Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam prozvan ničim izazvan od prvaka u skokovima sa balkona. Naime, čovek iz grupe „bijemo po RIK-u i ništa nas sramota nije“ je rekao da nisam dovoljno stručan da on ima bolje ljude za Odbor za poljoprivredu.
Evo, ja se slažem. Ja nisam bio najmlađi Titov odbornik kao osoba za koju on tvrdi da sam ja manje stručan od te osobe.
Ja nisam dobio 5.954.000 dinara ili 58. hiljada evra za promociju tzv. GMO itd. od ministra iz stranke bivšeg režima do 2012. godine. Možda zato nisam dovoljno stručan jer nisam dobio dovoljno para. Nisam dovoljno dobro reketirao. Možda nisam stručan zato što živim na selu, a ne kao taj njegov što se odselio u grad. Možda nisam dovoljno stručan jer taj zagovara da mladi ostanu na selu, a sinove pošalju u grad i to jednog u američku kuću „Filip Moris“. Očigledno da ta crkveno pravoslavna organizacija odjednom sa Amerikancima uspostavila izuzetne odnose.
Zato možda ja nisam dovoljno stručan, ali mogu pojedinačno u nastavku rasprave da navodim cifre koliko je taj njihov stručnjak primio od žutog preduzeće para.
Možda nisam dovoljno stručan jer je razlika između znanja i zvanja kod nas očigledna jer je taj njihov imao 5,5, tako se ponosio na odboru, tona pšenice po hektaru a ja sam imao preko 7,5 tona. Možda nisam dovoljno stručan, jer sam imao viće. Možda nisam dovoljno stručan i tada ja kada donesem nekom….

Vreme. Zahvaljujem.

Čekajte, završavam. Kada dođem nekom da donesem paradajz, ja donesem iz svoje bašte, a ne kao njihov stručnjak, zato što je njegova u korovu u kome se može se sakriti cela njihova stranka.

Vreme. Hvala.
(Boško Obradović dobacuje.)
Poslaničke, molim, vode se beleške.
Nije spomenut naziv partije, poslaničke grupe i ime na koga se odnosila diskusija poslanika Marjana Rističevića.
On je hteo samo da kaže da je dovoljno stručan da vodi jedan odbor za poljoprivredu. To je nesporno, nećemo vraćati na to, jer su kolege poslanici glasali u odboru.
Reč ima ispred poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje ovlašćeni predstavnika Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, reč je o jednoj formalnoj sednici i sada kada vidim koliko dugo traje čini mi se da sam puno vremena izgubio i 27. jula i 25. jula i 29. jula, kao da sam puno vremena izgubio i 2. avgusta.
Prvi dopis je krenuo 25. jula po ovlašćenju predsednika Narodna skupština Republike Srbije da kao potpredsednik Narodne skupštine razgovaram sa šefovima poslaničkih grupa oko formiranja stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije o formiranju Odbora za stabilizaciju i pridruživanje i određivanju sastava RIK.
Prvi dopis, poštujući pravila i po Poslovniku, a i po običaju ove Narodne skupštine uputio sam 25. jula 2016. godine sa sledećim tekstom - Poštovani, obaveštavam vas da će se konsultacije sa vašom poslaničkom grupom u vezi konstituisanja stalnih parlamentarnih delegacija Narodne skupštine u međunarodnim institucijama održati u ponedeljak 25. jula 2016. godine u sali 1. Doma Narodne skupštine sa početkom u 14,00 časova. Taj dopis su dobili svi predsednici poslaničkih grupa. Vreme se razlikuje u pozivu zato što ta želja da u jednom trenutku svi predsednici poslaničkih grupa učestvuju u osnivanju ili formiranju delegacija dovela bi do toga da se nikada o tome ne dogovore.
