Zahvaljujem se, predsedavajući.
Uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, pre svega želim da istaknem da poslanička grupa SPS zaista nema apsolutno nijedan jedini problem da podrži ovakva zakonski predlog zbog toga što je upravo u ovom zakonskom predlogu sadržano sve ono što podrazumeva afirmaciju i to jednu jako dobru afirmaciju stručnosti, stručnih kapaciteta, profesionalizma, a eliminisanje svega onoga što bi trebalo da bude opterećenje ili nepotreban teret za funkcionisanje lokalnih samouprava, pre svega, naravno, i stručnih službi u organima i službama AP.
Međutim, ono što treba podstaći, a vi ste to i učinili i činite ovim zakonom jeste jedan veliki iskorak ka ozbiljnim reformama kada su u pitanju položajna službenička mesta, tu mislim na rukovodeća mesta, a zatim i ona mesta koja ste taksativno nabrojali, a koja se vezuju za zaposlene u javnom sektoru na nivou jedinica lokalnih samouprava.
Ako ćemo da govorimo iskreno onda bi trebalo da budemo potpuno otvoreni i iskreni prema građanima i da im kažemo da upravo poruka iz ovog parlamenta, upravo poruka nas kao narodnih poslanika, a koji treba pre svega, da kroz diskusiju razmatramo sve ono što je sadržano u ovom zakonu, a kasnije i kroz glasanje da potvrdimo kvalitet ovog zakona, naravno, i verovano uz amandmane koje ćete vi usvojiti, to pretpostavljam, jeste poruka građanima da je ovo jedan zaista veliki iskorak u pravcu profesionalizacije kada su u pitanju sve službe na nivou jedinica lokalnih samouprava, s jedne strane, s druge strane, jedan pokušaj otklona od politizacije ili partokratije, ako ćemo da govorimo onako kako to zaista sada i postoji kao neka vrsta kritike.
Ja zaista tu moram da na samom početku skrenem pažnju da mi se zaista nije svideo jedan komentar koji je u vašem prisustvu nedavno, dakle, pre svega, možda 24 časa ili malo više bio upućen na račun kako gradske vlasti u Užicu, pošto se Užice stalno potenciralo pre neki dan, kao jedan negativan primer da je navodno partokratski došlo do nekog enormnog zapošljavanja u Gradskoj upravi u Užicu, čak sam pomislio da ne dolazim iz tog grada u kome živim.
Međutim, ono što želim da istaknem kao činjenicu, pre svega zbog istine, a naročito zbog građana Užica, to je sledeća činjenica za koju sam siguran da ste vi upoznati. Naime, 2013. godine je pretila opasnost da posao u Gradskoj upravi u Užicu izgubi čak 62 zaposlenih. To bi bio jedan ogroman udarac na funkcionisanje svih službi, na nivou svih uprava, gradskih uprava Grada Užica.
Došlo bi do kolapsa. I te kako dobro znate iako to nije bilo tada u vašem ministarstvu jer je to tada bilo pokriveno od strane Ministarstva pravde i državne uprave gde sam inače svojevremeno bio državni sekretar, bila je borba da se upravo iznalaženjem mogućnosti kako bi se predupredile one odredbe Zakona o budžetskom sistemu sa jedne strane, Uredbe o ograničavanju zapošljavanja sa druge strane nađe mogućnost da ti ljudi ostanu na svojim radnim mestima. Zašto? Zbog toga što su ti ljudi radili više od pet više od šest, godina unazad i to tako što im je stalno produžavan radnopravni status na određeno vreme.
Kako smo iznašli mogućnost? Tako što smo uspeli da kroz jednu legitimnu proceduru, presrećan sam što sam u tome učestvovao i dao svoj doprinos, zajedno sa ministrom Selakovićem i našli mogućnost da ti ljudi ostanu. Među tih 62 zaposlenih nije se gledalo da li su oni iz jedne, druge, ili treće stranke, jer su tu bili zaposleni koji su bili još od 2006, 2007. godine iz DS, DSS, URS i mnogih drugih stranaka, na kraju krajeva iz SPS, ali nije se gledalo partokratski. Nije se gledalo da li je politički orjentisan u levom ili desnom smeru ili na bilo koji drugi način.
