Sa zadovoljstvom.

Dakle, pokušaću da odgovorim i ako bi možda komentar „šta reći“ bio najsmisleniji u ovom trenutku. Šest minuta ste govorili o tome kako ste čekali tri meseca. Pa, ja sam sve vaše Vlade čekao do poslednje ponoći. Nikad niste došli ni tri dana ranije, a kamoli mesec dana ranije. Mi smo došli mesec dana ranije. Svaku vašu Vladu sam do ponoći čekao. A molili su me iz vaše stranke da prestanem da govorim da se ne bi išlo na privremeno finansiranje.
Hajde, uradite za Srbiju nešto, molimo vas. Nemojte da govorite danas da izglasamo Vladu pre ponoći. Kako vas nije sramota da nam vi govorite ovde da je mesec dana ranije kasno, a da je u ponoć u redu veče pre, ili ste zaboravili šta ste i kako ste uradili. Ili, valjda svi mislite da svi treba da vas se plašimo zato što ste protiv i zato što je to popularno ili lepo da se kaže.
Svrsishodno je da je dobijen ekspoze ranije, kažete. A kad ste nam ga dali? Kad? Sećate li se vi, ovi drugi vaši, ovi treći vaši? Svi derivati razni, nekih drugih. Kad ste nam ga dali ranije? Niste nam ga dali nikada i nijednom. Juče sam govorio šest sati, niste imali raspravu posle toga, imali ste ceo dan pauze do danas. I šta god da se dogodilo vi biste rekli da ne valja. Da sam govorio 20 minuta, kao neki, ceo im program stane u 20 minuta ne znaju šta bi da kažu, vi biste rekli da nisam imao ništa da kažem.
Šta god da sam uradio uvek biste isto rekli. Zato što ste tu da biste bili protiv, makar izmislili argumente, makar nemali nikakve argumente. I, znači, ustanovili smo – ekspoze nikada niste dali, nikada na vreme niste formirali Vladu. Nikada niste Vladu formirali mesec dana ranije. Odakle vam pravo, odakle vam obraz da nas pitate šta to mi radimo i kako to radimo? Još nam držite pridike, kao držimo predavanje s visine, otprilike, sad ćemo mi da ti objasnimo. I to što sam trpeljiv i strpljiv i što ću svaku primedbu, moja je obaveza da saslušam i da odgovorim, nažalost po Poslovniku danas članovi Vlade ili predloženi članovi Vlade nemaju pravo da odgovaraju, samo ja imam pravo da odgovaram, pa moram na sve da odgovorim.
Kažete – demagoške floskule. Pa, sve što ste izgovorili su najgore demagoške floskule. Prvo, nisam nikakav lapsus napravio. Odlično znam šta sam rekao i za čeri paradajz i za ne znam šta još. Samo što vi ništa o tome ne znate, kao ni oni koji se prave da znaju. Baš ništa ne znate o tome. Sve sam tačno rekao juče, baš nikakav lapsus nisam napravio. Pošto vidim da je to izazvalo smeh i sprdnju kod neznalica. Dva puta mi se jezik prelomio pa sam nešto pogrešno izgovorio, ali ovo baš nije bio ni lapsus lingve.
Kažete – niste pomenuli promenu Ustava, pa nisam zato što sam bezbroj puta rekao da je promena Ustava stav dogovora političkih subjekata. Ne može da se menja Ustav ukoliko se ne dogovorimo i sa vama i sa nekim drugima ovde koji su jači od vas. Što hoćete da neko oktroiše Ustav, da ga na silu donosimo? Ne pada nam na pamet.
Ustav mora da bude izraz najširih narodnih težnji. Ne donosi se Ustav za godinu i ne donosi se Ustav za četiri godine. Ustav se donosi za 20, 30 i 50 godina. Ako možemo da ga donesemo, donećemo ga. Ako ne možemo da ga donesemo nikom ništa. Zato ga nisam pominjao. Zato što bi ste mi rekli, blokirali bi ste donošenje Ustava, a onda bi ste mi rekli – ti to nisi ispunio. Zato ga nisam pomenuo.
Promena Ustava nam je uslov za ulazak u EU. Kada budemo pred vratima, onda ćemo o tome da govorimo, ali to mora da bude najširi dogovor različitih političkih subjekata. To ne može da bude ono što želi Vlada. Mi sami u društvu moramo da vidimo šta je to što nam je važno i da se dogovaramo. Nego, eto, išli smo u kampanji pa smo pričali, e oni hoće da ukinu preambulu o Kosovu, a vi ćete da ga zaštitite, vi u čije je vreme Kosovo dobilo nezavisnost. I kako ste ga štitili, sa dva saopštenja. Sada mi držite pridike patriotske. Izdali ste cela dva saopštenja. Tako ste se žestoko borili. O Crnoj Gori da ne pričam.
