Ne može on mene omesti.
Potvrđujem da kada neko uđe u pogrešan voz da će mu svaka stanica biti pogrešna. Moj prethodni govornik je svakako u pogrešnom vozu. Taj voz nije na Šarganskim osmicama, koje su ga malo zanele. On vrlo dobro zna. U Šarganske osmice uđeš, pa vidiš iz vagona šta se dešava oko tebe, u ostalim delovima voza. Voz o kome on priča je na Fruškoj Gori, u Mošinoj vili. Tamo će se odrediti ko je u pogrešnom vagonu, ko je u pogrešnim stanicama, a voz i svi ti prikačeni vagoni su debelo pogrešni, ja očekujem i veselog premijera.
Kad govorimo o otpremninama, a to je suština amandmana, prvo da kažem da su na isti član predložili tri amandmana. Toliko se raspadaju, takvom brzinom da ni ja ne mogu da pratim.
Predlagali su prvo po dva amandmana, iz iste partije, na isti član. U jednom članu se briše, a u onda u naredna dva se menja, odnosno u drugom se menja, a sad imaju jedno brišu, vojvoda od Maldiva, Balša od Maldiva, briše član, a onda ovaj drugi traži da se promeni stav taj i taj. Kako da promenimo stav zakona u članu koji je izbrisan? Meni to nikako nije jasno, kao što mi nije jasno kada o otpremninama govore oni koji su bili majstori za otpremanje radnika sa njihovih radnih mesta.
Država se smanjila, odvojila se Crna Gora, martovski pogrom su posmatrali onako, predlagali su neke dekoracije u UN da ne možemo da intervenišemo po pitanju Kosova i Metohije itd, ali broj je u javnom sektoru porastao za 200.000.
Država se smanjila, broj zaposlenih u realnom sektoru njih su otpremili. Recimo, samo 2003. godine 295.000, a od 2008. do početka 2012. godine još dodatnih 276.827 radnih mesta dakle, toliko su ljudi otpremili ovi koji su sad tobož zabrinuti za otpremnine radnika. Pri tome su uvećali javni sektor za 2.000 samo za vreme vladavine onog sedog bledog koji je vladao sms porukama, i nije uopšte držao sednice Vlade. Da li ste zato otpremi jedno 100.000 radnika da se tako zadužimo jer nismo zaradili, pa će to neka druga pokolenja, buduća da vraćaju, uključujući i nas sada. Kao da li ste za to i oni sms porukama kažu – da, za to smo i nastave u Mošinu vilu, nastave na Maldive, nastave na Brione, nastave na Devičanska ostrva, isplate se subvencije koje su nemoguće i danas su oni koji su zaslužni za onu poslovicu „obilazi kao kiša oko Kragujevca“, oni koji su zaslužni da ta poslovica sada glasi „obilazi ko radnik oko samoposluge“.
Sad oni nama drže predavanje o javnom sektoru, o otpremninama, a pri tome su na stotine hiljada ljudi lišili, ne samo radnih mesta, ne samo plata, već i dostojanstva da ne mogu svakog prvog ili 10 da svojim porodicama isporuče lične dohotke, time su oštetili fondove, jer nema toliko doprinosa jer su ljudi sa prihodovne strane prebačeni na rashodovnu i postali socijalni slučajevi i takvi ne služe na ponos svoje porodice, stidom dolaze i ne mogu da utiču na svoju decu, moral je totalno u porodicama srozan, jer kako roditelj koga ste otpremili tako lako iz proizvodnje i sa posla možda sa nekim dostojanstvom dođe svakog prvog, svakog desetog da svojoj porodici isporuči lični dohodak i odvede ih makar na ćevape, ako ne na Maldive, Brione, Dubai, kao što rade vaši funkcioneri. Hvala.

Na naziv člana i član 34. amandmane u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici Zoran Živković, Vladimir Pavićević, i zajedno narodni poslanici Nataša Vučković, Balša Božović i Aleksandra Jerkov.
Na član 34. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Boris Tadić.
Reč ima narodni poslanik dr Miroslav Marinković.
Izvolite, gospodine Marinkoviću.