Dakle, ono što je apostrofirano kao loše za Užice ja ne mogu prihvatiti kao takvo i želim da istaknem zbog građana Užica, zbog Užičana da je to zaista imalo jedan drugačiji pristup i da je u tom pristupu pitanje rešeno na pravičan i legitiman način.
Ono što je važno za zakon jeste činjenica da je u jednom dugotrajnom procesu izrade ovog zakona sublimirano sve ono što je dolazilo od onih koji treba da se bave ovom materijom. Sublimirano je sve ono od onih koji treba da budu direktno uključeni u izradu ovog zakona, stalna konferencija gradova i opština, određene stručne organizacije, jedinice lokalnih samouprava, predstavnici AP Vojvodine, dakle svi oni koji su imali svoju participaciju u izradi ovakvog zakonskog predloga ili zakonskog akta našli su svoje mesto. Ono što je najvažnije, njihove ideje su na neki način ovde uklopljene i na njihovim idejama su izrađene odgovarajuće odredbe. Na taj način je došlo do formiranja, kako ste to inače uradili i o čemu mi danas uvažena ministarko raspravljamo.
Poslanička grupa SPS podržava još nešto, to je takozvano karijerno napredovanje službenika na nivou jedinica lokalnih samouprava po vrlo jasnim i preciznim kriterijumima. Ono što je najvažnije, po pravičnim kriterijumima. To napredovanje nije adhok napredovanje, niti je stihijsko, niti stvara prostor za bilo kakav voluntarizam. To napredovanje podrazumeva jednu poprilično dobru sistematizovanost koju ste uredili određenim normama ovog zakona, počev od edukacije ili stručnog osposobljavanja. Da budemo iskreni do sada zakon nije poznavao odredbe stručnog osposobljavanja i edukacije kako je to sada ovde normirano, a po meni jako dobro, počev od pripravničkog staža, polaganja stručnog ispita, zamene određenog kvalifikacionog potencijala sa pravosudnim ispitom koji jedini može biti pandam, čak i više od toga u odnosu na određene stručne reference koje su jako važne kako bi se pozicionirali oni koji treba da budu pozicionirani na nekim od nivoa, počev od položajnog nivoa pa naniže i na taj način stekli uslov da rade posao za koji budu postavljeni, izabrani ili imenovani.
Što se tiče načelnika gradskih uprava kao vrha piramide, da ga tako nazovemo, u smislu rukovođenja nemamo problem, njih postavlja i razrešava gradsko veće. Oni su na neki način najodgovorniji za rad svojih gradskih uprava. Naravno da su odgovorni i u pogledu ocenjivanja i praćenja edukacije i stručnog osposobljavanja svih onih koji su u ovom segmentu angažovani, počev od referenata, nižih referenata, savetnika mlađih itd. da ne nabrajam imajući u vidu da su oni vrlo jasno i precizno sistematizovani u ovom zakonu.
Međutim kada govorimo o jedinicama lokalnih samouprava, ovde u zakonu se pojavljuje jedna definicija za koju bih vas zamolio da je sa posebnom pažnjom ocenite na osnovu onoga što ne želim da iznesem kao svoj stav, a to je angažovanje zaposlenih, odnosno ustrojstvo radnopravnog statusa u okviru kabineta gradonačelnika.
Mi u poslaničkoj grupi SPS smatramo da je to dobro rešenje, ali mi se čini da bi bilo nepotpuno ukoliko to isto rešenje ne pojačamo po kvalitetu, zbog toga što bi u toj situaciji isti kapacitet, govorim sada, uvaženi kolega Mogiću, o članu 69. predloženog zakona, jer smatramo da bi isto to trebalo da se vezuje kroz princip analogije ne argumentu ou contraire, nego upravo kroz princip analogije i na kabinet predsednika Skupštine grada.
Kad to govorim prevashodno mislim o Gradu Beogradu koji ima svoje specifičnosti, gradu u kome se nalazi trećina stanovnika Republike Srbije, gradu u kome je najveća frekvencija robe i ljudi, gradu u kome su najveći transferi novca kroz cirkulaciju novca, gradu u kome se donose krucijalne odluke za funkcionisanje, ne samo grada već i države, naročito, imajući u vidu činjenicu koja se vezuje za nadležnost predsednika Skupštine Grada Beograda, ali s obzirom da ja nisam iz Beograda, već iz unutrašnjosti, onda bi bila nepravda i prisutan jedan diskriminatorski odnos ukoliko se to isto ne bi odnosilo i na kabinete predsednika skupština, gradova i opština se teritorije cele Republike Srbije.