Raspored je određivan na osnovu poslaničkih grupa po veličini i izbornih lista sa koje su izabrani, zato što polazimo od jedne logične pretpostavke – ako su šefovi poslaničkih grupa mogli da se dogovore i oko koalicione liste na kojima će da nastupe na izborima, ako su mogli da se dogovore oko redosledu na listi, ako su mogli da se dogovore o broju narodnih poslanika, da će moći zajedno da sednu i da se dogovore zajedno sa mnom kao predstavnikom predsednika narodne skupštine. Išlo se od najveće liste ka najmanjoj, od najveće poslaničke grupe ka najmanjoj.
Imali smo obzira prema manjinskim poslaničkim grupama kao što je SVM, koristeći pravo iz Ustava Republike Srbije o pozitivnoj diskriminaciji nacionalnih manjina.
Naravno da su u međuvremenu i predsednici poslaničkih grupa dostavili Službi Narodne skupštine svoje predloge za članove delegacija i tu je svako smatrao da ima pravo da predloži u onu delegaciju koja mu se najviše sviđa, u onoj delegaciji gde može da da najviše doprinosa, ali moramo da vodimo računa i o tome da se delegacije formiraju proporcionalno s tim da u delegacijama gde se odlučuje skupštinska većina i u sastavu te delegacije mora da ima većinu.
To je na primer Parlamentarna skupština Saveta Evrope, kao što je na primer Parlamentarna skupština OEBS, Parlamentarna skupština Crnomorske ekonomske saradnje, Parlamentarna skupština Mediterana, Parlamentarna dimenzija Centralnoevropske inicijative, Parlamentarna skupština procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi. To su otprilike te interparlamentarne delegacije gde naša delegacija ima pravo glasa i odlučivanja.
Na tom prvom sastanku na osnovu tabelarnog prikaza, pisanja nečijih, da kažem, predloga, ne želja, ustanovljena je jedna početna osnova kako će da se nastavi sa formiranjem svih ovih tela, da ne spominjem sad svakog pojedinačno itd.
Sledeći sastanak na istu temu obavljen je 27. jula, gde se već bliže došlo do konačnog rešenja i ostala su samo sporna dva mesta, dve delegacije i to je bila LDP i SDS oko njihovog neslaganja u vezi sastava tih delegacija i tada sam zakazao poseban sastanak sa njima 29. jula.
Dolazimo do onoga što se dešavalo u utorak 2. avgusta. Ovaj tekst potpuno identičan sa istim vremenom, dobili su svi predsednici poslaničkih grupa – Poštovani, obaveštavam vas da se konsultacije sa svim predsednicima, znači, održan je sastanak sa svim predsednicima, odnosno predstavnicima poslaničkih grupa u vezi predlaganja šefova stalnih parlamentarnih delegacija Narodne skupštine u međunarodnim institucijama održati u utorak 2. avgusta 2016. godine u sali 1. u Domu Narodne skupštine sa početkom u 12 sati. Ukoliko ste sprečeni da prisustvujete, molimo vas da pošaljete svog predstavnika. Ne ulazim u diskreciono pravo predsednika poslaničke grupe ili same poslaničke grupe koga će oni da pošalju, ali o prisustvu na tom sastanku – evo su potpisi.
Svi predstavnici ili šefovi poslaničkih grupa su bili na tom sastanku. Tada je utvrđen konačan Predlog delegacija Narodne skupštine, tada je utvrđen konačan Predlog Odbora za stabilizaciju i pridruživanje i konačan Predlog Republičke izborne komisije, na tom sastanku.
Po pitanju šefova delegacija ili predsednika delegacija, kao potpredsednik Narodne skupštine ja mogu samo da posredujem između predsednika poslaničkih grupa. Naravno da ću prvo pitanje da postavim, prirodno je tako, predsedniku najveće poslaničke grupe. Zato što su i potpredsednici i predsednik Narodne skupštine izabrani voljom neke većine koja u svakom trenutku ima tu moć i da ih smeni.