Jel nešto dobacujete? Ne, oni vole da kradu, oni ne vole pivo. Ovi drugi vole pivo.
Što se ovoga tiče, kažete da ste protiv evropskih integracija, to je fer. To je čist stav. Nisam saglasan sa takvim stavom, ali je lepo da ste to ljudima rekli. Dobro je da im to kažete. Dobro je da kažete svim zaposlenima u stranim kompanijama koje dolaze iz EU, zato što ni jedna ne bi došla da nije Srbija na evropskom putu. Ni jedna. To je prvo pitanje koje postavi i Kromber Šubert, čak i turski „Teklas“, a Turska nema veze sa EU ili nije član, na evropskom je putu već 50 godina, tačnije 53 godine. Dakle, ni jedna ne bi došla u Srbiju. Dobro je da kažete ljudima da ne bi imali posao. Dobro je da kažete ljudima da ne bismo mogli da izvezemo našu robu. Dobro je da kažete ljudima da bi teško prehranili svoje porodice. Veoma sam zadovoljan zbog toga.
Istovremeno, ne možete da mi kažete da smo uradili nešto loše, vezano za Rusku federaciju, jer sam recimo predsednika Putina video četiri puta više nego vaš predsednik stranke, dok je bio na vlasti, a bio je mnogo duže nego ja. Da ne govorim da sama Rusija kaže da ima najbolju saradnju sa Vladom Srbije i sa Srbijom uopšte u savremenoj istoriji. Eto, uspeli smo. Pitate kako, uspeli smo.
Što se tiče poglavlja 31, obaveza je da se usaglasimo sa kompletnom evropskom spoljnom politikom i bezbednosnom politikom tek kada postanemo članovi EU. Do tada, pustite da radimo svoj posao. Pustite da uradimo ono što je najbolje za našu Srbiju. Pustite da radimo i da razgovaramo sa svima i da izvlačimo najviše što možemo za našu zemlju i da čuvamo našu nezavisnost i naš suverenitet, jer takvo opredeljivanje bi skupo koštalo građane Srbije. Lepo zvuči mnogima koje poznajem i volim kada tako nešto čuju, samo što to ne bi trebalo vi da govorite, jer to nije ni ozbiljno, a nije ni odgovorno.
Vi nama kažete šta smo izgubili oko različitih ugovora od kada smo na evropskom putu. Vi ste slavili Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Vi ste ga slavili u Knez Mihajlovoj ulici, prolazio sam, šetao sa ćerkom svojom, vi mi davali letke, Aleksandar Popović i danas je sa vama, delio je letke, „SSP – nada u budućnosti ili nada u sigurnost, tako nešto“, „izvodljivo je“. Za sve ono za šta ste vi krivi iz vašeg ugla, danas smo vam mi krivi, ali nemojte da se smejete, daću vam jedan loš argument.
Poljoprivreda je loše pregovarana. Baš je poljoprivreda loše pregovarana, ali da ostavimo to po strani, to je donelo dobre stvari za Srbiju. Evo da vas ja pohvalim, pošto vi sebe napadate svo vreme. To je donelo dobre stvari Srbiji, jer smo dvostruko uspeli da umanjimo deficit trgovinski sa EU u tih osam godina, naravno, najviše od 2013. godine do danas, ali svejedno, dvostruko smo uspeli da umanjimo taj trgovinski deficit.
Hajde to tek tako da kažemo zato što smo to pet hiljada puta ponovili, a nema nikoga ko može na to da nam odgovara na dnevnom nivou. Pričate o kanalu. Nikada nisam kanal pomenuo. Nikada kanal nikakav nisam pomenuo. Nikada sto milijardi nisam izgovorio zato što ja znam šta je sto milijardi, nego ste našli jednog člana naše stranke da to izgovorite.
Pričate o struji i kažete narodu kako ste vi nam dali mnogo jeftinu struju i ne znam šta sve. Znate li za koliko procenat ste uvećali cenu električne energije od 2000. do 2008. godine, da ne kažete da su neki drugi krivi koji su bili od 2008. do 2012. godine? Znate li za koliko procenata? Dakle, 970% naspram 15% i još da nam držite pridike ovde, a pri tom struja je danas 30% jeftinija od najjeftinije struje u Evropi, od bilo koje zemlje. Uvećali ste 970% cenu električne energije. Ima li to smisla?
Kažete, autobus „Ikarbusa“. Malo prođite po Beogradu, dođite i prođite po Beogradu pa ćete videti „Ikarbusove“ autobuse sa „Mercedesovom“ šasijom. Lepi su i čisti, uredni i dobri autobusi. Inače, prodato ih je 81, ako se ne varam, prošle godine, a ove godine očekujemo 125 i to ste promašili, a to je samo od mržnje. To je samo zato što nisu važni argumenti nego koliko te mrzimo, toliko ćemo glasnije to da izgovorimo. Nije važno koliko to nije istina.
