I ja ću kratko predsedavajući. Nadam se da će nastavak rada ove Skupštine biti u skladu sa Poslovnikom. Ako neko misli da Poslovnik treba menjati onda treba o tome da razgovaramo, međutim dok je Poslovnik važeći trebali bi da ga se pridržavamo. Ponoviću te ključne odredbe koje će nam osigurati i razgovor o suštinskim stvarima, a to je da se govori o temi, da se ne vređa, da se ne dobacuje. To su vrlo jednostavna pravila. Nadam se da će buduća predsednica Skupštine se držati tih pravila, da će imati tu novu političku kulturu. Hvala vam.

Zahvaljujem se.
Reč ima Ivica Dačić.

Hvala gospodine Dačić.
Javio sam se za reč u petak u 15.00 sati, pošto sam šef poslaničkog kluba, nisam nažalost bio jutros tu pa je Saša govorio na početku. Dozvolite mi da iskoristim ovih nekoliko minuta koliko je još ostalo.
Naravno, izbegao bih ove poštapalice koje gotovo svi koristite kada počinjete svoje diskusije. Pokazuje jedno lažno međusobno poštovanje. Ništa nemate vi od toga što ću vam ja reći – vi ste najugledniji filozof, gospodin akademik, profesor, doktor, vojvoda, šta god hoćete.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Mene bi fasciniralo to.)
Pa, zato vam nikad i neću reći. Prema tome, za mene ste svi ovde jednaki i moram da kažem da samim tim kako smo radili nismo zaslužili ni malo poštovanja. Zato bih zamolio sve poslanike da ne počinju više tim, jer obično su to najekstremnije diskusije kada počnemo – uvaženi profesore, doktore. Ako smo uvaženi onda treba da se poštujemo, a i da vam kažem, ovo nije Akademija nauka i umetnosti, ovo je parlament gde se na izborima dobijaju glasovi, a ne po umetničkom dojmu.
Meni naravno kao šefu stranke koja je sada u vladajućoj koaliciji, a koja još ne zna da li će biti u budućoj vladajućoj koaliciji, odgovara da ova sednica traje što duže. Srbiji to ne odgovara. Zato sam predložio, još na samoj sednici kada smo imali sastanak šefova poslaničkih klubova, da maksimalno skratimo moguće diskusije. Zašto? Zato što je jasno da lista Aleksandra Vučića ima apsolutnu većinu. Zato što je jasno i imamo dogovor da će prvih pet-šest ili četiri-pet, ne znam koliko je na kraju, lista imati potpredsednike.
Izašlo se i u susret zahtevima, pošto DS i Pokret „Dosta je bilo“ imaju isti broj poslanika, pa je dodat još jedan potpredsednik. Takođe, oko generalnog sekretara, uglavnom, uvek je bilo neko jedinstvo. Oko odbora koje smo se dogovorili da se formiraju, a ima ih tri, zato što mora da funkcioniše Skupština u međuvremenu, a to su: Administrativni odbor, Odbor za pravosuđe i Zakonodavni. Tu nije bilo previše spora. Naravno, ne može se izbeći ni politička konotacija ove sednice, odnosno da svako pokušava i želi da izvuče određene političke poene iz ove situacije.
Mislim da smo došli u situaciju da ja sad ne znam da li će prof. Mićunović sad da kaže – idemo kući, ili ćemo da glasamo sutra ili večeras, što mislim da je veoma važno da znaju šefovi poslaničkih klubova.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Šta si ti hteo da kažeš?)
Gospodine Šešelj, šta sam ja hteo da kažem to vas sigurno neću da pitam. Nadam se da vam je to jasno.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Nemaš šta da me pitaš…)
Nemam ja šta s vama da polemišem. Vi izvolite pa polemišite s kojim god hoćete. Ja nikad nisam bio zavisnik od vas i vaše politike i nemam nikakvih…
(Vojislav Šešelj, s mesta: Opet ću sutra Vučića zamoliti da te primi u Vladu.)
Slobodno, samo vi uđite u Vladu. Dobro. Hoću da kažem, mi se ovde, molim vas da svako od vas se pogleda u oči i sam kaže, mi se svi ovde smejemo kad neko nekoga ovde oblati, pa se smejemo kad kažete i za Bečića, pa za ovoga, za onoga, pa se smejete kad kažete da treba eliminisati Skota, a ne razumete da time svaki dan narušavamo državnu poziciju naše zemlje.
Nemam razloga da branim bilo koga, ispade sada da treba da, od svih ovde prozapadnih stranaka, ja treba da branim američkog ambasadora. Ali to nije tema za smeh, jer zbog toga će trpeti naš narod. Zato mi ovde imamo veoma različite stvari. Mi se ovde razlikujemo ne po tome ko će koga da uvredi više, nego po tome kakvu budućnost Srbije vidimo. To su teme kojima će ovaj parlament da se bavi. Neko misli o Evropskoj uniji da je to najbolji strateški cilj za Srbiju, neko misli da je to suprotstavljeno interesima Srbije. Neko misli da je možda interes Srbije Evroazijska unija.
Ali ja želim svima ovde jasno da kažem – ne treba vređati ni Rusiju, ni Ameriku ni bilo koga drugoga, jer ovo je parlament koji treba da služi najboljim interesima Srbije. Srbija sama bez prijatelja ne može da bude ni jaka, ni velika, niti da bude poštovana u svetu. Ako mi sami tu sliku ne stvaramo u našem parlamentu, nećemo je imati od onih zemalja sa kojima treba da sarađujemo.
