Hvala predsedavajući.

Poštovani potpredsedniče Vlade, mislim da bi bilo dobro da građani slušaju skoro 20 minuta vašeg izlaganja i objašnjavanja o tome kako vi ni za šta u stvari niste odgovorni, kako su za sve što se dešava krivi neki pre vas i čudi me da tako niste došli i do Tita, verovatno je on otvorio tu ambasadu u Tripoliju.

Znači, svi su odgovorni. Pozivate se na bezbednosne procene „naših službi“, tako ste rekli, pa ste se ispravili onda „iz našeg vremena“. To naše vreme nije već četiri godine. Šta ste vi radili poslednje dve godine kao ministar spoljnih poslova? Kakav je to argument 2011. godine je bio rat pa se nije zatvorila ambasada? Na sreću, da kažem, ništa se nije desilo, sad se desilo.

Normalno je da se sada postavi pitanje ko je radio svoj posao? Ne možete vi da pobegnete od svoje odgovornosti tako što kažete- ne, neko drugi je trebao da zatvori. Što je vi niste zatvorili?

Ja isto, jako mi je drago što ste mene valjda, da li ste hteli da me uvredite, da kažete da sam ja bio niko i ništa i da nisam istorijski ni odgovoran, ja ne bežim od svoje odgovornosti za svih ovih 15 godina, odnosno 25 godina u politici, gde sam bio i šta sam radio i nisam bio deo tih koordinacija, ali vi jeste, pohvalili ste se sa time, ali kada se govori o posledicama tih politika, vi sa tim nemate veze. Sve od 2008. do 2012. godine je grozno, vi nikakve veze sa time nemate, da li je tako?

Povećanje penzija, da li je tako, iz 2008. godine nema veze sa vama? Toga se ne sećate? Šta ste radili u MUP, toga se ne sećate? Svi drugi su odgovorni.

Vreme. Zahvaljujem.

(Marko Đurišić, s mesta: Ja ne mogu kao gospodin Babić dva minuta i 25 sekundi da dobijem?)

(Zoran Babić, s mesta: Kad porasteš.)

(Marko Đurišić, s mesta: Toliko da mi poraste glava ne može.)

Ja sam dužan kao i gospodina Babića da upozorim na dva minuta da je isteklo vreme.

(Marko Đurišić, s mesta: Mene isključiš, njega ne smeš. Ne smeš, kukavice.)

Vidim da ste mnogo nervozni gospodine. Nije problem da se tako izražavate, nije problem ni da pretite, navikli smo, ništa novo nećemo…

(Marko Đurišić, s mesta: Kukavice jedna.)

Vidite, to ne govori o onome kome je rečno nego onome koji to govori.

(Marko Đurišić, s mesta: Govori, vrlo govori.)

Onome koji to govori, a ja sa vama uvek i na svakom mestu, gospodine Đurišiću mogu da razmenim argumenta, ali vas ne vređam i ne dobacujem i na takav način ne pokušavam da pretim i da budem hrabar ovde u velikoj sali Narodne skupštine. Zahvaljujem se.

Reč ima potpredsednik Vlade, Ivica Dačić. Izvolite.

Ne znam što se vi iznenađujete, ja nikada nisam rekao da nisam bio u vlasti. Čekajte, jel vi shvatate da kad god spomene bivši režim, mi se trgnemo jer mi smo od devedesete godine. Mi se toga ne stidimo. Odgovorni smo za ono za šta smo odgovorni. Kad je trebalo da se ratuje, da se brani zemlja, branili smo zemlju.

Da li je Milošević u tome preterivao ili nije, da li nije znao gde je granica sukoba sa međunarodnom zajednicom, to je sada pitanje. Deset godina je kako je umro, ali iza njega je ostao Dejtonski sporazum i Rezolucija 1244. Za to se i danas svi držite. Jedine tri godine kada nismo bili u vlasti je bilo kada ste vi pobedili 5. oktobra, ali i to, dobro se sećate toga, sreća za nas, pa nismo bili u to vreme. Takođe, nismo bili u vlasti kada ste se vi i Koštunica dogovorili da napravite koaliciju, pa ste izabrali Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine, pa posle tri dana promenili stavove.