Tako da, prema svemu onome što se dešavalo kada su u pitanju te delegacije i primedbe na dosadašnji sastav delegacije, video sam samo kada su pitanju nekoliko delegacija. Prvo, moram da kažem da su sve poslaničke grupe izrazile želju da učestvuju u sledećim delegacijama: Parlamentarna skupština Saveta Evrope, Parlamentarna skupština OEBS-a, Parlamentarna skupština NATO pakta.
E sada, imajući u vidu ono što se dešavalo prilikom tih razgovora, jeste da sastav delegacija predlažu predsednici poslaničkih grupa, to stoji, ali broj članova u bilo kojoj delegaciju određuje broj glasova osvojenih na poslednjim izborima. Tako da, kada je u pitanju Parlamentarna skupština Saveta Evrope, sledeće liste su dobile članove i zamenike: SNS tri, po količniku joj pripada četiri, ali odrekla se u korist SVM; SPS kao lista koja je osvojila najviše glasova posle liste SNS; SRS kao treća i DJB kao četvrta lista. To je to. Možemo da okrećemo kako god hoćete, ako neki šef poslaničkog kluba neće da se odrekne, ja tu ne mogu ništa. To pravo mu pripada. Po pravilima koja određuje Savet Evrope, odnos opozicije i vlasti mora da odražava sastav Parlamenta u toj delegaciji i to pravo je ispoštovano.
Drugo, OEBS. Srbija je čak i predsedavala OEBS-om. Kada je pravljena lista, nismo znali hoće li SPS da učestvuje u vlasti.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Znali ste, znali ste.)
Ja ne.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Ja sam znao.)
Svaka čast.
Tako da, opet je ispoštovano ono pravilo da delegacija od četiri člana mora da ima većinu, a većina od četiri člana su tri člana delegacije.
Da ne čitam svaku delegaciju pojedinačno, međutim, morali smo da vodimo računa i o paralelnim organizacijama koje imaju istu namenu, a trenutno zbog političke situacije u svetu su njihovi odnosi na jako lošem nivou. Morali smo u tom slučaju da vodimo interes oko Republike Srbije i oko toga kako ćemo da predlažemo predsednike tih delegacija.
Pošto već pretpostavljate o čemu se radi, reći ću vam. U pitanju su dve delegacije koje su trenutno u jako lošim odnosima međusobno. Mi za to nismo krivi. To su Parlamentarna skupština NATO-a i Parlamentarna skupština ODKB-a. Zamislite kada bismo stavili poslanika iz vladajuće većine u Parlamentarnu skupštinu ODKB-a, a iz opozicije u Parlamentarnu skupštinu NATO-a, ili obrnuto. Da li bismo napravili problem državi? Jako ozbiljan. Zato i jeste ta jedna legitimna želja da se možda učestvuje zato što ima privrženosti, to ja poštujem, ali jednostavno u ovom trenutku smo morali da vodimo računa i o tome da oba šefa delegacija ili predsednika delegacija, nazovite kako god hoćete, budu predloženi iz iste vladajuće većine koja podržava Vladu Republike Srbije. Nisam čuo da je neko imao primedbi na sastav Odluke o razrešenju i imenovanju članova Odbora za stabilizaciju i pridruživanje, osim ovoga što Narodna skupština predlaže, znači šefovi poslaničkih grupa, Predlog odluke o razrešenju i imenovanju članova i zamenika članova RIK-a. Nemojte nijednom predstavniku predlagača, zato što je zakon donet još čini mi se novembra ili decembra meseca 2000. godine, da oduzimate njegovo diskreciono pravo koga će da predloži. I ako je Republički zavod za statistiku odlučio koga će da predloži, to treba da poštujemo. Može bilo koja poslanička grupa da predloži nekog drugog, mi ćemo to kao poslanička grupa SNS da poštujemo i da glasamo za taj predlog. Da li se on nama sviđa ili ne, to je naše subjektivno mišljenje. Možda i objektivno, ali neka pravila moraju da se poštuju.
