Hvala vama.
Izvolite.

Dakle, ima samo jedna stvar koja je, uvek sam srećan kada čujem da neko nije uzeo kredit i vidite nikad mi nije teško da o tome govorim, posebno što lokalne samouprave ne mogu da nađu dovoljno prihoda da ga vrate.
Ono što je ozbiljan problem u svemu što ste govorili sem onoga o čemu sam pričao, naravno, to je i novac koji nije predat i nije vraćen Vojsci Srbije.
Što se investitora tiče, baš je taj investitor došao pre deset dana kada ste vi ostali bez vlasti, a prethodnih koliko godina dok ste bili na vlasti nije se investitor pojavio. Da li vam i to nešto govori?
Sa druge strane, ovo mi je bilo onako da ne verujem šta slušam, da bukvalno ne verujem šta slušam. Vi nama govorite o „Goši“, pa ljudi su prestajali da rade zbog vas, zbog vaše Vlade, zbog vaših Vlada. Vi ste uništili „Gošu“, a ne neko danas da je uništio ili juče ili prekjuče. „Goša“ je uništavana deceniju čitavu koju ste razarali kao i sve druge firme i kompanije u našoj zemlji. I sada vi kažete puj – pike ne važi, to što smo vas uništili hajde da se vratimo ono pre nego što smo je mi uništili, tada je bilo 15 hiljada ljudi, malo smo je uništili u međuvremenu, e sada zato što ima tri hiljade ljudi, hajde Vučiću reši nam taj problem.
Čekajte bre, šta je ovo? „Tvajlajt zon“? Doktor Džekil i Mister Hajd? Šta je ovo? Ceo dan ista priča. O čemu se ovde radi? Ne mislim na vas lično, uopšte, na priču govorim, oprostite nemojte, radostan sam kada sam ovo čuo, radostan, samo mi niste rekli jeste li dobili onaj novac ili ne, pošto ja tvrdim da jeste. Ja tvrdim da jeste.
Nemam ja problem, ja nikada ne bežim od dijaloga, samo mi recite jeste li dobili taj novac ili niste? Zato što ja jesam predsednik Vlade svim gradonačelnicima i svim predsednicima opština. U Šabac sam doveo „Jazaki“. U Svilajnac sam dovodio investitore tamo gde su bili ljudi iz druge političke stranke i nikada neću da pravim razliku zbog pripadnosti političkim strankama između naših opština i naših gradova. Volim kada su Naprednjaci i isto tako volim kada su svi drugi uspešni. Boriću se za svaku opštinu na svaki način.

Hoćete da odgovorite na to pitanje?
(Radoslav Milojičić, s mesta: Da.)
Kratko vrlo molim vas, pa da reč dobije Aleksandar Stevanović.

Dobijeno je šest miliona dinara i kao što su vas…
(Aleksandar Vučić, s mesta: Kao što sam i rekao.)
Mogu li da završim? Kao što su vas obmanuli za te račune koji su stvarno smešni u danu kada se bira Vlada, novac je dobijen zato što je opština Smederevska Palanka u saradnji sa opštinom Velika Plana od 2008. godine pristupila projektu izgradnje fabrike vode, jer i mi i Velika Plana imamo nestašice vode već 30 godina.
Postoji deo koji plaća lokalna samouprava. Postoji deo, a to će gospodin Nedimović kada bude postao ministar da vidi, koji je u obavezi da isplati „Srbija vode“ ili Ministarstvo poljoprivrede, nisam siguran i zbog toga smo mi dobili taj novac jer je to bio deo ministarstva. Mi tada nismo imali novac pa nam je opština Velika Plana platila njihov deo, pa smo mi taj novac vratili.
Tačno je, ali je novac za izgradnju fabrike vode od 11,5 miliona evra koji je još 2008. godine potpisan ugovor i taj ugovor je realizovan i očekujemo da se fabrika otvori, da konačno Smederevska Palanka posle 30 godina ima dobro snabdevanje vode. Hvala.

Hvala. Znači nesporno je, novac je dobijen.
Reč ima Aleksandar Stevanović. Izvolite.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, prvo želeo bih da se zahvalim trenutnoj većini u Skupštini na njihovom specifičnom shvatanju demokratije i tolerancije. Svi današnji indikatori nam govore da ste nam odradili dobar posao i nemamo ništa protiv da se tako i dalje nastavi.
Svako bi se saglasio sa jednom činjenicom, a to je da je znanje najveći resurs koji postoji u jednom društvu, s toga duboko podržavamo opredeljenje u ekspozeu, da izgrađujemo grane koje su zasnovane na znanju.
S druge strane, nije nam jasno zbog čega grane koje proizvode najveću dodatu vrednost, kao što je IT se i dalje sukobljavaju sa velikim birokratskim problemima i sa državom koja ne razume njihove potrebe?
Otklanjanje tih nedostataka ne košta ništa. Otklanjanje nedostataka industriji koja, prema podacima cenjenog ministra trgovine, a tim podacima verujemo, izvozi 350 do 400 miliona evra svake godine, a kapitalizacija je oko 700 miliona i takmiči se na svetskom tržištu.
Zašto istovremeno ne radimo dovoljno da bi smo sprečili te prepreke, da bi se pomerili sa 139 mesta prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, kao jedna od zemalja koja ima najveći izvoz mozgova, a istovremeno dajemo subvenciju radno intenzivne grane, gde naši ljudi rade za 200 evra.
Uklanjanje prepreka granama koje su zasnovane na pameti ne košta ništa, a subvencije radno intenzivne grane ne donose rezultate koji su ni približno tako dobri, kao granama zasnovanim na znanju. Hvala.

