Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.
Pa, mislim da još uvek nismo u predizbornoj kampanji, ali koliko je populističke priče u proteklim satima, bukvalno od početka rasprave po amandmanima u ovom setu zakona, mislim da smo sada došli do tog nekog vrhunca.
Voleo bih da predlagač amandmana sada izađe i javno kaže da je on poslodavac i da ima nekoliko stotina ili nekoliko desetina zaposlenih kojima plaća nadoknadu za putne troškove i da odjednom taj zaposleni koga će zaposliti, a iz Užica je gde je i sedište firme, ili iz Čajetine, hajde to je nekako najbliža opština Užicu, da se odjednom taj zaposleni preselio u Vranje, bez ikakve kontrole. Da li je fiktivno da živi kod tetke u Vranju ili je zaista tamo. Da li bi tada gospodin predlagač amandmana prihvatio i rekao u redu je, plaćam sve povećane troškove i nemojte da pitate mene ništa kao vašeg poslodavca. Da li bi se na taj način ophodio.
Ima razlike kada je to njegov novac, kada je to privatni novac, ili kada je državni. Kada je državni onda može sve, da se ispunjavaju lepe želje, da se živi možda i u nekoj drugoj zemlji. Da se plaćaju putni troškovi, možda prevoz avionom, svakog dana, kao što se glasalo iz Bodruma ili iz Soluna ili ne znam odakle se sve glasalo, sada da se dolazi na radno mesto, recimo iz Bodruma. Kao što je za neka glasanja ovde jednog od vaših lidera gospodina Jovanovića privatni avion dovozio i sa Mikonosa. Da li smo mi toliko bogato društvo da ne moramo da vodimo računa o novcu.
Možda ste vi bogati pojedinci, pa ćete tako nešto prihvatiti. Ali, nemojte širiti, nemojte da se obasipate nekim populističkim stvarima koje ne bi uradili u svojoj kući. Pa, valjda je Srbija naša kuća. Pa, valjda je država naša kuća. Pa, valjda ne treba praviti razliku između našeg privatnog novca i privatnog budžeta i budžeta Republike Srbije i sa istim domaćinskim odnosom se odnositi prema tom novcu.
Zašto ono što vi ne bi uradili u vašoj firmi, u vašoj kući, zašto tako nešto kažete, pa neka radi država. Zašto da dozvolimo anomaliju?
Zašto da ne pitamo poslodavca, odnosno državu da ne pitamo ako hoćemo da promenimo mesto boravišta, zašto da se to mesto boravišta ne dokaže da je promenjeno ili ćemo reći svako može da radi šta god hoće, svako može da se preseli bilo gde, pa ćemo imati recimo policajca koji je zaposlen u Policijskoj upravi u Užicu,1 koji odjednom se preselio u Suboticu i putuje svakog dana iz Subotice do Užica i vi ćete reći, ne nemoj da pitaš nikoga, kako sme poslodavac o tome da se pita, zašto sve poslodavac da pita zašto su mu povećali troškove.
Pa, mi smo u ovakvom stanju, baš zato što ništa niste vodili računa, baš zato što ste sve pustili, baš zato što, hajde neko ko je na višem položaju će više krasti, ali onda ćemo dozvoliti onima da manje kradu. Ne, nećemo dozvoliti nikome da za bilo kakvu anomaliju.
Ovaj predloženi amandman je uvod u haos. Predloženi amandman je uvod u stanju u kojem svako može da radi svašta, a na državi je samo da to plaća, a na javnim finansijama je samo to da pokriju.
Ali, to je novac svih građana Republike Srbije i taj putni trošak je i za policajce, i za nastavnika, i za profesora, i za vojnika profesionalnog. Vi ćete reći, nema veze. Seliš se onako kako ti odgovara. Neće biti kontrole nikakve. Ne može. I da smo mnogo bogatiji, tako nešto ne smemo da dozvolimo. Dajte i jedan primer bilo koje države u okruženju, u Evropi, bilo koje svetske države koja će tako nešto dozvoliti. To je i suviše neozbiljno. Mislim da, imate moju punu podršku, gospođo potpredsednice, zato što je ovaj amandman odbijen, jer odbijanjem ovog amandmana se pokazuje domaćinski odnos prema javnim finansijama, prema finansijama svih građana Republike Srbije.