Znam, uvažena ministarko, da je to na teritoriji cele Republike Srbije nerealno očekivati imajući u vidu status pojedinih lokalnih jedinica samouprava, razvijenih, nerazvijenih, naročito kada su u pitanju opštine, ali da bi izbegli princip koji podrazumeva zabranu diskriminacije, treba u nekom doglednom vremenskom periodu u budućnosti razmisliti da se ovakvo sistemsko rešenje pojavi na nivoima lokalnih samouprava, kada su u pitanju kabineti predsednika skupštine grada.
Jako dobro rešenje, uvažena ministarko, jeste rešenje koje ste postavili u zakonu koje se vezuje za, ne samo stručni potencijal onih koji pretenduju na mesto načelnika gradskih uprava, već i radni staž, koji već moraju imati kao provedeno radno iskustvo da bi mogli da participiraju, odnosno očekuju postavljenje na takav položaj.
Gde se ovde krije, uvažena ministarko sa svojim saradnicima, gde se možda krije problem? Možda se krije problem u tome što imamo sada na snazi Uredbu o ograničavanju zapošljavanja s jedne strane, s druge strane odredbe Zakona o budžetskom sistemu.
Ajmo sad da uzmemo za primer Novi Sad, Užice ili bilo koji grad. Ako ne možemo da trenutno profilišemo kada jer ga nemamo za pojedine uprave, recimo upravu za građevinarstvo i stambeno-komunalne poslove, komunalno-inspekcijske delatnosti ili neku drugu, kako ćemo onda da dođemo do situacije da imamo čoveka koji će steći pet godina radnog iskustva i na osnovu pet godina radnog iskustva participirati u tome da može da bude kandidat koga će gradsko veće oceniti kao najkompetentnijeg, najboljeg za mesto, položajno mesto načelnika gradske uprave?
Sve dok su na snazi ove ograničavajuće odredbe Zakona o budžetskom sistemu i Uredbe o ograničavanju zapošljavanja, to će na pojedinim jedinicama lokalnih samouprava da bude problem.
Možda sam malo precenio kada sam pomenuo Novi Sad koji te kapacitete ima, pa čak i Užice, ali šta ćemo sa Trgovištem, šta ćemo sa Babušnicom, šta ćemo sa Crnom Travom ili bilo kojim malim mestom, gde će to biti jako teško? Trebalo bi sagledati ovaj problem višedimenzionalno jer on zaista u praksi može da izazove određene negativne posledice.
Ono što je takođe važno istaći jeste činjenica da su dobra rešenja u ovom zakonu ona rešenja koja se vezuju za disciplinsku odgovornost, koja, po meni, kao pravniku su postavljena u procesnom smislu reči izuzetno kvalitetno, jer sada po prvi put imamo disciplinsku komisiju.
Ta disciplinska komisija mora da bude sačinjena od ljudi koji imaju stručni potencijal da vode disciplinske postupke s jedne strane, s druge strane aktivno učešće onoga ko je predmet disciplinskog postupka, odnosno onoga protiv koga je pokrenut disciplinski postupak koji sada ima pravo na potpunu odbranu u disciplinskom postupku, ne samo kroz izjašnjenje, već i kroz pismenu odbranu, angažovanje punomoćnika, i sve ono što je inače procesnim zakonima definisano, pre svega, Zakonikom o krivičnom postupku, Zakonom o prekršajima, Zakonom o privrednim prestupima itd, itd. To su dobre norme.
Dalje, ono što je odlično rešenje jeste povlačenje odgovornosti prevashodno disciplinske odgovornosti kada je u pitanju povreda, znači ova nepristrasnosti ili političke neutralnosti, odnosno kada zaposleni na nivou jedinica lokalnih samouprava izražava i zastupa političke ideje.
Imajući u vidu da je cilj ovog zakona se tome suprotstavi, da do toga ne dođe, onda je logično da upravo ovakve povrede, ako bi govorili o krivičnom pravu, mogu biti inkriminacije, predstavljaju razlog za pokretanje postupka čak i prestanak radnog odnosa protiv lica koje se ponaša suprotno ovoj normi predloženog zakona.
