Zahvaljujem, uvažena predsednice.
Koleginice i kolege, pre svega reći ću da je čovek slobodan da bira i izabere svoj put, kao i da donese odgovarajuće odluke, ali mora da snosi posledice tako donetih odluka. Upravo zbog toga, ja ću svoj glas dati za ovo autentično tumačenje, za razliku od onih koji predlažu stečaj. Da sam u nekoj drugoj državi, ja bih možda i pomislio da stečaj jeste rešenje za neke privredne subjekte. U Srbiji tog iskustva niko nema, ili ga ima u vrlo malom obimu. Stečaj je obično kod nas likvidacija. Iz stečaja se namire pre svega stečajni upravnici, rasproda se imovina, likvidira se preduzeće i radnici odu na ulicu, za razliku od onih koji su imali sve vreme ovog sveta i prethodnih 12 godina da reše sve probleme naše privrede i našeg društva, koji su nam večeras delili savete, predloge, nudili svoje dobre usluge, mogli su da reše i „Sartid“ i milion drugih privrednih subjekata u Srbiji koji su netragom nestali upravo zbog njihove divljačke i bratske privatizacije.
Ono što ću pomenuti je da ova odluka i ovaj ugovor koji je napravljen sa „Hestilom“ je nešto fenomenalno za Republiku Srbiju, nešto dobro pre svega za grad Smederevo i to je nešto dobro nakon 36 godina stagnacije, 36 godina kako Železara u Smederevu ne radi punim kapacitetom. U nekim divnim godinama, 80-tih godina, tačno 1980. godine Železara Smederevo je radila svojim punim kapacitetom i proizvodila dva miliona tona čelika godišnje. U tom periodu, od 1970. do 1980. godine, učestvovala je 13% u ukupnom izvozu ondašnje države. Metalski sektor u Republici Srbiji zapošljava u ovom trenutku negde oko 130.000 radnika. Znate li koliko znači ako oporavimo smederevsku Železaru i ako Železara Smederevo u ovom trenutku krene da radi nekim mnogo većim kapacitetima nego što je bilo u prethodnih par godina, a posebno u onom periodu od one divne odluke 2011. godine da se čeličana zatvori i da se rasproda?
Šta očekujemo od pokretanja proizvodnje u Železari Smederevo? Pre svega, otvoriće se kapaciteti i proizvodiće se lim, pretpostavljam i za proizvođače automobila. Tu je naš „Fijat“. Onda kao lokal patriota razmišljam o tome da treba neko da ozida te visoke peći u Smederevu, koje godinama verovatno nisu ni rekonstruisane. To je nekada divno radio „Magnohrom“ iz Kraljeva, dok ga divnim privatizacijama i rasprodajom imovine, koji je prebačen na Kosovo, nisu uništili. Šta nam donosi taj investitor iz Kine, koji je visoko pozicioniran kao proizvođač čelika? Donosi nam upravo ono što nama i nedostaje – bolje tehnologije, bolju organizaciju rada i drugu filozofiju rada. Takođe, obezbeđuje tržište i očekujem da će investirati, a ugovorom jeste predviđeno, u druge linije. Pre svega mislim u druge proizvodne programe, a pre svega u galvanizaciju, koja je u jednom trenutku bila veliki pokretač u samoj Železari.
Na kraju završiću sa onim što su svi mnogo puta večeras spomenuli. Ova prodaja, odnosno pronalazak strateškog partnera doneće svake godine uštedu budžetu Republike Srbije od najmanje 100 miliona evra. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević.