Dakle, nije tačno da nisu obavljene konsultacije, nije tačno da svi šefovi poslaničkih grupa, odnosno njihovi predstavnici, nisu sedeli tog 2. avgusta u 12.00 sati u Narodnoj skupštini, u sali I, kada se sve ovo odlučivalo, što imamo danas kao predloge koji su upućeni narodnim poslanicima za glasanje. Tako da, ne vidim nijedan razlog zašto smo, evo, proveli već par sati oko nečega oko čega se jedna ogromna većina predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa složile.

Reč ima narodni poslanik Dušan Pavlović, ovlašćeni.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo, poštovani građani, mislim da bi bilo dobro da kada sledeći put ova Skupština bude utvrđivala sastav parlamentarnih delegacija i izbor članova RIK-a, da se vodi računa o nekim stvarima koje su ovde danas bile problem. Dakle, kada se radi o parlamentarnim delegacijama, bilo bi dobro da se broj, odnosno njihov sastav i stranačka pripadnost utvrdi proporcionalno nekim pisanim pravilima, a ne više ovako neformalnim pravilima kako su vladala do sada, zbog toga što je očigledno tumačenje tih pravila ovde sporno. Pošto je ceo naš sistem sastavljanja raznoraznih komisija proporcionalan, počev od izbornog zakona koji nalaže proporcionalnost u izboru članova Skupštine, bilo bi dobro da se onda i ta proporcionalnost uredi napismeno i u slučaju sastava...
(Aleksandar Martinović, s mesta: Uređena je.)
U redu, hvala.
Što se tiče sastava RIK-a, koji je takođe danas ovde na dnevnom redu, a s obzirom na dešavanja koja su se odigrala u aprilu, krajem aprila ove godine, mislim da bi tu bilo značajno da se vodi računa o nekim stvarima o kojima sada ne može da se vodi računa zbog toga što imamo pravila koja o njima ništa ne kažu, a koja su takođe pravila problem na nedavno završenim izborima. Dakle, bilo bi dobro da RIK postane nezavisno telo, što bi u prvom redu trebalo da znači da članovi RIK-a ne budu stranački kadrovi, odnosno da ne budu članovi stranaka.
Sadašnja pravila podrazumevaju da stranke predlažu članove i oni veoma često, ne moraju, ali veoma često jesu takođe pripadnici stranaka, uključujući i predsednika izborne komisije koji je u prethodnoj izbornoj komisiji bio čak član glavnog odbora jedne stranke. Mislimo da je to loše i da bi bilo dobro da i članovi, a pogotovo predsednik izborne komisije, budu ljudi koji nisu nikada imali dodira sa političkim strankama.
Recimo, daću vam primer Nemačke. U Nemačkoj, recimo, imate na sajtu njihove federalne izborne komisije spisak svih članova i predsednika u prošlosti. Ako pogledate njihove biografije, recimo, za sadašnjeg predsednika nemačke izborne komisije stoji da je čovek koji ne pripada nijednoj stranci. Za mnoge druge predsednike izbornih komisija u svetu, kao što su, recimo, Australija, Kanada, Indija, Indonezija, njima je u definiciji da su nezavisne izborne komisije, da se ponašaju potpuno nezavisno od bilo kog drugog državnog organa u svom radu. Postoje takođe neki mešani modeli kao što su Francuska i Nemačka, ali su uvek predsednici i članovi potpuno nezavisni u svom radu.
Takođe bi bilo dobro da u budućnosti znamo unapred, pre biranja članova Republičke izborne komisije ko su ti ljudi. Mi smo sada dobili spisak samo imena ljudi koji će biti birani. Ne znamo biografiju nijednog od njih, prosto, nije se zahtevalo. Dakle, niko nije dostavio biografije. Bilo bi dobro da u budućnosti unapred podnosimo Narodnoj skupštini i javnosti biografije tih članova, da bismo barem znali ko su ti ljudi koje ćemo da biramo.