Odlično je definisano pitanje evidencije disciplinskih kazni. Dobro je što službeniku na položaju radni odnos ne može prestati pismenim sporazumom, jako dobro rešenje.
Šta smatramo u poslaničkoj grupi SPS kao razlog za pažnju? Član 164. predloženog zakona daje jasne razloge za prestanak potrebe za radom službenika. Ti su razlozi vrlo precizni, vrlo su dobro definisani - kada prestane službe u okviru jedinice lokalnih samouprava, kada prestaje jedinica lokalne samouprave sa svojim pravnim statusom, ali mi u poslaničkoj grupi SPS, kao i bilo koji drugi narodni poslanik ovde koji prezentuje volju građana, ne bi želeo da ovaj član zakona, ova norma bude matrica za otpuštanje velikog broja zaposlenih iz javnog sektora. To niko ne bi u celoj Srbiji želeo.
Zašto? Zbog toga što je upravo javni sektor trenutno na udaru, kako pod pritiskom MMF, tako i pod pritiskom Svetske banke, našeg Fiskalnog saveta, ne nedobronamerno, nego sa određenim sugestijama, sa određenim, čak mogu reći i primedbama koje podrazumevaju da se broj zaposlenih mora radikalno smanjiti. Ako se to čini, ne može se činiti radikalno i ne može se činiti na način kako je to zagovarano, ne može se činiti sečom, ne može se činiti izazivanjem socijalnih nezadovoljstava, ne može se činiti ni u kom slučaju, tako što ćemo stvarati socijalne slučajeve na ulici i ne može se praviti ni u kom slučaju radikalan rez.
Zato, uvažena ministarko, smatramo u poslaničkoj grupi SPS da je dobro što ste već u narednom članu 165. potvrdili da to neće biti matrica po kojoj će se delovati, zato što u slučaju prestanka postojanja jedinice lokalne samouprave ona jedinica lokalne samouprave koja preuzima nadležnosti one koja je ukinuta, će preuzeti i zaposlene, nadamo se, sve zaposlene, nadamo se da neće doći do bilo kakvog vida diskriminacije i nadamo se će doći do izbegavanja bilo kakvog vida štetnih posledica.
Šta je ono što smatramo da treba da ispravite u postojećem zakonu odnosno Predlogu zakona o kome sada, ja lično, želim da dam svoj doprinos u ime moje poslaničke grupe da ga poboljšam? To je odredba člana 152. stav 2. Naime, ukoliko bi utvrđivanje visine štete prouzrokovalo nesrazmerne troškove, visina štete može da se odredi u paušalnom iznosu. To stoji u Predlogu zakona.
Molim vas, uvažena ministarko i gospodine Mogiću, da dobro razmislite da li je ova norma praktično primenjiva i da li će izazvati određene posledice. Ne može se ni u kom slučaju šteta utvrđivati paušalno. Ta norma bi izazvala velike posledice ukoliko bi ostavili diskreciono pravo bilo kome da utvrđuje paušalno kolika je šteta. Šteta može da se utvrđuje isključivo dokazima i to dokazima kojima se potvrđuju nepobitne ili nesporne činjenice ili veštačenjem preko veštaka odgovarajuće struke.
Drugačiji način je pogrešan način utvrđivanja štete. Apsolutno pogrešan i vodi voluntarizmu. I on ne sme da se dozvoli.
Rekli ste – da bi se smanjili troškovi. Čekajte, ako se pokrene spor, ako podnese tužbu onaj koji je navodno štetnik ili koji je uzrokovao štetne posledice, automatski se formiraju troškovi. Ko će da plati te troškove? Opet će da plati lokalna samouprava.
Znači, nije dobar razlog i nije dobar argument smanjenje troškova. Treba naći bolje rešenje, u svakom slučaju.
Ono što u Poslaničkoj grupi SPS želimo da istaknemo, pored podnetih amandmana za koje sam uveren da ćete ih dobro analizirati i oceniti i prihvatiti, jer su neki redakcijske prirode, tehnički i suštinski je ovaj koji se odnosi na kabinet predsednika Skupštine grada, jesu neke odredbe, iskoristiću još 15-ak sekundi koje ću podržati, a to je sledeće: pre svega, da funkcioneri nemaju pravo na uvećanje plate za slučaj prekovremenog rada – odlično rešenje; dalje, da se radni odnos na određene vreme zasniva bez javnog konkursa, kada je to zakonom, inače, predviđeno; i ono što je najbolje rešenje, to je kadrovski plan i pravilnik o sistematizaciji radnih mesta u skladu sa kadrovskim planom.
