podržavam činjenicu da će se uvesti jedan sasvim novi sestem koji će definisati, koji će ceniti i kompetentnost zaposlenog, koji će ceniti njegov doprinos kroz prekovremene sate, kroz želju za napredovanjem, kroz želju za usavršavanjem i da će to biti jedini principi i parametri koji će definisati ko će raditi u državnoj upravi i naravno, ono što je najbitnije ko će u državnom sistemu državne uprave napredovati.
Ono što je za SDPS isto tako važno to je jedan pravedan sistem zarada koji je napravljen. To je odnos između najniže i najviše lestvice zarade. On je do sada u okviru starog zakona definisao odnos 1:9, koji je bio dosta visok. Sada je taj odnos 1:7,5 jer u svakom slučaju moramo voditi računa o tome da ne stvaramo kao državni službenici, kao ljudi koji razgovaraju, koji izglasavaju zakone u zakonodavnom telu, odnosno u parlamentu, da vodimo itekako računa o tome da ne dozvolimo mi, da ne doprinesemo do toga da dođe do veće podvojenosti građana i da zarade najviših rukovodilaca ne budu basnoslovno, kao što je to u nekim zapadnim zemljama veće, nego one zarade koje su minimalne. Dakle, zarade ljudi koji imaju najniže kvalifikacije.
Tako da ovaj Predlog zakona ima i tu socijalnu komponentu, vodi računa o jednom visokom nivou jednakosti, ali uz to da oni koji se najviše trude, koji najviše rade, koji stvaraju najveći doprinos svojoj instituciji, organizaciji, mogu više i da zarade, mogu i da očekuju da napreduju u javnom sektoru.
Ono što bih itekako podržao to je da u svim institucijama i organizacijama koje funkcionišu pod okriljem državne uprave i administracije, se uvede informacioni sistem, taj takozvani „hris“ ili „hjuman risors informejšn sistem“ koji u svakom slučaju definiše i koji će u mnogome pomoći institucijama i organizacijama da definišu koji će to ljudi, koji će to zaposleni moći da napreduju, koji su najbolji i naravno, da u skladu sa tim ih ocenjuju na najbolji način. Oni koji ne mogu da izdrže trku, oni koji ne mogu da budu efikasni, naravno, oni će morati da za to budu i opomenuti i moraće da se definiše jedan jasan kriterijum proseka, odnosno minimuma šta je to što zaposleni mora da uradi u državnoj upravi kako bi mogao uopšte da stekne uslove da radi, kako bi uopšte mogao da zasluži da prima svoju platu i da stekne uslove da napreduje u tom nekom narednom periodu.
Ono što bih na kraju napomenuo, to je debata koja se vodila u prethodnih nekoliko meseci o tome da li Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave treba da definiše i sistem plata u javnim preduzećima. Naravno da ne. Ja znam da ste se vi jako trudili da objasnite iz kog razloga to ne bi trebalo da bude tako. Mi smo pre nekoliko dana, da podsetim, izglasali Zakon o javnim preduzećima i idemo ka tome da korporatizujemo javna preduzeća, da uvedemo jedan jasan i transparentan sistem korporativnog upravljanja, sistem koji će biti definisan na jedan meritokratski način, gde će ocena rukovodstva, nadzornih odbora, dakle kontrolnog organa, biti u skladu sa parametrima njihovih rezultata, njihovih biznis planova koje daju krajem svake godine za narednu godinu. Takođe, u skladu sa tim, uz jednu jasnu, veću kontrolu Vlade, ona će biti ocenjivana i mislim da ćemo na taj način doći do toga da ta preduzeća budu uspešnija. Ali, u svakom slučaju, nismo za to da se sistem plata, ili bilo šta kada je u pitanju rad preduzeća, odnosno korporativnog sektora, oktroiše na bilo kakav način i da bilo koje ministarstvo propisuje pravila igre koja nemaju veze sa tržištem.
Zadatak Vlade, zadatak Ministarstva, zadatak parlamenta je da kontroliše da ta javna preduzeća ispunjavaju one ciljeve koji su definisani, da se ta javna preduzeća ponašaju u skladu sa tržišnom logikom i da njihov osnovni i glavni cilj bude i profit, ali naravno i, što je jako bitno, javni interes. Ali, moraju da se ponašaju u skladu sa tržišnim uslovima, da propisuju uslove zarade, ceo sistem funkcionisanja i organizacije preduzeća, na način na koji oni to hoće, ali sa jednom obavezom – da imaju transparentan rad i da ostvaruju visoke rezultate. Dakle, uz određen nivo ulaganja, da ostvaruju visoke prihode i visoke rezultate. Mi do sada to nismo imali. Nažalost, imamo malo javnih preduzeća koja ostvaruju dobit, ali mislim da ćemo implementacijom ovog novog Zakona o javnim preduzećima uspeti da restruktuiramo, odnosno reorganizujemo i druga javna preduzeća i da će se ona, naravno, tržišno ponašati, uz jedan dobar i kvalitetan nivo rada profesionalnog menadžmenta, nadzornih odbora, čiji članovi moraju da budu sertifikovani, kako bi kontrolisali na najbolji mogući način. Na taj način možemo da uredimo i javni sektor i sektor javnih preduzeća.
Uz to da dodam da za neka javna preduzeća i te kako treba da potražimo i strateške partnere, da pravimo i javno-privatna partnerstva, što je jako važno, kako bi došli do toga da imamo i nove tehnologije, da usvojimo nova znanja od naših partnera iz svih razvijenih i modernih država na svetu sa kojima imamo veoma dobre i kvalitetne odnose, koji žele da ulažu u našoj zemlji. Da podsetim, doneli smo i taj Zakon o javno-privatnom partnerstvu koji će to omogućiti i koji će omogućiti nova radna mesta, nove poslovne aranžmane i, naravno, korišćenje potencijala naših preduzeća i potencijala kada je u pitanju pogotovo infrastruktura za novo zapošljavanje i za razvoj.

