Meni je drago da ste se vi uhvatili motike, pa kupili stan na Vračaru. To je jako lepo, a na Vračaru je poljoprivreda i te kako razvijena, tako da vam svaka čast na tome. Obično poljoprivrednici ulažu, koliko se meni čini, u mehanizaciju, a vi ste uložili u oldtajmer, u „ajkulu“. Prema tome, zaista bi trebalo da vas bude sramota kako pokušavate sebe da branite. To što ste radili je nemoralno i crvenite sami, ali eto pokušavate koliko toliko da se izvučete.
Slažem se da to nije tema. Tema je, naravno, zato što niko od novinara nije smeo dugo godina da piše o tom vašem lopovluku. To je problematično, jer ste apsolutno, ne samo vi, nego i vaši partijski drugovi, cenzurisali svaki vaš lopovluk i nikako to nije moglo da dođe do medija. Prvi put kada se o tome pisalo vi ste tu novinu odmah pocepali. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković, po Poslovniku.
Izvolite.

Valjda Poslovnik ide pre replike.
Hvala, moj drugi omiljeni član 107. stav 2. u ovom slučaju, nije dozvoljeno iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatan život drugih lica.
Molim vas, ne zanima me gde stanuje kolega Živković, gde je kupio stan, koliko ga je platio i ostalo. Znači, i unutar replike, ovo ne bi trebalo da bude dozvoljeno predsedavajuća. Evo, uspela sam povredu Poslovnika, bez spominjanja bilo čega vezanog za SAD.

Šta ste rekli oko SAD? To vas jedino nisam razumela?

Ko je čuo, čuo je.

Kakve veze ima „ok“ sa SAD? Aha to je američki engleski. Dobro. Red je da se nasmejemo, nećemo više da raspravljamo o stanu, ni Zorana Živkovića, ni nikoga drugog. Nastavljamo sa radom.
Srbislav Filipović, a neka se pripremi Miroslav Aleksić.

Hvala uvažena predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o tački dnevnog reda, koja je izuzetno važna za stanje u medijima u Republici Srbiji.
Ono što sam hteo na početku svog izlaganja da kažem, to je kakvi treba da budu članovi Saveta REM i kakve osobine treba da poseduju članovi ovog saveta. Oni treba da budu pošteni, ugledni, odgovorni, ljudi od struke, ljudi koji imaju višegodišnje ili višedecenijsko iskustvo rada u oblasti medija. Zatim, ljudi koji su oslobođeni bilo kakvog pritiska, ljudi potpuno finansijski nezavisni, ljudi na koje nijedna politička organizacija, ni jedna nevladina organizacija ne može da izvrši nikakav pritisak da bi se ovako ili onako izjašnjavali.
Slušao sam danas moje prethodnike, iz opozicije, pažljivo, posebno ljubitelja oltajmera i vinograda, posebno one iz…
(Radoslav Milojičić, s mesta: Nije to tema.)
Jeste tema kada govorimo o medijima. One ljude koje su na konferencijama za medije, cepali novine koje im se ne dopadaju, one ljude koji su pretili medijima, oni koji su gasili medije i one koji su na kraju krajeva danas i rekli da bi oni ugasili REM. Naravno, ugasite 11 medija, onda ćete da ugasite i REM, onda ćete jedino da priznajete sud svoje partije i svoj lični sud.
Mi se za takvu Srbiju nismo borili, za takvu Srbiju se ne borimo. Borimo se za Srbiju u kojoj će REM biti potpuno nezavisna institucija i to smo pokazali od 2012. godine do danas, time što su članovi REM ostali oni koje je neka bivša vlast birala i oni koji su bili toj bivšoj vlasti, tada izuzetno poslušni. Tada su spotovi SNS 2012. godine na sraman način zabranjivani, nije bilo glasa opozicije u medijima. Praktično opozicije nije bilo nigde, osim sa građanima na ulici i to sa više stotina hiljada građana na ulicama, ne sa patkicama, a ne sa balonima, ne sa transparentima, nego građana koji su bili gladni i željni pravde i slobode u medijima.
Oni koji su nazivali medije svakakvim imenima, pa i čuveni vinogradar je za medije upotrebio naziv „toalet papir“, tako je on 2014. godine video budućnost medija u Srbiji, pa nacisti su palili i cepali knjige. A, ta ista gospoda su 5. oktobra palili zgradu RTS-a, to su te slobode, toalet papir, cepanje novina na konferenciji, paljenje zgrade nacionalne televizije.
Sećam se tog 5. oktobra, zanosa koji je tada vladao u jednom delu građana, iluzije koje je tada imao narod, ali nedopustivo je paliti zgradu Skupštine, paliti zgradu nacionalne televizije iz bilo kakvih pobuna.
Toga na svu sreću, danas u Srbiji nema. Jedan od mojih prethodnika je rekao da neki direktor, vlasnik televizije ne zna daljinski upravljač da drži. Ko je on da ocenjuje? Šta će gospodin vinogradar, kada je tako dobar vinograd napravio, što ne ode u svoj vinograd, neka bere grožđe, neka proizvodi vino, a ne da sedi ovde u Narodnoj skupštini na račun građana Srbije. Idi čoveče tamo, tamo gde ti je tako dobar vinograd, napravi biznis, nemoj ovde da uzimaš platu iz budžeta građana. I naučite nešto drugo, osim da držite te poslovnike, smešno je zaista, da čitate dva člana Poslovnika.

Poslaniče, molim vas, pustite mene da vodim sednicu.

Izvinjavam se, jako su interesantni.
Sve one koji su danas govorili o cenzuri u medijima, vrlo lepo demantuje izložba u organizaciji SNS, nazvana „Necenzurisane laži“. Vrlo lepo ih demantuje.

Nisam vas čula. Ozbiljno, nisam vas čula.