Vreme.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 32, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 170 poslanika.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Balša Božović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“.
Da li želi reč?
Narodni poslanik nije tu.
Stavljam na glasanje.
Zaključujem glasanje: za – 26, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 175 poslanika.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Balša Božović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija.
Stavljam na glasanje.
Zaključujem glasanje: za – 31, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 170 poslanika.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Balša Božović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Stavljam na glasanje.
Zaključujem glasanje: za – 24, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 177 poslanika.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Balša Božović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o dopunama Krivičnog zakonika.
Stavljam na glasanje.
Zaključujem glasanje: za – 20, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao 181 poslanik.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Balša Božović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica o ulozi i odgovornosti najviših organa vlasti u bespravnom rušenju objekata u beogradskoj četvrti Savamala i utvrđivanju činjenica o odgovornosti lica koja su izvršila rušenje navedenih objekata.
Stavljam na glasanje.
Zaključujem glasanje: za – 41, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 160 poslanika.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodna poslanica Aleksandra Jerkov predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Da li želi reč?
Izvolite.

Još jedan iz ove serije zakona koje sam predlagala, koji se delom implementira u ono što je predloženo u Strategiji razvoja obrazovanja do 2020. godine, koja je pripremana godinama, koju su izrađivala komisija koja je za tu namenu oformljena i koja nudi veoma kvalitetna rešenja za ono što je nama u našem obrazovanju potrebno. Potrebno nam je aktivno učenje. Potreban nam je sistem koji će da stvara kreativne, misleće ljude, koji kritički sagledavaju svet oko sebe. Potreban nam je kvalitetan nastavni kadar. Potrebni su nam nastavnici koji će znati kako da uvedu aktivno učenje u škole.
Potrebni su nam direktori koji neće zloupotrebljavati svoje pozicije na koje su, po pravilu, došli političkim linijama, bez ograničenja trajanja mandata, bez zakonskih ograničenja u pogledu toga kako obavljaju svoj posao, bez ikakvih kontrola. Potreban nam je sistem koji će vrednovati ono što su nastavnici naučili na beskrajnim seminarima na koje idu, a ne samo da se boduje koliko je seminara koji nastavnik polagao, pa čak i to nema nikakve veze sa tim da li ćete napredovati u službi, da li ćete imati veću, manju platu.
Potreban je sistem koji će motivisati nastavnike da uče nešto decu, koji će motivisati decu da dolaze u školu zato da bi učili, a ne da bi se dosađivali i potreban nam je sistem koji će vrednovati znanje. Potrebne su škole koje će opet biti ne samo obrazovne, nego i vaspitne institucije i potreban nam je sistem koji će stvarati svesne građane ovog društva koji će sutra moći da se ravnopravno uključe u društvo sa praktičnim znanjima koja su stekli u toku svog školovanja, a ne sa onim što su napamet naučili i već za mesec dana zaboravili sve gradivo koje su morali da reprodukuju.
Ja znam, iz odnosa vladajuće stranke prema aferama oko kupljenih ili plagiranih diploma velikih i visokih funkcionera se videlo, da se obrazovanje i znanje baš nešto ne ceni. Prema nesmotrenim izjavama, da upotrebim tako blagi izraz, našeg premijera o dualnom obrazovanju, mi možemo videti da se obrazovanje u vladajućoj stranci baš mnogo ne promišlja, ali dajte da se oko ovoga dogovorimo. Ne moramo ove zakone koje ja predlažem usvajati, ali nemojte da nam se problem obrazovanja svede na to da li će Vučić smatrati da treba uvesti dualno obrazovanje ili ne i na to dokle će neko imati pravo da diplomira.

Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 34, protiv - niko, uzdržanih - nema, nije glasalo 165 narodnih poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodna poslanica Aleksandra Jerkov je predložila da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Sedam hiljada porodica u Srbiji živi isključivo od toga što u zakup uzima državno poljoprivredno zemljište i obrađuje ga. Broj porodica koje ne žive isključivo od toga, ali uzimaju u zakup državno poljoprivredno zemljište i ono im predstavlja značajan izvor prihoda u porodici je još veći.
Mi smo zakonom, koji smo usvojili pre izvesnog broja meseci u ovoj Skupštini, predvideli da svaka opština u Srbiji diskrecionom procenom, nekom provizornom odlukom predsednika opštine u dogovoru sa ministrom poljoprivrede, može da da 30% poljoprivrednog zemljišta jednom pravnom ili fizičkom licu na osnovu nekakvog plana za koji mi ne znamo ni šta treba da sadrži, ni da li treba da ispunjava neke uslove, kakve su to investicije, da li uopšte ima investicija, itd, i to na period od 99 godina, što je, složićete se, zapravo u životima generacija poljoprivrednika njihovo sve čime i mogu da se bave.
Može se pretpostaviti da ti, nazovi, investitori, a zapravo odabrani poslovni partneri, neće uzimati zemlju koja je lošeg kvaliteta, da oni neće uzimati zemlju četvrte, pete, šeste, itd, kategorije, nego će uzeti ono najbolje poljoprivredno zemljište koje u toj opštini postoji, i to opet, kažem, po slobodnom izboru predsednika opštine u dogovoru sa ministrom poljoprivrede i možemo samo nagađati kakvi će to biti kriterijumi kojima će se ti ljudi voditi kada budu odlučivali o tome kome će dodeliti zemljište.
Znači, zapravo, da će ovim ljudima koji žive od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta ostajati ili nikakvo zemljište ili zemljište izuzetno lošeg kvaliteta, što znači da ćete opet zbog odabranih investitora vi porodice poljoprivrednika ostaviti bez ikakvih sredstava za život.
Mi, umesto ovoga kako je definisano, predlažemo da se sprovede postupak javnog poziva, da se zna ko se prijavljuje, pod kojim uslovima dobija zemlju, zbog čega dobija zemlju, koju zemlju može da dobija, da nemamo više odabrane investitore i nazovi investitore, da nemamo više predsednike opština koji zbog svojih poslovnih partnera oduzimaju ljudima jedini izvor prihoda. Da nemamo više situaciju da zaista 7.000 porodica ostane bez ikakvog izvora prihoda zbog nečijeg poslovnog partnera.
Ovo što predlažem je bilo predloženo u vidu amandmana prilikom usvajanja Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Tada niste imali sluha za to, ali evo prilike da se to ispravi.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 35, protiv – jedan, uzdržanih - nema, nisu glasala 163 narodna poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodna poslanica Aleksandra Jerkov predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Krivičnog zakonika.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.
Devetog oktobra 2014. godine ističe dve godine kako je istekao rok za Republiku Srbiju da donese zakon o nestalim bebama i mi ulazimo u treću godinu skandaloznog neispunjavanja ove presude Evropskog suda za ljudska prava iz apsolutno nepoznatih razloga, i to je, čini mi se, jedna od najvećih misterija za mene u prethodnom sazivu, budući da je ovo 30 put kako predlažem ovaj zakon, zbog čega vladajuća većina ne želi da usvoji ove dopune Krivičnog zakonika koje predlažemo.
Za one kolege koji ne znaju, koji su novi, a evo prilike da sada oni to podrže, ja predlažem jednu vrlo jednostavnu stvar: da se među krivična dela koja ne zastarevaju u Krivičnom zakoniku doda i krivično delo, kolokvijalno rečeno, krađe beba, a zapravo trgovine ljudima radi usvojenja. Ne boli ništa da se usvoji. Ako treba, ja ću odustati od ovog predloga zakona i ustupiti bilo kome od narodnih poslanika vladajuće većine. Ako treba, kada bude rasprava o tom zakonu, ja se neću javljati za reč, ako se smatra da je to neka prilika za nekakve političke poene. Tim ljudima jako mnogo znači.
Veoma često se desi da se oni ne snađu u momentu kada im kažu da je dete umrlo, ne sete se. Naravno, u tom momentu im se ništa ne čini sumnjivim zbog toga što su pogođeni svojom neverovatnom nesrećom i tek kasnije, kada vraćaju film, oni shvate da je tu nešto bilo čudno, da protokoli nisu ispoštovani, da nisu dobili sve papire, ali ona veoma često bude jako kasno za njih da reaguju zato što je taj predmet već zastareo.
Molim vas da, ako ne želite da razgovarate sa mnom, razgovarate sa nekima od njih, pa da vam oni kažu kakav je osećaj kada hoće da potraže pravdu, ali ih onda obaveste da više to ne mogu da učine zato što je predmet zastareo.
Predsednica je ranije nudila nekim poslanicima da napravimo nekakve konsultacije u vezi sa ovom temom. Ako ona to ne želi da ponudi, ja nudim da se dogovorimo, ali samo dajte da ovaj problem rešimo, jer ti ljudi ničim nisu zaslužili da se 30 puta u Skupštini Srbije odbije usvajanje jednog ovakvog zakona, a koje znači samo ovo što sada govorim i ništa više.

Stavljam na glasanje.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 55, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo 139 narodnih poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodna poslanica Gordana Čomić predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenice okolnosti koje su dovele do helikopterske nesreće u kojoj je život izgubilo sedam osoba.
Da li želite reč? (Da)
Reč ima Gordana Čomić.