Vreme.

I da završim, Socijaldemokratska partija Srbije će u Danu za glasanje zdušno podržati ove predloge zakona. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Kori Udovički.
(Marko Đurišić, s mesta: Replika.)
Na osnovu čega?
(Marko Đurišić, s mesta: Govorio je o poslanicima Borisa Tadića.)
Evo, imate pravo na repliku. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.
Želim da odgovorim na nekoliko stvari. Prvo, nikakav Ekonomski kokus, kao što sam rekao, ne može da bude zamena za rad parlamenta, za raspravu o zakonu na sednicama odbora, za raspravu ovde u plenumu u normalnim okolnostima, a ne noću, ne bez prisustva javnosti. Znači, koliko je članova poslaničke grupe u Ekonomskom kokusu i da li su oni aktivno ili ne učestvovali, to ne može da bude ni na koji način zamena za ove stvari i način na koji se u parlamentu zakoni raspravljaju i donose.
Što se tiče konkretnih predloga, naša poslanička grupa ih ima 25 na ovaj zakon. Ja nisam hteo danas da govorim o njima, govorićemo u danu kada budemo raspravljali u pojedinostima.
Što se tiče ove priče kako će ovaj zakon nešto da sredi i uredi, ja bih stvarno voleo da vidim koji su to kriterijumi u ovom zakonu koji će nagrađivati rad, koji će razbiti uravnilovku i sve to loše što postoji u javnoj upravi. Toga u ovom zakonu, ja ponavljam, nema. Ima namere da se to uredi nekim drugim zakonom. A kada će taj zakon doći na dnevni red? Možemo da vidimo u prelaznim i završnim odredbama, ali ja sam siguran da to ova Vlada neće raditi, jer ova Vlada za u naredna dva meseca više neće vladati Srbijom. Hvala.

Ja molim kolege poslanike da prilikom obraćanja ne…
Reč ima ministar dr Kori Udovički. Izvolite.

