Zahvaljujem gospodine Arsiću.
Mada ako ne pomognu DS da pređu cenzus, mi ćemo ostati bez gospodina Pavićevića u Velikoj sali Narodne skupštine i verujte da ovih maramica će trebati mnogo više. Zahvaljujem se i izvinite.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo, svaka roba ima svog kupca, pa je najverovatnije organizacija koja sebe smatra novom, sastavljena od polovnih političara ipak našla svog kupca posle upornog nuđenja od više dana, ali pošto je reč o konkursima, ja mislim da je taj konkurs zatvoren, da su uspeli da negde priđu, a često su meni osporavali prava da tumačim zakone i amandmane.

Evo da vidimo ovde sad u sali jedini narodni poslanik bez manjinskih partija koji je izlazio na izbore, sam bio ja. Imenom i prezimenom na republičke, predsedničke, pokrajinske, lokalne.

Više puta sam izlazio sam. Imao sam dovoljno hrabrosti da sebe izložim biračima, jer demokratija po teoriji u centru voli, za one koji upravljaju državom da se provere malo kod birača i nisam video da ovih koji ističu neke procente su se osmelili da i oni sebe izlože biračkom telu i da dobiju tih devet, deset, 30% procenata, koliko su već ovde pričali da vrede.

Mislim da je trebalo to da učine, ali ja ne verujem da kod onog kod koga su otišli da su glasove doneli. Oni se nigde ne sabiraju. Čast akademskoj čestitosti, ali mislim da moj kolega poljoprivrednik gde priđe tu nema plusa, tu ima minusa i ukoliko su stvarno sa DS, ja mislim da se DS žuto pište, pardon, crno piše. Dakle, ja verujem da tu cenzusa nema, da tu nema sabiranja glasova, da ima jednostavno oduzimanja.

Što se vladavine prava tiče, ja mislim da je ova Skupština bila i te kako liberalna i da je dozvolila, na moje zadovoljstvo i na zadovoljstvo mnogih kolega, narodnim poslanicima iz opozicije sve ono što je ovoj vladajućoj većini bilo zabranjeno kada je vladajuća većina bila u opoziciji do 2012. godine.

Pravna država i vladavina prava podrazumeva i to da ne treba podržavati osnivaće Golog Otoka, da ne može neko, a može, ali ne može sa toliko autoriteta da priča o pravnoj državi ako je bio partijski drug Jove Kapičića, osnivača Golog Otoka, poznatog likvidatora svih političkih protivnika od 1944,1955. pa sve tamo negde do 1953. godine, koji se čak razračunavao sa sopstvenim partijskim kolegama.

O pravnoj državi takođe treba sa malo zadrške da pričaju oni koji su recimo podržavali određene profesore, kojima je po broju godina radni staž istekao i koji su u svoje udžbenike uneli da je UČK miroljubiva demokratska organizacija.

Takođe, o vladavini prava. Sa zadrškom bi trebalo pričati ukoliko je podržana profesorka napisala i unela u svoje udžbenike da su Srbi izvršili seksualni genocid na Kosovu i Metohiji. Tu vladavinu prava na takav način ja ne priznajem u potpunosti, ali držim da moj kolega, i uvek ću ga podržavati, ima pravo da se zalaže za pravnu državu, vladavinu prava, demokratiju, a i takođe moram da kažem da postoje države bez demokratije, ali ne postoji demokratija bez države.

Moj kolega poljoprivrednik, odnosno i njegov kolega partijski je jedan od najzaslužnijih što je država 2003. godine skliznula iz ruku njenih građana i što smo imali situaciju da smo imali državu bez države, da je korupcija pojela demokratiju, da umesto tržišne ekonomije i višestranačkog sistema smo imali samo monopole i kriminal.

Dakle, ja podržavam nastojanje kolege koji je to ovde izneo, ali bojim se da procente koji su iznosili, da to nisu procenti, da su to u stvari promili, a posle poslednjeg nastupa mog kolege poljoprivrednika, ja mislim da su to promili i maligani. Hvala.

Reč ima dr Vladimir Orlić, po amandmanu.

Po amandmanu, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo, pozivam da se amandman ne prihvati iz logičnog razloga što nismo čuli ni jedan jedini argument, niti bilo šta što bi govorilo u prilog eventualnom prihvatanju. Zapravo, osim svojevrsne oproštajne poruke, nismo čuli ništa drugo što bi moglo opet da se okarakteriše kao neozbiljno, ali možda bi bilo i previše očekivati da se završetak nastupa ovde razlikuje od bilo čega što smo mogli da čujemo tokom trajanja ovog mandata, a sa iste adrese.
Pošto se, je li, opraštamo, kako smo bili u prilici da čujemo, ja bih se još jednom, verovatno poslednji put za rad ovom sazivu, osvrnuo na statističke podatke i izvođenje opozicionih zaključaka iz njih. Znate već one analogije o procentima usvojenih mandata i šta to dalje znači.
Ja tu takođe izvlačim određenu paralelu. Ja na osnovu tih statističkih podataka i tih takozvanih analogija zaključujem da ne ovaj ili onaj procenat građana misli ili radi ovo ili ono, već da precizno i okruglo jedan narodni poslanik nije savladao značenje reči analogija. Pa, pre odlaganja rečnika koje je najavljeno možda ne bi bilo loše da se upotrebi u tu svrhu, to bi bio jedan od dobrih rezultata rada u ovom sazivu, a kada dođe od odlaganja, da to ipak učinimo ne na klupi, nego u biblioteci. Red je da se vrati tamo odakle je uzeto.
Da završim u dobrom tonu, pozdravljam poziv da kampanja bude dobra, pozitivna, da se uzdržimo od onoga što se smatra standardnim političkim napadima i da se koncentrišemo na ono što je zaista važno. To bi zaista bio kvalitativni iskorak napred od strane onih koji su na to malopre pozvali, ali ja želim da verujem da za dobre stvari nikad nije kasno. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Na naslov i član 100. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Balša Božović i Gordana Čomić.
Na član 100. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Babić.
Na član 100. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Balint Pastor, Elvira Kovač, Arpad Fermond i Zoltan Pek i Anamarija Viček.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Mislim da je veoma dobro što je Vlada prihvatila ovaj amandman, kao i amandman na član…