Mi smo se uvek ponašali onako kako smo procenili da je u najboljem interesu Srbije. Znate šta, gospodine Đurišiću, ako ste vi do poslednjeg dana mene ubeđivali da treba da napravimo Vladu i da izaberemo Tadića za premijera, u čemu je sada problem? Kakav problem vi imate s nama? Šta, mi sada nismo dobri, a tada smo bili dobri, jel da? Dok smo bili s vama, onda smo bili najbolji na svetu, evropski orjentisani, demokrate itd, a sada šta smo?

Da li vi shvatate jednu stvar, da nismo mi podržali vas 2008. godine zbog vas, nego zato da Srbija ne bi imala Vladu sa Šešeljem i Koštunicom. Bili ste manje zlo, zato što ta Vlada ne bi mogla da opstane, jer su hteli da prave, kao i sada, protiv EU. Kao što Vučić neće da pravi Vladu sa onima koji su protiv EU, mislim da je to bila ispravna odluka. Isto tako 2012. godine Tomislav Nikolić je pobedio na predsedničkim izborima, pa ja sam glasao za Tadić, ljudi. Evo, priznajem, priznajem, a možda je zato izgubio što sam prvi put glasao za njega.

Ali, mi polemišemo politički. Ne znam zašto se sada ljutimo, svađamo, podižemo ton, ja uopšte bilo šta ne pričam i ne kažem da ne delimo odgovornost. Ali, gospodine Đurišiću, kada sam govorio o tome da niste dovoljno upoznati sa nekim stvarima, postoje stvari o kojima se o političkim pitanjima se razgovaralo na drugim nivoima i zato i ne znate. Isto kao što je, često je i premijer Vučić o tome govorio, a nije bio u pravu, odluka o linearnom povećanju penzija za 10% nije bio zahtev SPS. Bio je zahtev PUPS i DS je potpisala bilateralni sporazum, što je bilo van svih pravila, sa PUPS-om da bi se izdejstvovalo 10% i o tome možete da vidite izjavu pokojnog Jovana Krkobabića. To su vaše dve stranke dogovorile. Nemojte sada u to da mešate... Mi smo zadovoljni što ste povećali penzije, ali nemojte da ispadne da smo mi za to zaslužni. Eto, priznajem da nismo zaslužni, odnosno, kada sledeći put govorite o tome, da znate bar ko je za to kriv.

Ne želim da polemišem oko toga. Ja sam reagovao na vaše izjave u medijima. Vi jedino što govorite, to je da li je trebalo zatvoriti ambasadu ili ne. Incident se nije dogodio u ambasadi. Ambasada ne treba da bude zatvorena, jer dok ima 300 i nešto Srba, mi ne možemo da zatvorimo ambasadu.

Da li će osoblje biti premešteno u Tobruk, u Bengazi? Ne, jer u Bengaziju je nesigurno, ali u Tobruku nema nijedne ambasade. Da li će biti prebačeno u Tunis? Vidite da se ovo desilo sada na putu za Tunis. To je, takođe, pitanje procene, ali moramo da u narednim danima procenimo i da li ćemo držati ambasadu u Siriji, u Iraku, gde naš ambasador ne može da putuje bez blindiranog vozila jer se nalazi u nebezbednoj zoni, u Tunisu i svemu ostalom. To nisu samo spoljno-političkog karaktera, nego uopšte pitanja oko kojih svi zajedno treba da se bavimo kao država.

Ja samo pokrećem te teme i nikoga ne osuđujem zbog toga da li je vukao ili nije vukao određene stvari u tom periodu. Naša je procena tada bila da treba da ostane ambasada, oduvek. Greške koje su napravljene mogu da budu samo greške. Da li je neko odobrio taj put? Moje odobrenje nije imao, ali se ispostavilo da mu nije bilo ni potrebno. To će sve utvrditi komisija. On nije mogao da dođe ovde zato što smo rekli da mora da ostane tamo, da završi formalnosti. Odluka o budućnosti te ambasade i o njemu će biti doneta u narednim danima.

Ali, to ništa ne može da vrati ova dva naša službenika. Zaista želim da zamolim sve da prestanu sa raznim pričama o tome da su to bili neki nelegalni poslovi. Ne pričamo o ambasadoru, pričam o ovo dvoje ljudi koji su izgubili život. Kada pogledate njihove porodice u kakvom su materijalnom stanju, onda su bespredmetne svake vrste priča o tome da se bilo ko bavio nekim švercom ili nečim drugim.