Kažete, penzije između 10 i 20%. U ukupnoj masi penzije su smanjene sa 5,11%. Danas je 3,28% smanjenje od trenutka kada smo povećali penzije, pri čemu trebate da imate u vidu da 60% penzionera ima veće penzije nego ikada i da se to odnosilo pre svega na penzionere u velikim gradovima i to na 40% njih.
Nikada nisam bežao od toga da o tome govorim, a to sam morao da uradim zbog vaše neodgovorne politike, između ostalog, i jednih i drugih. Zajedno ste vladali 10, 12 godina. Jedni podržavali na ovom nivou, druge na onom nivou. Svejedno. Nisam neku veliku razliku pravio.
U pravu ste za jeftine stanove. Imali smo određene razgovore. Sada smo te razgovore nastavili. Razgovaramo sa više naših stručnjaka koji govore da postoji interes više inostranih kompanija pa ćemo da vidimo. Nadam se da u sledećoj godini možemo da raspišemo tender i da ćemo da stvorimo uslove da to uradimo. Vidite, meni nije teško da priznam. Nije mi teško da priznam, a to sam rekao zato što sam već razgovarao i bio siguran da to možemo da uradimo. U tome se razlikujemo.
Super je što ste primetili da je deficit pod kontrolom i da imamo uređene javne finansije, pošto je i to retkost, i to ljudi gledaju kako i na koji način da kritikuju iako ceo svet hvali.
Što se tiče menadžmenta u javnim preduzećima, ne vi nego mi smo doneli Zakon o javnim preduzećima. Nema partijskog zapošljavanja. Nema partijskog zapošljavanja i nema zapošljavanja uopšte.
Što se tiče promena u javnim preduzećima, ja sam najkritičniji, ali stanje i u EPS i u „Železnicama“ je desetostruko bolje. Drugo, da znate da naše železnice više ne idu samo 26 km na sat kako su išle u vaše vreme. Danas pođite prugom Beograd-Vršac pa ćete ili 110 ili 120 km na sat. Prođite novim vozovima da vidite kako su udobni i kako drugačije izgledaju. Da li je loše? Jeste, loše je, ali ćemo da uradimo i da izgradimo mnogo toga u naredne tri ili četiri godine da ljudi mogu time da se diče.
Postoje ljudi koji žele uvek da vide sve loše, koji nikada ne žele da vide ništa dobro. Postoje ljudi kojima je cinizam životna karakteristika i ništa više od toga i to samo njih muči. Vidim dobro loše stvari, verujte mi, mnogo bolje nego vi, ali vidim i one koje su dobre i kojih je mnogo više nego što ih je bilo ikada ranije.
Zato sam siguran da nema onoga o čemu je govorio gospodin Jovanović – spoljnih problema, problema u regionu, problema vezanih za političku stabilnost spolja, bio bih siguran, apsolutno siguran u izvesnu i stabilnu budućnost Srbije.
Govorili ste o mladima. Čini vam se da više odlaze. Meni se ne čini. Manje odlaze, ali i dalje mnogo odlaze i nećemo to moći da zaustavimo lako i niko to ne može da zaustavi lako. Zemlje EU imaju u proporcionalnom broju stanovnika petostruko veći odliv nego mi. I Poljska i Rumunija i Bugarska i Hrvatska, zato što imaju radne dozvole i mogu da rade u najbogatijim zemljama EU i da zarađuju veće plate i to je proces koji ne možete da zaustavite ni vi, ni ja, ali možemo da ga usporimo i možemo koliko je naše da kažemo ljudima – znamo da vam je teže u Srbiji, nešto je bolje i biće bolje i molimo vas pomozite svojoj zemlji. To je ono što možemo da uradimo.
Da mi obezbedimo da Srbija bude bolja od Nemačke neće u 100 godina, u 100 godina narednih nećemo ni vi ni ja, ni svi mi zajedno. Hajde da nikoga ne lažemo više. To je jedan proces koji se događa i koji se događa svuda u Evropi. Ceo svet se seli u Evropu. Sada je sav Saharski deo počeo da prelazi u Evropu i zato imamo problema sa migrantskom krizom. Ne možete da ih zaustavite. Baš ih briga za njihovo korenje, za njihovu rodnu grudu, za bilo šta. Tamo se ratuje i tamo imaju problem i oni dolaze u najbogatije evropske zemlje i neće da idu ni u Mađarsku, ni u Češku, ni u Slovačku, koje su veoma bogate, nego hoće da idu u Nemačku, Austriju, Holandiju i Dansku.
