Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, kolege narodni poslanici, na početku svog izlaganja želim da u ime poslanika SNP svima čestitam novi mandat u ovom sazivu.
Čast je biti narodni poslanik u Skupštini Srbije u čijim su se salama kroz istoriju Srbije donosile važne odluke, vodile velike rasprave u kojima se odlučivalo o sudbi nacije i države.
Svaka generacija je imala svoj izazov, svoje probleme i svoje odgovornosti. Tako i ovaj saziv Narodne skupštine i svi mi kao narodni poslanici u složenim i teškim okolnostima u kojima se Srbija nalazi imamo obavezu i odgovornost da na te izazove odgovorimo hrabro, jasno i konkretno.
Ovaj saziv Narodne skupštine trebalo bi da ima nekoliko zadataka na koje bi morao da da odgovor. Prvi najvažniji, da bismo mogli uspešno da radimo, jeste da se dobro organizujemo. Dobra organizacija je najvažniji zadatak na početku ovog saziva.
Drugi, jeste da očuvamo dostignuti stepen demokratije, a i da ga unapredimo i omogućimo ono što smo stekli sve ove godine, a to je sloboda izražavanja u ovom parlamentu, iznošenja svojih političkih stavova.
Treći, ništa manje važan, jeste da Narodna skupština bude mesto poruke i javnosti i domaćoj i međunarodnoj o snazi Srbije i njenoj slobodi i nezavisnosti. Četvrta, da svi opravdamo poverenje koje smo dobili od građana Republike Srbije.
Kada je u pitanju organizacija, mislim da je najvažniji izazov na koji mora kandidat za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, gospođa Maja Gojković, da da odgovor, a čuli smo ovih dana mnogo toga u diskusiji o tome kako učiniti parlament efikasnim, a u isto vreme omogućiti slobodu diskusije. Ta ravnoteža između efikasnosti i slobode iznošenja stavova i polemike je nešto što moramo zajednički da radimo prvenstveno prvo kroz promenu Poslovnika. Drugo, kroz kvalitetno predsedavanje i, treće, kroz uvažavanje inicijativa narodnih poslanika u ovom visokom domu.
Bile su ovde polemike oko toga kako se nekada više diskutovalo, kako se debatovalo, to je tačno, ali vremena u odnosu na neke periode sa početka prošlog veka su se promenila, društva se brže menjaju i prirodno je da izvršna vlast preuzima mnogo veći deo odgovornosti, ima mnogo veću inicijativu prema Narodnoj skupštini u smislu zakona nego što je to nekad bilo. Važno je napraviti tu ravnotežu da se zakoni kvalitetno diskutuju i rasprave, ali da se u isto vreme ne blokira inicijativa Vlade.
Ovde je neko rekao da je suština u kvalitetu. Tačno je, ali u ovom dinamičnom vremenu suština je i u kvalitetu i kvantitetu. Moramo doneti mnogo zakona, ali u isto vreme imati i kvalitetnu raspravu. Prema tome, zakoni ne smeju da ostaju u velikom broju u proceduri. Zakoni koje predlažu narodni poslanici, to očekujemo od predsednice Narodne skupštine, kandidata, koju smo podržali našim potpisima, da se nađu u skupštinskoj proceduri, ali i da raspravljamo o važnim nacionalnim temama koje su bitne za Srbiju i za sve nas: od tema kao što su i Republika Srpska, Kosovo, odnosi u međunarodnoj politici itd.
Ono što jeste predstavljalo problem u prethodnom periodu, što se često prevaljivalo kao odgovornost na Narodnu skupštinu jeste primena zakona. Problem nije u Narodnoj skupštini. Problem je u administraciji. Mi moramo ozbiljno da se bavimo kako da podignemo nivo administracije koja će te zakone da sprovodi, a ne da narodni poslanici budu krivi pred javnosti i građanima što donose zakone koji se ne sprovode. To je drugi važan segment reformi koji mora da se uradi u ovoj državi – podići kvalitet administracije radi izvršavanja zakona.
Naravno, mnogo se toga ovih dana govorilo o stabilnosti, o ugledu parlamenta, o dostojanstvu parlamenta. Mislim da u ovom trenutku, kada svi građani Srbije, svi Srbi u regionu i svetu sa pažnjom prate i očekuju poruku kakav smo sastav parlamenta dobili, da li iz ovog parlamenta izvire snaga Srbije, da li izvire nešto na šta mogu da se oslone, da dobiju sigurnost. Mislim da nije prilično da se na početku ovog saziva govori da je parlament rijaliti, da je životinjska farma, da je ne znam šta. Time snižavamo kvalitet i ugled svih nas ovde u Narodnoj skupštini. Moramo naći ravnotežu između polemike, ali i dostojanstva svih nas. U isto vreme, moramo naći ravnotežu između razmene političke debate i ostvarivanja jedinstva oko najvažnijih nacionalnih pitanja.
Upravo sada svi smo svedoci, u čitavom okruženju našem na delu su pokušaji da se stvaraju Vlade koje neće biti samostalne i slobodne u svojoj politici. Srbija mora da ima i parlament i Vladu koja će voditi samostalnu i slobodnu politiku. To je najvažniji izazov ove generacije političara, da se vratimo onim vrednostima koje smo nekada, od kada je Srbija nastala, imali, da vodimo nezavisnu srpsku politiku, realnu, mudru, uvažavajući sve nacionalne interese i uvažavajući okolnosti u kojima se Srbija nalazi. Zato je potrebno da ove debate ispoljavaju razlike između nas, da dostignu onaj nivo kojima će se moći poslati poruka da Srbija čvrsto stoji iza svojih nacionalnih i državnih interesa i da niko neće moći da pravi vlast u Srbiji mimo odluke njenih građana, niti da sprovodi politiku Srbije mimo onoga što su građani odlučili.
Prema tome, utisak mi je da je najveći izazov svih nas ovde kako ponovo osvojiti nezavisnu i slobodnu politiku, kako Srbija ponovo da bude slobodna u definisanju svojih nacionalnih interesa. Neka nacionalni parlament bude prvo mesto gde bismo to počeli. To nije laka politika i nekada veliki srpski državnik Jovan Ristić, u teškim odlukama pred kojima se nalazio, rekao je isto pred Narodnom skupštinom sledeće: „Mi moramo znati šta želimo, a onda krenuti dalje, ne čekajući nešto konačno. Ko god želi emancipaciju mora biti spreman na žrtve. Ima li drugog puta za nas narodne poslanike, ima li drugog puta za buduću Vladu Republike Srbije?“
Očekujemo da će nova predsednice Narodne skupštine i buduća Vlada Republika Srbije sprovesti ovu politiku. Hvala vam.