Dame i gospodo, ja znam da pojedini poslanici pripisuju SNS odgovornost za sve što funkcioniše u ovoj državi, što je i prirodno. Ali, kada SNS pripišete odgovornost za raspad tržišta čelika, onda je to za mene stvarno frapantno. Kada danas govorite kako funkcioniše tržište čelika i zašto srpska čeličana, koja je 0,5% svetske proizvodnje čelika, loše stoji, onda je verovatno SNS odgovorna zato što je „Mitel“, najveća kompanija u proizvodnji čelika, 2015. godinu završio sa osam milijardi dolara gubitka. Onda je SNS i Vlada Republike Srbije odgovorna što čeličane u Engleskoj imaju gubitak koji je od 500 miliona funti pa niže. Osam do deset hiljada radnih mesta su izgubili u zadnjim mesecima. Italijanska najveća čeličana ide u privatizaciju zbog gubitaka. Srpska napredna stranka je kriva što je cena čelika bila 333 dolara ekstremno. Srpska napredna stranka je odgovorna što u Americi čeličane trpe pritiske dampiške politike na tržištu čelika EU, Amerike i Kine.
Jesu u pravu kada kažu da se ne držimo tačke dnevnog reda, ali moram prosto da podsetim narodne poslanike da Železara u Smederevu nije nastala voljom Josipa Broza Tita. Kada zaboraviš celu istoriju Srbije, koja je krenula negde u 19. veku i imala odgovorne lidere koji su hteli rast i razvoj Srbije, onda treba reći da je Železara u Smederevu krenula da se pravi 20. februara 1913. godine, pre otprilike 100 godina, da mudri i pametni ljudi jesu shvatili da bez industrije i rasta privrede ne može da raste jedno društvo. Nekako mi iz SNS, koji danas vodimo Srbiju, imali smo tu nesreću da u decenijama iza nas neki ljudi koji su vodili ovu Srbiju nisu suviše obraćali pažnju na privredu i da su doveli do loših pokazatelja funkcionisanja preduzeća u Srbiji.
Govoriti danas o privredi Srbije i o nasleđenom stanju u tom kompleksu, to je prosto misaona imenica. Govoriti o ekonomskim principima, teorijama u društvu koje ne funkcioniše, govoriti o kapitalu i negativnom kapitalu u privredi koja ne postoji, stvarno je izlišno. Zato je doprinos SNS i Aleksandra Vučića na realizaciji projekta „Hestil“ u Železari Smederevo u stvari jedna misija i vizija koja je otprilike ravna onome kada su ljudi krenuli da prave početkom 19. veka novu železaru. Ako danas u Srbiji, u uslovima kada je, kao što sam rekao, potpuni gotovo raspad na tržištu čelika, dovedite kompaniju koja je 239 po vrednosti kapitala u svetu, koja zapošljava 120.000 ljudi, 37 velikih peći, koja je najveći proizvođač čelika u prvoj ili drugoj najvećoj ekonomiji na svetu, kako god da gledate, onda možete samo da kažete da želje koje Srbija ima i cenu koju Srbija plaća za ekonomski rast jeste cena koja vodi Srbiju napred.
Autentično tumačenje u stvari je danas odgovor svih nas na lošu politiku i loše uređenje koje smo imali zadnjih 40 godina. Problem autentičnog tumačenja u stvari u svojoj osnovi ima društveni kapital. Kada su prolazili neki vodovi oko Železare 1945, 1948. i 1954. godine, ne da nije postojalo građevinske upotrebne dozvole, nisu rešeni imovinski odnosi. Nešto što je slagano decenijama pokušavate da rešite. To nije samo problem Železare u Smederevu, ovo autentično mišljenje odnosi se na nju, ali imate takav isti problem sa svim institucijama i javnim preduzećima koji su u vlasništvu mreža, kada nemate definisane imovinske odnose za vreme pre nas.
Mi kažemo i vrlo jasno govorimo da ovo autentično mišljenje u stvari treba da reši problem koji je nagomilan i tiče se imovinskih odnosa. Ja tu, iskren da budem, nemam šta da dodam na izlaganje eminentnih pravnika koji su sve objasnili, ali ovo tumačenje u stvari se zasniva na Zakonu o sticanju prava svojine i zemljišta. Ako pogledate taj zakon, odatle se on vuče, imate od 1. do 7. člana manje-više regulisane sve odnose, celokupnu imovinu. Ništa sporno i ne treba da bude. U 8. članu govorite o ekonomskim efektima funkcionisanja i ovog zakona i zakona koji se na njega naslanja i kakvi su ekonomski efekti.
Ekonomski efekti jesu 300 miliona evra investicija u „Železaru Smederevo“. Ekonomski efekti jesu 70% od Zakona o ozakonjenju jer kada smo govorili o ozakonjenju, onda smo govorili, a tiče se i Zakona o svojini na zemljištu „Železare Smederevo“, uglavnom o ozakonjenju objekata koji su vlasništvo fizičkih lica. Znate šta, i „Železara Smederevo“ je jedan ogroman projekat industrijski koji se razvija sto godina, nema rešene građevinske i upotrebne dozvole. To je srpska privreda, to je srpsko društvo, to je srpska industrija koju pokušavamo da promenimo i da učinimo boljom.
Zašto je doprinos Aleksandra Vučića i SNS značajan za funkcionisanje privrede? Danas kada prođete Koridorom 10 i pogledate ka Smederevu, tamo gori neka visoka peć. Tamo se lije neki čelik, tamo će za godinu, dve dana, iako neko možda ne veruje, biti investicije od 300 miliona evra za hladno valjane limove. Danas kada odete u Smederevo, ljudi imaju osećaj da ima nade za njih. Budućnost je ono što je promenjeno ovim ugovorom. Budućnost i za Smederevo i za Srbiju je ključni. Kada 5.000 ljudi radi u „Železari“, onda ne možete da govorite o stečaju, onda ne možete da govorite o besmislicama, o isplati plata, zarada, doprinosa, obaveza, jer ta firma ima negativan kapital. Ta firma ne postoji.
Ako Srbija pokuša da ne prati tempo industrijalizacije i pokuša da spasi sve ono što može, teško imamo ozbiljnu industrijsku budućnost. Voleo bih da mi, poslanici, verovatno nije tema, nije vreme, nije mesto, kada govorimo o investicijama koje država Srbija daje pojedinim stranim i domaćim investitorima, sednemo i raščistimo o čemu oni u stvari to pričaju, da li pričaju o klasičnoj ekonomskoj teoriji, da li pričaju o kejnzijanskom modelu, o Miltonu Fridmanu, o čemu pričaju kada govore o investicijama i subvencijama koje država Srbija daje svojim proizvođačima. Teško je danas verovati da u uslovima kada imate potpuno kejnzijanski sistem funkcionisanja u bliskom okruženju i u celom svetu, koji podrazumeva donacije za sektor privrede, vi se ponašate drugačije.
Ako država Srbija ima rast BDP-a u ovoj godini, ako je „Železara“ doprinela i sa 1% BDP-a, a očekujemo da to bude 3,40% u narednom vremenskom periodu, onda je sve ovo što se čini u okviru „Železare“ i zakoni koje mi u Narodnoj skupštini donosimo u stvari su samo podrška cilju Vlade da Srbija bude ekonomski jača i stabilnija, naravno, uređenja država.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Tatjana Macura, a neka se pripremi Tijana Davidovac. Izvolite.

