Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – dva, uzdržanih – nema, nije glasalo 130 poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodna poslanica Biljana Hasanović Korać predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o predlaganju zakona.
Izvolite.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, naša poslanička grupa Boris Tadić – SDS, ZZS, podnela je Predlog zakona o predlaganju zakona i ja sam predložila da se on stavi na dnevni red ove sednice.
Naime, ova materija, način predlaganja zakona kod nas je regulisana sa par članova u Ustavu Republike Srbije i u Zakonu o Narodnoj skupštini Republike Srbije, a sve ostalo je regulisano podzakonskim aktima, Poslovnikom Skupštine i Poslovnikom Vlade.
Skupština je izglasala i Rezoluciju o zakonodavnoj politici. Međutim, ni Vlada kao predlagač zakona, a ni vladajuća većina u Skupštini ne poštuju ovu Rezoluciju i ne postoje nikakve sankcije koje bi naterale većinu da poštuje postupak donošenja zakona. Zato smo i predložili, jer postoji čitav niz negativnih pojava u radu i predlagača zakona i Skupštine pri usvajanju zakona.
Najveći broj zakona je donet po hitnom postupku u prethodnom mandatu. Evidentan je nedostatak javne rasprave pre predlaganja i donošenja zakona, a i kada se sprovede javna rasprava, često ne obuhvati one koji su najviše zainteresovani za primenu tih zakona.
Zatim se vrlo često događa da se u zakonu predvidi da stupi na snagu u roku kraćem od osam dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“, kako je predviđeno Ustavom Republike Srbije, da samo u izuzetnim slučajevima stupa ranije, odnosno u roku kraćem od osam dana. Ovde je to postalo skoro pravilo. Zatim, ne dostavljaju se uz predloge zakona i predlozi podzakonskih akata kako bi poslanici imali uvid u celovito rešenje koje predlaže predlagač.
Svi ovi nedostaci su uticali na to da sastavimo predlog ovog zakona da predložimo da se on stavi na dnevni red i da se donese od strane ove Skupštine kako bi se uveo red u postupak predlaganja zakona, kako bi se stvorili uslovi za transparentno donošenje zakona i za uključivanje javnosti u donošenje zakona, jer kada su građani i ostali subjekti koji treba da primenjuju zakon upoznati u postupku donošenje i u javnoj raspravi, onda se takav zakon kasnije lakše implementira.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – deset, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao 131 poslanik.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodna poslanica Biljana Hasanović Korać predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Naša poslanička grupa je takođe predložila i da se donese zakon o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi.
Suština je da predlažemo da se član 20. Zakona o lokalnoj samoupravi dopuni tako što se posle tačke 16. dodaje tačka 16a koja glasi – uređuje i obezbeđuje stipendiranje učenika i studenata. Suština je da se lokalnim samoupravama stavi u nadležnost uređivanje i obezbeđivanje stipendiranja učenika i studenata.
Svima nam je poznato u kakvoj je teškoj situaciji prosveta i kako su u teškoj materijalnoj situaciji i prosvetni radnici i učenici i studenti. Ova Vlada nije našla drugu mogućnost da popuni budžet, već najveći izvor za popunjenje deficita jeste smanjenje penzija i plata upravo tim prosvetnim radnicima i roditeljima koji školuju učenike i studente, a zbog teškog stanja nema ni dovoljno sredstava da se finansiraju učenici i studenti koji postižu dobre rezultate i koji mogu da se iškoluju u dobre stručnjake.
Pošto su lokalne samouprave stalno u neposrednom kontaktu sa građanima i imaju više uvida u sve njihove probleme, oni se trude da na način na koji mogu reše ovo pitanje i da pomognu učenicima i studentima koji su lošijeg materijalnog stanja da mogu da završe svoje školovanje. Međutim, pošto nema pravnog osnova da stipendiraju učenike i studente i kada izdvoje sredstva za te namene, revizija to proglašava prekršajem, oni se dovijaju kroz razne vidove pružanja pomoći.