Ja bih zamolio predlagača, ako mogu, ne znam da li će to biti prihvaćeno, da barem usmeno nešto kaže o sadašnjem predloženom predsedniku Republičke izborne komisije Vladimiru Dimitrijeviću. Ja sam pokušao nešto da nađem o njemu, ali nisam ništa mogao da nađem, nikakve podatke. Dakle, možda barem nešto usmeno ukratko, pre nego što biramo, da barem znamo ko će biti predsednik nove izborne komisije. Bilo bi dobro da možda za kasnije prihvatimo predlog da se biografije svih članova izborne komisije naknadno stave na veb-sajt, tako da znamo ko su ti ljudi.
Pošto je ovo trenutno model kakav postoji, mi smo učestvovali i u dogovoru i za parlamentarne delegacije i za Republičku izbornu komisiju, mi ćemo da podržimo u ovoj objedinjenoj raspravi sve predloge, ali bih molio da razmislimo o tome da se ove stvari promene, kako bismo izbegli mnoge probleme koji su nastali i danas u ovoj diskusiji, a pogotovo na nedavno završenim izborima krajem aprila meseca ove godine. Hvala lepo.

Hvala.
Samo kratka intervencija. Znači, pravila su takva da je jedini uslov za predlaganje kandidata za članove Republičke izborne komisije i predsednika da budu diplomirani pravnici. To je nesporno. Što se tiče uloge političkih stranaka u Republici Srbiji, to je definisano Ustavom Republike Srbije – političke stranke, poseban odeljak, član 5. stav 1. Vrlo je važno da se više ne postavlja pitanje ko predlaže, zašto političke stranke predlažu, zašto ne predlaže ulica, ne znam, mesne zajednice, iako i mesne zajednice imaju politički legitimitet, da se razumemo. Političke stranke, znači član 5. stav 1. – jemči se i priznaje uloga političkih stranaka u demokratskom oblikovanju političke volje građana. Iz toga izvire predlaganje političkih stranaka svega ovoga što mi ovde radimo. To je suština, bez replike, bez ičega. Vidim da ima velike nepoznanice zašto uopšte političke stranke postoje u Srbiji. Kad smo završili sa jednopartijskim sistemom nismo imali revolucionarni predlog da se ukinu političke stranke i da umesto nas neko drugi personifikuje volju građana na sve ostalo. Ima revolucionarnih predloga, ali nismo skloni, kao vladajuća većina, da to uvažimo, nego da saslušamo.
Još jednom molim poslanike, polako završavamo, završićemo sa glasanjem, imaćemo kraću pauzu do sledećeg nekog zasedanja, čekamo prve predloge zakona, da se pogleda Poslovnik. Tu je definisano i prijavljivanje i ovlašćenih predstavnika i ko je ovlašćen i šta sve treba da se uradi. Nije za vas, vi ste iskusni u tome, da ne bi bilo pregovaranja sa mnom kome ću dati reč, kome neću dati reč. Sve je definisano Poslovnikom.
Danas sam, moram da budem iskrena i prema vladajućoj većini, napravila par ustupaka prema opoziciji, da ne bi ispalo da sam ja ovde neko ko ne da ništa, smešno jeste, ali to bi bila anarhija. Ako hoćete da sada odustanem od našeg dogovora, izgleda da nema dogovora, onda to mogu da uradim, ali ne bih na poslaniku Milanu Lapčeviću baš da vežbamo tako nešto.
Izvolite. Reč ima Milan Lapčević.

Hvala vam, gospođo Gojković. Vi zaista u nekim trenucima pokazujete tolerantnost, ali siguran sam da bi imalo još prostora da pokažete tu tolerantnost i da uvedete jedan duh korektnosti i dobre atmosfere u radu parlamenta. Sa tenzijama ne može da bude niti dobre atmosfere, niti kvalitetnog rada, niti uvažavanja kako vlasti tako i opozicije, nigde nas to neće odvesti.