Zahvaljujem.
Marta 13, 2015. godine svi smo bili zatečeni vesti o užasnoj tragediji u kojoj je život izgubilo sedam lica i moja namera da se utvrdi i okolnosti i svi odgovorni za ovu tragediju je nastala u tom trenutku i neće prestati nikada.
Dva izveštaja Vojske. Jedno disciplinsko kažnjavanje dvojice generala i odustajanje tužilaštva da govori o krivičnoj odgovornosti daju mi za pravo da tražim da odgovornosti, da dijaloga i utvrđivanja činjenica bude ovde u ovoj Skupštini jer su ostala ne odgovorena dva važna pitanja koja su neophodna da bi znali ko je odgovoran, jer sumnjam da iko može mirno da spava.
Mada, karakter je čoveku sudbina. Gledala sam ja već ljude kako se rugaju tuđim smrtima, kako se nedostojno odnose prema smrti Omera Mehića, tako da me to ne čudi. Ali bi naš napor zajednički da oformimo anketni odbor sa po jednim poslanikom iz svake poslaničke grupe koji bi našao odgovore na dva važna pitanja. Prvo, ko je ministra odbrane, bivšeg, Bratislava Gašića obavestio o potrebi da se spašava jedan ljudski život, u ovom slučaju jedna bebe, bilo gde u Srbiji? O tome nema nikakvog traga. On je naredbu izdao usmenim putem kršeći protokole, ali nedostaje ko mu je dao informaciju, ključna informacija. Druga informacija, ko je menjao plan leta? Ko je obavestio aerodrom „Nikola Tesla“ da će biti sletanja vojnog helikoptera na tom aerodromu?
Jedna poluodgovorena, ali neproverena informacija ticala se mog pitanja iz obrazloženja za anketni odbor – ko je obavestio lažno medije da je beba spasena i da je spasilačka misija uspešno okončana? Po zakonu o odbrani, Zakonu o vojsci, vojska je dužna da sve nas informiše blagovremeno i tačno. Niko nije reagovao.
Naš zajednički napor da se utvrde odgovornosti dao bi doprinos vladavini prava, dao bi doprinos elementarnom osećanju pravdi za žrtve i omogućio svima nama da upozorimo svakog ko hoće da se igra sa svojim ovlašćenjima, svakog bahatog, neodgovornog da nikada to više ne radi i da nikada više u Srbiji cena ne bude sedam života za koje očigledno niko neće odgovarati, osim svih nas ako se odlučimo da ovaj anketni odbor uspostavimo. Hvala vam.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 34, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala 162 poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona u finansiranju političkih aktivnosti.
Želite reč? (Da)

Hvala lepo.
Ovde imam ispisano na nekom čudnom jeziku kako se koristi ova skalamerija.
Suština predloga je da se ukine komercijalno reklamiranje političkih stranaka u izbornoj kampanji. Svedoci smo, ne samo u poslednjem izbornom ciklusu, nego u mnogima pre toga da uvek vladajuće stranke, bez obzira koja da je ona bila, imaju ogromnu prednost u reklamiranju u komercijalnom delu, pre svega elektronskih medija, televizije u odnosu na sve druge učesnike na izborima. I te razlike se mere puta deset, puta 20, puta 100 verovatno.
Ukidanje tog načina upoznavanja javnosti sa programom političkih stranaka i izbornih lista ne bi štetilo građanima, jer bi ti mediji, pre svega televizije mogle da naprave specijalne emisije u kojima bi predstavnici političkih stranaka i izbornih listi mogli da sučeljavaju stavove, da prezentiraju svoje programe, da u jednoj primerenoj raspravi se bore za pažnju i sutra za glas građana Srbije.
U ovoj situaciji koju imamo danas nekoliko desetina biliona evra, ne iz privatnih nego iz državnih izvora se troši na reklamiranje, na spotove koji teško da mogu da prođu bilo kakvu minimalnu ocenu estetske vrednosti, moralne vrednosti ili bilo čega što je u tom pravcu. Te pare su pare poreskih obveznika pa i onih koji nemaju posao i onih koji žive od socijalnih davanja i onih koji nemaju udžbenike na svom jeziku i onih koji čekaju lečenje svog deteta ili svoje lično pa nemaju para da to plate. Puno je takvih stvari koje su mnogo važnije od loših reklama političkih stranaka.
Ovo nije demagogija, u ovom predlogu ne želim da optužim aktuelnu vlast, to se dešavalo i ranije i treba svi da donesemo odluku da sprečimo tako bahato, primitivno ne namensko trošenje narodnih para za reklamiranje naših političkih programa, za koje ponavljam ima toliko boljih, adekvatnijih, primerenijih, civilizovanijih načina da se saopšti građanima Srbije nego što su to loše reklame. U bar 50% država EU postoje ovakvi propisi koji zabranjuju komercijalno reklamiranje političkih stranaka.
Mislim da ovaj parlament može da učini jedan veliki korak, da uštedi nekoliko desetina miliona evra narodnih para jednim zajedničkim glasanjem oko teme koja ne bi trebala da bude nikakva dilema među razumnim ljudima. Hvala.