Htela bih da se obratim poslanicima, a možda naročito poslanicima opozicije, sa napomenom da su pred vama dva sistemska zakona na koje je ova zemlja nesporno čekala mnogo godina. Nesporno je da je ono što su rešenja u ovim zakonima neophodno da bismo doveli državu u red i da bismo dobili onakvu modernu upravu i državu kakva nam je potrebna da bismo bili efikasna evropska zemlja.
E sad, na vama je izbor da u ovoj diskusiji sada šaljete poruke koje mogu da deluju jednostavno zbunjujuće ili populistički, u smislu da u jednoj rečenici kažete da će ovo sigurno da donese smanjenje plata, a u nekoj drugoj sledećoj rečenici da je to samo obećanje pred izbore. Pa, ja sada ne znam šta radimo, je li obećavamo pred izbore ili smanjujemo plate? Ili, da se pozabavimo sadržajem, za koji ja ni u jednom trenutku nisam rekla da će doneti boljitak sutra, ni u ova dva meseca koliko će još uvek ova Vlada u punom ili tehničkom mandatu biti na svom mestu, niti će prekosutra, prvog dana, ni petog dana naredne Vlade?
Ali, ako Srbija želi da ima bolju državu, onda je potrebno da njeni poslanici pažljivo čitaju šta je u ovim zakonima, a zatim da pomognu svojim građanima, i poslanici, i nevladine organizacije, i političke partije, i stručna tela, da prate i marljivo motre da li se kriterijumi i, da tako kažem, ciljevi i mete koje se postavljaju u ovim zakonima realizuju. Da li sledeća Vlada, koja god bude, bilo da u njoj budu iste partije ili druge stranke, vi ili neko treći, da li će ta naredna Vlada i ona posle nje da sprovode namere, korake, kriterijume koje ovi zakoni postavljaju?
Ako neko želi da polemiše sa ovim zakonima, može da postavi pitanje zašto ne brže, ili da li je nešto ostvarivo, ili šta su uslovi da bi se nešto od onoga što je u ovim zakonima postavljeno ostvarilo? Ali, u svakom slučaju, ja mislim da će vrlo teško neko polemisati sa fundamentalnim principima i ozbiljnim poslom koji je uložen da se do ova dva zakona dođe.
Takođe, prihvatam činjenicu da Zakon o platama donosi manje konkretnih rešenja. Nije uopšte uporediv u smislu nekakvog konačnog rešenja sa Zakonom o opštem upravnom postupku. Zašto nam je bilo potrebno ovoliko vremena da do njega dođemo? Zato što je i ovoliko zajedničkog sadržalaca koliko ovaj zakon uspostavlja zahtevalo svakodnevni dijalog i borbu sa predstavnicima, ubeđivanje, razjašnjavanje, umirivanje i usklađivanje predstavnika, svih 500.000 zaposlenih koji su ovim zakonom obuhvaćeni.
Mi danas na sajtu Ministarstva imamo skoro gotov katalog poslova, kojem se vi zapravo samo zbog naziva podsmevate, a niste se uneli u to šta taj katalog predstavlja, koji je rad uložen danonoćno. Da ga je samo neko jednom pisao, bio bi ogroman posao, a zapravo svaki opis radnog mesta koji se danas nalazi u tom katalogu rezultat je iscrpnog dijaloga sa ljudima koji te poslove rade i koji svako o svom poslu misli da je jedinstven, da je najvažniji i da je najveća nepravda u platama u ovoj zemlji učinjena upravo prema njemu.
Da li vi znate koliki je posao dovesti 500.000 ljudi oko stola na to da se samo slože o tome šta su tipični poslovi na njihovom radnom mestu, ili u njihovim zvanjima, da se samo slože da će to da bude javno predstavljeno, da će pored toga stajati jednog dana u koju platnu grupu spadaju njihovi poslovi.
Ne kažem da neko treba da nam tapše što smo to uradili, ali kažem da neko mora to da sada zapazi, da bi u budućem periodu vodio računa o tome da naredna Vlada uredno nastavi na koracima koji su ovde preduzeti, a do kojih ni jedna prethodna Vlada nije došla.
Spremna sam ovde, imamo pet sati za raspravu, imamo još koliko god hoćete sati posle toga, da objašnjavam svaku reč i svaku rečenicu i svaki korak koji je u ovom zakonu i oba zakona već preduzeto.
Takođe, molim vas da ne zamenjujemo teze, ako je i istina da je Zakon o platama ušao u Skupštinu pre 24 sata, a postojala je verzija koja je stajala na sajtu i bila je vrlo transparentna i opet izobjašnjavana mesecima, ova se verzija razlikuje u upravo ova dva člana koja ste spomenuli da vas zbunjuju. Mogli ste za 24 sata ta dva člana da savladate.
Kada je reč o Zakonu o opštem upravnom postupku, taj zakon je u Skupštini od 5. februara isto tako on se detaljno razgovara sa svim mogućim sagovornicima, bio je objavljivan, bio je usaglašavan godinu dana.
Prema tome, više od ovoga, ova država koja mora da menja veliki broj velikih zakona, sistema, rešenja itd. da bi se pretvorilo u ono što želimo zaista ne može da uloži i nije realno. Hajde da razgovaramo o sadržaju i hajde da postavimo usvajanjem ovih zakona i diskusijom u ovoj Skupštini, temelje na kojima će građani ove zemlje moći da zahtevaju od njihove države u narednom periodu da bude ono što ova država treba da bude. Hvala.
(Marko Đurišić, s mesta: Replika.)

Polako gospodine.
Povreda Poslovnika, tražite reč? Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Reklamiram povredu Poslovnika člana 107. i 108. - povreda dostojanstva parlamenta.
Gospodine predsedavajući, povredili ste Poslovnik zbog toga što niste opomenuli gospođu ministarku da ne može na jedan uvredljiv način da se obraća poslanicima. Da li smo imali vremena ili nismo imali vremena da po jednom hitnom postupku proučimo tekst zakona, bilo bi bolje da ima više samokritičkih tonova, u tom pogledu da su poslanici morali zaista u jednom vrlo kratkom vremenu da se upoznaju sa zakonom. Nije na ministru da poslanicima drži predavanja, niti da im daje ocene o njihovom radu.
(Marko Đurišić, s mesta: Replika.)