Odgovornost ambasadora će biti utvrđena, a da li će biti krivično-pravnih posledica, to nije na Ministarstvu spoljnih poslova. Žao mi je što sam tu temu ovde pokretao. Hteo sam isključivo zbog toga što nemamo gde da o tome raspravimo sa poslanicima, jer nećemo imati više priliku na odboru ili na sednici parlamenta. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Sigurno je da je to jedan težak gubitak za Republiku Srbiju. Ja bih molio sve narodne poslanike da poštujemo žrtve.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Ne znam šta je, gospodine predsedavajući, ostalo nejasno? Tri pitanja su postavljena, na tri pitanja je dat i odgovor. Dakle, VMA je dostupan građanima i civilima i tako piše i u programu SNS. Uostalom, VMA je simbol i vojnog zdravstva i Vojska, ali i celog našeg društva.

Postavljeno je i pitanje korupcije u okviru Ministarstva odbrane. Sve poverljive nabavke odobrava Vlada, a proverava DRI.

S druge strane, ponoviću još jednom, po mišljenju Transparency International za 2014-2015. godinu napredovalo je Ministarstvo odbrane u 35 od 77 pokazatelja i ušli smo u grupu C – umeren rizik od korupcije, za razliku od vašeg vremena, vremena bivšeg režima, kada smo bili u grupi država D plus – visok rizik od korupcije i sada se Ministarstvo odbrane nalazi u 40 najbolje rangiranih u svetu.

Baš zbog tog napretka imam pravo da postavim pitanje – zbog čega se nabavka hrane za pripadnike Ministarstva odbrane vršila samo i isključivo na dnevnoj bazi i samo isključivo preko jedne kompanije i jedne firme, koja se zove „Paksel“, preko koje je jedna konzerva paštete plaćena četiri puta više nego što se plaća sada?

Zašto i zbog čega je oštećen budžet Republike Srbije za 4,5 miliona evra nabavkom trodimenzionalnog radara? To nije bilo u vreme Aleksandra Vučića ili u vreme kada je ministar odbrane bio gospodin Vučić, nego u vreme kada je i državu i vojsku vodila DS.

Vreme.

Zahvaljujem.

Gospođo Čomić, morate sačekati da iscrpimo replike.

Reč ima narodni poslanik Grozdana Banac.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Drage kolege i koleginice, poštovani građani Srbije, poštovani gospodine Dačiću, vi vrlo dobro znate da nije vreme ni mesto da se prozivamo sada po partijama i da stavljamo anateme na ovu ili onu partiju, posebno s jednim velikim pijetetom prema dr Jovanu Krkobabiću, koji je umro.

Vi vrlo dobro znate, mi smo to raspravili na javnoj raspravi sa predstavnicima Fiskalnog saveta. Da nije bilo povećanja, velika je razlika između usklađivanja i povećanja… To pod jedan.

Pod dva, povećavane su i plate. To je povećavano, a penzije su usklađivane i vrlo dobro znate da su penzioneri bili najugroženija socijalna populacija u ovoj državi, za razliku od danas, bez obzira na smanjenje onih većih penzija, jer je predsednik Vlade uzeo u obzir sve one male i ugrožene, a to je preko milion. Zaista nije korektno, ni politički, ni moralno ponaosob. Molim vas da se više dr Jovan Krkobabić ne spominje i Partija ujedinjenih penzionera.

Vrlo dobro znate da naš sadašnji predsednik Milan Krkobabić vrlo čestito i pošteno radi svoj posao i da zastupamo interes u datom trenutku, koliko možemo. Vrlo dobro znate kakav je odnos snaga svuda, u svakom trenutku u svim izborima. Najlepše vas molim.

(Neđo Jovanović, s mesta: Poslovnik.)

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović, po Poslovniku.

Da, gospodine Dačiću, ali gospodin Jovanović insistira da govori pre vas.

Izvolite, gospodine Dačiću.

Ne znam zašto se vi osećate sada prozvanim iz PUPS-a. Vi ste se time hvalili. Ja sam samo govorio o tome da je to bio separatni, zašto? Zato što mesecima stalno slušamo o tome da je SPS nešto kriva. Mi smo bili u koaliciji, ali to je bio vaš separatni sporazum koji su potpisali Jovan Krkobabić i predstavnici Demokratske stranke u mom prisustvu.

(Grozdana Banac, s mesta: Uz vašu saglasnost.)

Ne kažem da smo mi bili protiv, što bi mi bili protiv povećanja penzija…

Molim vas, nemojte da dobacujete.