Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Zahvaljujem se.
Uvažena predsednice, ja bih postavio pitanje RTS-u, vezano za pretplatu i oslobađanje pretplate.
Pošto dolazim iz kraja gde je veliki broj staračke populacije, ljudi više ne žive u našim selima, a to ne važi samo za Svrljig, to važi i za okolne opštine na jugoistoku Srbije, a po Zakonu o pretplati treba se plaćati po 150 dinara za svako brojilo, ima mogućnosti po članu 42. i oslobađanja od pretplate, gde decidno kaže da svi oni pretplatnici koji imaju svoje brojilo, a ne žive u domaćinstvu i ne troše struju, po njihovom zahtevu oni se moraju osloboditi od TV pretplate od 150 dinara.
Ja sam u razgovoru sa mojim komšijama, sa ljudima iz Svrljiga, čiji su roditelji u selima umrli, oni su nasledili svoje kuće, svoja domaćinstva i dalje imaju svoje brojilo i imaju struju, ali ne troše. Oni su podneli zahtev februara meseca ove godine RTS-u i do dana današnjeg nisu dobili odgovor, a i dalje im dolazi svakog meseca da moraju da plate pretplatu iako imaju mogućnost i obavezan je RTS da ih oslobodi po Zakonu o upravnom postupku za 30 dana od dana kada su podneli zahtev za oslobađanje.
Pitam odgovorne, kada će se tim ljudima dati rešenje o oslobađanju od pretplate? Jer, velika je populacija ljudi koji žive u gradovima čije su dedovine ostale u našim selima, oni dolaze tamo, ali ne troše struju. Znači, molio bih predstavnike RTS-a i odgovorne da se što pre ti ljudi po njihovom zahtevu oslobode od pretplate, jer je svaki dinar potreban našim građanima, a sve su te opštine u našem kraju, na jugoistoku Srbije, veoma siromašne i ljudi su veoma siromašni. To je jedno pitanje.
Drugo pitanje je isto za Ministarstvo zdravlja i RFZO, a vezano je za jednu firmu koja se nalazi na teritoriji opštine Svrljig. Firma se zove „Herbogal“. Inače, do 1992. godine, to je bila „Krka“. Posle onih problema i ratova, država Srbija je uredbom prenela i formirala firmu „Herbogal“. Do 2004. godine firma „Herbogal“ je funkcionisala i radila. Godine 2004. otišla je u stečaj i do dana današnjeg iz stečaja nije izašla. Opština Svrljig ima mogućnosti i ima zainteresovanih investitora koji žele da ulože u tu firmu. Inače, ta firma je, osim proizvodnje lekova, tabletara, imala svoje dve hladnjače, sušare i te stvari.
Ja bih pozvao nadležne u Ministarstvu zdravlja i odgovorne u RFZO da se što pre reši problem sa „Herbogalom“. Ako Fond zdravstva ne može to da završi, ja bih predložio Ministarstvu zdravlja da nadležnost prenese lokalnoj samoupravi, a imamo zainteresovanog investitora koji bi tamo krenu da radi još sutra. Inače, ta firma se nalazi na 15 km od autoputa. Put je veoma frekventan i nalazi se na ulazu u Svrljig. Pitanje je - kada će se rešiti problem „Krke“, odnosno „Herbogala“, da mogu tamo ljudi da se uposle?
Inače, moram to da kažem, imam vremena, bio sam kao narodni poslanik, zajedno sa pomoćnikom predsednika opštine, u RFZO i u razgovoru sa licem Petar Stajković, on je tamo zadužen baš konkretno za te probleme, u razgovoru sa njim sam video da oni nisu zainteresovani za rešavanje tog problema. Ujedno, mogu da kažem i da je svojim ponašanjem u razgovoru sa njim, gospodin Petar Stajković, ja sam s njim govorio, on je gledao negde iza sebe, nije obraćao pažnju na ljude koji žele da reše probleme, nije obraćao pažnju na ljude koji dolaze iz daljih opština i na taj način je degradirao i Skupštinu, degradirao i predsednika opštine i sve ljude opštine Svrljig. Ja bih pozvao i direktora RFZO da razgovara sa svojim radnicima, kao što je primer Petar Stajković, jer na takav način saradnja i sa lokalnim samoupravama i sa ljudima je vrlo loš primer za sve. Mi probleme moramo rešavati. U krajnjem slučaju, ako se problem ne može rešiti, može se makar razgovarati sa ljudima.