Što se tiče parlamentarnih delegacija, razumemo mi da ne može svako da bude zadovoljan ni sastavom, kao ni sastavom odbora, a naročito mestima koja su predstavnici opozicionih stranaka dobili da predstavljaju u parlamentarnim delegacijama i skupštinskim odborima jer velika većina ili skoro svi predsednici i odbora i delegacija dolaze iz vladajuće većine. Naravno, znam da u Poslovniku ne piše da je obaveza da predstavnici opozicije treba da imaju proporcionalno učešće u odborima i učešće u parlamentu predsednike, odnosno zamenike predsednika odbora, ali bi to bila dobra parlamentarna praksa. Ako se sećate, ta parlamentarna praksa je bila primenjivana u periodu pre nego što ste vi preuzeli vlast.
Svejedno, mi ćemo podržati sastav parlamentarnih delegacija, iako smo tražili da u Savetu Evrope imamo svog predstavnika, smatrajući da u takvoj delegaciji treba da čuje glas i one Srbije koja nije za evropske integracije jer je to prosto normalno, da ne bude da svi oni koji dolaze iz Srbije zastupaju jedno te isto mišljenje. To jednoumlje u delegacijama nikada nije dobro. Zbog toga je bilo neophodno da postoji i druga strana, da se čuje i druga strana.
Što se tiče Republičke izborne komisije, iz tih razloga koje je naveo gospodin Obradović, mi ne možemo da podržimo predlog da se ovakav sastav Republičke izborne komisije izabere zato što u okviru predloženog sastava postoje ljudi koji su se u prethodnom periodu ogrešili o pravila demokratije i učestvovali u nečemu što još nije rasvetljeno, a što može da liči na pokušaj izborne krađe. Svakako ćemo o tome mnogo više govoriti kada se bude formirao anketni odbor. Mi ćemo u njemu aktivno učestvovati i doneti sve dokaze koje imamo da se tada desilo nešto što ne priliči demokratiji, niti 21. veku. Verujem da će ta anketna komisija biti nepristrasna i da će utvrditi činjenice koje će umnogome promeniti sliku i o tim izborima i o stanju demokratije u Srbiji.
Takođe smatramo, naravno, razumeo sam i vaše objašnjenje koje ste malo pre dali kolegi Pavloviću, oko državne izborne komisije, da to proizilazi iz izbornog zakona i mi ćemo kao poslanička grupa i zajedno i sa drugim poslaničkim grupama predložiti izmene seta izbornih zakona, naročito u delu koji se tiče izbornih komisija.
Sve razvijene zemlje, zemlje sa dugom parlamentarnom demokratijom imaju državne izborne komisije i one se ne menjaju od danas do sutra. I niko ne može da kaže da su te državne izborne komisije koje su profesionalne i nepristrasne i odvojene od političkih stranaka, da mogu da budu pristrasne i da navijaju, ili da pokušavaju da navijaju za određene političke stranke na izborima. Tako je u Engleskoj, tako i u Nemačkoj, tako je i u susednoj Hrvatskoj i mnogim drugim zemljama.
Državna izborna komisija je jedini garant kao što su i nezavisna regulatorna tela da ćemo imati nepristrasnost u vođenju izbornog procesa. Ja verujem da smo dostigli stepen kada treba da izmenimo set izbornih zakona i da državne izborne komisije vode računa o tome da li će biti i na koji način sprovođeni izbori i da ćemo onda imati manje tenzija oko toga da li su izbori namešteni, da li je bilo Bugarskog voza i da li je neko pokušao da prekroji izbornu volju građana donoseći različite džakove punjene na nekim drugim mestima koja se ne zovu biračka mesta.
Dakle, ne možemo da podržimo izbornu komisiju, predlog izmene sastava RIK, iako smo predložili svog predstavnika, zato što nismo znali koga ćete još predložiti, a očigledno je da gospodin Miladin Kovačević, iako formalno predstavlja Republički zavod za statistiku, nije pokazao u prethodnom periodu da može da bude čovek koji će na validan i nepristrasan način da sprovodi izbore, kako ne bismo imali sumnju u to da li su izbori regularni. Hvala.

Hvala.
Prelazimo na listu.
Reč ima Milija Miletić. Izvolite.