Gospodine Bečiću, samo još jedna rečenica, molim vas. Kod ovoga povedite i te kako dobro računa. Sa gospodinom Ogićem sa razgovarao. Trenutno se traži od ministarstva da se sistematizacije radnih mesta definišu na popunjenim radnim mestima. Nije dobro, zato što ćemo izgubiti sportske inspektore, prosvetne inspektore, direktore i sve one koje treba da obuhvatimo sistematizacijom. Hvala vam puno.
Imate punu podršku za sve ovo što ste predložili i mi ćemo glasati za ovaj zakon, a što se tiče amandmana, nadamo se da ćete ih usvojiti. Prijatno.

Zahvaljujem. Uračunaću ovo prekoračenje u vreme poslaničke grupe.
Reč ima potpredsednik Vlade, dr Kori Udovički. Izvolite.

Ja bih prvo da se zahvalim kolegi Jovanoviću koji uvek pažljivo razmatra naše predloge i često daje konstruktivne predloge.
Predlog u vezi sa zapošljavanjem u kabinetu predsednika skupštine jedinice lokalne samouprave ćemo pažljivo razmotriti na Vladi, mada vidimo logiku. Isto tako, ovo je vreme fiskalne štednje i ako smo do sada mogli da izađemo na kraj tako što se predsednik skupštine grada ili opštine podržava iz redova stručne službe, možda nije još uvek vreme da se to širi. Ostavljamo to pitanje otvoreno.
Kad je reč o pet godina radnog iskustva koje se zahteva za načelnika jedinice lokalne samouprave, ja bih da naglasim da je to pet godina u struci, nije da mora da bude pet godina u upravi. I zaista smatramo da u slučaju da postoje, nije nemoguće, lokalne samouprave koje su do te mere devastirane da teško mogu da nađu takvog kandidata, onda iz odgovornosti prema građanima u takvim lokalnim samoupravama treba na neki način da ih navedemo na to da u krajnjoj liniji dovedu službenika od nekud drugde. Ali, velika je odgovornost načelnika jedne opštine. On lično potpisuje za zakonitost rada svega u toj opštini i zaista smatramo da bez bar pet godina iskustva stavljamo u krajnjoj liniji tu opštinu i njene građane pod rizik nezakonitog postupanja.
Na kraju, samo da razjasnim da ni u kom slučaju Zakon o maksimumu, o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, u ovom slučaju u organizacijama u okviru lokalne samouprave, ne pretpostavlja da se zaposleni zadržavaju na postojećim popunjenim radnim mestima. To bi bilo loše za organizaciju o kojoj je reč. Reč je o tome da se pošlo od nužnog zla, ali opet manjeg zla od svih drugih opcija, da je pretpostavka da ako ta organizacija može da funkcioniše, s obzirom da ima sav taj broj zaposlenih i da druge organizacije sa istim funkcijama imaju i manje zaposlenih, mi smo na taj način određivali broj zaposlenih u lokalnim samoupravama, onda to znači da može posao da se na drugačiji način organizuje od onog koji je bio pretpostavljen originalnom sistematizacijom i da se izađe na kraj sa tim brojem zaposlenih. Ili, tamo gde je mnogo veći broj trenutno popunjenih radnih mesta nego u sličnim drugim organizacijama, pretpostavka je da rad mora da može da se organizuje i sa manjim brojem zaposlenih.
Ali je jako važno da svi u Srbiji razumemo da je ova fiskalna konsolidacija trajna, da ona mora da bude održiva, da mi moramo da promenimo način rada, tako da tamo gde se broj zaposlenih smanjuje ili gde se broj u sistematizaciji prilagođava postojećem broju zaposlenih, važno je da promenimo organizaciju posla. To čak može da znači da će da se desi da nema mesta za neke postojeće zaposlene, a da moraju da se nađu drugi profili i popuni taj broj, ako to organizacija posla zahteva, da bismo od sad pa ubuduće iste usluge pružali na efikasniji način, tj. ono sve što država danas radi, obavljali sa manjim brojem ljudi, jer naša država danas, i još dugo vremena, neće moći da izdržava veći broj zaposlenih, nego samo manji.