Hvala vam još jednom.

Reč ima Saša Radulović.

Hvala.
Dame i gospodo, moje pitanje je za premijera Republike Srbije, koji je glavni pregovarač sa Prištinom oko svih pitanja u vezi sa Kosovom i Metohijom, a pitanje se odnosi na poštovanje ugovora i imovine. Poštovanje ugovora i imovine je civilizacijska vrednost, koja vredi u svim zemljama zapadne Evrope, u EU, u SAD, i to je nešto što je neupitno i to bi bila crvena linija politike za svaku stranku koja drži do vladavine prava.
Rudarsko metaloški hemijski kombinat „Trepča“ je osnovan 1927. godine, pre Drugog svetskog rata, u Kraljevini Jugoslaviji. Godine 1992. je postao deoničarsko društvo. U vlasništvu je Fonda za razvoj, 78,5%, „General Eksporta“ koji je u stečaju, koji ima svoje poverioce 9,7%, „Jugobanke“ koja je takođe u stečaju, ima svoje poverioce u vlasništvu 3,3%, „Progresa“ sa 2,8%, zatim „MTS banke“, „EPS“-a, „14. oktobra“ koji je takođe u stečaju i ima svoje poverioce, „Ratka Mitrovića“, „Termoelektro“ kompanije, „Dunav osiguranje“ koji imaju svoje vlasnike.
Premijer je dao izjave u vezi imovine nekih pravnih lica na Kosovu. Recimo, za imovinu „Telekoma“ je rekao da je ona, koliko on vidi, već zakucana, odnosno to pitanje je zakucano, i da ne zna da li tu može nešto da uradi. Zatim, upotrebio je izraz „doviđenja“ i za imovinu „Telekoma“ i za „Gazivode“.
Ovo je kršenje ugovora i kršenje prava na imovinu i pitanje je da li je svim ovim zemljama, pogotovo u EU koje učestvuju u ovim pregovorima, postavio pitanje poštovanja ugovora i imovine. To je centralno pitanje koje bi moralo da bude postavljeno, jer imovinom ne može neko drugi da raspolaže. Ova odluka o tome da se prisvoji vlasništvo nad kompanijom „Trepča“ je protivzakonita, protiv i međunarodnog prava i protiv prava na imovinu.
To bi bilo vrlo slično, recimo, kada bi ova Skupština donela zakon o „Hemofarmu“, na primer, ili donela zakona o NIS-u, ili donela zakon o „Telenoru“, gde bi strano vlasništvo tim zakonom prenelo u svoje vlasništvo. To je nešto što je nedozvoljeno u civilizovanom svetu i pitanje je da li je to pitanje postavljeno svim pregovaračima iz EU i sa zapada i da li ih je pitano zbog čega gromoglasno ćute na ovakav potez Prištine?
Naravno, to što se desilo u Prištini ne može biti sprečeno, oni mogu da donesu zakon kakav im padne na pamet. Međutim, to ne znači da EU u okviru pregovora i SAD ne bi trebale da kažu da je to protivzakonito i da se na takav način ne može raspolagati sa imovinom.