Na kraju, pošto ste rekli da ćemo se nešto oko zemlje, video sam da ste tu mantru, tu neku priču sve vreme ponavljali u kampanji, nikada nisam razumeo o čemu pričate, pošto ni po jednom našem zakonu nije dozvoljena prodaja zemlje strancima. Kažem vam da ćemo se truditi da to sačuvamo po ugledu na to kako se to radili Poljaci i Mađari i vi meni kažete – ne, ne, mi smo protiv prodaje zemlje na svaki način. Ja nisam baš tako čvrst i tvrd. Ima tu drugih stvari. Time ćete deo investitora da zaustavite, da ih ostavite da nikada ne dođu u vašu zemlju, a ne znam gde bi tu zemlju poneli, verovatno negde na Mars, u nečijoj glavi.
Ima nešto drugo. Aman, ko dade onom Todoriću onoliku zemlju u našoj Vojvodini? Ja ili vi? Ko dade Todoriću tu zemlju, ko dade onu zemlju u Odžacima? Vi ili ja?
(Poslanici dobacuju.)
Mislite na ono što ste davali onim kriminalcima Jerkoviću i ostalima, što ste davali lopovima Šarićevim pa su doveli firme u stečaj, pa te firme koje su posle toga date nekom drugom više nisu u stečaju, nego isplaćuju dobre plate i pristojne plate tim ljudima i uzgred im je direktor član DS, šta da radite, to vam tako dođe, ne znam već koje.
Šta smo sada? Dokle smo došli? Pričali smo nešto, pričali smo tek onako što nema mnogo veze sa istinom, ali to je moglo da prođe zato što nije bilo nikoga ko može da odgovori. Nemam problem. Svakog meseca ću da dolazim da vam odgovaram i uopšte nisam uplašen, zastrašen time kada na „Tviteru“ neko kaže – ja ću da uradim to i to, svašta ću da mu napravim ili kada neki drugi kaže - pravi muškarci mere nešto drugo, a ne znam šta mere. Ovde merimo znanje i energiju, a ne znam šta ti veliki muškarci mere i ne razumem tu vrstu primitivizma.
Nisam nešto fasciniran pravo da vam kažem tom vrstom bahatosti i osionosti, ponajmanje zbog činjenice što vidim da tu znanja ne nedostaje. Ovo se nije odnosilo na vas i molim vas da mi to ne zamerite, a za ovo drugo ću sve da vam odgovorim svaki put.
Još nešto ste rekli. Mislim da sam bukvalno na sve odgovorio. Mislim da sam na sve odgovorio. Da, rekli ste oko televizijske pretplate, da ne bude da izbegavam neko pitanje koje mi je nezgodno ili teško. Tačno je, rekao sam i tada nije bilo televizijske pretplate. Onda su drugi nezavisni organi, za koje da sam vršio pritisak da ne bude televizijske pretplate vi biste rekli – evo ga, vrši pritisak na nezavisne organe, oni su rekli da je to najbolji način, jer ako bi se finansirao RTS iz budžeta onda bi time Vlada uticao na politiku RTS. Rekao sam – dobro, nema problema. Napravite to kako god hoćete, šta god hoćete, ionako za razliku od svih vas mi ni jednog novinara nismo doveli na RTS, a kamo li urednika i ponosan sam što smo i sa tim i takvim RTS i sa svim problemima sa kojima se suočavamo, sa svim neistinama, falsifikatima, lažima uspeli da dobijemo značajno više glasova nego svi vi zajedno, što će vam se dogoditi i sledeći put. Hvala.
(Milan Lapčević, s mesta: Replika!)

Izvolite, morate se prijaviti.
Reč ima Milan Lapčević, dve minute. Izvolite.

E ovako, ekspozei prethodnih vlada. Tri meseca se čekalo na vlade u naše vreme, ali te vlade su bile koalicione i pravljene su od više stranaka. Vi ste imali ovde apsolutnu većinu i obećavali ste da će ona biti sastavljena pre toga. Kad ste dobijali ekspoze? Isto kad ste i vi danas dali, ali ste i vi to isto kritikovali.
Mržnja, cinizam. Nemam razloga nekoga da mrzim. Zašto bih vas mrzeo, i vas i bilo koga? Cinizam. Pa, ne znam šta da vam kažem. Nekako kad god se pomene reč cinizam, setim se vas i vaših govora u Skupštini i pre 2000. i posle 2000. godine.
SSP studio izvodljivosti u naše vreme. Ne, gospodine Vučiću, zaboravili ste da je SSP potpisao Božidar Đelić i da je to bio kamen razdora zbog koga nismo mogli dalje da sarađujemo sa Demokratskom strankom. To se desilo 2008. godine, a to što pričate, to je bila studija izvodljivosti 2005. godine.