Uvaženi predsedavajući, gospođo ministarsko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na član 34. podneli smo amandman, tj. poslanička grupa Boris Tadić-SDS, zamenjuju se rečima – u članu 34. reči „posebnim zakonom“ zamenjuju se rečima „zakonom koji reguliše, odnosno uređuje radne odnose“. Amandmanom se predlaže preciziranje člana 34. tako što predlažemo da se uputi na primenu Zakona o radu, a ne na primenu posebnog zakona, jer to nije dovoljno precizno i otvara mogućnost za različito tumačenje i pored toga mogućnosti za uređivanje pitanja stavi nekom budućem leks specijalisu.
Suština ovog amandmana je u tome da sve vreme prolazeći kroz ovaj zakon stiče se utisak kao da čitate bajku „Carevo novo odelo“ i bojim se da će se to tako i završiti kako se završila i bajka. Oni koji su čitali to znaju, a verujem da smo to imali prilike bar u detinjstvu da pročitamo. Ono što je zadivljujuće u celoj ovoj situaciji jeste da ćemo svi mi da se vratimo u svoje sredine odakle smo došli imati priliku da ovaj revolucionarni i mnoge slične zakone obrazložimo našim sugrađanima, i oni će verujte biti oduševljeni onim što im mi nudimo. Manje više će biti oduševljeni i ovom našom raspravom u kojoj procentualno, znači, pozicija i opozicija su prilično podjednako zastupljeni.
To je poražavajuće, jer verovatno i vreme koje je određeno za raspravu po ovome je dovelo u neprijatnu situaciju i poziciju i opoziciju. Koliko je značajno i koliko je stalom nekom do ovog zakona to govori o odnos narodnih poslanika koje su građani poslali ovamo da raspravljaju po amandmanima. To što neko nema amandman ili nema neku ponudu da se poboljša rešenje ne znači da je u pravu, nego znači da nema ideje. Hvala.

Zahvaljujem.
Na naziv člana i član 35. amandmane u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević i zajedno narodni poslanici Nataša Vučković, Balša Božović i Aleksandra Jerkov.
Na član 35. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Marković, Goran Ćirić, Vesna Marjanović, Vesna Martinović i Dragan Šutanovac.
Reč ima narodni poslanik mr Jovan Marković.

Član 35. odnosi se na to da zaposleni ima pravo na platu, uvećanu platu, naknadu plate, naknadu troškova i druga primanja za vreme rada u inostranstvu na koji je upućen od strane poslodavca u skladu sa zakonom.
Mislim je formulacija ovog člana logična i ono što je bio moj motiv da se na neki način uključim u definisanje ovog člana jeste upravo ova ne srazmera između predloga i onoga što se trenutno dešava, a po pitanju uvećanja zarada.
Potpuno sam siguran da prvo nije trebalo ovako donositi odluke o primeni raznih odredbi koje se tiču i otpremnine i mnogih drugih stvari, uvećanja plata, troškova prevoza i pri tome ostaje, ali ono što je ovde nesrazmera u odnosu na realnost to je taj problem koji smo otvorili oko uvećanja plata. Zaista mislim da imajući u vidu politiku ove Vlade i ovog ministarstva po potanju zarada i tendencije svakodnevne i svakomesečnog ili svakogodišnjeg umanjenja plata, zarada u javnom sektoru, imajući u vidu i činjenicu da sa ovim predlogom koji će vrlo brzo građani na koži da osete, smanjaju se zarade za oko 10%. Znači, mislim da je bilo dobro da se ovaj termin uvećanja plata prosto izbriše i zbog toga što vređa inteligenciju ljudi i što ne stoji u realnom životu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Ja ću opet upotrebiti gotovo identičnu argumentaciju za ovaj amandman kao i za jedan pre nekoliko minuta, a to je da li bi predlagač amandmana tako nešto radio i takva prava davao zaposlenima da je on poslodavac?
Da li bi prihvatanje ovog amandmana stvorilo ogromne troškove, recimo u okviru Ministarstva spoljnih poslova? Zamislite da sada svaki ambasador, svaki zaposleni u našoj ambasadi, bilo gde na svetu, svaki naš konzul ima pravo svakog dana na dnevnicu, ovako kako je predlagač amandmana osmislio?
Zamislite koliko je to novca, a oni već imaju nešto veće plate, imaju troškove koje stvaraju svakog meseca. Sada, populistički, ne izvršavaju budžet, ne pune ga, ali ga Bogu hvala i ne prazne, onda ćemo kao nekada u onim starim crtanim filmovima „Sport Bili“ pa je on imao torbu, pa iz te torbe izvlači šta god poželi. To su ovi amandmani. Nemaju nikakve veze sa javnim finansijama, nemaju nikakve veze sa realnim životom, ali ih neko piše, populistički izbacuje neke ideje koje nemaju nikakve veze sa realnošću.
Da li bi na ovaj način vi dozvolili kao predlagač amandmana da svaki ambasador, da svako ko je zaposlen u našim ambasadama bilo gde u inostranstvu ima pravo svakoga dana pored plate, pored troškova, pored svega toga još i na dnevnice, male, velike, ovakve ili onakve? Koliki bi to trošak i koliki bi to udar bio za naše javne finansije i da li bi predlagač amandmana tako nešto dozvolio da on ima privatnu firmu, da ta privatna firma ima predstavništvo negde, što mu lično želim, u inostranstvu, da te ljude plaća toliko koliko ih plaća i da svakoga dana zato što rade taj posao da im plaća i dnevnicu? Ne bi gospodo, jer jedno je njihovo, a drugo je državno. Sa državnim rasipaj se, a njihovo štedi.
Mislim da se država na ovaj način ponaša domaćinski i onako kako građani RS očekuju da država i Vlada raspolažu novcem svih građana RS.

