Vreme. Hvala, poslaniče.
Reč ima Gordana Čomić. Izvolite.

  Zahvaljujem, predsednice Narodne skupštine.
Povredili ste član 27. koji vas obavezuje da vodite računa o redu na Narodnoj skupštini, primenjujući član 104. i 106. Nedopustivo je da članica Vlade u obraćanju Skupštini kaže – ne znam pravilnik i ja nisam ovde da pričam nego da radim. Vi se, ministarka, nalazite… Odnosno, izvinjavam se, molim predsednicu Skupštine da objasni ministarki da se nalazi u parlamentu. Koren reči kojom se naziva ova institucija je – govoriti. Pokušaj omalovažavanja svakim…
(Vojislav Šešelj, s mesta: Čavrljati.)
Narodni poslanici dobacuju – čavrljati. Svako ima svoj stil. Narodni poslanik koji dobacuje, on čavrlja, ja govorim.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Koji?)
Narodni poslanik pokušava da izazove repliku, da nađe neku drugu poslanicu za takve igre.

Molim vas, obraćajte se meni, u čemu sam povredila Poslovnik, a nemojte pričati ko šta kaže.

Ja vas molim da obezbedite red na sednici, pošto narodni poslanici pokušavaju veštine za koje nisu dobri.

Hoću, od ove sekunde.

Molim vas da u buduće prvo kažete svojim kolegama i koleginicama u Vladi da pomno pročitaju Poslovnik Narodne skupštine pre nego što dođu ovde, a drugo da ne omalovažavamo rad narodnih poslanika postavljajući sebe, a pričajući na ovoj sednici više nego bilo koji narodni poslanik, u poziciju da vi radite, a poslanici ne.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Šta znači pomno?)
Za narodne poslanike koji ne znaju reč „pomno“, upućujem ih na predsednicu Narodne skupštine…

Poslanice, obraćajte se meni. Vi kršite Poslovnik, stalno razgovarate sa ministarkom Anom Brnabić.

Vama se i obraćam.
Dakle, ima narodnih poslanika koji ne razumeju reč „pomno“, pa bih vas ja zamolila da im objasnite šta to znači, pošto nemam nikakvu dilemu da vi znate šta to znači. Hvala vam.

Da li smatrate da sam povredila Poslovnik?
Ja ću vam objasniti to prvo. Naravno da ministarka zna zašto je ovde. Pre svega da brani Predlog zakona, a ne da se svađa, ne da ovu debatu svodi na banalizam i da odgovara na svaku uvredu koja je usmerena ka njoj, isključivo ka njoj danas i to je moja generalna primedba za sve vas. Nije ona u lošem kontekstu rekla da ne zna dobro pravila Poslovnika. To nije ništa strašno, ne znaju ih ni poslanici, što je još gore, pa najčešće zloupotrebljavaju pravila koja zaista postoje, a malo ih se pridržavaju.
Tako da, ja nisam prekršila Poslovnik. Mogla sam da budem strožija prema poslanicima, a to se ne bi svidelo upravo poslanicima u čijem pravcu sada trenutno gledam. Nisam htela odmah na početku našeg rada da izričem kazne, jer mi smo ovde danas da govorimo o jednoj konkretnoj stvari, a ne da govorimo o svemu i svačemu, i nismo danas došli ovde da upotpunjavamo program Radio Beograda u onoj emisiji „Želje i čestitke“, pa sam i to prećutala.
Tako da, nije lako voditi sednicu, ali hvala vam na upozorenju. Sada ću početi da vodim sednicu onako kako treba. Znači, molim sve poslanike da ne pritiskaju ova dugmeta, jer ću biti slepa za to, a daću reč sledećem poslaniku po redu, da bi govorio o Predlogu zakona. Ako ne bude govorio o Predlogu zakona…
(Zoran Živković, s mesta: Replika!)
Ja odlučujem o replikama, nije bilo osnova za repliku. Član 104, nije bilo osnova za repliku.
Reč ima Novica Tončev.
(Goran Ćirić, s mesta: Poslovnik!)
(Balša Božović, s mesta: Poslovnik!)
Zloupotreba Poslovnika, uzdržite se da ne uzimam po dve minute. Namera vam je loša.
Reč ima Novica Tončev, a nek se pripremi Marko Đurišić.