Žao nam je što idete, gospodine Pavićeviću, ali tako je, narodna volja.
Izvolite, nastavite gospodine Halimi.

Znači, dobro je što je Vlada prihvatila ovaj amandman, kao i amandman na član 47. poslaničke grupe SVM. Time se, naravno, precizira postizanje odgovarajuće zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i pune  ravnopravnosti između pripadnika nacionalne manjine i građana koji pripadaju većini.
Mislim da je ovim amandmanima, verovatno i svim ovim drugim, poboljšan ionako dobar zakon, o kome sam ja govorio i svojoj diskusiji u načelu. Tom prilikom i sada ukazujem na veliki problem ostvarivanja zakonskih normi, niza zakona koji su veoma dobri, ali je po meni veoma akutan problem kako se to ostvariti u praksi. Jedino, pošto ipak nisam pravnik, postavljam sad pitanje – da li svi ovi dobri zakoni nemaju dovoljno normi koje obavezuju organe, organizacije koje to treba da sprovode u praksi i da onda ostavljaju političkoj volji određenih struktura u određenim organima vlasti? I u tom delu je verovatno neophodnost da se i ovaj i svi drugi zakoni obezbeđuju od te po meni veoma osetljive situacije koja se često u praksi pojavljuje, da se ta zakonska norma, u celini gledano, ne govorim samo kada su u pitanju ostvarivanja prava manjina, kada je u pitanju ostvarivanje ravnopravnosti ili ravnomerne zastupljenosti u državnim organima koja, nažalost, trenutno znamo kakva je, da je ubedljivo ispod onoga što je realna situacija na terenu i kakva je zastupljenost manjina u određenim sredinama, pogotovo Albanaca.
U govoru gospođe ministarke, upoređivanje sa situacijom Mađara u Vojvodini, pa naravno da ima i drugih manjina u Vojvodini. Pa, tu praksu, nažalost, ni izdaleka nemamo u drugim delovima, kod svih manjina, pa naročito kad su u pitanju Albanci u Preševu, Bujanovcu i Medveđi.
Ovde, ja rekoh, i kod niza zakona, baš oko lokane samouprave, ja sam se par puta u Ministarstvu pojavljivao sa poslaničkim pitanjem – kako odbraniti zakon npr. kad kaže da predsednik opštine i zamenik predsednika opštine su u radnom odnosu u opštini, a to se ne dešava praksi? Ja sam konkretno video da i kad je inspekcija angažovana, nije se zakonska norma ostvarila u praksi. Ili, kada imate situaciju da li tamo predsednik skupštine ima jednog zamenika, a dešava se u praksi da ima dva ili više, i to se neometano sprovodi u praksi, i niz drugih ovakvih stvari. I onda ono što smo načeli u diskusiji u načelu, da imate veoma dobar Zakon o jedinstvenom biračkom spisku, a koji je u praksi dvanaeste godine, kada su bili poslednji lokalni i parlamentarni izbori, drastično prekršeni. Član 7. stav 2. lepo tamo je predvideo da se ime i prezime birača koji je pripadnik nacionalne manjine dvojako upisuje prvo ćiriličnim pismom prema pravopisu srpskog jezika, a potom pismom i prema pravopisu pripadnika nacionalne manjine, a znamo da su bili samo ćirilično ispisani, i to deformisanom ćirilicom, koja nije u službenoj upotrebi.
Verovatno je to nastalo time što su nekim kompjuterskim programom prevođena imena i prezimena Albanaca sa pisma i pravopisa albanskog u ćirilično pismo zbog razlika koje su poznate, da dva pisma nemaju isti broj slova. Onda je došlo do upotrebe niza neshvatljivih, nerazumljivih oznaka i onda je bilo normalno da na tadašnjim, pre četiri godine održanim izborima, veliki broj Albanaca nije mogao da ostvari zakonom predviđeno pravo. Biračko pravo priličan broj ljudi nije mogao da ostvari, a to će biti i na narednim izborima.

Gospodine Halimi, molim vas, samo da se malo vratite na amandman. Šest minuta govorite, a niste reč rekli o amandmanu.

Kako nisam rekao? Počeo sam sa amandmanom.
Znači, ja sam podržao i ovaj i onaj prethodni amandman. Mislim da će to znatno da utiče na poboljšanje ovog zakona. Ali, govorim o tome, evo, stručni ljudi su ovde, koliko će biti zaštićene ove norme od ignorisanja u praksi koje smo do sada imali kod niza zakona. Konkretno sam govorio kod Zakona o službenoj upotrebi jezika i Zakona o lokalnoj samoupravi.