Dame i gospodo, tema večerašnje rasprave je autentično tumačenje člana 6. Zakona o sticanju prava svojine na zemljištu u objektima i vodovima privrednog društva za proizvodnju i preradu čelika „Železare Smederevo“ iz Smedereva.
Imam neki utisak da postoji nekakav začarani krug u kome se vrte strani investitori i Vlada Republike Srbije i javnost, odnosno građani Republike Srbije. Oni koji diktiraju tempo u tom tzv. začaranom krugu, da ne kažem u tajnim ugovorima koje potpisuju, su u stvari stranci, odnosno najčešće lažni strani investitori. Vlada Republike Srbije bezpogovorno pristaje na svakakve ucene, na manje ili više opravdane zahteve koji dolaze od strane stranog investitora. Tako da su i dan-danas građani Republike Srbije ili celokupna javnost uskraćeni za niz veoma važnih ugovora koje je u poslednjih nekoliko godina potpisala Vlada Republike Srbije, pa među njima je i ugovor koji je vezan za „Železaru Smederevo“.
Da bi Vlada Republike Srbije odgovorila zahtevima tzv. spasilaca, prinuđena je da sve pregovore vodi tajno i da sve potpisane ugovore i anekse ugovora takođe drži u tajnosti. Iza niza takvih pregovora, dogovora i konačno ugovora koji se tiču rada „Železare Smederevo“ i njene imovine, danas imamo dug koji je ostavljen na teret jedino građanima Republike Srbije.
Kada imate ovakav jedan ustaljen način rada, način na koji se Vlada Republike Srbije praktično ne meša u svoj posao i umesto da štiti interese države i njenih građana, ona radi sve suprotno, pa prečesto izlazi u javnost sa različitim informacijama, poluinformacijama, različitim tumačenjima sopstvenih odluka i na kraju različitim odlukama, to jasno ukazuje na činjenicu da Vlada Republike Srbije, ali ne samo Vlada Republike Srbije, i premijer, ne zna šta radi ili narodski rečeno – možemo da dovedemo u pitanje da se nešto važno valja ispod žita.
Zbog toga Vlada Republike Srbije primenjuje sve njoj dostupne metode ne bi li osigurala svoje pozicije i pozicije svojih poslovnih partnera, odnosno koristi donošenje zakona po hitnom postupku, koristi autentična tumačenja leks specijalisa i slično. Međutim, u državi u kojoj ne postoji vladavina prava, gde nemate pravne sigurnosti, gde nema sistema, ma kakav metod da primenite, nećete se osigurate, ne možete se osigurati.
Da bismo danas razgovarali o ovoj temi koja se tiče najmanje tri strane, a to su kineski investitori, Vlada Republike Srbije i građani, o čijem je i zemljištu upravo reč, mi nemamo sve potrebne strane, tj. nismo čuli reč građana, da bismo donošenje ovakvog jednog zakona uopšte sproveli. Trenutni dug „Železare Smederevo“ je 450 miliona evra ili, da približimo građanima Republike Srbije pa da ovu cifru izgovorim u domaćoj valuti, to je više od 52 milijarde dinara i ovaj dug raste. Dokle god se Vlada Republike Srbije, na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem, ovako neodgovorno ponaša prema državi i njenim građanima, mi nećemo stati iz ovakvih predloga zakona.
Sada ću da iskoristim ovaj momenat, pošto imamo dovoljno vremena, autentično tumačenje zakona, da se obratim i gospođi predsednici, ako mi dozvolite.

Ako mislite da je to tema, sasvim slobodno.

Nije tema.

Nije tema? Sasvim slobodno, neću vas sprečavati.

Nije tema, ali možemo nekom drugom prilikom.

Kako hoćete. Dobro.
Reč ima Tijana Davidovac i neka se pripremi poslanik Saša Radulović.
Izvolite.