Gospodine Bečiću, ja valjda imam još uvek reč.

A niste završili, izvinjavam se gospodine Babiću.

Zahvaljujem se.

Pa mislim da je Narodna skupština arena gde se mišljenja iznose i gde se dolazi do najboljih rešenja.

Te uličarske fraze - siđi dole da ti ja pokažem; i tako to, bih ostavio za neke druge prilike i za one ljude kojima je tako nešto izgleda urođeno.

Nervoza zbog formiranja tog novog DOS-a ili kandidata za novog premijera, gospodina Živkovića, ili takvi kadrovi kao što su Amir Bislimi ili njemu slični, vidim da unose popriličnu nervozu u ovo malo poslanika bivšeg režima ili novog DOS-a koliko je ostalo večeras i noćas tu sa nama.

Mi nemamo tu nervozu, nemamo razloga, zato što smo sigurnu u ono što radimo, sigurni smo u ispravan put i politiku reformi i baš na ovom amandmanu se pokazuje razlika u našim politikama, razlika između reda i haosa, gde kao argument za prihvatanje amandmana se govori o nekoj zabrani promene mesta prebivališta.

A gde to piše? Ko je rekao da je zabranjeno bilo kome? Pa bilo kome i zaposlenom u državnoj upravi da promeni mesto prebivališta, ali neko ko je iz Užica se naknadno preselio u Vranje, ako se možda preselio stvarno, naravno da država mora da vodi računa i da i sa radnim mestom da bude u Vranju, da bi smanjila troškove, da bi smanjila namete građanima Republike Srbije, ili ćemo otvoriti vrata onako kako predlagač amandmana predlaže. Radite ljudi šta god hoćete i kako god hoćete. Država je krava muzara, možete da radite kako god hoćete.

Oni u Mošinoj vili što sede i večeras, oni će krasti najviše, neko će uzimati manje.

(Marko Đurišić, s mesta: Vi kažete da neko krade?)

Svakom po zasluzi.

(Marko Đurišić, s mesta: Pa ko je veći lopov od vas?)

Možete li da smirite poslanike ovde, ne znam zašto su tako nervozni.

(Aleksandar Martinović, s mesta: Mislim da je Pajtić najveći, pa onda Živković. Vodi se mrtva trka.)

Evo imaju takvu masovnu podršku Čede i Pajtića, Bislimija i njemu slični, ne znam zašto su nervozni?…

Evo ja priznajem gospodine Babiću da ne mogu da smirim gospodina Đurišića, jer taj teror koji doživljavamo ceo dan od gospodina Đurišića ja zaista nemam rešenje za to.

(Marko Đurišić, s mesta: Noć.)

U potpunosti podržavam mišljenje Vlade da ovakav amandman treba odbiti, jer ovakav amandman je uvod u totalnu anarhiju da svako može da radi kako hoće i šta hoće o trošku budžeta. Tako nešto je nedopustivo i ono što ne bi radili sa svojim novcem, nemojte i sa svojim budžetom, nemojte raditi o trošku građana Republike Srbije.

Zahvaljujem gospodine Babiću.

Reč ima narodni poslanik mr Jovan Marković. Replika dva minuta. Pomenut je od strane gospodina Babića.

(Zoran Babić, s mesta: Ali pozitivno krajnje.)

Bez obzira što je pomenut u pozitivnom kontekstu, dovoljno je da se pomenuli njegovo ime i prezime gospodine Babiću.

Izvolite, gospodine Markoviću.

Mislim da smo se mi jako dobro razumeli oko ovog predloga amandmana i mislim da je bilo korektno od strane gospodina Babića da je prihvatio to moje obrazloženje, jer ono jeste argumentovano i ima jednu drugu dimenziju o kojoj se ovde nije govorilo, a bilo je kao povod ili motiv da podnesem ovaj amandman.

S obzirom da je bilo mnogo uvreda koje su ovde izrečene, pa se ovde maše rukom prema nama, nas nekolicini koja ovde sedi, mi smo vrlo raspoloženi gospodine predsedavajući, kao što to može da se vidi da večeras razgovaramo, da pričamo o ovoj temi.

Vrlo nam je važno da 500 hiljada ljudi koji slušaju ovu raspravu u stvari vide da nema kraja vašem pokušaju da ih osiromašite, da nema kraja vašem pokušaju da lekarima, profesorima, ljudima koji su zaposleni u obrazovanju, itd, i dalje umanjujete plate.

I naš pokušaj da ovde se borimo za te ljude i da kažemo koliko je to pogubno da u nekoliko dana pre raspisivanje izbora na ovakav način bez imalo kritičkog stava razgovaramo, vašeg kritičkog stava, razgovaramo o ovoj temi, iako ste svesni da ovaj zakon ne donosi neka bolja rešenja, da ovaj zakon i dalje umanjuje mogućnosti i šanse ljudi za razvoj, da ovaj zakon i dalje zadire u budžete porodica i da će dovesti do bankrota mnogih porodica u Srbiji, vi slepo pristajete na to da se u jedan sat u noć na ovakav način razgovara o ovom zakonu, da pričate o nekim temama koje veze nemaju sa amandmanom i sa ovim predlogom zakona i da vam to bude izgovor, jer ste svesni da ovaj zakon nije dobar, ali morate da slušate. To je vaš problem sve vreme. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Markoviću.

Da je to tačno što vi govorite, onda bi vaša poslanička grupa bila u punom sastavu i sa argumentima branila svoje amandmane.

Gospodine Đurišiću da li želite pošto ste rekli da želite reč da kažete ono u mikrofon što ste rekli? Ne želite. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Jako kratko gospodine predsedavajući.

Kako to neko ko je 12 godina imao priliku da uredi ovaj sektor i da uredi plate u javnom sektoru i ko nije imao hrabrosti da tako nešto uradi, ko nije imao znanja da tako nešto uradi, zna da ovo nije dobro? Nije znao kako treba, ali zna eto da ovo nije dobro.

Kako neko ko je imao priliku da ga i Svetska banka i MMF traži da tako nešto uradi i nisu uradili zna bolje i od Vlade Republike Srbije i od Svetske banke i od MMF, gde smo dobili pohvale za ovakav zakon, ali vi ste iznad svega toga? Dovoljna je vaša kritika, dovoljno je paušalno reći, onako populistički reći neke stvari. Sa kojim dokazima, kojim potvrdama? Gde utemeljujete to što tvrdite? U čemu, u tome da ste pokušali da uredite oblast plata u javnom sektoru? Niste. Zbog čega? Niste imali dovoljno hrabrosti ili vam je anarhija odgovarala, niste imali dovoljno znanja ili ste se plašili izbora i kako će se to odraziti na vaš rejting.

Pa, vidite da ništa niste radili, a opet se odrazilo na vaš rejting. Uređenje naše države je prioritet. Boljitak svih građana Republike Srbije je za nas prioritet. Bolji život građana je prioritet, ali taj bolji život ne može u anarhiji koju ste vi negovali. Bolji život ne može kroz put ka bankrotu gde ste nas doveli. Znate, kada se ugase svetla, tada je sve moguće.

Vreme.