Zato, zaista pozivam poslanike da budemo ozbiljni kada govorimo o tako važnim državnim i nacionalnim pitanjima. Sve to možda lepo zvuči. To sve može da bude deo nekog političkog ega, ali državna politika je mnogo ozbiljnija od onoga što treba da se svidi nekom biraču koji na izborima odlučuje ko će u njegovo ime odlučivati u naredne četiri godine.
Mi ćemo glasati za Maju Gojković. Bilo bi nelogično da posle četiri godine koalicije sa SNS mi sada ne glasamo za predlog SNS. Čestitam svim strankama koje su ušle u parlament. Čestitam svim poslanicima. Naravno, najveće čestitke upućujem stranci, odnosno listi koja je dobila najveći broj glasova i apsolutnu većinu.
Takođe, smatram da ti primeri, naloženje primera da sada opozicija treba da bude na čelu parlamenta, mislim da je to više rečeno radi reda i da je to nerealno, jer znate kako, i profesor Mićunović je na koordinaciji rekao da hajde ako je nekada neko grešio, hajmo sada mi da budemo bolji od tih koji su grešili pa da sada to uradimo.
Problem je što se svi mi toga setimo kada padnemo sa vlasti, a niko o tome ne razgovara kada je na vlasti, jer hoće sve funkcije za sebe. Setite se, ovde je Tomislav Nikolić izabran za predsednika Skupštine, glasovima SPS, mislim da je Koštunica bio Demokratska stranka, zaboravio sam, to je bila revolucija u zemlji. Ova sednica je bila ništa u odnosu na tu sednicu Narodne skupštine. Posle nekoliko dana promenjeno je ili ne znam koliko je dana prošlo, promenjeno, ja ga nisam smenio, ja nisam glasao za smenu Tomislava Nikolića, smenio ga je Koštunica.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Što ste ga smenili?)
Gospodine Šešelj, molim vas obraćajte se predsedavajućem, nemojte meni.
Vi ja smo bar stari znanci od početka, a i Maja Gojković i ja smo bili najmlađi poslanici ovde devedeseti i druge.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Moram još neka potpitanja da ti postavim.)
To ćemo sutra.
Molim vas, nadam se da niko ko je ovde prisutan nema bilo kakvu iluziju da se sada nekim ovde dešavanjima u parlamentu može promeniti izborna volja i rezultati izbora.
Zato, u svemu tome i mislim, tu je, treba veće uvažavanje i pobednika izbora, znači od stranaka koje su osvojile manje glasova. Isto tako i veće međusobno uvažavanje poslanika. Ja zato se čudim, nije tu, u petak je govorio o đavoljem advokatu Nenad Čanak, ali on danas nije tu, pa sada ne znam kako sa njim da polemišem, pošto dok mi ovde govorimo o potrebi evropskog puta i jedinstva, on je danas dao izjavu, mi smo prošli nekažnjeno, eto ti koji smo devedesetih godina, pa sada je i gospodin Jovanović govorio o tome o devedesetim godinama.
Sve dok vi živite, sve dok je prošlost vaša jedina budućnost, budućnost nećete imati. Danas posle četiri godine, ova vlast je dovela Srbiju bliže EU nego ikada što ste vi mogli da uradite posle 2000. godine.
(Čedomir Jovanović, s mesta: Nemoj sada da pričamo o tome.)
Vi ste gospodine Jovanoviću počelu na tu temu. Ja zaista nisam želeo o tome da govorim.
(Čedomir Jovanović, s mesta: Sedeo si u Vladi.)
Što se mene tiče, Srbija je danas otvorila pregovore. Šta vi hoćete u stvari da kažete, da to nije tačno? Evo danas su bili predstavnici EU ovde kod nas, razgovarali smo o tome, biće otvorena poglavlja sada u junu mesecu, sledeća poglavlja, izvinite molim vas.
Gospodine Raduloviću, pošto sam ja bio, ja sam vas predložio za ministra, vi to dobro znate.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Koga?)
Gospodina Radulovića i na sednicama Vlade sam ponekad i tolerisao vaše nastupe kada ste govorili van dnevnog reda.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Znači on je tvojih ruku delo.)
Prema tome, izvinjavam se što sam sada pokrenuo to pitanje, ali sam govorio o evropskim integracijama kao cilju kojem treba ova Skupština da da najveći doprinos. Nema evropskih integracija bez zakona koji se ovde donose.
Velika je uloga parlamenta u svemu tome, zato vam se svima zahvaljujem još jednom i želim da kažem da će naša partija glasati za izbor Maje Gojković, glasaće za izbor svih potpredsednika, generalnog sekretara i za izbor svih skupštinskih odbora.
Nema bilo čega što želimo svi ovde bez političke stabilnosti u Srbiji, a nema političke stabilnosti bez pokušaja traženja što šireg konsenzusa o najvažnijim državnim i nacionalnim pitanjima i to je tema oko koje treba da se raspravljamo i mi smo spremni da u tome maksimalno angažovano učestvujemo. Hvala vam. Držao sam se vremena koje mi je ostalo.

Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, replika.

Gospodine Mićunoviću javio sam se za repliku. Vi, gospodine Dačiću, niste razumeli ono što sam ja rekao, a dužan sam da reagujem zbog toga što još pokušavate da ostavite utisak čoveka koji nema nikakve veze sa onim što godinama radi u ovoj zemlji.
Vi ste, Dačiću, bili predsednik Vlade koji je otišao u Brisel i u Briselu potpisao sporazum sa kosovskim Albancima. Ja sam vas tada podržao, nisam vas proglasio za izdajnika, nisam citirao vašu politiku iz svih onih godina koje su prethodile dolasku na mesto predsednika Vlade.
Podržao sam i SNS kada je počela da sprovodi evropsku politiku u ovoj zemlji, kada je nastavila pregovore koje ste vi zajedno sa njima pokrenuli 2013. godine. To sam uradio zbog toga što očigledno mi ne živimo u 90-im, u kalendarskom smislu, ali vi, a ni vladajuća koalicija kojoj pripadate prethodne četiri godine, očigledno niste sposobnosti da nas vrednosno izvedete iz tih 90-ih. Nema političke stabilnosti ukoliko to podrazumeva život u jednoj stranci ili potpuno prepuštanje jednoj političkoj ideji.
Možemo izgraditi stabilnu Srbiju ako smo spremni međusobno da se uvažavamo i ukoliko razumemo šta je ono što je u ovom trenutku ključni problem našeg društva. Neprijatelji nam nisu potrebni. Mi smo sami sebi, nažalost, do sada toliko puta bili najveći neprijatelji.
U ovu Skupštinu smo ušli u petak poštujući nekoliko jednostavnih političkih pravila. Stranka koja je pobedila na izborima ili lista, oni imaju svoje ime, to je SNS, lista pod Vučićevim imenom, treba da da predsednika parlamenta, imaće predsednika parlamenta. Potpredsednici, do njih dolazimo u dogovoru.
Uvek je polemika dobrodošla, a apsolutno sam za međusobno uvažavanje i poštovanje, tako smo se oduvek ponašali. Ali, nemojte nama koji smo platili preskupu cenu, i opet bi platili, da zemlju izvedemo iz 90-ih, iako smo u tome bili neuspešni, da vraćate to u lice i fokuse da mi želimo te podele koje danas uništavaju zemlju.