Donošenjem ove dopune Zakona o lokalnoj samoupravi dali bi pravni osnov lokalnim samoupravama da na zakonit način vrše stipendiranje učenika i studenata sa svoje teritorije. Time bi pomogli i lokalnim samoupravama da mogu da donesu kriterijume pravedne i pravične, da pomognu učenicima i studentima koji su u teškom materijalnom stanju, a na neki način bi obavezali i mlade koji dobiju stipendije da ostanu po završetku školovanja i na teritoriji te lokalne samouprave i u Srbiji, jer smo svedoci da sve teže imaju mogućnosti za školovanje, a i kada uspeju da završe škole, mladi stručnjaci vrlo brzo odlaze iz Srbije i mi ostajemo bez mladog kadra.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 135 poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodna poslanica Branka Karavidić predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmeni Zakona o javnom informisanju i medijima.
Izvolite.

Hvala.
Izveštaj Evropske komisije o stanju u srpskim medijima od pre par meseci je poražavajući. Usvajanje seta medijskih zakona u avgustu 2014. godine, nažalost, jedini je uspeh ove vlade u oblasti medija koji priznaje Evropska komisija.
O sprovođenju reformskih medijskih zakona ne stara se gotovo niko, a ponajmanje nadležno ministarstvo i ministar Tasovac. Nema napretka u primeni Zakona o javnom informisanju i medijima. Obaveza da se do avgusta meseca 2015. godine u registar medija upišu svi vlasnici direktni ili indirektni, koji poseduju više od 5% udela u vlasničkoj strukturi, još nije zaživela.
Ukoliko se ne zna ko je krajnji vlasnik medija, obesmišljava se napor u pravcu sprovođenja medijskih reformi. Dakle, nismo se makli od avgusta 2014. godine.
Da li nam je važno da znamo ko su vlasnici medija? Svi oni koji na neki način utiču na formiranje našeg mišljenja. Tu ne mislim samo na one koji su obavezni da se upišu u registar sa više od 5% udela u vlasničkoj strukturi, već i na one koji poseduju manje od 5% udela, a vrše efektivnu kontrolu nad uređivačkom politikom, kao i izvorima finansiranje više medija. Praksa je, nažalost, pokazala da ima i takvih slučajeva.
Moj predlog, u ime poslaničke grupe Boris Tadić – SDS, ZZS izmena Zakona o javnom informisanju i medijima, predviđa da se u registar medija moraju pisati svi vlasnici direktni ili indirektni, bez obzira na visinu udela u osnivačkom kapitalu. Na taj način ćemo obezbediti transparentnost vlasničke strukture što će doprineti vraćanju poverenja građana u medije, a istovremeno će smanjiti mogućnost eventualnih zloupotreba ili nedozvoljenih uticaja na medije.
Podsetiću vas da je jedno od Ustavom zagarantovanih prava i pravo na informisanje, ali i svojinske odnose, kao i kontrolu zakonitosti raspolaganja sredstvima pravnih lica, te vas iz tih razloga pozivam da podržite ovaj predlog da se izmene ovog zakona nađu na dnevnom redu ove sednice, pre svega u interesu građana Srbije. Zahvaljujem.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala 133 od ukupno prisutna 142 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik mr dr Blagoje Bradić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni i tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, koji je podneo Narodnoj skupštini 21. decembra 2015. godine.
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Predložio sam u ime moje poslaničke grupe da izmenimo Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu iz sledećih razloga. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu donet 2015. godine i noveliran 2015. godine sadrži niz manjkavosti, nedorečenosti i sistemski protivurečnih rešenja, kako formalno pravnog karaktera tako i u pogledu materijalno pravnih sadržaja, kolizionih normi u odnosu na pojedine sistemske i sektorske zakone, pre svega u odnosu na Zakon o zdravstvenoj zaštiti.
Prava, obaveze i odgovornost poslodavca su u značajnoj meri nedorečena, nejasna i kontradiktorna, čime se zakonom definisan okvir i sam cilj ovog zakona dovodi u pitanje u smislu njegove efikasne primene.
Kao krucijalnu manjkavost ovog zakona ističemo legislativnu odsutnost službe medicine rada, pri čemu ističemo naročito osnovnu službu medicine rada u domu zdravlja za koju smatramo da se mora poštovati član 95. Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Medicina rada se bavi preventivnom delatnošću u oblasti bezbednosti zdravlja na radu. Ovo je od izuzetnog značaja.
