… i zašto danas, samo još jedna rečenica, predsednik države prenosi svoja ovlašćenja u odsustvu na budućeg ministra odbrane? Zašto? Gde to putuje predsednik?

Zahvaljujem.

Replika, šef poslaničke grupe SNS, narodni poslanik Zoran Babić.

Izvolite.

(Zoran Živković, s mesta: Kome?)

Vama gospodine. Imao je osnov za repliku i pre vaše replike gospodine Živkoviću, ali vaš je manirda izreknete optužbe a onda ne želite da čujete odgovor.

Izvolite gospodine Babiću.

Ovde je neko rekao da je premijer pobegao. Ja sam za neka bežanja čuo. Čuo sam i za bežanje od služenja vojnog roka, ali verujem da će o tim bežanjima od služenja vojnog roka bolje od mene govoriti moj uvaženi kolega gospodin Rističević.

Što se tiče premijera, uz uljudno i kolegijalno izvinjenje otišao je na otkrivanje Spomenika gospodinu Borislavu Pekiću koji je zajedno sa 13 intelektualaca

1989. godine obnovio rad Demokratske stranke i nisam baš siguran šta bi u ovom trenutku da može rekao o pojedincima koji su ili u DS ili koji su proistekli iz te iste DS, verovatno stavljajući sebe na mnogo veći, dajući sebi mnogo veću vrednost nego što je vrednost gospodina Pekića u svim oblicima života.

Što se tiče odbrane grada Šapca, imao sam tu čast da kao fizičko lice, da kao pojedinac, kao dobrovoljac učestvujem u odbrani Šapca zajedno sa mnogo dobrovoljaca, zajedno sa stotinama policajaca, zajedno sa stotinama vojnika i nemerljivo je uloga načelnika Generalštaba Vojske Srbije u tom trenutku, koji je tu odbranu postavio jer da nije bilo svih tih ljudi, da nije bilo i njegove uloge u tom trenutku zbog neodgovorne, neozbiljne, nekompetentne vlasti u gradu Šapcu, neozbiljne vlasti u gradu Šapcu, mislim da bi grad Šabac doživeo mnogo goru sudbinu nego što je ta sudbina zadesila Obrenovac. S druge strane, da, i u Obrenovcu, ali i u drugim mestima koja su bila ugrožena poplavama najviši zvaničnici, da li MUP-a Srbije, da li Ministarstva odbrane, preuzeli su svoju i zakonom i Ustavom obavezu, a to je da štite građane Republike Srbije. Onima kojima tako nešto nije jasno, prvo bi trebalo da pročitaju Ustav i zakon, pa tek onda da diskutuju u Narodnoj skupštini.

Zahvaljujem se, gospodine Babiću.

Premijer je nekoliko puta izrekao izvinjenje, tako da mislimo da je kukavičluk kod onoga koji je takvu tvrdnju izrekao. Zahvaljujem se.

(Zoran Živković, s mesta: Replika!)

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, premijer je mnogo propustio. Propustio je ovako pametnu diskusiju da čuje. Odmah da kažem, moj uvaženi kolega poljoprivrednih nije video golog vojnika. Tu se slažemo. Jedino ako je video kroz ključaonicu. Golog vojnika mogli su da vide samo oni koji su služili vojsku. Mogu da ga vide u uniformi i na tuširanju. On tu priliku nije imao. Kod nas poljoprivrednika, barem u mojoj generaciji, bilo je sramota ne služiti vojsku. Evo, gospodin Đorđević zna. Ja mislim da je on to služio negde osamdeset i neke. Verujem da je imao i poneki čin, mi koji smo služili tako vojsku malo duže. Ali, kod poljoprivrednika je posebna čast ići u vojsku, prave se ispraćaji, poziva familija. Danima se prave ispraćaji. Jel tako, gospodine Đorđeviću, budući ministre? Vi ste služili u Kumanovu, koliko ja znam, nagrađivani ste itd.