U naše vreme je Kosovo dobilo nezavisnost. Koliko ja znam, i danas valjda Kosovo nije nezavisno, ili ste napravili lapsus verovatno? Kosovo je proglasilo nezavisnost, ali izvinite, kako da sprečite nekog da proglasi nezavisnost? I tražili smo tada nacionalni konsenzus oko toga i vi ste učestvovali u tome što smo tražili nacionalni konsenzus. Zašto se sada perete od toga? Mislim da to nije u redu.
Ne napadam vas ja ni za šta, već samo govorim i citiram ono što ste vi pričali, a što se nije desilo. Dakle, struja od 2000. do 2008. godine je povećana koliko procenata? Pa, da li znate, a znate naravno kolika je inflacija pre toga bila i kolika je bila devalvacija. Nemojte da pričate nešto što ne stoji.

Hvala, vreme.
Izvolite.

Najpre da vam kažem, čak nije bila tačna informacija ni za nauku. Svake godine je povećavana za nauku od 11,4 do 11,5 i 11,7 milijardi. I to čak nije bila istinita informacija. Sad sam dobio informaciju iz Vlade Republike Srbije oko budžeta i trezora.
Što se tiče koalicionih vlada, ja na to nemam šta da vam odgovorim. I ovo je koaliciona Vlada, ali to mi je objašnjenje onako bilo dovoljno za sebe.
Što se tiče Kosova i Metohije, nije to kod mene bio lapsus, jer vi govorite o tome kako su tobože svi drugi napravili nezavisno Kosovo, iako mi ne govorimo o tome. Vi stalno pričate o tome, a ja sam vas samo podsetio na to da se to dogodilo u vaše vreme, a da vas mi ni tada ni sada nismo optuživali da ste za to krivi. Ne daj bože da se to dogodilo u naše vreme. Pa, mi bi visili po Terazijama. Dogodilo se u vaše vreme, i nikom ništa. Od sve borbe i zaštite srpskih nacionalnih interesa izdali ste dva, možda i tri saopštenja u sedam dana. Četvrto već bi bilo suvišno.
Što se tiče cinizma, u pravu ste. Ali, ne baš cinizma, ja sam bio nešto drugo. Neretko sam grešio i meni, za razliku od vas, to nije teško da priznam. Ja sam bio borac i time se ponosim. Borio sam se za ono za šta sam se zalagao. Ali, nije mi teško da priznam ni kada pogrešim. Nije mi teško ni da priznam da sam preterao u napadu na nekoga. Nije mi teško da priznam mnoge stvari. Možda se čovek godinama promeni, ja sam verovatno stariji od vas, ali ja ne mislim da je to loše, naprotiv. Samo, pre nego što krenem nekoga da kritikujem za to, ja kažem da sam ja tako nešto napravio kao grešku, da mu ne bih držao moralne pridike, nego mu ukazujem da neko slično nešto ne učini. U tome je razlika. Ne mislim da je strašno pogrešiti, strašno je ne uvideti da si pogrešio. Kao što ne mislim da je strašno pasti, svako od nas pada, ali je veoma važno da ustanete posle toga i da nastavite da se borite.
Što se Srbije tiče, mislim da je, imajući u vidu saradnike koje sam predložio, ali i saradnike koje sam imao, u dobrim rukama. Mislim da smo dobro brinuli o interesima našeg naroda. Kao što ste videli, svi pokazatelji i svi trendovi su pozitivni. Da li je sve idealno? Pa, neće biti ni za 30 godina. Nije ni u Nemačkoj. Samo vas molim, da biste razumeli moje reči, razmislite šta bi se dogodilo da je naš avion pun putnika, našeg operatera sa 200 putnika, negde pao kao što se dogodilo Angeli Merkel. Da li bih ja to preživeo? Ne politički. Angeli Merkel niko ništa nije ni rekao. Šta bi bilo da imamo toliki broj helikoptera koji su pali u nesrećnim slučajevima, ne oboreni, kao što ih imaju Rusi i Amerikanci? Šta bi bilo da imamo toliko stradalih u poplavama kao što ih imaju Nemci i Francuzi?
Ja vam to govorim da vidite samo kakva je naša priroda i koliko smo nefer prema ljudima koje smo izabrali, što sam ponekad i ja bio, ali mi zato danas nije teško, bez obzira na najgore stvari koje sam čuo od Tadića, da za nešto kažem da je bilo u redu, a čuo sam strašne gluposti. Oko „Oluje“ da ne govorim. Je li to znači da je sve loše? Pa ne znači. Zato je samo potrebno, i to je ono o čemu sam govorio sa gospodinom Jovanovićem, nije u pitanju podeljenost, u pitanju je samo ostrašćenost.
Nadam se da sam cinizam izgubio, iako sam i dalje borac, možda ponekad preteram, možda sam ponekad preoštar, a i gde ga ima i kad ga ima, svaki put me upozorite, gledaću da ga kod sebe isečem, jer džangrizavost je zdrava, a cinizam je nešto što baš nije dobro i najmanje prija onome ko je takav. Hvala još jedanput.