Reč ima Aleksandar Vučić.

Neću vam odgovoriti onako kako bih mogao da vam odgovorim, zato što ne rade svi za 200 evra, pogotovo ne radite vi za 200 evra, a radite mnogo manje od ljudi koji rade za 200 evra i to uglavnom na račun države, i neću dalje da nastavljam, možda nekom drugom prilikom.
Ovo ste u pravu delimično. Pošaljite nam predloge, pa da vidimo šta možemo da uradimo i kako da poboljšamo i pristup i kompletan preduzetnički program u okviru IT sektora i kako da zarađujemo neuporedivo više. Samo nemojte da mi kažete - nemojte da dajete subvencije da bi neko plaćao 200 evra, pošto smo davali subvencije nekima od po dva miliona dinara, što nije baš 200 evra, a da nisu radili ni u kakvoj fabrici i da nisu radili ništa, nego samo uništavali fabrike. Prvo se zalažite za to.
Što se brojeva tiče, ne biste bili obradovani brojevima ni od sinoć ni od danas, pošto te brojeve dobijam malo češće nego vi i malo ih bolje gledam i proveravam. Tako da, ako hoćete jedan savet da prihvatite, promenite nešto da bi vam brojevi malko, malko bolje stajali, što se ovoga tiče. Što se mene tiče, nastavite ovako, vašim brojevima biću i te kako zadovoljan.

Reč ima Milorad Mirčić.