Zahvaljujem gospodine Babiću.
(Jovan Marković, s mesta: Replika.)
Kako kada niste pomenuti? Ni jednog sekunda vas nije gospodin Babić pomenuo. Čak nije rekao ni prethodni govornik.
(Jovan Marković, s mesta: Nije me pomenuo imenom i prezimenom? Rekao je predlagač amandmana.)
Predlagači amandmana su Jovan Marković, Goran Ćirić, Vesna Martinović, Vesna Marjanović i Dragan Šutanovac. Znači ni jedan, da je jedan pa da tumačim. Pretpostavljam da nije ili ja nemam dovoljno argumenata da smatram da jeste. Zahvaljujem se.
(Jovan Marković, s mesta: Kako vi smatrate.)
Na naziv glave 4 i član 36. amandmane u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević i zajedno narodni poslanici Nataša Vučković, Balša Božović i gospođa Jerkov.
Na član 36. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Boris Tadić.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.
Izvolite gospodine Đurišiću.

Poštovana ministarko, ovaj član 36. govori o obavezi rukovodioca organa da je dužan da organizaciju rada planira i da je ostvari tako da troškovi budu u okviru budžeta i ponovo se stavlja na prvo mesto budžet, a ne funkcija organa koji treba da pruži neku uslugu ili da obavi neki posao.
Sada mi je zanimljivo, vi ste u obrazloženju ovog zakona, koji ste nam predložili, ima onaj obavezan deo koji kaže – procena finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje ovog zakona, vi ste tu napisali da neće biti troškova za budžet osim što će biti zaposleno petoro ljudi koji će raditi u ministarstvu i naveli ste koliki će biti njihovi troškovi. Za 12 meseci to je nekih skoro četiri miliona dinara.
Sada vas pitam kao rukovodioca organa koji je planirao neki posao, koji očigledno ne može da se završi u okviru planiranog budžeta koji je usvojen krajem prošle godine, da li sada potpadate pod član ovog zakona kao neki rukovodilac koji nije dobro planirao svoj budžet, jer sami kažete da vam je potrebno da zaposlite još pet ljudi i za to da dobijete četiri miliona dinara na nivou godine?
Da li je svrha rada državnih, odnosno svih javnih službi, svih zaposlenih u javnom sektoru da se povinuju njegovom veličanstvu budžetu? Po nama oni treba da razmišljaju o funkciji zbog koje postoje, nastavnici i prosvetni radnici da obrazuju decu, zdravstveni radnici kako da poboljšaju zdravstveno stanje građana Srbije, sudije i tužioci kako da bude više pravde, a naravno da je budžet potrebno poštovati i tu nema spora, ali ne može on da ima prioritet u odnosu na obavljanje onih funkcija koje svi oni treba da ostvare.
Ovaj član smo zato predložili da se obriše jer je on potpuno u suprotnosti sa politikom koju mi vodimo, ali u skladu sa politikom ove Vlade i još jedan dobar razlog da se ne glasa za Aleksandra Vučića na narednim izborima.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.