Reč ima narodni poslanik Maja Gojković, pravo na repliku.

Pravo na repliku sam dobila zato što se nije odnosilo ovo na repliciranje prethodnoj govornici, nego se govorilo o mojoj izjavi ovde juče, datoj i medijima, ali i ovde kada sam upoznavala čitav plenum sa situacijom oko statusa, odnosno mandata i akreditiva naše delegacije u Savetu Evrope. Ovo sada što je poslanica iznela apsolutno ne odgovara potpunoj istini. Ne želim da bilo kakva ljaga padne na našu delegaciju, čiji su osporeni mandati, odmah prekjuče zvala i rekli i izneli podatke koji su dobili u samom Savetu Evrope.
Svi se slažemo da poslanica Nataša Vučković nije formalno napisala i žalila se na činjenicu da ona više nije član ove delegacije, niti DS ima mandat člana ili zamenika u našoj stalnoj delegaciji u Savetu Evrope. Sama je u svojoj izjavi rekla - neformalno jesam. Neformalno je bilo dosta, jer je ona potpredsednica u Evropskoj socijalističkoj grupi i ona je svoje kolege upoznala sa činjenicom da DS nema svog člana u toj delegaciji. Juče se poslanik iz Velike Britanije, koji je dobio taj zadatak ispred svoje grupe da iznese pred plenum i podršku od 15 poslanika, na Komitetu izvinio, jer nije bio upoznat, detaljno, sa našom procedurom, sa brojem glasova i brojem mandata koji su pojedine poslaničke grupe, odnosno liste osvojile i činjenicu da DS je treća ili četvrta po veličini ovde od strane opozicionih stranaka.
Ja ovo govorim samo zbog javnosti, jer imam utisak da dobro znaju poslanici DS po kojoj proceduri se ovde radilo, da su glasali na kraju za sastav delegacija, ali da je ipak primedba otišla posebnim kanalima u Savet Evrope, što zaista nije korektno. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović, po Poslovniku.

Hvala.
Po stavu 104, ne postoji nikakav osnov za ovu repliku i izgleda da u ovoj Skupštini važi ono pravilo – svi su poslanici jednaki, samo su neki jednakiji od drugih. Molim vas da se ne zloupotrebljava replika kada padne na pamet predsednici Skupštine da govori o onome o čemu ona hoće da govori. Želim da se glasa o ovoj povredi Poslovnika. Hvala vam.

Predsedavajući nije povredio Poslovnik. Dao mi je repliku zato što prethodna replika nije bila upućena uopšte govorniku, nego je bila upućena onome što se dešavalo dan ranije.
(Narodni poslanici dobacuju s mesta.)
Da li mi nešto pada na pamet? Da, često, jer pameti imam. Dobro je to što se izgovorili da predsednik ima pameti, pa mu nešto padne na pamet. Mislim da je to veliko otkriće.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 106. stav 3: „Za vreme govora narodnih poslanika i drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način, kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora.“
Član 109. stav 1. tačka 4) kaže: „Opomena se izriče narodnom poslaniku ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika ili na drugi način ugrožava slobodu govora.“
Ceo dan, sve vreme mi gledamo jednu poslaničku grupu, koju ja nazivam „nikad im dosta nije bilo“, koji na raznorazne načine ometaju govornike, što se desilo i za vreme izlaganja prethodnog govornika.
Ja nisam posebno dirnut, niti me zabrinjava njihova koreografija, koja je primerena navijačkim grupama i tamo Južnoj Koreji…

Poslaniče, molim vas, povreda Poslovnika ide na moj račun. Meni recite šta imate.

Gospođo, mene ne zabrinjava to što oni liče na Titov slet. Ja sam malo stariji pa sam zapamtio i to, ali na takav način ometati govornike i kada ste vi govorili i kada je govorila gospođica iza mene. Dakle, neprimereno je i predviđena je kazna opomene.
Tražim da vi to pravilo primenite, posebno prema vođi grupe, koju ja zovem „nikad im dosta nije bilo“, zato što dok govornici govore on šeta ovde kao kočen paradajz i na taj način dopunski ometa kolege i koleginice koji govore. Hvala.

Hvala vama.
Slažem se sa svima. Svi očigledno očekujete da budem mnogo strožija.
Da li želite da glasamo o povredi? (Ne.)
Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Tatjana Macura, a neka se pripremi narodni poslanik Aleksandra Tomić.

Dame i gospodo, nakon što smo ovde detaljno apsolvirali nekoliko članova Poslovnika, ja bih da se vratim na temu o kojoj je danas reč. Danas biramo članove Regulatornog tela za elektronske medije.
S tim u vezi, ja bih se osvrnula na biografiju i dosadašnji učinak jednog od kandidata. Naime, mr gospodin Goran Peković ima zaista sjajnu biografiju, iza sebe ima jedan veliki rad i veliki doprinos, kako u medijima, tako i u sistemu obrazovanja i mogu da kažem da njegova biografija, po svemu sudeći, ukazuje na to da je on cenjen gospodin.
Moglo se zaključiti, nakon što je izabran za člana nekadašnjeg RRA 2009. godine, odnosno moglo se očekivati da će on biti jedan od onih nepristrasnih, savesnih i odgovornih članova ovog važnog Saveta.
U žižu javnosti, sam gospodin Peković dolazi onog trenutka kada u ime tadašnjeg RRA izriče opomenu jednoj humorističkoj emisiji, odnosno emisiji koja se zove „Mentalno razgivanje“, pod izgovorom da RRA uvek reaguje kada nešto izlazi iz okvira humora. U toj emisiji, da vas podsetim, govorilo se o predsedniku Republike Srbije. Ovakvim sporadičnim opomenama, mi u stvari stičemo utisak da se novinari na jedan jasan način sankcionišu za prikladan ili neprikladan način humora. Ova emisija je samo jedan od primera na koji način se sankcioniše svako pominjanje vlasti u negativnom kontekstu.
Istovremeno se sadašnji REM u kome je nastavio svoje članstvo gospodin Peković, ne obazire ne sankcioniše sadržaj u emisijama kakvi su rijaliti programi koji šalju daleko veći broj loših poruka, a koji jedino imaju za cilj da pažnju javnosti preusmere sa veoma važnih dnevno političkih tema, ili se sankcionišu emisije ili autori emisija koji su pokušali da svom novinarskom pozivu prilaze odgovorno i da poštuju profesiju. Tako danas nemamo emisiju kakva je „Utisak nedelje“.
Na takvu vrstu cenzure ili autocenzure REM, niti jedan njihov član, pa ni sam Goran Peković, nisu reagovali čak ni opomenom ni privatno ni ono na šta ih obavezuje profesija, i sa punim pravom sadašnja javnost može da dovede u pitanje nezavisnost ovog kandidata.
Moj najjači utisak danas je poražavajući uticaj političkih moćnika na nezavisnost medija uopšte. Utisak mi je i to što još uvek nemamo izveštaj o izbornoj kampanji iako smo tokom čitave izborne kampanje gotovo svakodnevno slušali kako se REM svakodnevno i sastaje. Kako je ovo samo ponovno kandidovanje gospodina Pekovića za člana nekadašnjeg RRA, sadašnjeg REM-a, izazvalo niz intrigantnih situacija na Odboru za kulturu i informisanje, to samo znači da je gospodin Peković prepoznat kao neko ko odlično razume potrebe, ili neko ko odlično čuje poruke političkih moćnika i čije će interese nastaviti da štiti svojim delovanjem u sadašnjem sastavu saveta.