Evo, ispred mene se nalaze tri ekspozea. Jedan je od 2012. godine, kada je mandatar bio Ivica Dačić, drugi je, gospodine Vučiću, od 27. aprila 2014. godine, kada ste vi bili mandatar i ovaj treći, što je i logično, ponovo ste vi mandatar. U sva tri ova ekspozea jedno je zajedničko, to je da program, odnosno, bolje rečeno, želje su gotovo iste. Malo su razrađenije u ovom vašem poslednjem ekspozeu, ali nismo dobili sve detalje, zato što očekujemo ovaj preostali deo koji ste rekli da se štampa i čekamo, što kaže, jedva čekamo da izađe iz štampe.
Ali, ono što je na prvom mestu u sva tri ova ekspozea, na čemu se insistira, to je da opstanak Kosova i Metohije u okviru Republike Srbije je prioritetni je zadatak svih vlada. Govorim, pre svega, vezano od 2012. godine.
Da li je to realno i koliko je moguće, to vi dobro znate, ali činjenica da istovremeno zagovarate saradnju i ulazak u EU, jednostavno nas srpske radikale zbunjuje. Zar nije proteklo dovoljno vremena, dovoljno godina, zar se dosta toga nije izdešavalo da se uverimo da EU ni u kom slučaju ne razmatra mogućnost da Kosovo i Metohija ostane u sastavu Srbije? Pa, zar nije jedan od krunskih dokaza otvaranje Poglavlja 35? Poslednje poglavlje po redosledu otvoreno je prvo. Glava tačka tog poglavlja je Kosovo i Metohija. Neće ga zatvoriti, to najavljuju svi emisari, svi zvaničnici vodećih evropskih zemalja, neće da razgovaraju oko zatvaranja tog poglavlja, dok se ne regulišu susedski odnosi sa Kosovom, kako oni kažu. Pa, zar nije već dovoljno vremena i zar nije dovoljno pameti i pouke izvučeno da kažemo – pa, ne možemo više, gospodo, da kucamo na ta vrata, da vas molimo, a vi nam oduzimate deo teritorije?
S druge strane, u ovim ekspozeima preovlađuje to da se Srbija mora izvlačiti iz ove ekonomske krize, iz dužničkog ropstva, kako ste vi uspostavili dijagnozu, što je tačno, ali najveću pomoć očekuje od MMF-a. Uostalom, svedoci smo, očevidci smo, da je MMF taj koji je odredio determinante kako i na koji način treba da se vodi finansijska politika i politika budžeta države Srbije.
Imamo i ovde kontradiktornost. Vi stavljate čoveka da vam vodi finansije, čovek koji je bio sve ovo vreme angažovan u Svetskoj banci, sarađivao sa MMF-om. Sad treba da brani interese Srbije, da zastupa interese Srbije. Naravno, ovde ne želimo mi srpski radikali da raspravljamo o ličnosti, mi cenimo svaku ličnost. Ali, zar nije to malo kontradiktorno? Pa, MMF jasno kaže – Srbija mora da smanji deficit da bi bila sposobna i u stanju da vraća uzete kredite, da održava svoju likvidnost. Vi se borite da se unapredi proizvodnja, da se podigne standard stanovništva, a taj isti MMF kaže, njih samo interesuje sposobnost Srbije da servisira svoje obaveze.
To su čisto dileme koje su ne samo kod nas srpskih radikala, nego u široj javnosti. Dosta tih kontradiktornosti ima. Naravno, svi predviđaju, što je potpuno logično, da su velike šanse razvoja Srbije u oblasti poljoprivrede, energetike i obrazovanja. To je tačno. To su velike šanse. Poljoprivreda je nešto što zahvaljujući našim precima, što su nam ostavili i zemlju i sve ono što podrazumeva plodnost te zemlje, to su naši preci nama ostavili i mi moramo bar onoliko koliko su nam ostavili da je sačuvamo.
Ali, gledajte logiku. Kakva je uloga države u tome, konkretno ove Vlade? Vi ne govorite detaljno kada je u pitanju poljoprivreda. Oko tri miliona hektara država Srbija preko svojih lokalnih samouprava godišnje ili periodično daje na korišćenje putem licitacije. To se završava tako što oprihoduje lokalna samouprava taj novac, a ne razmišlja se o tome da se podigne neto prihod po hektaru obradive poljoprivredne zemlje.
U Evropi, u evropskim standardima neto prihod sa jednog hektara je od tri do pet hiljada evra, a u Srbiji je to u proseku oko hiljadu evra po hektaru. Sad vi imate prostu računicu, ako je hiljadu evra a oko tri miliona, to je tri milijarde evra oprihoduje sad Srbija. Ako bi podigli samo duplo više prihod po hektaru, to bi vam bila značajna cifra, koja bi itekako pospešivala sve ostalo što je potrebno u Srbiji.
Kako to može da utiče država? Može lako, tako što će voditi jednu ispravnu cenovnu politiku, tako što će pored agrotehničkih mera obezbeđivati i tržište. Ne treba seljaku pametovati, pa mu govoriti gde on i pošto treba da proda. Treba mu stvoriti uslove, treba mu omogućiti logistiku. Lako će se seljak snaći. To je zadatak Srbije. To je zadatak ove Vlade – obezbediti jeftine energente, ulazne impute što niže obezbediti, kako bi bila isplativija proizvodnja. Gde su ti ulazni imputi? Pa, pre svega u energentima, kada je u pitanju gorivo, kada je u pitanju semenska roba, kada je u pitanju hemija koja je potrebna. Najvećim delom ona se nalazi u Rusiji, u Ruskoj Federacije. Gde je tržište? U istoj toj Ruskoj Federaciji. Pa šta je tu logika stvari? Logika stvari je da se preorijentišemo prema tom tržištu. Nema tu emocija. Ne možemo mi da se takmičimo da li neko više voli ili manje voli Rusku Federaciju od vas ili od nas srpskih radikala. Jednako isto smo je voleli uvek i ja mislim da je tako i ostalo. Ubeđen sam u to.
Kada je u pitanju energetika, možemo da razmatramo šta god hoćemo, ali moramo biti svesni da nismo ozbiljniji energetski faktor u širim nekim razmerama sve dok kroz ovu Srbiju ne prođe Južni tok. A, mi znamo koliko su se pojedini članovi Vladi, koji su i sad kandidati, zalagali za realizaciju te kapitalne investicije koja se zove Južni tok. Među njima je i sadašnji ministar saobraćaja. Ona se najviše zalagala za Južni tok.
Ona je svaki dan na svim stranicama svih dnevnih novina bila sa idejom da ima alternativno rešenje, ali dobro. Moramo o tome da razmišljamo. Nemate u ekspozeu ni jednu jedinu reč o južnom toku. Da li je to iz razloga što je to i dalje ostalo i podrazumeva se da će se u narednom periodu dogoditi pregovori ili je iz nekog drugog razloga, to ne znamo.
Što se tiče obrazovanja, to je ogromni potencijal i velika šansa, ali gledajte kakva je tu kontradiktornost. Vi zagovarate da se što više mladih ljudi školuje, obrazuje na različite vidove i načine, a imate s druge strane veoma negativan primer. Imate predsednika države koji je završio školu na veoma, veoma sumnjiv način završio fakultet. Vi ste svedoci toga. Vi to dobro znate. Šta taj mladi čovek, kad mu vi sad govorite kao budući predsedik Vlade, da kaže, da se trudi, da uči, što je potpuno razumljivo ili da uči za Tomu Nikolića, šta ga boli briga, falsifikovaće negde diplomu, negde će na brzinu da nabavi, nabaviće nekog Ljubišu, pa će mu on to uraditi?