To je realnost. Važno je da dobro promislimo i da tačno vidimo gde su nam prioriteti, u kojim to uslugama mora da bude više zaposlenih, a gde, kad pošteno pogledamo, vidimo i znamo da se može i sa manje.
Dakle, zahvaljujem se još jednom gospodinu Jovanoviću i razmotrićemo, naravno, na Vladi pažljivo amandmane. Hvala.

Zahvaljujem.
(Neđo Jovanović, s mesta: Da li mogu da odgovorim?)
Znate da po tom osnovu nema mogućnosti, gospodine Jovanoviću. Imate dovoljno mogućnost da kasnije nadoknadite. Ako insistirate, daću vam bukvalno jednu rečenicu. Izvolite.

Veliko hvala, predsedavajući, za razumevanje koje ste ispoljili. Vrlo ću kratko.
Ne znam da li smo se razumeli, ali, radi se o Skupštini grada Beograda, o Kabinetu predsednika Skupštine grada Beograda. A kada su u pitanju popunjena radna mesta, to je tumačenje vašeg ministarstva, da se sistematizacije prave samo za popunjena radna mesta, a ja sam postavio pitanje, i to je poslednja rečenica, šta ćemo za druga radna mesta gde su direktori, gde su oni koji…
(Kori Udovički, s mesta: Videćemo to da popravimo.)
Hvala.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Senić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Kada pričamo o Predlogu zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, stav naše poslaničke grupe je da zakon na prvo čitanje i nije toliko loš, ali, ima dosta nedostataka. Mi smo to probali kroz amandmane da popravimo i uložili smo 32 amandmana. Nadam se da ćete ih pažljivo razmotriti i da ćemo prekosutra pričati o njima.
Takođe, želeo bih da mi gospođa ministarka odgovori na pet pitanja u vezi zakona, jer postoje, bar u javnosti, neke nejasnoće. Prvo pitanje – da li je cilj da nove sistematizacije dovedu do neraspoređenih službenika koji će potom biti otpušteni ili premešteni? Zatim – zašto je predviđeno da onaj ko odbije premeštaj koji mu ne odgovara, automatski biva otpušten? Zašto ni ovde, kao ni kod Zakona o javnim preduzećima, nema roka u kom mora da se raspiše konkurs i u kom mora da se isti okonča?
Kada je u pitanju status vršioca dužnosti, da li je najbolje rešenje koje ste mogli da predvidite za status vršioca dužnosti taj da ukoliko položaj nije popunjen, može da se postavi v.d. na tri meseca, uz mogućnost još tri meseca? Dakle, da ukupno šest meseci bude v.d. stanje?
Na kraju, kojom logikom ste se rukovodili da službenik na položaju samo kada se prvi put postavlja, to ide preko javnog konkursa, a po isteku prvog mandata može da mu se produžava mandat i bez javnog konkursa. Mi smatramo da je ovo apsolutno neprihvatljivo.
Sa druge strane, otvara se i pitanje određenih lokalnih samouprava, jer ste u članu 51. predvideli da službeniku prestaje rad na položaju i sad tačka 4) ukidanjem jedinica lokalne samouprave, odnosno gradske opštine.
Ja dolazim iz jedne male lokalne samouprave u kojoj je Vlada ukinula sud, u kojoj nemamo javnog beležnika, gde je katastar razvlašćen, gde ova Vlada ne dozvoljava da zaposlimo javnog pravobranioca, saobraćajnog inspektora, pravnike koji su neophodni za efikasno funkcionisanje naše lokalne samouprave. I, moje pitanje je – da li Vlada uopšte ima strategiju za održivi razvoj tih malih lokalnih samouprava koje imaju do 20.000 stanovnika, ili će ih samo jednostavno ukinuti što se nagoveštava ovim zakonom.
Dakle, nije mali broj lokalnih samouprava koje imaju manje od 20.000 stanovnika. Tu žive i rade neki ljudi, potpuno je neprimereno da im se samo jednim članom zakona predvidi ukidanje lokalne samouprave i da će službenicima zaposlenim u tim opštinskim upravama prestati radni odnos ukoliko se lokalne samouprave ukinu.