Hvala.
Reč ima Milorad Mijatović. Izvolite.

Hvala, uvažena predsednice.
Nadam se da ću ovaj treći put i završiti svoje izlaganje. Treća sreća.
Uvažena predsednice, uvaženi kandidati za članove Vlade, uvaženi kandidati za potpredsednike, uvaženi budući predsedniče Vlade, pažljivo sam slušao vaš ekspoze i mogu da kažem da sam tu izvukao četiri ključne reči, a to su: stabilnost, kontinuitet, reforme i rezultati.
Upravo te četiri ključne reči karakterišu današnju Srbiju. Srbija je stabilna zemlja, bez obzira na sve izazove koje imamo, izazove u ovom turbulentnom svetu, izazovi koji su veoma veliki. U ovoj Srbiji nema suzavaca, nema nereda. U ovoj Srbiji postoji poštovanje Ustava, poštuju se zakoni. U ovoj Srbiji se na sve izazove nalaze pravi odgovori. Imamo migrantsku krizu koja potresa Evropu, a Srbija daje prave odgovore na migrantsku krizu. Kroz našu zemlju je prošlo 700.000 ljudi, smešteno, nahranjeno, lečeno. Ti ljudi nemaju nikakve primedbe kako se ponašaju prema njima u Srbiji. Čak naprotiv, hvale Srbiju. Mi nismo stavili žice i nećemo ih nikad staviti, ali isto tako ćemo znati da vodimo ovu našu zemlju, da je držimo i čuvamo stabilnom. Možda to nekom ne odgovara, ali moram vam reći da Srbija jeste stabilna zemlja.
Izazovi su veliki i od naših suseda. Uvek dajemo pravilne odgovore, nikad ne prihvatamo nekakve njihove izazove koji su bili za to da se poremeti situacija. Naprotiv, govorimo da mi imamo svoj put. Srbija je zemlja koja želi dobrosusedske odnose sa svima. Srbija je zemlja faktor mira na zapadnom Balkanu. Da, to je ta Srbija za koju se mi borimo.
Drugi kvalitet koji sam naglasio, druga ključna reč, jeste kontinuitet, da u aprilu građani Srbije su rekli da žele da ova Vlada nastavi svoj posao, da ova vlada nastavi da radi ono što je do sada radila, ali sa novom energijom, sa novim rezultatima, da se ti rezultati pojačaju. Taj kontinuitet su rekli građani Srbije, to oni žele, priznao to neko ili ne. Taj kontinuitet će biti, ja sam siguran, i u sledeće četiri godine, upravo te četiri godine, gde mi moramo da završimo sve ono što je zacrtano i što je prethodna Vlada 2014. godine počela. Naravno, sve smo to počeli kroz reforme. Reforme su zaživele. Da li dovoljno, možemo o tome razgovarati, ali osnovne reforme postoje i te reforme su u potpunosti promenile i menjaju ovu zemlju Srbiju.
Naravno, iza toga stoje rezultati. O tim rezultatima mi malo govorimo. Malo govorimo o tome kako smo uspeli da sredimo fiskalni deficit. Znate, 2014. godine, kada nam je fiskalni deficit bio 6%, ili kako nam je premijer rekao 8% sa opštim dugom države, mi smo stigli sada na manje od 3%, a već sanjamo da nam on bude između 0,5% i 1%. Taj rezultat retko ko pominje, ali je on veoma bitan, veoma važan. Niko ne pominje rezultat koliki nam je BDP i kako smo uspeli sa onih minusa da dođemo do plusa. To su rezultati o kojima moramo govoriti, iz prostog razloga što nisu došli sami od sebe, niti mogu da dođu sami od sebe. To je rezultat velikog rada.
Upravo zbog tih rezultata mi imamo veoma značajan rezultat oko evropskih integracija. San svih političkih stranaka koje su za EU jeste da se otvore poglavlja. Vi znate kada smo potpisivali SSP, kada smo sve radili, ali poglavlja nisu bila otvarana. Koliko je rada i koliko je truda trebalo da prođe da se otvore poglavlja 32, 35 i ova dva krucijalna poglavlja – 23 i 24. Otvaranjem ta dva poglavlja potpuno sam siguran da je put Srbije u EU neumitan, to znači nema više prepreka. Ostaje samo da radimo i da do kraja mandata ove vlade otvorimo i skoro većinu poglavlja i zatvorimo.
