Mi i na  ovaj način palimo sve moguće reflektore, ujednačavamo da plate u javnom sektoru budu jednake i pravične.

Zahvaljujem.
Gospodine Markoviću, nemate pravo na repliku. Nije pomenuo vaše ime i prezime. Govorio je – vi, vi. Ne mogu da znam na koga se odnosi od vas četvoro poslanika.
Na član 32. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dejan Nikolić, Jovana Jovanović i Aida Ćorović.
Na naziv člana i član 33. amandamne, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević i zajedno narodni poslanici Nataša Vučković, Balša Božović i Aleksandra Jerkov.
Na član 33. amandman su podneli narodni poslanici Poslaničke grupe Boris Tadić.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Poštovana predsedavajuća, član 33. govori o otpremnini. Vi ste predlogom člana 33. predvideli da zaposleni ima pravo na otpremninu ako mu prestane radni odnos zato što je utvrđen kao višak zaposlenih ili zbog proteka roka u kojem je bio neraspoređen u skladu sa zakonom, kao i da zaposleni ima pravo na otpremninu pri odlasku u penziju.
Što se tog dela ovog člana tiče, mi smo predložili jasniju i mnogo širu formulaciju, a to je da zaposleni kome prestane radni odnos ima pravo na otpremninu u skladu sa zakonom koji utvrđuje radne odnose, znači, ne ova ograničenja koja dodatno smanjuju pravo na otpremninu zaposlenih.
Takođe, naš amandman ima i drugi deo. Nešto sam već o tome govorio. Treći stav ovog člana kaže – pravo na otpremninu profesionalnih pripadnika Vojske Srbije utvrđuje se posebnim zakonom. Mi smo smatrali da treba da se doda deo koji kaže – s tim da njihov položaj ne može biti lošiji u odnosu na položaj u kojem bi bili primenom odredbi ovog zakona. Vi ste, naravno, odbili ovaj amandman, zato što želite da suzite, pre svega, prava zaposlenih na otpremninu samo na ova tri slučaja, a ne i na druge slučajeve kada nekome prestane radni odnos, a takođe, želite da ostavite prostor da profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije nekim posebnim zakonom smanjite prava na otpremninu vezano i za pravo kada se ta otpremnina stiče i kolika treba da bude.
Vrlo je zanimljiv poslednji deo vašeg obrazloženja, koji kaže da će se prava za ostvarivanje ovog prava vezano za otpremninu, njihova visina i način na koji se to ostvaruje, biti uređen u skladu sa posebnim zakonom, te ne postoji bojazan, ne znam kako vi to sad nama tvrdite da ne postoji bojazan, profesionalnih pripadnika Vojske Srbije da će oni biti u lošijem položaju u odnosu kada bi se primenile odredbe ovog zakona.
Ono što sve vreme ponavljamo je da je ova politika da su svakim zakonom koji je skupštinska većina usvajala u poslednje četiri godine samo smanjivana prava u poslednje četiri godine, samo su smanjivana prava zaposlenih, prava radnika, prava koja su izborena pre više decenija. Sada dolazite vi, navodno najsposobniji i najbolji, i pokušavate da smanjite prava vezana za ostvarivanje raznih drugih prava, zarade i sve drugo, svaka tačka zakona, svaki član zakona, svih zakona koje smo usvajali ovde, smanjivala su prava. Nema slučajeva da su nekim zakonom proširivana prava. Znači, samo se kažnjavaju ljudi koji u ovoj zemlji rade, bilo da rade u privatnom sektoru, bilo da rade u državnom.
Mi smo ovu raspravu, da podsetim one koji su tada možda bili ili možda nisu bili, da smo sličnu raspravu i slične argumente iznosili i kada je usvojen Zakon o radu. Mi sada njih ponavljamo ovde kada se govori o platama u javnom sektoru, ali smo smatrali da zaposleni u privatnom sektoru moraju da imaju neka prava, da ne budu robovi. Vi građane Srbije pretvarate i ovim zakonom i svim zakonima koje smo doneli u robove. To će građani na izborima kazniti.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Meni je drago, gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je što se argumentacija koja je iznešena ponavlja, a iznešena je kada se raspravljalo o Zakonu o radu. Voleo bih da efekat ovog zakona bude isti kao efekat Zakona o radu, zato što je posledica Zakona o radu ta i da se stopa nezaposlenosti u Srbiji sa katastrofalnih 26%, vaših 26%, svela na nešto više od 17%.
Ako će efekat ovog zakona biti isti kao efekat Zakona o radu, kao što je i vaša argumentacija ista, mi smo ne na odličnom, na fenomenalnom smo putu. Ja vam se zahvaljujem zato što ste nam dali i potvrdu za to.
Kada su smanjenja prava zaposlenih i kada je predlagač amandmana u obrazloženju govori da se ta prava samo smanjuju, jedino šta se smanjilo iz oblasti rada i radnih odnosa u Srbiji je stopa nezaposlenosti. Ponoviću, sa vaših 26% na sadašnjih nešto više od 17%. I mi nismo zadovoljni, i dalje je premnogo ljudi u Srbiji bez posla i želimo da i u budućnosti, kroz investicije, kroz realan sektor, da se ta stopa prvo vrati na onu stopu od 2008. godine, a to je nekih 13% koje ste uspeli tako uspešnom politikom koju ste vodili da duplirate. Pazite, šampioni po proizvodnji nezaposlenih ljudi, šampioni koji su sa 13% 2008. godine broj nezaposlenih doveli do 2012. godine na 26%.

Vreme.

Obećali ste 200 hiljada radnih mesta, 400 hiljada ljudi ste ostavili bez posla. Mislim da ste vi poslednji koji imate pravo da govorite o nezaposlenima i o njihovim pravima.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Naravno, kada nemate argumente, vi posegnete za hiljadu ponovljenim neistinama, o nekim navodnim procentima i smanjenju procenta broja nezaposlenih. Kada lepo pogledate tu statistiku kojom se hvalite, onda ćete da vidite da je broj nezaposlenih u Srbiji na početku 2012. godine bio 753 hiljade, a da je danas taj broj 751 hiljada.
Postoje razni načini u matematici da vi praktično jedan isti broj ili to smanjenje od 2.000 u apsolutnim brojevima u procentima pretvorite sa 26 na 17. Možete da ih pretvorite i u pet, ali to nema veze sa realnim životom. To je dobra stvar, što je realan život mnogo drugačiji od te vaše ružičaste statistike. To možete da imate samo na toj vašoj ružičastoj televiziji, a građani Srbije žive jedan drugačiji život i zato će vam se na izborima zahvaliti i poslati vas u istoriju.

Da li želite po amandmanu, gospodine Babiću?
Izvolite.