Dobro, Aleksandar Martinović, je da bi mene moralno diskvalifikovao, izjavio da postoji dokument da sam ja nekada bio denuncijant službe državne bezbednosti, ili saradnik, ili špijun, kako god. Taj dokument ne postoji, ali postoji knjiga koju su štampali Franjevački Fratri, na Širokom Brijegu, gde je samo ukucano moje ime da sam i ja bio jedan od njih i to 1979. godine, kada sam bio politički nepodoban da služim školu rezervnih oficira.
Jak argument je izneo ovde Aleksandar Martinović, ali je imao mnogo jače argumente. Ja sam suđen na osam godina zatvora zbog kontrarevolucionarnog ugrožavanja osnova društvenog poretka, na četiri godine zatvora zbog neprijateljske propagande, više puta krivično i prekršajno, više od 20 puta zbog nasilničnog ponašanja, narušavanja javnog reda, mira itd. To su bili mnogo jači argumenti kojim je on mogao opovrgavati moju kandidaturu za mesto u ovom odboru, pa se čudim što ih nije izneo.
Ima još jačih argumenata, 50 obimnih tomova, od po 1000 strana iznose dokazi Haškog tužilaštva, da sam ja ratni zločinac i zločinac protiv čovečnosti. Ta dokumenta Haškog tužilaštva su mnogo verodostojnija od onoga što su Franjevački fratri tamo mašinom ukucali i ništa više i nikakvog drugog pokazatelja. Dakle, trebalo se pozvati na Haška dokumenta. Ja sam optužen za ubistvo više od 5000 ljudi, civila, ratnih zarobljenika, a vi ste pristali da budem član ovog odbora i ja sam vam zahvalan. Mogli ste me osporavati, ali ne možete sada glupošću osporavati moju argumentovanu primedbu da Igor Bečić ne zaslužuje da bude član ovog odbora ili ne daj Bože njegov predsednik.
Ja imam vrlo kompromitantnu prošlost. Videli ste koliko sam puta bio u zatvoru, osuđivan, kažnjavan, izbacivan sa posla, sa fakulteta, iz ovoga, iz onoga i ta moja kompromitantna može biti uzrok različitih frustracija. Ja sam tu doživljavao frustracije, 12 godina u zatvoru ne može proći bez frustracija, ali opet moje frustracije nisu bile tako jako kao frustracije Aleksandra Martinovića u detinjstvu jer su ga svi vukli za uši…