Moj kolega poljoprivrednik nije imao tu privilegiju i mi poljoprivrednici nikad nismo bežali od vojske. Nikada nismo bežali od svoje vojske, samo su tuđe vojske bežale pred nama. Ali, ovo je prvi slučaj i ja verujem da je ova diskusija bila takva da je premijer puno propustio, jer nije mogao da čuje diskusiju ispod svako celzijusa, je li tako, ispod svakog cenzusa.

Moj kolega poljoprivrednik je takođe imao dilemu Hamletovsku. Kod Hamleta je bilo - biti ili ne biti? Kod mog kolege poljoprivrednika, u poslednje vreme kada se održavaju sednice, dilema je – piti ili ne piti? Ali, ako je uveče, onda je to - ili na Skupštini biti ili na slavama piti? Evo, kolege kažu da više te dileme nema i ja verujem i zbog toga se izvinjavam, zbog njegovog nastupa. Takođe, moram da kažem, oni koji hoće da ga vrate u školu, među školske drugove, ne znam ko je to njemu poručio, ali znam da je neko u govoru pomenuo, to je teško. Kako vratiti u školu čoveka, posebno u višu školu, kad on tamo nije išao? Škola je išla njemu. Nije on išao u školu. Kako ga vratiti među školske drugove, kad on školske drugove nema? Ili su tamo negde u Makedoniji, Kumanovu, itd. Rubikon je sitnica, kada je u pitanju moj kolega poljoprivrednik, preko čega sve mi ovde prelazimo, ali, da krenemo redom.

Prvo, ja želim da čestitam budućem ministru. Verujem da će on kao ministar biti sluga narodu. To se dešava u poslednje dve ili tri godine. Kad biramo ministre, mi biramo sluge naroda. Oni su birali gazde i tako su se i ponašali. Nisu se ponašali kao narodne i državne sluge. Nisu državi i narodu služili, već su se državom i narodom služili u svoje svrhe, u svrhe svojih prijatelja. Situacija koju smo mi zatekli nije bila tragična, bila je super tragična. Nije bilo dovoljno crne boje kojom se mogla oslikati situacija u kojoj je naša zemlja bila, i po pitanju vojske i u svim segmentima društva. Majstori tranzicije, tajkuni, prijatelji ovih stranaka bivšeg režima su privatizacijom i grabizacijom naše čestite nekadašnje vojnike, seljake i radnike pretvorili u roblje bez ikakvih prava, čisteći njihova radna mesta, čisteći njihove poslove. Danas oni koji su ih doveli do ruba gladi, do siromaštva, su kobajagi zabrinuti za njihovu sudbinu.

Prošli ministar vojni je navodno razrešen zbog seksizma, zbog neukusne šale koja je naišla na osudu. Cena za takav postupak jednog ministra koji je radio nedeljom i kome se desilo to da se na ružan način šali sa jednom gospođom, cena za to je bilo razrešenje. Ali, kad već pričaju o seksizmu, ovo je njihov ministar vojni. Ne znam za mladu gospođu da li je punoletna, ali znam da je ova kohiba od 200 evra. Znam da se zabavljao. Dakle, kad je već o seksizmu reč, ovako su oni vršili svoju komandnu ministarsku funkciju, ali dok su bili vlast. Ovo je sa zabave za pravosuđe. Devojke su pradle, na njima se služi hrana. To su nečije ćerke, koje su prethodno rashlađivane da bi oni, u bahanalijama koje su dostojne jednog Kaligule, mogli što bolje da se zabave.

Imamo još dokaza. Ovo je devojka za suhomesnate proizvode. Niko za ovo nije odgovarao, niko nije smenjen, niko nije podneo ostavku. Ova devojka zatvorenih očiju je poslužila kao podmetač za crno grožđe, a sledeća otvorenih očiju za belo grožđe. Na kraju, ovako se konzumirala hrana – direktno sa rashlađenih devojaka koje su služile kao podmetač za hranu.

