Član 39. ima naslov – usaglašavanje posebnih zakona i onda se ovde sada govori da će se do 1. januara 2017. godine doneti zakoni kojim se uređuje radno pravni status plata i drugih primanja zaposlenih u javnim službama, organima autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, javnim agencijama i drugim organima, organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Pa, dalje kako će se sve ovo razređivati. Znači, kao da ništa ne piše u ovih, kao što i ništa ne piše u prethodnih 38 članova ovog zakona. Ponovo se donosi zakon koji će da odredi plate u javnim službama AP lokalne jedinice, javnim agencijama i sl.
Vrlo je u obrazloženju jedna reč koja onako para uši i ako građani gledaju ovo mogu da shvate u političkom životu šta znači reč – prilagođavanje zatečene plate. U praksi ove Vlade, kada god se govorilo o prilagođavanju zarada, penzija ili nečega drugoga, to je samo bio način da se izbegne reč – smanjenje.
Znači, poštovani građani i obrazloženju za ne prihvatanje ovog amandmana, Vlada priznaje da je namera kada se budu doneli svi zakoni koji predviđa ovaj zakon i uspostavio taj famozni navodni sistem doći će do prilagođavanja vaših zarada, a to čitajte po rečniku ove Vlade, smanjenja zarada, jer u svakom slučaju kada se govorilo...

Vreme...

... o prilagođavanju to prilagođavanje je značilo manje primanje.

Zahvaljujem, gospodine Đurišiću.
(Marko Đurišić, s mesta: Imam još dve sekunde, nemojte me prekidati, prekinuli ste me na minut i 58, nemojte to više da radite. Još dve sekunde sam imao. Vi ste mi isključili mikrofon na minut i 58.)

Ja nisam isključio mikrofon, vam je mikrofon, a izvinjavam se ako sam to uradio, ako te dve sekunde. Završili ste rečenicu, ja sam se zahvalio vama na izlaganju. Zahvaljujem se.
Na član 39. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Marković, Goran Ćirić, Vesna Martinović, Vesna Marjanović i Dragan Šutanovac.
Izvolite, gospodine Markoviću.

Pa i ovaj član se odnosi na usaglašavanje posebnih zakona i propisa i ono što je za nas sporno to je da u predlogu ovog člana, kao i u čitavom predlogu zakona ne postoji ta jasna vizija i jasan cilj šta se sa ovim zakonom postiže.
Imam utisak da je to usaglašavanje na neki način odloženo, da će i ti podzakonski akti koji se budu donosili biti nastavak tumaranja koje je ova Vlada po ovom pitanju ima.
Mi mislimo da je bilo nedopustivo da se na ovakav način izađe sa ovim predlogom i da se ogroman broj ljudi, hiljada ljudi koji su zaposleni u veoma važnim oblastima ostavi na cedilo, odnosno da se i dalje njihova prava umanjuju, njihove zarade umanjuju i njihove šanse za neko napredovanje umanjuju.
Prema tome, odlaganje na šest meseci ovog zakona dok se tobože ne donesu podzakonski akti, za nas je isto neprihvatljivo, ako se četiri godine najavljuje ovaj zakon. Mislimo da je bilo u redu i da je bilo dovoljno vremena da se urade i podzakonski akti i da se u paketu izađe pred javnost sa celovitim rešenjem.
Takođe, mislimo da je ovaj status policije i dalje nedefinisan i dali smo amandman koji je u nastavku formulacije, a koji je vezan za Vojsku Republike Srbije, odnosi i na policiju, imajući u vidu specifične poslove i okolnosti u kojima oni po nekad funkcionišu i smatrali smo da je dobro da i oni budu predviđeni sa ovim podzakonskim aktima i terminima koji se ovde predviđaju. Hvala.

Zahvaljujem se.
Na naziv člana i član 40. amandmane u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević i zajedno narodni poslanici Nataša Vučković, Balša Božović i mr Aleksandra Jerkov.
Na član 40. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Marković, Goran Ćirić, Vesna Martinović, Vesna Marjanović i Dragan Šutanovac.
Izvolite, gospodine Markoviću.

Ovaj član je praktično poslednji član koji kaže da zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u „Službenom glasniku“ i da se podzakonska akta moraju doneti do 1. januara. O tome smo govorili neposredno pred ovaj član.
Ono što je moj utisak i što bi trebalo da kao poruku ovde poručim građanima Srbije i sa ovim zakonom se ne ostvaruju ciljevi o kojima se pričalo tri godine, jer mi smo potpuno sigurni i ubeđeni da će ovaj zakon u primeni imati negativne posledice i efekte na zaposlene u javnom sektoru i da se ovde nepravda produbljuje, a ne rešava, da se ovde nastavlja agonija, pre svega onih ljudi koji su obrazovani i stručni i koji su svojim radom potvrdili da imaju mogućnosti da unaprede svoje institucije i svoje sredine i da su oni šansa za razvoj, ne samo svojih institucija, nego i lokalnih uprava i društva u celini.
Način na koji se ova Vlada odnosi prema tim ljudima je zabrinjavajući i način na koji se ovaj zakon plasira je zabrinjavajući i mislim da su sva ograničenja koja se ovim zakonom predviđaju potpuno nedopustiva, da će ovaj zakon u vrlo brzom vremenskom periodu pokazati kako se nije imao jasan plan, cilj.
Na žalost, nećemo doći u situaciju da se ljudi, koji su zaslužili, nagrade, da se povećavaju zarade i primanja i zbog toga mislim da je propuštena šansa da se u jednom dijalogu, u jednoj ozbiljnoj diskusiji i raspravi, a ne u ovakvim uslovima, ovaj zakon unapredi.
Mi smo kao poslanički klub dali sve što je do nas, da se i u pripremi amandmana i u ovoj načelnoj raspravi, i u ovoj raspravi, na tome radi i utiče, ali nažalost, nismo imali sagovornika u tome. Hvala.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Orlić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam svakako da se amandman ne prihvati i smatram ovaj amandman na član 40. divnom krunom na priču svega onoga što smo danas mogli da čujemo iz pravca ovih predlagača.
Amandman na član 40. glasi ovako, predlaže se da se – zakon primenjuje počev od 1. januara 2017. godine, odnosno od 1. januara 2017. godine.
Divan prilog svemu onome što smo čuli danas, a koji govori opet na temu koliko razumemo ono o čemu govorimo danas, koliko razumemo šta predlažemo i koliko sve to zajedno ima smisla.
Ako je postojao i promil nade da neko od građana može da očekuje minimum ozbiljnosti od predlagača, mislim da smo i na to večeras stavili tačku.