Vreme vam je isteklo.
Izvolite, gospodine Dačiću.

Znate šta, ja mislim da je gospodin Jovanović potpuno pogrešno protumačio moje reči. Ja ne znam u čemu je i zašto je on uopšte reagovao, ja sam reagovao na ono što je Nenad Čanak govorio, a to je da smo da on neće dozvoliti povratak u devedesete i u zaustavljanje evropskih integracija. U tom smislu sam govorio da je vlast koja je u poslednje četiri godine uradila mnogo upravo na tom putu. Sam gospodin Jovanović je naveo neke stvari koje su urađene u tom periodu. Prema tome, nema razloga, i slažem se apsolutno da sistem vrednosti koji treba da pravimo se može praviti. Prošlost se ne može izbrisati, ali ne može nam samo prošlost biti osnov za našu sadašnjost i budućnost. Treba da tražimo naše zajedničke imenitelje, ukoliko ih imamo. Ja mislim da ih imamo, a to je Srbija. Nas ima mnogo stranaka. Evo, ima ovde mislim 16 poslaničkih klubova, a Srbija je samo jedna i to ne zaboravite. Hvala vam.

Ja sam opominjao da se jave šefovi poslaničkih grupa na kraju, ali nisu se javili.
Ja vidim da je gospodin Komlenski prijavljen, ali molim vas onda samo par sekundi.
Izvolite.

Blagovremeno sam se javio, predsedavajući. Iako je ostalo 10 minuta od vremena ove grupe poslaničke, poslaničke grupe Pokreta socijalista, Narodne seljačke stranke i Ujedinjene seljačke stranke, mi smo se već izjasnili da ćemo glasati za predlog. Jedino što ovog trenutka želim da čestitam gospođi Maji Gojković pre svega na snazi, strpljenju, toleranciji i čestitam na izboru za predsednika Skupštine. Hvala.

