Zahvaljujem.
Na naziv iznad člana 26. i član 26. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Poslaničke grupe Demokratska stranka.
Na član 28. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Poslaničke grupe Boris Tadić.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala, predsedavajući.
Poštovana ministarka, član 28. govori o prigovoru protiv upravne radnje i mi pozdravljamo što se sada ovim zakonom uvodi ta mogućnost. Međutim, stav 2. ograničava pravo i govori da je prigovor dozvoljen samo ako upravna radnja nije povezana sa donošenjem upravnog akta.
Mi smatramo da je to ograničenje nepotrebno i loše i da, da kažem, ograničava dobru nameru predlagača da se dozvoli ovaj institut prigovora protiv upravne radnje. Smatramo da, budući da su upravne radnje materijalni akti koji utiču na prava, obaveze ili pravne interese stranaka, kao što su vođenje evidencije i izdavanje uverenja, pružanje informacije, primanje izjava i druge radnje kojima se izvršavaju pravni akti, te da protiv upravne radnje se može izjaviti prigovor, kao i da se prigovor može izjaviti ako organ ne preduzme upravnu radnju koju… (isključen mikrofon.)

Izvolite.
(Marko Đurišić, s mesta: Isključio mi se mikrofon.)
Ja ga nisam isključio.
Prijavite se ponovo. Izvolite.

Znači, smatramo neprihvatljivim sa stanovišta zaštite interesa stranke uslovljavati izjavljivanje prigovora samo ako upravna radnja nije povezana sa donošenjem upravnog akta. Čitav niz upravnih radnji i organa je najčešće povezan sa donošenjem upravnog akta i u svim tim fazama, po našem mišljenju, stranka treba da ima pravo na izjavljivanje prigovora.

Zahvaljuje, gospodine Đurišiću.
Na član 29. amandman su podneli zajedno narodni poslanici poslaničke grupe Boris Tadić.
Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Predmetni član reguliše izdavanje uverenja o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija. Mi smo tu intervenisali u pogledu rokova. Neprihvatljivo je propisivati rok od osam dana, kao krajnji rok za izdavanje uverenja u kojem postoji evidencija, kada je evidencija ustrojena. Nije potrebno osam dana da bi se izdalo uverenje i mi smo predložili da se taj rok skrati na tri dana.

Takođe, smatramo da je rok od pet dana sasvim dovoljan i primeren u situacijama iz stava 5. ovog člana. Naime, stranka koja smatra da uverenje ili druga isprava o činjenicama, o kojima se vodi službena evidencija, nisu izdati saglasno podacima iz službene evidencije može da zahteva njihovu izmenu ili izdavanje novog uverenja ili druge isprave.

Ovaj zahtev može da se odbije rešenjem. Ako organ u određenom roku ne izmeni izdato uverenje ili drugu ispravu ili ne izda novo uverenje ili drugu ispravu, niti izda rešenje kojim odbija zahtev, stranka može da izjavi žalbu kao da je zahtev odbijen. Mi smatramo da taj rok treba da iznosi pet, a ne osam dana.

Imamo više amandmana u pogledu skraćivanja rokova za rad organa. Iz iskustva se zalažem za to, jer znam da jesu često i pretrpani, pogotovu radnici koji rade na izdavanjima uverenja kada dođe vreme upisa u škole i na fakultete, ali kada je duži rok onda postoji veća opuštenost i obično se ostavi za poslednji dan da se to uradi, tako da mislim da bi bilo vrlo stimulativno skratiti ove rokove.

Zahvaljujem.
Na član 29. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Demokratska stranka.
Na član 30. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Demokratska stranka.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 30. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Boris Tadić.
Izvolite, gospođo Korać.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Član 30. reguliše izdavanje uverenja o činjenicama o kojima se ne vodi službena evidencija. Mi smatramo da rokovi za izdavanje uverenja o činjenicama o kojima se ne vodi službena evidencija treba da budu kraći, nego što su dati u Predlogu zakona, u duhu zakonom proklamovanih načela.
Dakle, smatramo da uverenje ili druga isprava ili rešenje kojim se odbija zahtev stranke da se izdaju takva uverenja treba da bude 15 dana od podnošenja zahteva, ako zakonom ili drugim propisom nije određeno drugačije.
Predlažemo i brisanje stava 3, jer smatramo da je neprihvatljivo da organ koji vodi postupak u kome su uverenje ili druga isprava podneti kao dokaz, nije vezan njihovom sadržinom i da može samostalno da utvrđuje činjenice koje su u njima sadržane. Ovakvo rešenje u koliziji je sa načelima i duhom zakona.
Drugim rečima, ovo rešenje Predloga zakona proizilazi da organ, koji je pribavio uverenje drugog državnog organa, preispituje njegovu sadržinu, a to je apsurdno. Ne postoji subordinacija između tih organa, niti pravo nadzora i jedan organ nema pravo da ispituje pravilnost i sadržinu uverenja koju je izdao drugi državni organ.

Zahvaljujem.
Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Zahvaljujem, gospodine Jovanoviću.
Na član 35. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Demokratska stranka.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 38. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Boris Tadić.
Izvolite, gospođo Korać.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Član 38. Predloga zakona se odnosi na sukob nadležnosti i mi smo predložili da se u članu 38. u stavu 3. tačka na kraju rečenice zameni zapetom i da se dodaju reči „vodeći računa da stranka ne trpi štetne posledice usled nastalog sukoba nadležnosti“. Kada propisom određen organ određuje koji je organ nadležan i kako se otklanjaju posledice radnji nenadležnog organa, odnosno kada odlučuje o sukobu nadležnosti, dužan je da vodi računa da stranka usled nastalog sukoba nadležnosti, koji po prirodi stvari nije prouzrokovala sama, ne trpi nikakve štetne posledice i smatrali smo da to treba da stoji izričito u tekstu zakona, kako bi se sprečila mogućnost da stranke trpe posledice.