Sada bih pričao o Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. Pretpostavljam da imamo predstavnike Visokog saveta sudstva u sali. Moje jednostavno pitanje je – Kako birate sudije koje predlažete i ako možete da mi objasnite proces kandidovanja i izbora, jer naše sudstvo je u ovom trenutku u potpunom rasulu. Vi možete da se žalite na neku neuspelu reformu u pravosuđu od pre pet, šest godina, itd, ali ono što se sada dešava u našem pravosuđu je daleko, daleko ispod nivoa na kom je naše pravosuđe bilo do 2012. godine.
Želim da vam navedem samo jedan primer gde sam lično učestvovao i pitao određene službenike u sudu, konkretno reč je o Osnovnom sudu u Velikoj Plani, sudska jedinica u Smederevskoj Palanci, gde jedan moj prijatelj ima ostavinski postupak, gde je potpuno sve čisto. On je naslednik prvog reda, predao je zahtev za raspravu za održavanje ostavinske rasprave još u oktobru 2013. godine i do dan danas nije zakazano ni prvo ročište. Dakle, više od dve i po godine postupajući sudija nije zakazao ni prvo ročište. Jednostavno želim da mi objasnite šta to rade sudije koje ovde biramo na vaš predlog, ako ne postupaju u određenim predmetima.
Ostalo je još, obično se o tome ne raspravlja, Predlog odluke o izmenama Odluke o razrešenju i imenovanju članova i zamenika članova Republičke izborne komisije, na predlog Srpske napredne stranke, gde se generalno mi ne mešamo u kadrovska rešenja koje druge stranke predlažu, ali je interesantno da je ponovo za predsednika Republičke izborne komisije predložen prof. dr Dejan Đurđević, koji je već podneo ostavku na mesto predsednika Republičke izborne komisije 7. avgusta 2014. godine, iz ličnih razloga koje nije objasnio. Njegovo pravo, ali nam nije jasno kako to da je taj čovek ili da je taj čovek ponovo predložen za predsednika Republičke izborne komisije, a pri tome znamo da Srpska napredna stranka propagira neko pravilo da nema duplih funkcija. Čovek ima prema evidenciji Agencije za borbu protiv korupcije, ja brojim, evo bar šest javnih funkcija i sada mu dodajemo ponovo funkciju predsednika Republičke izborne komisije.
Da li će taj čovek moći da obavlja tu funkciju pored svih funkcija koje već obavlja. On je vanredni profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu, direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, član Ispitnog odbora za polaganje pravosudnog ispita u Ministarstvu pravde i državne uprave, član Ispitne komisije za sprovođenje javnobeležničkog ispita, opet u Ministarstvu pravde i državne uprave. Ovde imam podatke i o tome kolika su njegova mesečna primanja, ali to je, hajde da kažemo, njegova lična stvar. Postavljamo pitanje – da li će on stići da obavlja i tako važnu funkciju kao što je predsednik Republičke izborne komisije, a i sam je podneo ostavku 7. avgusta 2014. godine, iz ličnih razloga. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Prijavite se molim vas.
Izvolite prvo potpredsednik Vlade. Izvolite gospođo Udovički.

Ja bih samo, neka od vaših pitanja su retorička, kao što je ovo pitanje da li se zakon donosi da bi se otpustili zaposleni. Očigledno, ne. Međutim, kada je reč o odlučivanju o tome da li će neke jedinice lokalne samouprave da postoje ili ne, to se odlučuje zakonom u ovoj Skupštini. Prema tome, nema nikakve veze sa ovim zakonom. Još bih samo da naglasim da status v.d. položaja, ne samo da može da traje tri meseca i tri meseca, nego Zakon jasno određuje da posle isteka drugog roka od tri meseca vršilac mora da bude vraćen na radno mesto službeničko, sa kog je i doveden u v.d. položaj.
Prema tome, nema nikakve motivacije da se konkursni postupak nepotrebno odugovlači, a postoji i rok u kom rukovodilac, odnosno u ovom slučaju najčešće načelnik, mora da odluči o preporuci komisije. To je samo dve nedelje, tako da sve u svemu, mislim da zakon odgovara, odgovarajući na zahteve koje ste postavili u ovoj diskusiji. Svakako ćemo pažljivo razmotriti svaki od vaših 32 amandmana. Hvala.

Zahvaljujem gospođo Udovički.
Sada dajem reč Mirjani Ivić, izbornom članu Visokog saveta sudstva iz reda sudija. Izvolite.