Poštovana predsednice Skupštine, uvažena ministarka, poštovane kolege poslanici, danas je pred nama Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o finansiranju lokalne samouprave, koji predviđa da se prihod budžeta opština od poreza na zarade umesto do sada 80% smanji na 74%.
Mnoge kolege iz lokalnih samouprava će reći da je to značajan gubitak sredstava, ali ja moram da istaknem da sam srećan što taj procenat nije smanjen više, jer je ovaj predlog daleko bolji i povoljniji u odnosu na raniji predlog koji je predviđao smanjenje sa 80% na 50%. Ali, ovakav predlog, na svu sreću, nije došao pred nas narodne poslanike.
Zato želim da se danas zahvalim i vama poštovana ministarko, Dušanu Vujoviću i premijeru, što su pored oštrih zahteva MMF-a imali razumevanje za potrebe opština i gradova kojima znači svaki dinar u kasi za finansiranje tekućih i kapitalnih rashoda.
U medijima sam video izjavu ministarke lokalne samouprave, da će nakon izmena ovog zakona biti izmena zakona tako što će Vlada podržati, odnosno kompenzovati ovo smanjenje kroz finansiranje raznih infrastrukturnih projekata kako bi nadomestila gubitak od poreza na zarade. Ova ideja je sigurno dobra i treba je podržati, ali imamo jedan predlog za koji molim da se posebno razmotri u Ministarstvu finansija, a to je smanjenje učešća opština u sufinansiranju projekata koji se realizuju u saradnji sa našom Vladom.
Dakle, do sada je bio otprilike obavezan procenat učešća finansiranja iz budžeta opština 50%, a da se preostalih 50% obezbeđuje iz sredstava budžeta Republike. Mnoge opštine nisu u prilici da obezbede 50% novca za kapitalne projekte i zbog toga ostanu uskraćene ili diskriminisane u odnosu na one opštine koje taj procenat mogu da obezbede. Zato predlažem da se, u zavisnosti od stepena nerazvijenosti opština i gradova, ova formula promeni u narednom periodu, jer verujem da bi to pospešilo još više projekata koji bi mogli da se finansiraju iz budžeta Republike, a koji bi bili dostižni i siromašnim opštinama.
Evo, navešću sad primer. Ministarstvo privrede je raspisalo konkurs da možemo da učestvujemo za infrastrukturne projekte, na kome kaže da je 50% učešće Ministarstva, a 50% lokalna samouprava, s tim da lokalna samouprava plati i porez na dodatnu vrednost, što takođe iziskuje još dodatna sredstva. Ili, na primer, Ministarstvo poljoprivrede za atarske puteve.
Prošle godine je bilo 20% učešća od opština, 80 ministarstva. Sada je taj procenat povećan – 47% lokalne samouprave, a 53% Ministarstva poljoprivrede. Zato vas molim da se ubuduće založite posebno za nerazvijene opštine.
Što se tiče predloga ministra Vujovića za nagrađivanje pojedinih opština ili predsednika opština, ja se slažem, ali treba primeniti principe za to nagrađivanje. Što se tiče opštine Surdulica, znam da će ona biti najbolja jer je jedina opština koju vode socijalisti, tako da se ne plašim oko toga, pa koji god da budu i kakvi principi.
Drugi deo mog govora odnosiće se na naknadu za korišćenje javnih dobara. Zakon o finansiranju lokalne samouprave, član 6. tačka 5. kaže – jedinici lokalne samouprave pripadaju izvorni prihodi ostvareni na njenoj teritoriji, odnosno takozvana naknada za korišćenje javnih dobara ili u narodu poznata kao rudna renta. Pošto je danas reč o finansiranju lokalnih samouprava, želim da iskoristim priliku i da pozovem nadležno Ministarstvo finansija, Ministarstvo rudarstva i ministarku lokalne samouprave da u narednom periodu razmisle o drugačijem modelu naplate prihoda po osnovu rudne rente.
Poznato je da Srbija ima propisane najniže stope rudne rente u Evropi i zaista ne vidim opravdanje zašto je to tako, ako svi znamo kolika se šteta nanosi životnoj sredini eksploatacijom mineralnih sirovina. Prema podacima koji su poznati javnosti, svega tri i po milijarde dinara godišnje država naplati na ime rudne rente, a mislim da je to mali iznos za državu Srbiju, koja je veoma bogata mineralnim sirovinama.