Veliki je problem kada i ova zemlja, odnosno njen premijer krši imovinska prava. Recimo, u slučaju Savamale, u slučaju protivustavnog uzimanja penzija. Time postavljate presedan na osnovu koga vas onda cene kada tražite poštovanje vaših imovinskih prava. U samim briselskim pregovorima, odnosno u onome što je potpisano nigde ne stoji da se ili Republika Srbija ili pravna i fizička lica iz Republike Srbije odriču svoje imovine bilo gde, pa i na Kosovu i Metohiji. Znači, ovo je prevashodno imovinsko pitanje i pitanje poštovanja imovinskih prava.
Tako da, pitanje je za premijera – da li je razgovarao sa predstavnicima EU, sa predstavnicima SAD, da li im je pitanje imovine nad kompanijom „Trepča“ postavio i da li ih je pitao zašto ne reaguju na kršenje imovinskih prava vlasnika kompanije „Trepča“? Među vlasnicima, osim ovih koje sam pobrojao, su naravno i poverioci kompanija koje su u stečaju, koje ostvaruju svoja imovinska prava preko stečajnog postupka i njihova imovina je takođe oduzeta. I, zašto je rekao i zašto misli da je bilo šta u vezi imovine zakucano? Mislimo da je to neprihvatljivo za premijera Republike Srbije. Osnovne vrednosti koje zastupamo su vladavina prava, imovinska prava i poštovanje ugovora. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Žarko Mićin.

Zahvaljujem se, predsednice.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, danas ću postaviti dva pitanja.
Prvo pitanje ću uputiti Ministarstvu unutrašnjih poslova ministru Nebojši Stefanoviću i Ministarstvu pravde, ministru gospođi Neli Kuburović. Moje prvo pitanje se odnosi na najveću organizovanu pljačku u istoriji Srbije, i to pljačku državnog resursa koja se desila u vreme prethodnog režima, odnosno 2012. godine, a naravno tiče se Razvojne banke Vojvodine. Režim koji je vladao pre 2012. godine ne samo da je u slučaju Razvojne banke Vojvodine dozvolio bestidnu pljačku građana Srbije, već je i Razvojnu banku Vojvodine koristio kao svoju kasicu prasicu.
Tako je DS za finansiranje izborne kampanje od Razvojne banke Vojvodine 2012. godine uzela kredit od 360 miliona dinara na rok od šest meseci, sa kamatnom stopom od 18,6% godišnje. Međutim, gle čuda, Upravni odbor Razvojne banke odobrio je DS da rok za vraćanje kredita bude produžen sa šest na 42 meseca, uz mesečnu kamatu od 1,4%, što je zaista skandalozno i pokazuje da je tada banka bila apsolutno pod kontrolom vladajućeg režima. Naravno, samo u dva postupka u kojima su službenici banke pod kontrolom vladajućeg režima davali kredite bez pokrića privrednim društvima, građani Srbije su oštećeni za preko pet milijardi dinara. Za taj novac mogli smo izgraditi 170 novih vrtića, recimo, za našu decu, 50 novih prečistača otpadnih voda, čime bi 50 novih naselja dobilo uslove za izgradnju kanalizacione mreže i još mnogo toga, naravno, da nismo opljačkani.
Dakle, moje pitanje je – koliko je ukupno pokrenuto krivičnih postupaka u vezi sa zloupotrebom u Razvojnoj banci Vojvodine? Koja je kvalifikacija krivičnih dela u tim postupcima? U kojoj su procesnoj fazi ti postupci? Za koliki novac ukupno se sumnja da su oštećeni građani Srbije zbog malverzacije u Razvojnoj banci Vojvodine?
Moje drugo pitanje ću uputiti Ministarstvu državne uprave, lokalne samouprave ministru gospođi Ana Brnabić. Dakle, koliko je ukupno lica, odnosno stranačkih aktivista zaposleno od decembra 2013. godine do danas u organima AP Vojvodine, Vladi Vojvodine i Skupštini Vojvodine? Ovim želim da pokažem zaista koliko je prethodni režim u Vojvodini zapošljavao, odnosno koliko je Vlada Bojana Pajtića u stvari zaposlila aktivista. Hvala.