Danas iz te grupe, koja je tada vršila vlast i čiji ministar vojni očigledno nije znao šta je seksizam, koji se zabavljao na ovakav način, iz te grupe stranaka bivšeg režima dolaze priče o seksizmu. Oni štite žene, ali samo kad oni nisu na vlasti. Kada su oni na vlasti, onda žene mogu da budu i rashlađene da se hrana ne bi grejala, mogu da posluže i kao podmetači za hranu.

Šta reći o drugim njihovim vladarima? Šta reći o vojvođanskom vlastelinu? A onaj što je usnio predsednika Vlade Vučića u Dubaiju, a nije video kad se probudio svog predsednika gradskog odbora na Maldivima? Valjda strah od gubitka vlasti. Nije video opštu invaziju na Mondenska letovališta, zimovališta. Prava agresija je bila na Maldive. Šta reći o njemu, gospodin Babić je rekao o skijanju na vodi, ministar poljoprivrede se skijao na vodi. Hajde da vidimo, potpredsednik stranke bivšeg režima, potpredsednik vojvođanskog vlastelina, njegove vlade i sekretar za poljoprivredu i ovaj je za poljoprivredu, ali ovaj se nije skijao na vodi, ovaj se skijao na snegu i to na veštačkom, leti, na plus 45 stepeni išao u Dubai. Mogao je on svom vojvođanskom vlastelinu ispričati kako je u Dubaiju, nije je morao sanjati Vučića.Mogu vam ispričati kako je skijati se na plus 45 u Dubaiju na veštačkom snegu, u velikoj hali, gde se samo ulaz plaća više nego što su tri prosečne plate radnika, ali kaže da mu je mirisao freon, pa mu je bilo „bljak“. Trebala je stranka bivšeg režima za takve pripreme poslati gospodina Ješića na zimsku olimpijadu, možda bi nam medalju doneo, kakve je uslove imao. Teško koji naš skijaš ima takve uslove da leti može da se skija na veštačkom snegu, posebno ne u Dubaiju.

Pored toga on je bio sportista na vodi. Voleo je sportove na vodi. U vreme kad Milorad Čavić nije imao bazen gde da trenira, gospodin Ješić je imao zatvoreni bazen i najverovatnije da se pripremao da pobedi Majkla Felpsa. Naš sportista, osvajač medalja, nije imao gde da se priprema, a gospodin Ješić, potpredsednik vojvođanskog vlastelina imao je zatvoreni bazen.

Posle silnih stanova…

Molim vas gospodine Rističeviću, vratite se na temu.

Izvinite ovo je vrlo bitno za odbranu zemlje, ministar to treba da zna šta su radili njihovi ministri i šta još uvek rade.

Kad odete tamo, pored onog kampa u Kamenici koji je veoma bitan za bezbednost gde se obučavaju mladi ljudi, imate i kuću na Tatarskom brdu, imate stan u Beču i sve sa platom od 1.000 evra. Koliko to ugrožava bezbednost ljudi? Kad neko ko je bio student 12 godina i nema nikakav drugi biznis ima na hiljade kvadrata stambenog prostora i plate od 1.000 evra, kad ima zatvoreni bazen, kad može da ide u Dubai da se skija, Slovenija to da mu ne brojimo, pitam kakvo je to ponašanje bilo vojvođanskog vlastelina, stranaka bivšeg režima kako su oni poštovali te žene, kako su poštovali uopšte ljude u državi, kako su poštovali vojsku koja je išla bez uniforme, da bi se oni skijali, da bi letovali, da bi imali zatvorene bazene, da imaju desetine stanova, kuća, stan u Beču. Evo, sad je otvorio mlekaru. Možda će snabdevati vojsku. Stavite to negde. Goran Ješić je otvorio mlekaru. Na sve ono, evo, sad i mlekara. Najverovatnije je skinuo kajmak dok je 15 godina izmuzao narod, toliko surovo i toliko snažno da je to bilo do krvi.

