Gospodine Ćiriću, molim vas, predsedavajući je predsedavajući. Koleginica Maja Gojković kada siđe dole u poslaničke klupe ne može da ima ograničenja time što je predsednik Narodne skupštine. Potpuno je ravnopravna sa vama, potpuno ravnopravna.
Ako to u vaše vreme nije bilo, danas će da bude tako.
Zatražite ponovo reč.

Mislim da nema mesta nikakvoj nervozi. Mislim da vam to ja i pokazujem kroz pokušaj da odgovorim na ovo što smo čuli u 20 minuta i dva minuta replike, koju ćete mi, nadam se, dozvoliti da završim.
Bez obzira gde sedi, gospođa Gojković je predsednica ovog parlamenta i zaista mislim da je potrebno zadržati taj nivo u kome nećemo analizirati sve učesnike svih rijalitija od 2006. godine do danas. Gde bi otišla ova rasprava ukoliko bismo išli na tu stranu, a posebno ko je kada i gde bio na koncertu da li Zdravka Čolića ili nekih drugih estradnih zvezda?
Mislim da ova Skupština nije mesto za takvu vrstu rasprave. Pošto sam dobio informaciju o tome, vi ste se sreli sa gospodinom Šutanovcem na tom koncertu i dobro znate da je on bio tada sa svojom porodicom i prijateljima, pošto ste sedeli na tim mestima gde su oni kupili karte, sreli ste se, kupili su, i vi ste se pomerili, a to dobro zna i menadžer pomenutog Zdravka Čolića…

Gospodine Ćiriću, ja moram da vam kažem da upravo iznosite podatke o narodnom poslaniku Maji Gojković i predsedniku parlamenta iznoseći činjenice iz privatnog života.

Ja ću ovde stati. Pošto je ona govorila o predsedniku DS na takav način, ja govorim o tome da je ona naravno njega videla na tom koncertu, ali ja govorim o okolnostima u kojima su se njih dvoje sreli, i to je tačno da su se sreli, ali pod takvim okolnostima.
Ono što je važnije, to je ta priča o utisku nedelje. Meni je zaista ovaj vaš nastup utisak nedelje. Vi ste imali prilike, kao predstavnici opozicije, da gostujete u tom istom „Utisku nedelje“ kod Olje Bećković, koja je otvarala prostor i za opoziciji i za vlast i bilo je civilizovanog političkog dijaloga i mogućnosti da se čuju različita mišljenja u našoj Srbiji.

Privodite kraju, kolega Ćiriću.

Mislim da je potrebno sa pijetetom govoriti o tim ljudima koji su otvarali taj prostor, pošto ste i sami koristili tu mogućnost, a meni je neprihvatljivo da na takav način govorite o ljudima koji su obeležili značajno vreme u novinarstvu Srbije i značajno vreme u slobodi govora u Srbiji.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku narodni poslanik Maja Gojković. Izvolite.

Hvala.
Znam da morate da branite predsednika vaše partije. Ja to znam. Znam da ste dobili sms od njega. Istine radi, niko nije kupio kartu za tu ložu, pa svi su dobili karte od menadžmenta Zdravka Čolića. Ne morate da branite ono što ne mora da se brani, a nije došao sa porodicom samo, došao je sa 20 kobri i pokazivao je meni i roditeljima Zdravka Čolića ovako - da ustanem. Ali, nije to tema današnje sednice.
Prvo da odgovorim, replika.
„Utisak nedelje“ niko nije spomenuo. Zašto ste vi….
(Poslanici DS i DSS dobacuju.)
Da li možete da mi vratite vreme, ne mogu da govorim zato što me ometaju poslanici, jer nemaju elementarnu…

Vodićemo računa o vremenu koje su vam oduzeli.

Hvala.
Lepo je biti fin, a još lepše je sa kulturom.
Dakle, „Utisak nedelje“, kao emisiju, kao formu, niko nije spomenuo u mom govoru. Ne znam zašto skačete svaki put kad se upotrebi sintagma utisak nedelje. Ja sam to rekla u nekom drugom kontekstu, ali ako baš hoćete da znate, pa tu emisiju nije ukinuo niko od nas, pa pravac kod stranog menadžmenta i pitajte zašto, kako? Nemojte da opterećujete parlament sa pojedinačnim formatima novinara koji su bliski vašoj političkoj opciji, pa vam opet verovatno urgiraju da ih svaki put spomenete.
Govorili smo o formatu „Velikog brata“ i rijalitija dva dana i znam da boli istina. Za vreme vašeg režima je uveden „Utisak nedelje“, izvinjavam se „Veliki brat“. Za vreme vašeg režima, a REM postoji od 2003. godine. Ništa niste rekli članovima REM-a od 2003. do 2016. godine, uživali ste u tim formatima. Vašim ćutanjem ste odobravali da naše televizije, sve posle B92, počnu da emituju ovakve sadržaje.
(Zoran Krasić, s mesta: Vreme.)
Moje vreme još nije prošlo.
Godine 2006, 2007, imate nešto protiv što spominjem Peđu D. Boja koji se skinuo go 2007. godine u procvatu demokratije na našim medijima, pa onda ću da upotpunim listu. Tu su i Olja Karleuša, izvesna Danijela Vranješ, Dragan Marinković Maca, Goga Sekulić i Marta Keler.
(Boško Obradović, s mesta: Šta je ovo?)