Vreme.

Samo na kraju ako mogu, ako mi dozvolite, oko pretplate.

Ne mogu da vam dozvolim, jednu rečenicu možda i to je to.

Dobro, onda ću u sledećem javljanju. Hvala.

Hvala.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Replika.)
Ne, nemate prava.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Pomenut sam poimenično.)
Ime vam je rekao?
(Vojislav Šešelj, s mesta: Da.)
Onda može. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisu problem rijaliti programi sami po sebi, nego ono što se ponekad tamo desi i što nisu u stanju da kontrolišu. Naravno da komercijalne televizije idu za svojim interesom, a njihov interes nije opšti društveni interes, nego privatnim. Ali, kad mi srpski radikali kažemo rijaliti programe, za nas je najgori rijaliti program koji se emituje pre podne na televiziji Kopernikus, valjda svaki dan, emisija kod Đuke molera. Nikad ništa nepristojnije nismo čuli u drugim rijaliti programima u odnosu na ono što se tamo čuje. Takvi napadi, takva obezvređivanja ljudi, takva podmetanja, čudo neviđeno. Mene jednom nagovoriše slučajno da to gledam i zaprepastih se. Zar to postoji u zemlji Srbiji? To ni u dosmanlijsko vreme nije postojalo tako.
Moramo da nateramo RTS da bude javna televizija. Javna znači državna. Neka vam ovi sa zapada govore šta god hoće, u pravnoj teoriji javni znači državni, i da taj državni bude dostupan svima pod istim uslovima i da se nikakav monopol ne može i zadesiti.
Kad je reč o rijaliti programu kod Đuke molera, okrenemo kanal, izvučemo utičnicu i rešava se brzo taj problem. Taj problem se lako rešava kad imate mnogo televizija.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.
Prvo replika, prozvao ga je prethodni govornik, pa ću vam onda dati reč. Molim vas, nemojte vikati, kad budete predsednik, vi vodite sednicu. Samo dve minute, niko neće umreti.

Hvala, uvažena predsedavajuća. Ja bih molio da mi se vrati vreme.
Prihvatam ja da sam i moler i da je to rijaliti, nije to problem. Problem je samo u tome što ja makar nisam licemeran, ja pričam sa narodom. Da li je to pristojno ili nepristojno, ocene gledaoci i okrenu kanal. To je privatna televizija koja ima pravo da emituje program kakav ona hoće.
Problem je ovde licemerja, što neko napada rijaliti programe a onda ide da se druži sa Zmajem od Šipova i na taj način da dobija na popularnosti. To je problem. I kada neko ko sebe smatra vrhunskim intelektualcem se spušta na taj nivo da bi došao do nekog glasa, e, to je najveći problem. Ja vas nisam napao, ja sam vas čak uvažio i želim da dođete na RTS i bilo bi jako lepo da budete na RTS-u. Ne znam zašto ste ovako reagovali?
Moram još nešto da kažem, vezano za pretplatu i za Radio-televiziju Srbije. Dragi prijatelji, moramo samo da izaberemo jednu stvar – hoćemo li da ugasimo RTS ili hoćemo da imamo RTS. Ako hoćemo da imamo RTS, postoje dva načina – ili da to građani finansiraju, ili da se finansira iz budžeta. Treća stvar ne postoji. A opet, ako je i iz budžeta, to finansiraju građani. Prema tome, izaberite. Ako hoćete da se ugasi RTS, kažite to javno, pa da ljudi znaju, a s druge strane, ako nećete, ona mora da ima neka sredstva, izvor finansiranja, a ovo su jedina dva načina, na moju žalost. I meni je nekada krivo što moram da platim tu pretplatu, ali, šta da radim, to moram da uradim. Hvala vam.

Moram da dam povredu Poslovnika. Odmah ćete dobiti reč. Vidite koliko me kritikuju. Izvolite.

Gospođo predsednice, u prethodnom slučaju replike mislim da je povređen član 104. Poslovnika Skupštine, koji jasno definiše kada ima pravo narodni poslanik na repliku. Znači, ako narodni poslanik u svom obraćanju direktno pominje ime, prezime ili funkciju, pogrešno protumači izlaganje ili se na uvredljiv način odnosi prema drugom narodnom poslaniku. Gospodin Đukanović se u prvom obraćanju nije uvredljivo odnosio ni prema kome i zaista ne znam po kom osnovu je data prethodnom poslaniku replika? Sada verovatno ima elemenata za repliku, ali, da li je u pitanju neki prijateljski odnos između dve poslaničke grupe, Srpske napredne stranke i Srpske radikalne stranke osnov za repliku, ja ne znam. Ostalim poslanicima se ne dozvoljava u takvim slučajevima replika, tako da mislim da zaista nije bilo elemenata za repliku.
Što se tiče rijalitija, svi su išli u rijalitije, i Aleksandar Vučić je išao u Kursadžije.