Vojna neutralnost. Srbija je vojno neutralna zemlja, ali da su oni još malo ostali Srbija bi bila ne vojno neutralna, već vojno neutralisana. Toliko im je vojska bila bitna. Imaju oni koji traže da budemo vojno neutralni, ali na jednoj strani. Pa, kako možete da budete vojno neutralni na bilo kojoj strani?

Mi smo u takvoj situaciji, međunarodni odnosi su takvi, a međunarodna zajednica je, to govori njihov lider, je kao klima. Možete nešto da izvrdavate, ali ne možete da ih izbegnete. Nama usta ne sme da grme, jer snaga nam još uvek šapuće, doduše sve glasnije i glasnije ali ono što smo nasledili bilo je tako da vojska ne bi postojala da su oni ostali još malo. Mi na zapad, posebno ja, ima i drugih pojedinih kolega, ali mi na zapad i na vojnu situaciju na zapadu gledamo očima, a na Rusiju gledamo srcem. Ali, to ne znači da treba da budemo na nekoj strani, jer mi smo vojno neutralna zemlja i ova Skupština je izglasala da smo vojno neutralni. Nama treba mir. Do mira se dolazi sporazumom, najbolje pre rata. Jer, mir u školjkama stvar bisere i nama taj period treba. Ne gubi ko pada, već onaj ko ostane da leži. Mi ne moramo većinu zemalja imati za prijatelje, ali je dovoljno da ne budu neprijatelji. Srećan je onaj ko nema neprijatelje, a još je srećniji onaj ko nikome nije neprijatelj. Moramo znati onu Napoleonovu, gospodine budući ministre, mi i kao političari i kao država i kao poslanici moramo znate, posebno vojnici, kada treba skinuti lavlju kožu, a navući kožu lisice. To je Napoleonova izreka koja je veoma tačna. Međunarodna situacija je takva, naša snaga takva, da ćemo to morati da, njegovu izreku i pouku, veoma dobro razmotrimo.

Nama treba vera u vojsku. Nama treba vera u državu koja će nam dati smisao da svojom energijom ponovo napravimo i državu i vojsku i državu i vojsku sa kojom ćemo se ponositi, a izbori su prilika. U tim izborima naš cilj nisu bili prevremeni izbori. Mi smo našim političkim protivnicima želeli da dođemo do zajedničkog rešenja razmenom mišljenja. Na pruženu ruku oni su podmetnuli nogu. Izbori su neminovnost. Mi u izbore idemo. To je prilika da građani izaberu svoje vođe. I, ja verujem da građani neće izabrati ni vojvođanskog vlastelina, ni fruškogorskog vincilira, ni mnoge druge iz stranaka bivšeg režima iz prostog razloga što se jedno društvo, jedna grupa po vođi prepoznaje. Ja verujem da građani ne žele…

Gospodine Rističeviću, morate se vratiti na temu, a to je izbor ministra.

Pa, na temi smo. Da građani ne žele da nas prepoznaju po vojvođanskom vinciliru i po vojvođanskom vlastelinu i po fruškogorskom vinciliru.

Dame i gospodo, poklonjena budućnost ne postoji. Mi se na nju, zajedno sa građanima ponovo moramo izboriti. Govorio sam o onome, a oni su rekli da će sadašnji, budući ministar da sedne na funkciju. Pazi, doktor prava kaže da će neko da sedne na funkciju. Može da se sedne u stolicu, u fotelju, ali oni tako doživljavaju položaj. Oni kad sednu zasednu dok ne prisednu i zato ja pozivam građane da bi jačali vojsku, da bi izabrali ponovo ministra koga ćemo izabrati danas ili nekog drugog, da kako je to njihov politički lider rekao, da na sledećim izborima kazne bruku i sramotu, a tu citiram, koja je Srbijom vladala 12 godina, u Vojvodini još uvek, 16 godina i da na takav način stave tri tačke. Tačku na bedu, tačku na pljačku, tačku na sramotu.

Hvala.

Zahvaljujem.

Gospodine Pavićeviću, po kom osnovu? Po Poslovniku? Izvolite.