Pošto je lista poslaničkih grupa iscrpljena, zaključujem pretres o Predlogu kandidata za predsednika Narodne skupštine.
Ali, pre toga dajem sebi reč da kažem nekoliko reči na kraju ovog dvodnevnog rada.
Nije bilo lako rukovoditi ovom Skupštinom. Bilo je čak i napeto, bilo je ružnih reči, bilo je svega i svačega, ali priveli smo je kraju.
Međutim, ja vam obećavam, gospodine Šešelj, to se i na vas odnosi, da slušate, ja vam obećavam da posle sledećih izbora me nećete nagovoriti da vam ponovo vodim ovu Skupštinu. Uzmite to kao šalu ili ne, kako god hoćete, ali par reči samo. Svima je dosta govora.
Ja sam ovde zbog toga što sam najstariji. Rekao sam da to nije neka velika privilegija, ali ponekad i jeste, jer ste malo zreliji od ovih drugih. Imate više iskustva. Ja sam dvadeset i sedmu godinu u parlamentu.
Sada bih hteo da pomenem i zatražim jedan aplauz prvo, pa ću nastaviti, za Đokovića, koji je osvojio četiri Gren Slema. To je trenutno naš najpoznatiji državljanin, Srbin, kako hoćete.
Međutim, ja sam takođe danas osvojio treći Gren Slem. Bio sam predsednik parlamenta SRJ, pa onda SCG i na kraju, evo, i Srbije. Time sam svoju ambiciju, kao i Đoković, završio. Ne bih hteo da se ovo deli, pa da bude još neka državica, da bih ja konstitutivnu sednicu održavao.
Hteo bih dve, tri poruke da vam kažem, ako to smem sebi da dozvolim. Nema demokratije bez čvrstog i dostojanstvenog parlamenta, nigde. Parlament je brana svakoj autoritarnoj vlasti i svakom narušavanju demokratije. On mora da čuva nezavisnost i dostojanstvo, u svakom detalju, da ne bude tretiran kao privezak upravne vlasti. Prete mu uvek dve opasnosti. Jedna je od samog parlamenta, od nas samih, da li ćemo uspeti da budemo i dostojanstveni i hrabri i tolerantni i racionalni, kako god hoćete. To od nas zavisi. Nas gleda naš narod, koji je ovde skupljen u ovoj dvorani. I kad god neko hoće da uvredi kolegu svog, neka zna da je uvredio stotine ili hiljadu ljudi koji su glasali za tog čoveka.
Vrlo olako vređamo, čašćavamo, izmišljamo itd. To su ružne stvari. Pozdravljam borbene ljude, ali borbenost podrazumevam drugačije. Tamo gde treba stati, ispraviti se, to je borbenost, a drugoga napasti, oklevetati, to je piljarska stvar.
Preći ću preko mnogih uvreda koje sam dobio potpuno nezasluženo. Zašto kažem nezasluženo? Zato što za 27 godina ne postoji nijedan poslanik koji je prošao kroz te parlamente, koji može reći da sam ga ikada uvredio ili omalovažio. To je nešto čime se ja doprinosim, kao doprinosu autoritetu parlamenta.
Druga opasnost nam preti od izvršne vlasti. Po prirodi stvari ona želi sve. U njenom je interesu da ima kontrolu, da ima zabranu i da podela vlasti i nezavisnost institucija dominira. Zajedničko nam je dobro da imamo jednu pristojnu, demokratsku državu.
Ja ne znam za koliko ću se ja vama pridružiti, ali u svakom slučaju imajmo to na umu, pređimo preko sitnih svađa, uvreda, itd, to se zaboravlja i nastojmo da od ove države, osiromašene i ugrožene na razne načine, ipak napravimo mesto pristojnoga života, jer onda ćemo se poštovati.
Tolerancija dolazi od latinske reči „tolerale“, što znači „trpeti“, a trpeti je velika i plemenita stvar, da trpite drugoga, da niste sami sebi dovoljni. Drugo, da onog drugog smatrate jednakim. Nemojte neko ko predstavlja većinu verovati da će terorom većine uspeti da nešto uradi, ništa neće uraditi, već samo saradnjom. Saradnjom, poštovanjem i uvažavanjem manjina. Sve drugo je bahatost i nije nikakva borbenost.
Želim vam svima dobro. Izvinjavam se mnogima, ukoliko sam im povredio donekle prava. Verujte nisam mogao striktno da primenjujem Poslovnik, jer bi značilo, kao što sam rekao, isprazniti salu, a to bi bilo ružno.
Kada sam bio predsednik parlamenta, ovde znaju to mnogi, nikoga nisam kažnjavao, sem da zaštitim opozicionara ili opozicionarku, kandidata za sadašnjeg predsednika. Kada je povredio ili upotrebio nepotrebnu reč, ministra unutrašnjih poslova iz moje stranke, koji je bio poslanik, sam udaljio sa scene. To bih hteo da bude primer kako treba zaštiti manjinu, umesto ove jedne bučne agresije.
Želim svima puno uspeha. Sada proglašavam kratku pauzu da se pripremimo za organizaciju izbora. Pauza je od deset do petnaest minuta. Molim vas u 20.45 časova da budemo ovde za glasanje.
(Posle pauze.)