Divna rasprava. Divna debata. Iznose se i činjenice i insinuacije i dobra je prilika da javnost sazna da i leva i desna strana je raspalila po EU i MMF jer sistem lokalne samouprave je nametnut od EU, MMF, sistem finansiranja lokalne samouprave je nametnut. Vi lepo to kritikujete i jedni i drugi, ali nikako da građanima kažete zašto se morali da sve prihvatate kao evropski standard.
Sada svi se ljutite protiv Mlađana Dinkića i u tom napadu treba da znate da oni bivši vaši koalicioni partneri sada su opet njihovi koalicioni partneri. Ne znam zašto se prozivate. Godine 2012. gde je Boris Tadić stao Tomislav Nikolić je nastavio i dobio još veće pohvale.
Sada da pogledamo kako stvari stoje. Trenutno garantovani, ne garantovani dug jedinica lokalne samouprave na datum neki tamo kraj juna 2016. godine je 78,9 milijardi dinara. To da znate. Srbija će u toku oktobra meseca da se zaduži 45 milijardi dinara i 75 miliona evra. Sve čitam zvanične podatke da se ne mučite.
Vrlo je interesantan podatak, kaže ovako – jedinice lokalne samouprave sa najvećim stanjem duga – Beograd 45,8 milijardi dinara, Vojvodina osam milijardi dinara, Novi Sad 4,5 milijardi dinara, Niš dve milijarde, Kragujevac milijarda, Smederevo milijarda, Subotica 909, Zrenjanin 835 miliona, Čajetina 687, Leskovac 670. Ovo što sam pobrojao to je 85,2% ukupnog javnog duga jedinica lokalne samouprave. To ima tendenciju neprekidnog rasta.
Kako to izgleda po glavi stanovnika? Svako ko živi u Čajetini duguje 46.688 dinara. Svako ko stanuje u Beogradu duguje 29.109 dinara i da ne ređam dalje, u Svilajncu to je 10.615 dinara. Svaki građanin tog mesta duguje zbog svoje lokalne vlasti i onih ljudi koje ste birali. Tako su vas vodili. To su zvanični podaci države, ove vlasti.
Ima još jedan vrlo interesantan podatak. Opet MMF. On je dao i kriterijume kako da se izvrši analiza kreditnog potencijala jedinica lokalne samouprave, pa najmanji kreditni potencijal je kod Niške Banje, to je samo 23,9 miliona, pa nadalje ide Brus koji ima 101 milion, pa onda najveći kreditni potencijal Novi Sad dve milijarde 900 miliona dinara, Pančevo milijarda i 400, Požarevac milijarda i 400. To je ono dokle još oni mogu da se zadužuju.
Zašto čitam ove podatke? Vrlo prosto i jednostavno, zato što kada prihvatite pravila i igru MMF snosite i posledice. Posledice su agencije, posledice su privatizacije, a kada je u pitanju lokalna samouprava samo da vam skrenem pažnju, od pre nekoliko godina zvanična politika kaže da javna komunalna preduzeća treba da naprave dobit na kraju godine. Molim vas, po definiciji javna preduzeća nisu društva kapitala koja donose dobit, nego baš naprotiv, treba da organizuju izvršavanje onih funkcija koje predstavljaju život na određenoj teritoriji i da to bude najjeftinije za građane.
Zašto ste ubacili profit? Zato što ćete naterati jedinice lokalne samouprave da u sledećoj fazi ne budu sposobne da obezbede vodovod i kanalizaciju, gradski prevoz i da to mora da ide u javno privatno partnerstvo i tako ćemo dobiti eksperte iz inostranstva koji znaju da čitaju vodomere, ali građani neće moći da plate. Vi nešto slično već imate sa komunalnim uslugama poput regionalnih deponija.
Sećate se pre nekoliko godina kada je krenuo taj privatni strani kapital, mi ne znamo da iznosimo smeće, u Kovačici je za jedan dan iznošenja smeća skočilo sedam puta. Pogledajte ove regionalne deponije koliko koštaju.
Znači, tu će neko da zarađuje profit. Ko će da zarađuje profit? Onaj ko dobije koncesiju ili dobije pravo da napravi. Ovi ovde preko puta mene, oni glume to, oni prikazuju matematičku ekonomiju, procente itd, da nas uspavaju, da se vi međusobno svađate koja će opština šta više da dobije, a glavna svrha jeste da veterinari uštroje lokalnu samoupravu, da mora da dođe strani kapital, da mora da dođe privatni kapital, jer javne finansije pucaju po svim šavovima. Vidite i sami šta se dešava.
Lokalne samouprave danas su finansijski nesposobne. Pošto su finansijski nesposobne, one su nemoćne. Isto je urađeno i u republičkoj Skupštini 2004. godine. Šta se uradilo? Nagradi poslanike da izglasaju sve i svašta, da Mlađa progura one svoje propise. Pa kada Mlađa ode, puca sve. I danas poprilično te stvari i pucaju. Videli ste i sami, fond zarada nije mogao da se smanji, otpuštanje nije moglo da da nekih rezultata. Ova igra sa 4,8 milijardi, pa to je ista ona Mlađina priča o suficitu i deficitu. Što reče jedan od poslanika vladajuće koalicije – pa ovo je neutralno, ovo što budemo uzeli lokalnim samoupravama, to će one da dobiju na drugi način, neće ništa značajnije da se desi. Desiće se, javiće se trajni deficit.
Na kraju, sa jednom vrlo lepom rečenicom mojih ljudi iz Fiskalnog saveta, da vam kažem kakva će biti sudbina. Kaže ovako – ukoliko se ne uspostavi kredibilan i održivi budžetski proces, a neće kod nas to da se desi ako se sluša MMF, ako se sluša EU, ako se sluša NATO pakt, ako za sve mora da se pita MMF, kako rekoše – sve isplate idu preko njega, njegovo odobravanje, lokalne finansije će nastaviti da generišu docnje koje urušavaju likvidnost privrednog sektora koji posluje sa lokalnim samoupravama i koji će pre ili kasnije postati fiskalni rizik i obaveza za republički budžet, a to znači novo zaduživanje.
Juna 2012. godine Srbija je imala javni dug 14,5 milijardi evra, prema podacima Uprave za javni dug. Na današnji dan ta javni dug je 3.000 milijardi dinara, zapamtite 3.000 milijardi dinara i više Srbija nema gde da se zaduži, nego mora kratkoročno i dugoročno da emituje hartije od vrednosti koje su najnepovoljnije i najskuplje.