Član 36. kaže da je rukovodilac organa, organizacije ili drugog organizacionog oblika u javnom sektoru iz člana 1. itd. treba da planira, odnosno mora da planira sredstva u skladu sa okvirima budžetskih ograničenja, i to podvlačim, za tekuću i naredne dve budžetske godine.
Zbog čega smatram da je jako važno podvući ovaj termin „ograničenja“? Građani Srbije treba da znaju da je posle svih ograničenja, posle svih umanjenja, posle svih nipodaštavanja njihovog funkcionisanja i rada, ovo stanje, kako da kažem, ne da će da traje, nego će da se produbi.
Znači, ako se vratimo na neke prethodne članove o kojima smo govorili, gospođo ministarko, onda dolazimo do sledećeg zaključka. Recimo, imamo grad Užice koji se zadužio pre mesec dana sa 200 miliona dinara kako bi se pokrili tekući troškovi likvidnosti i ostalo.
(Zoran Babić, s mesta: Može malo po amandmanu?)
To je po amandmanu.
(Zoran Babić, s mesta: Pa, nije po amandmanu.)
Gospodine Babiću, ako se decidno držimo ovog amandmana, odnosno ovog člana, dolazimo u sledeću situaciju – da građani moraju da znaju da grad Užice mora da se zaduži i sledeće godine za 200 miliona, pa za dve godine ponovo 200 miliona. Znači, ako je to u okviru budžeta koji se planira, odnosno ograničenje je budžeta, hoću da naglasim da lokalne uprave neće imati sredstava u sledećim godinama da planiraju sredstva kao što su to radile ovih godina.
(Zoran Babić, s mesta: Što?)
Pa, upravo zbog toga što su ove godine iznos svojih budžeta planirale tako što su se zadužile, a dolaze do toga da ne mogu više da se zadužuju. O tome se radi.

Zahvaljujem, gospodine Markoviću.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, oni nama neće oprostiti ni sve svoje greške, čak ni pojedine. Dakle, to ograničenje je iz nekoliko razloga. Jedan od tih je što se rasipalo, što se u vreme dok su oni vladali nije živelo od zarađenog, već od zaduženog. Pa, kada u javnom sektoru nije bilo dovoljno u proizvodnji da se zaradi, oni kažu – ko vas šiša, mi ćemo vas zadužiti. Proizvod te države dok su oni vladali je bio dug. Sada je došlo vreme da se živi od zarađenog i mi imamo državu koja živi od prihoda koje ubira, ali mora da vraća ono u vreme kada se trošilo ono što nije bilo zarađeno.
Došlo je vreme – vrati koko što si pozobala. Ali, sada je problem što je koka koja je to pozobala to odnela na Maldive, na Brione, letovališta, potrošila na jahte itd, pa se, recimo, u Kovačici iselilo 5000 ljudi posle privatizacije, one slavne privatizacije tri šećerane po tri evra. Ona je pripala tadašnjem poslovnom ili finansijskom direktoru stranke bivšeg režima. Gle čuda, baš njemu! Ne znam šta su obećali ovom Beslimiju, ukoliko ne daj bože dođu na vlast, ali ja mislim da u tom slučaju, ne samo u Kovačici, već u Vojvodini, u Srbiji neće ostati, možda sem Beograda, nijedan stanovnik, s obzirom na ponašanje koje njima doliči.
I onaj jedan moj savet prijateljski – niko se nije kajao kada je umereno jeo i umereno govorio. Zato predlažem mojim kolegama iz opozicije da pokušaju da to dovedu u skladu sa tom poslovicom, jer u tom slučaju onaj voz koji je pogrešan i sve stanice koje su pogrešne, koji je trenutno parkiran na Fruškoj Gori, u Mošinoj vili, mogu vrlo lako da ispadnu iz tog voza, jer tamo mogu da izdogovaraju nešto, a da njih u tom vozu ne bude. Hvala.