Delatnost Zavoda za medicinu rada je data u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti u članu 124, a mi predlažemo da se dopuni i da se odnosi na zavode za medicinu rada na pokrajinskom i regionalnom nivou pri univerzitetskim centrima u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu. Oni treba da prate i proučavaju uslove rada, da planiraju, organizuju, sprovode i evoluiraju mere, aktivnosti i postupke u oblasti zaštite zdravlja na radu, da koordiniraju radom zdravstvenih ustanova u oblasti zdravlja i zaštite na radu za regije u kojima je osnovan, da učestvuje u utvrđivanju jedinstvene metodologije i postupak u programiranju, planiranju i sprovođenju mera preventivne zaštite radnika, da obavlja stručne medicinske postupke, aktivnosti u vezi sa utvrđivanjem radnih mesta, da predlaže i sprovodi preventivne lekarske preglede radno sposobnog stanovništva, da vrše prethodne preglede lica sa faktorima za otežano zapošljavanje, itd. Oni treba da se finansiraju iz budžeta, iz Fonda sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, od strane poslodavaca i od strane pojedinaca.
Opšti stav je da su neophodne promene pozitivnih propisa koji će kroz finansiranje određenih usluga, preventivne zdravstvene zaštite i drugih usluga primarne zdravstvene zaštite obezbediti funkcionisanje, očuvanje i razvoj delatnosti, resursa i institucija medicine rada. S tim u vezi je predlog pojedinih rešenja iz ovog predloga zakona, te vas molim da razmislite i prihvatite kako bi mogli ovo da uvrstimo u dnevni red i o tome da prodiskutujemo.
Smatramo da specijalista medicine rada najbolje poznaje profesionalne odnose i štetnosti na radu i ima uvid u rizike po zdravlje zato što je u neposrednom kontaktu sa radnim mestima i na vreme može da prepozna i prevenira početne poremećaje zdravlja.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo 130 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik mr dr Blagoje Bradić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni i tačkom - Predlog zakona o dopuni Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić.

Zahvaljujem.
Po ko zna koji put, na početku svake sednice redovnog zasedanja, predlažem Narodnoj skupštini da prihvati predlog i da uvrstimo u dnevni red Predlog izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju, i to člana 41. koji se odnosi na stomatološku zdravstvenu zaštitu.
U članu 41. se kaže da tu vrstu usluga mogu preko sredstava Fonda da imaju mlađi od 18 godina, studenti i srednjoškolci do navršene 26 godine, trudnice i određene vrste pacijenata koji imaju specifične bolesti, ali ne bi ih sada nabrajao. To je u ukupnoj populaciji dva miliona i 600 hiljada stanovnika.
Ono što ja predlažem jeste da izmenimo član 41. zakona i damo pravo i mogućnost građanima, a njih je oko 4,5 miliona koji su radno sposobni, koji uplaćuju doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje, da imaju ista prava kao i ovih dva miliona i 600 hiljada građana Srbije.
Napominjem, poštovane koleginice i kolege, da RFZO se finansira tako što radno sposobno stanovništvo Republike Srbije uplaćuje doprinose, a odredbama ovog člana učinjena im je nepravda, jer oni jedini nemaju pravo na stomatološku zdravstvenu zaštitu. Svaki put kada sam izlagao ovaj predlog, apelovao sam, pre svega, na kolege poslanike lekare, da prihvate moj predlog iz razloga što to ne traži povećanje radno ugovorenih lekara i sestara u zdravstvenim organizacijama primarnog zdravstva, niti traži dodatna sredstva, jer ono što je bilo u budžetu za RFZO je bio višak sredstava na poziciji – stomatološka zdravstvena zaštita.
Pošto je iz izjava premijera i nekih članova Vlade budžet u dobrom stanju, predlažem da omogućimo građanima Srbije stomatološku zaštitu, te vas molim da još jednom razmislite i prihvatite moj predlog, kako bismo izmenili član 41. Zakona o zdravstvenom osiguranju i omogućili svim građanima Srbije da imaju pravo na popravku zuba i lečenje bolesti usta preko RFZO.
Nadam se da će ovog puta kolege lekari, kojih ima dosta u ovoj sali, prihvatiti moj predlog i u ime Hipokratove zakletve, koju su položili i obavezali se na zaštitu zdravlja građana Srbije, prihvatiti moj predlog i glasati pozitivno. Hvala.