Naglašavam, a to namerno govorim ovde u Narodnoj skupštini, Socijaldemokratska partija Srbije je za EU i ostaćemo uvek za EU. Zašto? Mi znamo da to nije rajska bašta, ali nama EU treba jer Srbija je u Evropi i ona mora biti sastavni deo te zajednice naroda. Nama trebaju standardi i kriterijumi EU. Upravo tada će se Srbija promeniti, a mi hoćemo da je menjamo i promenili smo je. Zašto to naglašavam? Zato što ti standardi treba da žive ovde u ovoj našoj Srbiji, a Srbija je u Evropi. Zbog toga ćemo zaista uvek insistirati da se menjamo, da se menjamo, da budemo bolji. Naravno, doneli smo mi čitav set zakona, zakona koji su reformski, zakona koji su proevropski. Odmah da vam kažem, zakoni ne mogu sve da promene. Najteže je menjati našu svest. Najteže je menjati naše gledanje da smo mi specifični, da smo mi uvek nešto posebni i drugačiji od drugih. Ne.
Znate, reč reforma se puno pominje u Srbiji. Ja sam puno godina bio u reformi školskog sistema, reformi privrede, reformi reformi, ali se uvek negde odustajalo. Ova vlada, a ja verujem u nju, neće odustajati od reformi. Neće odustajati od evropskog puta i ono što smo zacrtali to ćemo i realizovati. Mislim da ima te kapacitete, da ima tu energiju i da će se to realizovati u narednom periodu. Ovo je upravo zbog Srbije, da ne postanemo nedovršena država, da uvek nešto započinjemo, a ne završavamo. Ako smo počeli Koridor 10, nismo ga 30 godina završili. Ako smo počeli Koridor 11, još ga nismo završili. Mnogo toga smo počinjali i odustajali kada smo naišli na prvu prepreku.
Isto tako, moram da naglasim da u našoj zemlji zaista se ne živi lako. Teško je. Životni standard ne možemo lako i brzo popraviti, ali ono što uvek Socijaldemokratska partija insistira, to je da se može trošiti samo ono što je zarađeno. Dakle, nema novih zaduženja, nema kupovine glasova, nema kupovine građana, može se samo trošiti samo ono što je zarađeno. To je alfa i omega svakog posla, svega onoga što mi radimo i što ćemo dalje raditi.
Isto tako, kad naglašavam šta smo sve menjali, a to znači da se moramo menjati i u drugim pogledima, posebno ističem jednu činjenicu koju je premijer u svom ekspozeu rekao. Rekao je reč socijalni dijalog. Pošto je moj bekgraund sindikalni, ja veoma poštujem i volim tu reč. Da, treba se dogovoriti najniža cena rada. Kao što je objašnjeno, najnižu cenu rada dogovaraju poslodavci i sindikati, a Vlada je samo neko ko posreduje da bi se do tog dogovora dolazilo.
Kad govorimo o socijalnom statusu zaposlenih, naravno da se on treba popravljati, ali postoji tržište i na tom tržištu moramo znati ko šta može da proda skuplje i gde šta više vredi, hoćemo li ići na one grane, na one oblasti gde se znanje može bolje prodati. Upravo na tome treba insistirati, a bilo je govora ovde i o IT tehnologijama i o svemu ostalom.
Kada govorim o svemu ovome, moram da naglasim jednu drugu stvar. Jutros su me iznenadile naslovne strane naših novina. Piše svugde – Vučić povećava plate i penzije. Nigde ne piše da to Vučić nije rekao. On je rekao – radili smo dobro, imamo sredstava i spremni smo, u skladu sa onim što smo zaradili, da povećavamo plate i penzije, da povećamo upravo onima koji imaju najmanje. E, to je mesto gde se naša svest najteže menja. Mi smo navikli da od države samo treba uzimati, državi ne treba davati. Od države ne možete uzimati ako vi ne date državi. Upravo tu svest mi moramo menjati u narednom periodu, a to je moguće, naravno. Mnogo toga je urađeno, ovde je bilo reči oko toga. Ja ne bih govorio koliko je bilo stranih direktnih investicija prošle godine, milijardu i 850 miliona, gde smo na Duing listi, šta smo sve uradili, koliko je radnih mesta otvoreno. Naravno, niko nije zadovoljan što plate nisu veće, ali dajte radna mesta, a dalje ćemo kroz konkurenciju tražiti i bolje plate.
Ono što je isto tako važno i što Srbija čini i radi, to je da smo primer u regionu, u saradnji sa našim susedima, u tome što izbegavamo sve razlike koje postoje, a vodimo računa o interesima naše zemlje. Isto tako, vodimo računa i o tome da imamo i nastavak dijaloga sa Prištinom, naravno, da nađemo najbolje rešenje koje možemo da imamo da bi nam bilo bolje. Kad govorimo o Srbiji, ne mogu kao socijaldemokrata da ne naglasim da postoje veoma velike razlike, socijalne razlike koje se sve više produbljuju. Ima načina, mnoga bogatstva su stvorena korupcijom i u ime Socijaldemokratske partije pozdravljam donošenje Zakona o poreklu imovine. To naglašavam zbog toga jer su mnogi došli do veoma velike imovine sa malim platama, a upravo to je ono gde postoji prostor da mnogo više i pravednije naplatimo od onih koji imaju, a da bismo onda mogli finansirati ono što nam treba. Tu mislim na zdravstvo, tu mislim na školstvo i na sve druge oblasti koje su nam u dosta teškoj situaciji, a za koje mislim da ćemo naći prava rešenja.