Zahvaljujem.
Na naziv Glave V, naziv člana i član 37, amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević i zajedno narodni poslanici Nataša Vučković, Balša Božović i Aleksandra Jerkov.
Na član 37 amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Miroslav Marinković i mr dr Blagoje Bradić.
Reč ima dr Miroslav Marinković. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo podneli amandman na član 37. i desilo se nešto što je prilično neverovatno. Član 37. glasi, pročitaću ga da bi vam bilo jednostavnije da ispratite ono što se desilo u ovom slučaju – akte iz člana 10. stav 7. ovog zakona Vlada će doneti u roku od šest meseci od stupanja na snagu ovog zakona. Naš amandman glasi – predlažemo da se član 37. briše, uz obrazloženje da predlažemo to jer smatramo da koeficijenti, platni razredi i platne grupe i različita zvanja i položaji koji su već uređeni posebnim zakonom treba da budu takođe uređeni zakonom. 
Odgovor, odnosno obrazloženje kaže – amandman se ne prihvata iz razloga što se aktom Vlade ne uređuju koeficijenti, platni razredi, plate, već će koeficijenti biti utvrđeni posebnim zakonom. Znači, vrtimo se u krug.
Mi smatramo da treba obrisati, zato što već postoje posebni zakoni, a u obrazloženju dobijamo taj isti odgovor. Odgovor koji je naše obrazloženje dalo uz amandman mi dobijamo o odgovoru za odbijanje amandmana, obrazloženje, koje je obrazloženje amandmana. To govori o tome koliko se ozbiljno pristupa i ja bih voleo da mi nismo došli u situaciji da moramo da podnosimo amandmane, da je zakon dovoljno dobar za građane, a svesni smo svi, bez obzira na političko ubeđenje i stanke koje između ostalih pored građana predstavljamo, jer bi to bio interes za sve građane. U ovom slučaju se desilo da ispada da mi imamo nešto protiv. Mi nemamo ništa protiv, samo želim da budemo saslušani na vreme i na pravi način protumačeni.

Zahvaljujem.
Na član 37. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe DS.
Reč ima mr Jovan Marković.

  Uvažena ministarko, imajući u vidu da smo više puta ponovili da je zaista nedopustivo da se o ovako važnom zakonu raspravlja na način na koji se raspravlja i da smo ovaj predlog zakona dobili manje od 24 sata u odnosu na zahteve da se pišu amandmani, i da smo došli u situaciju da se u ovako teškoj atmosferi govori o zakonu, smatramo da je nedopustivo, prvo to pristajanje vaše na ovaj izbor, odnosno da se na ovakav način o svemu ovome raspravlja, i da 500 hiljada ljudi koji sa zebnjom očekuju kako će se doneti ovaj zakon vide kako je zaista nemoguća atmosfera u kojoj se radi.
S druge strane nema konstruktivnog pristupa koji bi poboljšao ovaj zakon. Naš pokušaj, da kažem, da se ovaj zakon unapredi, je bio unapred osuđen na propast. Znači, u ovom slučaju mislim da je jako loše da se posle tri ili četiri godine najave ovog zakona i dalje odlaže njegova primena. Mislim da je nedopustivo da se šest meseci ostavlja kao rok za donošenje podzakonskih akata na zakon koji ima 40 članova.
Imajući u vidu očekivanja javnosti Srbije vezano za ovaj zakon, smatrao sam da je dobro da se u paketu izađe sa predlozima i da se ubrza primena ovog zakona.
Takođe, imajući u vidu da će neke odredbe zakona biti primenjene tek 2018. godine, takođe smatramo da je to nedopustivo, i zbog toga smo predložili da se ovaj amandman usvoji, odnosno da se briše ovaj član. Hvala.

Zahvaljujem.
Na naziv člana i član 38. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Živković i Pavićević i zajedno narodni poslanici Vučković, Božović, Jerkov.
Na naziv člana i član 38. amandmane su podneli poslanici poslaničke grupe Boris Tadić.
Reč ima dr Miroslav Marinković. Izvolite.

Uvaženi potpredsedniče, ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SDS Boris Tadić, ZZS, predložila je da se član 38. briše uz obrazloženje da brisanje ovog člana, budući da se ovim članom faktički predviđa povećanje osnovice plata koje određuje Vlada, naime predviđeno je da će Vlada uskladiti koeficijente.
Dakle, smanjiti ih u odnosu na postojeće rešenje, ali da će osnovna plata ostati nepromenjena, što je jedino moguće ukoliko se poveća osnovica. Ovim se u neravnopravan položaj stavljaju zaposleni čija je osnovica određena zakonom u budžetu.
U obrazloženju na ovaj amandman, jer nije prihvaćen, navodi se da se amandman ne prihvata iz razloga što se upravo na način definisano ovim članom 38, što se iz njega ni na koji način ne može videti, predlog zakona uspostavlja uporedivost koeficijenata zaposlenih kojima trenutnu osnovicu utvrđuje Vlada, sa zaposlenima čija je osnovica određena Zakonom o budžetu.
Dakle, svakako se radi o nekakvoj računskoj operaciji, ali u takvim svim operacijama, računskim, nigde ne postoji onaj na koga se sve ovo odnosi. U svakom slučaju on će ostati, da kažem jedan kolikvijalni izraz, kratkih rukava i bojim se da će ljudi koji su radili ove poslove za koje su bili plaćeni na određen način u narednom periodu moći da od očekuju da će taj iznos biti manji uz vrlo razumno obrazloženje i vrlo korektne i vrlo opsežne računske operacije. Mislim, da to nije dobro ni za koga, ako svi mislimo za radnike, onda bi bilo dobro da se faktički, znači kroz zakonska rešenja to i vidi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 38. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe DS.
Reč ima gospodin Marković. Izvolite.