Po važećem zakonu, od rudne rente opštinama pripada negde oko 40% prihoda i taj novac, ako se i uopšte naplati, služi za unapređenje uslova života građana i to naročito za izgradnju infrastrukture i zaštitu životne sredine. Lično smatram da je taj procenat od 40% kao prihod opština mali, da treba razmišljati o povećanju ovog procenta, pa čak i razmotriti da celokupan iznos koji se naplati po osnovu rudne rente pripadne lokalnim samoupravama. Razlog je jednostavan – jer najveću štetu imaju lokalne samouprave od ovoga.
Iako je donesen ovakav zakon, Vlada donosi uredbu da ovaj zakon se primenjuje, a da sredstva koja se naplate idu direktno u budžet Republike Srbije, sem ovo ne važi za AP Vojvodinu. Zato vas molim, uvažena ministarko, da se o ovome postarate, da i lokalne samouprave imaju neku korist od naknade, ono što im je priroda dala.
Treći deo mog govora hoću da posvetim ovde o problemima lokalne samouprave na realizaciji IPA projekta, odnosno prekogranične saradnje. Moram da kažem da je opština Surdulica ovom prilikom imala prošle godine realizovan, prošle i pretprošle godine, realizovala IPA projekte vredne preko pet miliona evra, a da trenutno, s obzirom da je bio skoro konkurs, ima dodeljena tri ugovorna projekta preko milion evra. Međutim, pojavio se ovde i pravni, a možda i politički problem koji može da dovede do toga da opština Surdulica izgubi ove projekte koji se finansiraju iz IPA projekta.
Problem je u tome što ne znamo na koji način da angažujemo ljude na realizaciji ovih projekata, a da nas politički neistomišljenici ili budžetska inspekcija Ministarstva finansija ne optuži da vršimo krivično delo. Do sada smo to radili preko ugovora o delu sa zaposlenima koji poznaju problematiku projekata i normalno da znaju i engleski jezik. Sve ugovore i izveštaje kontroliše donator iz Evropske unije i njegov spoljni revizor i sve se verifikuje, a onda to bude sporno kod budžetske inspekcije Ministarstva finansija. Mi ne možemo da angažujemo ljude sa ulice ili nezaposlene sa biroa jer su to specifični poslovi, niti možemo da angažujemo ljude iz Beograda pa da im plaćamo dnevnice i troškove putovanja i smeštaja u Surdulici. Zato pozivam Ministarstvo finansija i Ministarstvo lokalne samouprave da zajedničkim snagama reše ovaj problem, tako što će doneti neko uputstvo ili pravilnik koji ćemo primenjivati kod realizacije IPA projekata.
Takođe, problem kod IPA projekata je sufinansiranje. Naime, kod svakog projekta opština treba da izdvoji jedno 15% svog učešća, a druga stvar je da nam Evropska unija vraća novac za realizovane projekte tek kad se realizuju projekti. Zbog toga opštine dolaze u situaciju da moraju da podignu kredite, da realizuju, da plate situacije, odnosno izvršene usluge, a onda kad nam se vrati taj novac iz IPA projekta, vraćamo kredite, ali plaćamo skupe kamate. Zbog toga bi trebalo razmotriti i ovde da nam Ministarstvo finansija pomogne oko realizacije tih projekata. Srećan sam što je naša opština, odnosno opština Surdulica, realizovala toliko projekata jer bez tih projekata bi ostali još nerazvijeniji. Zahvaljujem vam se na ovome što ste me saslušali.
Samo hoću da kažem još jedan problem koji imamo, koji imaju građani pčinjskog i jablaničkog regiona, a to je kanalizacija ili projekat kanalizacionog prstena na Vlasinskom jezeru. Naime, Evropska unija je izradila projekat, opština Surdulica dozvolu, Evropska unija nam nudi sredstva za sufinansiranje, ali mi kao siromašna opština za to nemamo para, zato vas molim da u narednom budžetu izdvojite bar deo po deo, ne moramo taj projekat da radimo odjedanput koji je osam miliona evra, ali možemo da krenemo da ga radimo deo po deo.
Zato vas molim, gospođo ministarka, da se založite u narednom budžetu da uđe neki deo sredstava iz budžeta, neki deo sredstava ćemo mi iz lokalne samouprave, jedan deo ćemo dobiti od Evropske unije da počnemo i ovaj projekat koji je vrlo značajan za ova dva regiona. Još jedanput se zahvaljujem što ste me saslušali i nadam se da ćete da pomognete svim lokalnim samoupravama u vašem radu. Srećan rad vam želim u nastavku. Hvala vam.