Naravno, prava rešenja postoje, postoje i mislim da ih tražimo. Ako se budemo orijentisali kako smo išli rezultati koje smo postigli biće sve bolji i bolji, jer imamo dobru osnovu, ali ne smemo odustati, ne smemo na bilo kojoj prepreci, bilo šta da se desi odustati od onoga što smo zacrtali.
Naravno, ovde je bilo govora šta su nam prednosti, gde su prednosti u poljoprivredi, ja bih posebno istakao prednosti koje imamo u turizmu. Znate, u našoj zemlji prvi put ćemo imati milijardu evra od turizma, u Novom Sadu i Beogradu, vi ne možete da prođete koliko je stranih gostiju. Dakle, nešto što smo uradili posebno i sa vaučerima, dakle, turizam kao jedna od razvojnih šansi, kao što su IT i tehnologije, sve je to što mi insistiramo.
Uvek sam naglašavao SDP je sastavni deo ove vladajuće koalicije. Mi smo partija koja se bori za društvo jednakih šansi, da svako svojim radom može da radi da zaradi i da izdržava svoju porodicu. Isto tako smo za konsenzus. Isto tako smo za mogućnost da oko nekih pitanja napravimo dogovora, a da možemo ići dalje i da možemo ići napred.
Rekao sam, ova Vlada ima rezultate, treba ih istaći. Ova Vlada je isto tako u vašem ekspozeu koji ste izneli juče, a ja imam ekspoze koji ste izneli 2014. godine, dobro sam ga čitao prethodnih dana, analizirao šta je sprovedeno, jasni su ciljevi i jasni su zadaci. Isto tako u ovom novom ekspozeu imamo jasne ciljeve i jasne zadatke.
Naglašavam SDPS daje punu podršku ovoj Vladi, očekuje novu energiju, realizaciju novih zadataka i očekujem da ću 2020. godine moći reći, da završen je Koridor 10, Koridor 11 do Čačka, zatvorena su sva poglavlja za EU i to je već istorijski uspeh.
Naravno, želim da joj u svim oblastima da imamo šansi, a to su i poljoprivreda, a gledam i novog ministra poljoprivrede, mog Sremca i veoma mi je veliko zadovoljstvo da se nadam da će puno učiniti pošto dobro poznaje šta znači poljoprivreda, šta znači stočarstvo i šta znači ostalo.
Još jednom naglašavam nema populizma, ova Vlada radi i ima rezultate i SDPS će sa zadovoljstvom glasati za novu Vladu. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Samo da vidim ko se javlja, odjavljujete se, javljate se, moram po redu, po veličini poslaničkog kluba.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.

Poštovane kolege narodni poslanici, pomaže Bog svima. Želeo bih da u ime poslaničke grupe Srpskog pokreta Dveri, kažem jedan uvodni kontra ekspoze na ono što je imao da nam kaže mandatar za sastav nove Vlade.
Naime, na pitanje šta misli o vašoj vlasti, veliki sprski dramski umetnik Petar Božović, rekao je da Aleksandar Vučić dao ogroman doprinos dramskoj umetnosti. I, zaista, gospodine Vučiću ima u toj vašoj glumačkoj crti nečega što poprilično preteruje, jer nije realno da tri meseca ne možete da formirate Vladu, a onda zakazujete sednicu Skupštine za 24 sata.
Sa druge strane, sve više sam uveren da vam je ideja da Narodna skupština bude ponižena i marginalizovana, a da Vlada Srbije i vi lično preuzmete svu političku moć u državi. Stvari stoje potpuno obrnuto. Vi ćete biti izabrani od strane Narodne skupštine i nama ćete odgovarati za svoj rad.
Analizu vašeg programa rada Vlade započeće onim čega nema u vašem ekspozeu i sastavu rekonstruisane Vlada Republike Srbije, jer da se odmah razumemo, nije ovo nikakva nova Vlada, ovo je najobičnija rekonstrukcija Vlade koju ste mogli da uradite i bez izbora. Izbacite loše ministre, ubacite nove za koje mislite da će bolje raditi. Zašto ste onda išli na izbore? Da biste sakrili vašu odgovornost za izbor loših ministara i da biste dobili šest meseci apsolutne vlasti bez kontrolne funkcije Narodne skupštine. Ja sam gospodine Vučiću vas juče pažljivo slušao šest sati, nisam napustio salu. Da li je moguće da vaše kolege narodni poslanici ne mogu da saslušaju mojih 20 minuta.